Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Balint Pastor

Balint Pastor

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Uvažena predsednice Vlade, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je predsednica Vlade kratko govorila i ja ću samo vrlo kratko da iznesem stavove poslaničke grupe SVM.

Kao što sam rekao prošle nedelje, kada je Narodna skupština potvrdila odluku o uvođenju vanrednog stanja, želim da ponovim da su mere Vlade Republike Srbije bile pravovremene, opravdane i srazmerne. Srbija je spremna dočekala epidemiju i to je uzrok zbog čega smo mi u situaciji da nakon pedesetak dana možemo da ukinemo vanredno stanje.

Treba građani Republike Srbije da znaju da nisu sve zemlje u ovoj situaciji, da ima zemalja u kojima su vlade donele odluku da se vanredno stanje produži, da vanredne mere ostanu na snazi do jula ili u nekim zemljama do još kasnije. Svakako je dobro što smo mi došli u situaciju da polako možemo iz ove krize da izađemo. Prvi korak ka tome jeste ukidanje vanrednog stanja zbog toga što ne postoje više razlozi i uslovi za vanredno stanje, jer opasnost nije takvog karaktera da su u opasnosti opstanak države i naroda.

Što se tiče Predloga zakona o važenju uredaba koje je Vlada Republike Srbije donela uz supotpis predsednika Republike za vreme vanrednog stanja, bitno je reći da se zajedno sa vanrednim stanjem ukidaju sve one uredbe koje su značile organičenje pojedinih ljudskih i manjinskih prava, jer ljudska i manjinska prava mogu da budu ograničena isključivo za vreme vanrednog ili ratnog stanja po Ustavu Republike Srbije i zbog toga te uredbe ne mogu da ostanu i ta ograničenja ljudskih prava ne mogu da ostanu na snazi.

Ostaju na snazi neke uredbe koje se tiču mera, ekonomskih mera Vlade, pre svega se radi o onim merama koje omogućavaju isplatu onih 100 evra građanima, mere koje stvaraju uslove za pomoć privrednicima, preduzetnicima, poljoprivrednim proizvođačima. Ja bi ponovo da kažem ono što sam rekao i prošle nedelje, da zamolim građane, privrednike, preduzetnike, i poljoprivredne proizvođače da koriste one mogućnosti koje je Vlada Republike Srbije omogućila da bi mogli da održe svoj biznis, da bi mogli da razvijaju svoje poljoprivredno gazdinstvo.

Ujedno, želim ponovo da apelujem na Vladu i da zamolim sve nadležne organe da učine sve i da budu kažnjeni svi oni građani Republike Srbije koji su kršili mere Vlade, jer je ogromna većina građana sve te mere izuzetno teške mere poštovala i jednostavno na osnovu principa pravičnosti to tako mora da bude. Bile su izuzetno restriktivne mere i za vreme katoličkog Uskrsa i za vreme pravoslavnog Vaskrsa i danas na Đurđevdan, ogromna većina građana je poštovala te mere i svi oni koji nisu treba da budu kažnjeni na osnovu propisa Republike Srbije.

Imao bi dva pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za prvog potpredsednika Vlade. Prvi se odnosi, jer polako ulazimo u normalizaciju života, a normalizacija života pretpostavlja i prelazak granica Republike Srbije i to je bitno, pogotovo u pograničnim oblastima, opštinama Republike Srbije i želeo bi i ovom prilikom da se zahvalim Vladi što je rešen problem određenih kategorija Republike Srbije, pre svega, mislim na one koji obrađuju zemlju sa druge strane granice i na one koji imaju radno mesto sa druge strane granice i njima je omogućeno u pojasu od 50 kilometara da prelaze granicu.

Ali, pitaju i drugi građani Republike Srbije, kada će biti moguće preći granicu bez određivanja obaveznog karantina koje je bilo opravdano za vreme vanrednog stanja? Naravno, to niko ne spori, ali su izuzetno teške životne situacije i drame u slučaju određenih građana, pogotovo u pograničnim opštinama dešava se da neki ljudi primaju određene terapije sa druge strane granice, dešava se da su porodice razdvojene, dešava se da iz nekih drugih razloga, ne samo privrednih, treba ta granica da se pređe. Pa, postavio bih pitanje, kada građani mogu da očekuju da prelaze najnormalnije, uz poštovanje određenih mera, ali bez karantina granice?

Drugo pitanje i to zaista ne želim da politizujem i SVM ne spada u stranke koje su to pitanje politizovale, ali ponovo se pojavljuju migranti. O migrantima sam ja u ovoj Narodnoj skupštini govorio u više navrata i molio nadležne organe da se obezbedi mir i sigurnost svih građana Republike Srbije. Meni su se sinoć javljali građani sa informacijama i sa fotografijama da su migranti opet krenuli ka određenim naseljenim mestima u pograničnom pojasu u opštinama i naseljenim mestima u severnoj Bačkoj i u severnom Banatu sinoć kada je još bila na snazi zabrana kretanja, sinoć kada je još Vojska Srbije čuvala prihvatne centre. Ja bih molio, apelovao na Vladu Republike Srbije da zajedničkim snagama učinimo sve da nakon vraćanja života u neke normalne tokove građani budu sigurni i mirni i što se tiče prisustva migranata. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, gospođo predsednice Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim koncizno, kratko da govorim, ne mislim da je sada prilika i vreme za držanje dugih političkih govora.

Kao prvo, želim da izrazim saučešće porodicama svih žrtava. Želim i da se zahvalim, kao što su to učinili već mnogi pre mene, zdravstvenim radnicima, ali ne samo zdravstvenim radnicima, ne samo pripadnicima vojske, ne samo pripadnicima policije, nego i zaposlenima u radnjama, zaposlenima koji su pružali usluge građanima Republike Srbije svih ovih nedelja, ovih mesec i po dana, rizikujući njihovo zdravlje i zdravlje njihovih porodica da bismo svi mi ostali građani Republike Srbije mogli da živimo što je to moguće normalnim životom u ovim uslovima pandemije.

Kao drugo, želim da kažem da mi u SVM smatramo u potpunosti opravdanim proglašenje vanrednog stanja. Mislimo da je to bilo neophodno, da su i mere koje su donete u ovih mesec i po dana bile u potpunosti neophodne, da su bile pravovremene i srazmerne opasnosti i da bez uvođenja, bez proglašenja vanrednog stanja država ne bi mogla da zaštiti građane, zbog toga što prema našem Ustavu jedino za vreme vanrednog stanja, ili ne daj bože ratnog stanja, određena ljudska prava mogu da budu ograničena. Kada ne bi bilo vanrednog stanja, ta ljudska prava ne bi mogla da budu ograničena i nije poenta na ograničavanju ljudskih prava, naravno, nego je poenta na obezbeđivanju zdravlja građana. Bez ograničavanja određenih ljudskih prava, kao što su npr. sloboda okupljanja, vi ne možete, država ne može da garantuje sigurnost, bezbednost i zdravlje građana koje sada treba da bude na prvom mestu.

Isto tako, želim da kažem da je ogromna većina građana sve te mere poštovala. Građani su položili ispit samodiscipline. Bilo je izuzetno teških mera i te mere su i danas na snazi, a biće na snazi i narednih dana. Mi smo te mere poštovali. Istovremeno, treba da se kaže, ima i dokaza za to, da te mere, a među tim merama prevashodno mislim na zabranu kretanja, nisu svi poštovali.

Apelovao bih na sve nadležne organe da učinimo sve u interesu toga da oni građani koji rizikujući i sopstveno zdravlje, a i zdravlje svih drugih, nisu poštovali te teške mere, nego su samo odmahivali rukom, budu sankcionisani, jer je to u interesu i očuvanja zdravlja i to je u interesu i toga da svi oni koji su poštovali mere i penzioneri i svi ostali koji nisu mogli nedeljama da izlaze iz kuće, vide da su oni bili u pravu što su poštovali mere, što su slušali Vladu, što su slušali predsednika Republike i da nisu bili u pravu oni i da ne mogu da ostanu ne kažnjeni oni koji to nisu činili.

Ja se nadam da polako dolazi vreme da se te mere malo popuštaju, naravno slušajući struku, ali treba da damo neku nadu građanima da polako dolazimo u završnicu ove prve runde borbe protiv pandemije. Neki koraci su već i učinjeni, na primer, omogućeno je ljudima koji rade na drugoj strani granice da odlaze na posao i to je veoma bitno, zbog egzistencije tih ljudi i njihovih porodica. Ja se nadam da će se otkloniti oni tehnički problemi koji su bili još juče vidljivi, ali verujem da će iz dana u dan situacija biti sve bolja što se toga tiče.

Danas je rešen problem i onih đaka koji, u našem slučaju, žele da polažu maturu u Mađarskoj, i njima će biti omogućeno da to učine i to je izuzetno veoma bitno. Nadam se da će u nekoj doglednoj budućnosti doći vreme da se granice otvore za sve naše građane, jer jednostavno za ljude koji žive u pograničnim područjima naše države je to neophodno za normalan život.

Što se tiče ekonomskih mera, ja se slažem sa svima onima koji su rekli da to treba da bude u fokusu i svakako je za pohvalu što je Republika Srbija lider u ovom regionu Zapadnog Balkana, što se tiče tih ekonomskih mera i pomoći građana. Jedanaest posto BDP je obezbeđeno za te ekonomske mere.

Želeo bih da apelujem na građane da koriste sve te mogućnosti i na preduzetnike i na poljoprivredne proizvođače i na sve građane da iskoriste one mogućnosti koje je Vlada omogućila i nadam se da će mnogi to i učiniti.

Što se tiče rebalansa, o rebalansu skoro uopšte nije bilo reči na današnjem zasedanju. Bitno je što bitni infrastrukturni projekti nisu pretrpeli bitno smanjenje iznosa sredstava, što će izgradnja i saobraćajnica i autoputeva nesmetano nastaviti i što neće biti žrtve ovih ekonomskih mera koje su bile neophodne i korisne zbog pandemije. U našem slučaju je bitno što su sredstva u rebalansu netaknuta što se tiče izgradnje ona dva nadvožnjaka na Ipsilon kraku, na obilaznici oko Subotice i mnogi drugi projekti bi mogli još da budu spomenuti, koji će nesmetano biti nastavljeni po prvobitnim planovima.

Na samom kraju bih želeo posle svih ovih iskrenih i otvorenih pohvala na račun Vlade da kažem dve rečenice, pošto mi je to struka, i jednostavno želim i to da kažem niko o tome nije govorio i ja apsolutno dobronamerno govorim o tim stvarima.

Narodna skupština je po Ustavu jedini ustanotvorac uz građane i jedini zakonodavni organ u Republici Srbiji. Najviše predstavničko telo, kako mi to obično kažemo. Mislim da je greška što danas ne donosimo predlog o izmenama i dopunama Zakon o budžetu za 2020. godinu, nego to činimo u formi potvrđivanja jedne uredbe i što u toj uredbi piše da će se ona primenjivati dok se ne steknu uslovi da se materija ove uredbe u potpunosti uredi Zakonom o budžetu. Pošto Skupština zaseda, mislim da bismo to danas već mogli da uradimo, ovako ćemo dva puta da raspravljamo o rebalansu o istoj stvari i mislim da to nije dobro. Ali, nije forma bitna u ovom trenutku, u ovom trenutku je bitna suština, a o suštini sam govorio.

Isto tako što se tiče još jedne formalne stvari, mi imamo dve tačke dnevnog reda. Druga tačka je Predlog zakona o potvrđivanju uredaba koje je Vlada donela uz supotpis predsednika Republike. U skladu sa Ustavom je sve to urađeno. Ima 44 takve uredbe i mislim da je bilo bolje da smo sve te tačke imali kao zasebne i kad bismo glasali o svim tim tačkama mi bismo glasali za sve te uredbe, jer kao što sam rekao na početku, mislim da su mere bile pravovremene, opravdane i srazmerne.

To su neke primedbe u vezi formalne procedure, ali što se tiče suštine, ja bih želeo da odam priznanje Vladi, svim članovima Vlade što su žrtvujući svoje zdravlje, kao što sam rekao na početku i za zdravstvene radnike i sve ostale učinili sve da Srbija što bolje i sa što lakšim posledicama, sa što manje žrtava preživi ovu pandemiju. Hvala vam.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima, koje su podneli narodni poslanici iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Ja o predlogu gospođe Čomić neću govoriti zbog toga što u ovom trenutku nije jasno šta će biti stav povodom tog Predloga zakona i pošto nije nedvosmisleno utvrđeno da li se tim predloženim rešenjem postiže rezultat da bude više žena nakon sledećih izbora, odnosno usvajanja tog Predloga zakona.

Samo bih jednu rečenicu hteo da kažem najdobronamernije. Sada imamo rešenje da među svaka tri kandidata treba da bude jedna predstavnica ili predstavnik manje zastupljenog pola. Ukoliko se ovakav Predlog zakona usvoji da u svakih 10 treba da bude najmanje četiri, 40%, onda to može da proizvede situaciju da žene budu od šestog do desetog mesta, što onda znači da možda ne postižemo onaj efekat koji želimo postići.

Biće rasprave u pojedinostima, podneti su amandmani i ne znamo da li će se taj predlog modifikovati. Iz tog razloga ja ne želim u detalje ulaziti, niti da se izjašnjavam kako ćemo glasati povodom tog Predloga zakona, odnosno tih predloga zakona.

Što se tiče ova druga dva predloga zakona, oni se tiču dve velike teme. Prva tema je – smanjenje cenzusa sa pet na tri posto. Druga velika tema su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalnih manjina.

Što se tiče prve teme, odnosno, smanjenja cenzusa mi to iz Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo, iako se ta odredba na nas direktno ne odnosi zbog toga što smo mi stranka nacionalne manjine i na stranke nacionalnih manjina se odnosi takozvani prirodni prag. Uprkos tome, mi podržavamo to predloženo rešenje i za republičke i za lokalne izbore, zbog toga što će to dovesti do bolje zastupljenosti građana Republike Srbije u predstavničkim telima i na lokalu i u republičkoj Skupštini.

Proporcionalni sistem je inače u heterogenim društvima prikladniji, bolji od većinskog sistema, a ukoliko se smanjuje, snižava cenzus na 3%, to za posledicu ima ulazak većeg broja stranaka u predstavnička tela. To za posledicu ima manji broj tzv. odbačenih glasova i zbog toga su građani u većoj meri na bolji način predstavljeni, reprezentovani i zbog toga smatramo da je to dobro rešenje.

Kada smo kod toga, želim da kažem da ima jedan aspekt u vezi smanjenja cenzusa o kojem je mali broj političara razmišljao, a tiče se aspekta političkih stranaka nacionalnih manjina. Kao što rekoh malo pre, za političke stranke nacionalnih manjina se odnosi sistem tzv. prirodnog praga, čija je suština da u raspodeli mandata učestvuju stranke nacionalnih manjina i, ukoliko su dobile manje od 5% glasova i bez obzira što to u zakonu nije tako nazvano, kolokvijalno to nazivamo sistemom prirodnog praga.

Ali šta je tu suština? Ukoliko je cenzus 5%, onda ima većeg broja tzv. odbačenih glasova, glasova onih stranaka koje nisu uspele da preskoče taj prag od trenutno 5%. Ti glasovi ne ulaze u onaj zbir glasova koji se deli sa brojem mesta u predstavničkom telu i zbog toga kada snižavate cenzus onda je neophodno korigovati i tzv. prirodni prag, jer bi se u suprotnom moglo desiti da je cenzus svima ostalima smanjen, snižen, a da strankama nacionalnih manjina treba čak i više glasova za osvajanje jednog mandata nego što je to bio slučaj kada je cenzus generalno bio 5%.

U vezi ovoga želim da kažem da je taj sistem prirodnog praga uveden u naše izborno zakonodavstvo 2004. godine.

Godine 2008. se pojavila jedna inicijativa pred Ustavnim sudom, kojom je odredba Zakona o izboru narodnih poslanika, to je član 81. bio osporen sa stanovišta ustavnosti.

Inicijator pred Ustavnim sudom je tvrdio da sistem prirodnog praga, taj vid pozitivne diskriminacije služi za stvaranje veštačke većine u parlamentu i da se tim sistemom menja izborna volja građana.

Ustavni sud je svoju odluku povodom ove inicijative doneo 2011. godine 14. aprila i Ustavni sud je zauzeo stav da je zakonodavac članom 100. stav 2. Ustava dobio izričiti nalog, ali i ovlašćenje da izabere način na koji će obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini.

Znači, Ustavni sud je nedvosmisleno stao na stanovište da je sistem prirodnog praga u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali je Ustavni sud učinio još jedan korak dalje rekavši da je sloboda, privilegija, a ujedno i dužnost zakonodavca Narodne skupštine Republike Srbije da utvrdi, da iznađe metod na koji način će pripadnici nacionalnih manjina biti predstavljeni u Narodnoj skupštini, čime će se obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina, a ta potreba je propisana članom 100. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je rekao da je zakonodavac slobodan da donese odluku o tome da li će pripadnici nacionalnih manjina biti u Narodnoj skupštini zahvaljujući sistemu prirodnog praga ili će to biti garantovana mesta ili će to biti neko treće rešenje.

Zakonodavac je slobodan i zakonodavac može slobodno da odabere bilo koji od ovih načina i smatraće se da je time poštovana ustavna odredba o potrebi obezbeđivanja ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini.

To kažem unapred, pošto pretpostavljam da će se u narednim danima, nedeljama, mesecima, možda godinama pojavljivati nove inicijative i sumnje u ustavnost, ja se nadam novog rešenja iz Zakona o izboru narodnih poslanika, koji će biti usvojen u subotu u danu za glasanje, jer je Savez vojvođanskih Mađara predložio jedan amandman kojim bi se korigovao sistem tzv. prirodnog praga i ta korekcija se ogleda u tome da se prilikom raspodele mandata, primenom sistema najvećeg količnika, količnici svih izbornih lista političkih stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%.

Znači, mi apsolutno ne dovodimo u pitanje ustavno načelo jednakosti glasa, znači, jedan čovek, jedan glas, ali da bi se postigao onaj efekat za stranke nacionalnih manjina koji se postiže za sve ostale stranke smanjenjem cenzusa sa 5% na 3%, mi smatramo da je usvajanje ovog rešenja neophodno.

Mi smo o ovom našem predlogu vodili razgovore i sa predstavnikom predlagača i sa visokim funkcionerima SNS. Dogovorili smo se i ja se nadam da će ovaj amandman biti usvojen, u interesu ravnopravnosti svih stranaka u izbornoj trci i ovo rešenje se odnosi i na republički nivo i na Zakon o izboru narodnih poslanika i na lokalni nivo, znači na Zakon o lokalnim izborima.

Ovim rešenjem se postiže adekvatnija zastupljenost političkih predstavnika nacionalnih manjina i dodatno se afirmiše ustavno načelo o ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina.

Ono što mi predlažemo nije nešto što ne postoji u uporednom pravu. Kraljevina Belgija ima slično rešenje. Inače je Belgija specifična po tome što je država u kojoj je prvi put uveden proporcionalni izborni sistem 1899. godine još, a od 1920. godine je u Belgiji ovaj izborni sistem ustavna kategorija.

Što se tiče drugog elementa Predloga zakona, a to su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalne manjine, želim da kažem da se mi zalažemo za to da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju određenu nadležnost u ovom procesu zbog toga što po Ustavu i zakonu nacionalni savet nacionalne manjine predstavlja nacionalnu manjinu u određenim oblastima, a prethodnih godina smo bili svedoci veoma teških zloupotreba onih rešenja iz našeg izbornog zakonodavstva koje su predviđene zbog delotvornog učešća, garantovanja delotvornog učešća pripadnika nacionalnih manjina u javnim poslovima i zbog ravnopravnosti u predstavničkom telu, pa i u Narodnoj skupštini.

Da bi se tome stalo na put, mi smatramo da Nacionalni savet treba da ima određenu nadležnost, jer Nacionalni savet po prirodi stvari poznaje zajednicu koju zastupa, predstavlja u određenim temama.

Sada možemo da razmišljamo o tome da li to treba da bude odluka Nacionalnog saveta, da li treba da bude predlog, da li treba da bude mišljenje, ali se slažemo sa predlogom SNS da se u ovaj proces uključe Nacionalni saveti nacionalnih manjina, da se ne bi pojavljivale stranke u izbornoj utakmici koje se predstavljaju kao zastupnici određenih nacionalnih manjina, a da nikada ništa u interesu tih nacionalnih manjina nisu učinile i nemaju predstavnike te nacionalne manjine uopšte u svojim redovima.

Razumem sumnje u okviru određenih nacionalnih zajednica u vezi toga da bi ovo rešenje moglo da dovede do veoma delikatnih situacija unutar tih zajednica, ali želim da kažem da se tako nešto u Mađarskoj nacionalnoj zajednici nikada ne bi moglo desiti.

Suština ovog predloga SNS nije da se bilo ko isključi iz izborne utakmice ko jeste zaista politička stranka nacionalne manjine, npr. mađarske, nego je suština ovog predloga da se stane na put zloupotrebama koje smo gledali i 2012. i 2014. i 2016. godine na republičkom nivou, zahvaljujući kojim zloupotrebama i u ovom Sazivu Narodne skupštine ima narodnih poslanika koji „zastupaju interese“ neke nacionalne manjine, a da zapravo to ne čine, nego jednostavno kako se to kolokvijalno kaže koriste neke prečice i neke pravne praznine i neke nedorečenosti iz našeg izbornog zakonodavstva.

Da zaključim, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predloge zakona SNS o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Nadam se da će se našim dogovorom postići željeni zajednički cilj da novi izborni sistem bude u potpunosti pravičan prema svima i da će se to učiniti prihvatanjem amandmana Saveza vojvođanskih Mađara.

Što se tiče Predloga zakona, gospođe Gordane Čomić, želim da ponovim još jedanput da se Savez vojvođanskih Mađara od osnivanja zalaže za što veće prisustvo žena u politici.

Apsolutno podržavamo ciljeve, bez obzira što se predstavnik predlagača smeška, ja to veoma iskreno govorim i pošto se znamo dugo, vi znate da je ovo što sam rekao istina i da je to tačno. Zahvaljujem se na potvrdi ovog mog stava konkludentnom radnjom, tj. klimanjem glave. Želimo da sačekamo koji će biti konačan predlog, da li će se neki amandman prihvatiti, ali ćemo svakako podržati ono konačno rešenje i proizvod onog dogovora koji će omogućiti postizanje predstavljenog cilja. Zahvaljujem se.
Imao bih pitanje za predsednicu Vlade u vezi ilegalnih migracija. Ja sam u nekoliko navrata već u NS RS govorio o toj temi, pošto je izuzetno važan za građane Republike Srbije, pogotovo za meštane onih naselja koja su pogođena migranskom krizom. Tačno je četiri i po godine od dana kada sam prvi put o ovoj temi u Narodnoj skupštini govori i ponovio bih neka pitanja.

Zašto Republika Srbija, nadležni organi Republike Srbije ne čuvaju južnu granicu Republike Srbije, da ti ljudi bez dokumenata ne bi ulazili u našu zemlju?

Drugo je pitanje – zašto se na ilegalne migrante zakoni Republike Srbije ne primenjuju? Zašto je moguće da ti ljudi tzv. ilegalni migranti obijaju kuće, ne samo prazne kuće, nego i one kuće u kojima ljudi stanuju? Ja bih spomenuo nekoliko naselja, Majdan, Rabe, Banatsko Aranđelovo u opštini Novi Kneževac na severu Banata, Horgoš, Martonoš i Kanjiža, u opštini Kanjiža u Bačkoj? Ti ljudi jednostavno od tih migranata, godinama ne mogu da žive.

Ja apelujem na veće prisustvo policije i moram da vam priznam gospođo Brnabić, da sam ja juče stupio u kontakt sa ministrom Stefanovićem i zamolio sam ga da policija bude u većoj meri prisutna u tim naseljima i da štiti naše stanovništvo, građane Republike Srbije. Zahvaljujući tome je policija juče i danas ceo dan prisutna u Majdanu i u Rabeu i u još nekim naseljima i radi onaj posao koji treba da radi.

Tako da pohvalim rad policije, rad MUP vezano za Majdan i Rabe u poslednjih 24 časa i apelujem na veće prisustvo policije i na to da svi nadležni organi Republike Srbije učine sve u interesu garantovanja bezbednosti građana Republike Srbije.

Ovi ljudi su ilegalni migranti, treba ih samo pogledati, većina njih ne beži od rata, to su ekonomski migranti koji žele da dođu preko nas u zapadnu Evropu, ali ne smemo dozvoliti da ugrožavaju bezbednost građana Republike Srbije.
Predsednice Vlade zahvaljujem se na odgovoru i ja sam svestan toga da Srbija niti je prouzrokovala migrantsku krizu, niti može sama da reši migrantsku krizu i uopšte se na to moj apel ne odnosi. Moj apel se odnosi isključivo na zaštitu našeg lokalnog stanovništva, jer želim da iznesem samo nekoliko podataka.

U Horgošu trenutno u naseljenom mestu Horgoš trenutno ima 300 migranata, ilegalnih migranata. Ti ljudi u Horgošu ne mogu od njih da žive, ne smeju decu da puštaju na ulicu. Ti građani, ilegalni migranti, ti ljudi, uopšte ne poštuju zakone Republike Srbije. Ne poštuju zakone zbog toga što na to nisu prinuđeni, ne poštuju zakone zbog toga što niko od njih nije legitimisan.

Moje pitanje se odnosi na to – zašto se ti ljudi ne legitimišu, kao što se legitimišu građani Republike Srbije i zna se tačno šta je posledica po Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije ukoliko neko ne nosi lična dokumenta sa sobom, a građani Republike Srbije ili je inostrani državljanin, bilo koje druge države.

Drugo pitanje je, kako je moguće da te ljude i legalne migrante u ta naselja dovode autobusima.

Recimo, za naseljeno mesto Majdan i Rabe, ne postoje redovne autobuske linije, ne postoje. Ukoliko se radi o nekakvom specijalnom prevozu, treba da postoji putna lista. Zna se šta su obaveze privrednih društava koja se bave prevozom lica. Policija sve kažnjava koji nemaju listu putnika, tako da bi se moj apel odnosio isključivo na ta pitanja.

Kažem još jedanput, policija je odlučno reagovala danas i juče u opštini Novi Kneževac. Ja bih želeo da to bude praksa i u budućnosti i da se to proširi i na opštinu Kanjiža.

Ja znam da se MUP suočava sa ogromnim problemima zbog nedostatka ljudstva, ali apelujem na sve da zaštitimo naše lokalno stanovništvo. Recimo, Majdan i Rabe su naselja sa ukupno 170 stanovnika, to su staračka domaćinstva, migranti, ileglani migranti ulaze u te kuće, ti ljudi su preplašeni, ne mogu jednostavno normalno da žive i ja apelujem na vas da Vlada Republike Srbije sve učini u interesu zaštite naših stanovnika.

Mi smo kao što smo bili i do sada, partneri u svemu tome. Hvala.
Zahvaljujem se, predsednice Vlade.
Ja ću svakako vrlo rado se odazvati na taj poziv. Mi smo tu, zajednički nam je posao, zadatak da zaštitimo naše lokalno stanovništvo, jer u Republici Srbiji se puno puta govorilo o tome da treba biti human i treba razumeti te ilegalne migrante.
Lako je biti human u područjima koja nisu zahvaćena prisustvom ilegalnih migranata.
Jednostavno, treba razumeti one ljudi koji ne mogu normalno da žive, nisu mogli normalno da žive 2015. godine, pa smo zajednički te probleme na neki način rešili, a sada se ti problemi ponavljaju.
Znamo svi, a znate i vi da je jedna veća grupa ilegalnih migranata prekjuče pokušala na vandalski način da uđe u Mađarsku, rušili su ogradu. Ukoliko se oni tako ponašaju pored graničnog prelaza gde je prisutna policija i vojska jedne druge suverene države, kako se onda u staračkim domaćinstvima sa naše strane granice u Republici Srbiji, ljudi mogu osećati i zbog toga vam se najlepše zahvaljujem, što ste rekli da će se ponovo aktivirati ta radna grupa.
Ja mislim da je našim građanima izuzetno bitno što mogu da vide da je Vladi Republike Srbije bitno da se njihovi problemi rešavaju, kao i u ekonomiji, kao i u poljoprivredi, kao i u drugim temama i mislim da je bezbednost na prvom mestu.
Zaista, smatram da je naš zajednički zadatak da garantujemo bezbednost našim građanima i još jednom nudim partnerstvo za to u ime SVM. Hvala najlepše.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre Vulin, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ispred poslaničke grupe SVM sam imao nameru, pre svega, da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama. Taj zakon je, kao što smo od predsedavajućeg malopre čuli, povučen od strane Vlade iz skupštinske procedure. Želim da kažem da smo mi srećni zbog toga što je Vlada povukla ovaj predlog zakona. Mi smo imali razgovore prethodnih dana u vezi tog predloga zakona. Dobro je što Narodna skupština o ovome neće raspravljati, dobro je što taj zakon neće biti donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Istovremeno, pošto Narodna skupština Republike Srbije nije samo zakonodavni organ, nije samo organ koji bira i kontroliše rad Vlade, nije samo organ koji ima izborne nadležnosti, nego je pre svega predstavnički organ građana Republike Srbije, zbog toga što jeste predstavnički organ naš je posao, narodnih poslanika, da ovde predstavljamo građane i da govorimo o onim temama i o onim problemima koji tište građane Republike Srbije.

Upravo zbog toga, ja bih želeo, apropo ovog predloga zakona koji je upravo povučen, da vrlo kratko, samo u nekoliko rečenica, govorim o temi migranata i migracija u Republici Srbiji. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Komesarijatu za izbeglice, što poslednjih dana pruža podršku lokalnim samoupravama, pre svega opštini Kanjiža, koja je u najvećoj meri zahvaćena problemom ilegalnih migracija. Čelnici opštine Kanjiža su tražili pomoć od Ministarstva unutrašnjih poslova i od drugih organa Republike Srbije zbog toga što na dnevnom nivou između 250 do 400 migranata stiže u Kanjižu. U najvećoj meri su zahvaćena naseljena mesta Kanjiža, Martonoš i Horgoš. Smatraju građani da je to pretnja po njihovu bezbednost. Ljudi ponovo ne smeju decu da puštaju na ulice.

Apelujem na sve organe Republike Srbije da zajedničkim snagama učinimo sve da ne dođe do situacije kakva je postojala na određenim područjima Republike Srbije 2015. godine, pre nego što je izgrađena ograda na granici između Srbije i Mađarske, ona ograda koja čuva i građane Republike Srbije, jer upravo zbog te ograde nekoliko godina je bio izuzetno smanjen priliv migranata na teritoriji Republike Srbije.

Šta se govori o migrantima u delu javnosti? Govori se o tome da su ti ljudi pobegli od rata, da su u našoj zemlji samo u prolazu i da Srbija treba da bude dobar domaćin. Slažem se da Srbija treba da bude dobar domaćin, ali domaćin ima suverenu odluku i donosi odluku o tome koga će da pusti u svoju kuću. Mi apelujemo na sve organe Republike Srbije koji imaju nadležnosti po tom pitanju da čuvaju granicu, pre svega južnu granicu Republike Srbije, da migranti ne bi nekontrolisano ulazili na teritoriju Republike Srbije i na taj način stvarali bezbednosni rizik za građane Republike Srbije.

Od pre 10 godina građani Republike Srbije putuju u zemlje EU bez viza. Do pre 10 godina svi građani Republike Srbije i pre toga građani Savezne Republike Jugoslavije trebalo je danima i noćima da stoje u redovima pred ambasadama određenih država EU. Građani se još tog vremena i te kako sećaju. Nikome od nas nije padalo na pamet da krenemo u Austriju, Nemačku, Švajcarsku ili bilo koju drugu državu Evrope bez pasoša i vize. Ako je to tako bilo, onda to tako treba da bude i danas. Nema razloga da to ne bude tako. Mi pre svega treba da štitimo interese građana Republike Srbije.

Isto tako, čuju se mišljenja o tome da su građani Republike Srbije i kaže se pre svega, citiraću to – Srbi su narod koji je gostoljubiv. Jeste, slažem se, i to je veoma pohvalno, istinito i lepo, ali ne radi se o izbeglicama u velikom broju slučajeva, nego se radi o ekonomskim migrantima.

Kada govorimo o izbeglicama, i srpski narod je imao svoje izbeglice devedesetih godina, nažalost, u velikom broju. Nakon određenih vojnih akcija „Bljeska“, „Oluje“ u Hrvatskoj ili u BiH. Ko je od tih izbeglica pokušavao da bez pasoša, bez vize ode u neku zemlju EU? Niko. Ako je to tako bilo, a tako je bilo, onda to treba da zahtevamo i od ljudi koji dolaze sa nekih drugih područja sveta.

Zbog toga želim da se zahvalim policiji, Komesarijatu za izbeglice i drugim organima Republike Srbije što u poslednje vreme pružaju podršku, i finansijsku i podršku druge vrste, onim lokalnim samoupravama koje su u najvećoj meri zahvaćene ovim problemom. Nadam se da će veoma brzo prestati situacija da autobusima „Laste“ od 250 do 400 ljudi dnevno stiže u Kanjižu i nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da saniramo ovaj problem.

Dobro je, da ponovim, da je ovaj Predlog zakona o upravljanju migracijama povučen sa dnevnog reda i nadam se da se neće ponavljati scene koje smo gledali i koje smo sanirali 2015. godine i u Kanjiži, i u Subotici, i u Šidu, i u Preševu, i u Beogradu i u drugim područjima Republike Srbije.

Što se tiče ostalih predloga akata koji se danas nalaze na dnevnom redu sednice zasedanja Narodne skupštine, želim da kažem da će narodni poslanici SVM glasati za predložene strategije, i za Strategiju odbrane i za Strategiju bezbednosti. Najpozitivnije je, po nama, što se u Republici Srbiji neće ponovo uvesti vojna obaveza. Dobro je što to nije predviđeno Strategijom odbrane i Strategijom nacionalne bezbednosti.

Kao što smo rekli u prethodnih nekoliko meseci kada je to bilo aktuelno i kada je stvarana atmosfera u vezi toga u javnosti, mi razumemo koncept totalne odbrane i mislim da smo prethodnih decenija mi vojvođanski Mađari i te kako uzeli udela u odbrani Republike Srbije i njenih prethodnika SFRJ, na primer, ali se protivimo vojnim vežbama, mislimo da to ne doprinosi povećanju kapaciteta odbrambenih Republike Srbije i da taj novac treba potrošiti na druge namene. Mislimo da građane na taj način ne treba dovoditi u tu poziciju da odlaze na 15 dana na vojne vežbe, jer to državi ništa novo ne donosi. Ako treba odbraniti zemlju od nekih prirodnih katastrofa, onda će se građani sigurno i te kako u velikom broju odazvati tim pozivima ili ne daj bože iz nekih drugih razloga, ali neke druge razloge ne očekujem.

Znači, da ponovim na kraju, apelujem na sve organe Republike Srbije da štitimo južnu granicu, da se borimo protiv ilegalnih migranata, da od drugih očekujemo onakvo ponašanje kako se ponašaju građani Republike Srbije i u zemlji i u inostranstvu.

Što se tiče ostalih predloga zakona i strategija, narodni poslanici SVM će ih podržati u danu za glasanje. Hvala.
Uvaženi predsedniče Republike, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ima razmišljanja da je pitanje Kosova i Metohije srpsko pitanje, odnosno pitanje za Srbe i Albance. Mi u SVM smatramo da to nije isključivo pitanje za Srbe i Albance, nego je pitanje za sve građane Republike Srbije zbog toga što od tog pitanja zavisi budućnost Republike Srbije i svih građana Republike Srbije.

Upravo zbog toga smo učestvovali na svim kosovskim sednicama od 2007. godine, pa na ovamo. Ovo mi je, ako sam dobro izbrojao, sedma prilika da mogu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije pričati o ovom vrlo značajnom pitanju.

Ali, stvari su se drastično izmenile od 2012. godine, jer na sednicama Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji do 2012. godine je ovaj dom usvajao deklaracije i rezolucije, čiji je zajednički imenitelj bio da su ti tekstovi bili nerealni, sadržavali su neke formulacije za koje je bilo evidentno da nisu ostvarive, ali je ipak velika većina narodnih poslanika u tom periodu od 2007. do 2012. godine glasalo za te tekstove da bi se pokazalo nekakvo lažno nacionalno jedinstvo.

Ono što se promenilo od 2012. godine, to je da se mnogo realnije priča o ovom pitanju i da i predsednik Republike i Vlada mnogo hrabrije i iskrenije se odnosi ka ovim pitanjima.

Vi predsedniče Republike vrlo realno govorite o ovim pitanjima, ne samo danas ovde u Narodnoj skupštini, nego svih ovih godina od kada ste predsednik Republike i pre toga predsednik Vlade. Mislim da je našem društvu potrebna istina, realan pristup, da građanima treba objasniti, baš na onaj način kao što ste vi činili danas, šta je bilo pre 50 godina, šta je bilo pre 100 godina, šta je bilo pre 200 godina, da bi najšira javnost razumela zašto je Republika Srbija danas u ovakvoj situaciji, zašto su Srbi na KiM u ovakvoj situaciji u kakvoj jesu.

Vi ste izgovorili nekoliko rečenica danas koje su veoma hrabre i ujedno veoma, veoma istinite. Vi ste rekli da protokom vremena sve gubimo i da vreme ne radi za Srbiju po ovom pitanju. Rekli ste i to da ćemo sigurno više imati nego što smo imali 2008. godine ili pre 2012. godine i to je sigurno tačno zbog toga što je svima evidentno kako se vi borite za interese Srba na KiM i kako se borite za KiM i mi vas u toj borbi maksimalno podržavamo.

To smo činili svih ovih godina, kao što smo vas podržavali i u donošenju onih mera koje nisu bile popularne. Mi smo glasali i za smanjenje penzija, glasali smo i za zabranu zapošljavanja, glasali smo i za zabranu povećavanja plata pre nekoliko godina. Od tada su neke od tih mera stavljene van snage zbog rezultata fiskalne konsolidacije.

Kao što znate mi smo, kao deo vladajuće većine, glasali za sve te odluke. I dalje ćemo podržavati i vas i Vladu u donošenju tih teških odluka i jedino što tražimo za uzvrat, ako se tako mogu izraziti, to je realan pristup i da svi govorimo istinu, kao što ste vi danas govorili istinu o ovom pitanju.

Ono što želim da podvučem, nije prva prilika da ću govoriti o ovim stvarima, ali želim i danas da ponovim. Ako neko razume Srbe sa KiM, to smo nas četvoro u ovim klupama. Vojvođanski Mađari vas savršeno razumeju i podržavaju u borbi za očuvanje identiteta, za sva prava.

Ne želimo da uporedimo položaj vojvođanskih Mađara i Srba sa KiM, jer postoji jedna velika razlika. Mi, vojvođanski Mađari 2019. godine ne treba u Republici Srbiji da strepimo za našu bezbednost. Vi na KiM treba, nažalost, da strepite za svoju bezbednost. Ali ni za vojvođanske Mađare situacija nije bila uvek ovakva kakva je danas i to želim da kažem baš u ovom visokom domu, nije prva prilika da ću o tome govoriti, ali sada želim da ponovim.

Četvrtog juna se navršava 99 godina od potpisivanja Mirovnog pakta u Trijanonu. Devedeset devet godina je prošlo od trenutka da su vojvođanski Mađari građani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraljevine Jugoslavije, pa raznih formi druge Jugoslavije, pa Savezne Republike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Republike Srbije. Nije situacija uvek bila ovakva kakva je danas.

Želeo bih da iznesem jedan podatak. Tu je ministar Šarčević. O tome sam u nekoliko navrata govorio na raznim tribinama. Nikada ovde u Narodnoj skupštini o tome nisam govorio. Dvadesetih godina, znači, nekoliko godina nakon toga što su se naši preci probudili u jednoj drugoj državi 1920. godine. Znači, tih 20-ih godina je na području današnje AP Vojvodine funkcionisalo 4.000 odeljenja na Mađarskom jeziku u osnovnim školama. To je period vladavine Kralja Aleksandra.

Preko noći je od tih 4.000 odeljenja na mađarskom jeziku ukinuto 3.750, grubo govoreći. Znači od 4.000 ostalo je 250. Za srednje škole su te cifre sledeće, od 71 odeljenja, svega dva odeljenja na mađarskom jeziku u srednjim školama 1920. godina. Danas smo mi u poziciji zahvaljujući politici predsednika Republike i politici

Vlade Republike Srbije da se možemo izboriti za otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku u Republici Srbiji sa petoro đaka. U to vreme, pre 20-ak godina su ukidanja odeljenja sa preko 30 učenika.

Hoću da kažem da se stvari poboljšavaju. Hoću da kažem da živeti kao pripadnik jedne manjinske zajednice nije jednostavna stvar i za izlečenje tih rana treba više generacija. Mislim da vojvođanski Mađari mogu o tome da govore najviše ili najautentičnije u Republici Srbiji, jer kažem 1920. godine je tadašnjoj Mađarskoj uzeto 2/3 teritorije i 1/3 stanovništva. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi, u Kraljevini SHS, u Rumuniji, u Čehoslovačkoj, tadašnjem Sovjetskom savezu. I da vidite nepravdu, čak je i Austrija dobila delić tadašnje Mađarske.

Mislim da o ovim stvarima treba govoriti ne zbog toga što predsednik Republike to ne zna, zna savršeno dobro, ali zbog šire javnosti, to su neke istorijske činjenice o kojima treba govoriti i mislim da o tim paralelama treba razmišljati iako su stvari neuporedive.

Ali, zbog svega što sam govorio, maksimalno podržavamo da Vlada Republike Srbije da svaku podršku ne samo moralnu, nego i materijalnu podršku Srbima na KiM, i na severu i na jugu. Znači, od nas nikada nećete čuti one rečenice koje govore predstavnici nekih, da tako kažem, pod znacima navoda srpskih stranaka u Republici Srbiji. Zašto dajete toliko para za Srbe na KiM, mi se sa tim u potpunosti slažemo. Podržavajte sve te projekte koje ste podržavali, osnažujte Srbe na KiM, to je interes i Republike Srbije, to je interes te zajednice tamo i to je interes vojvođanskih Mađara. Maksimalno podržavamo takav vid vođenja politike.

Ono što vas molimo, učinite sve što je u vašoj moći da nekako dođemo do kompromisnog rešenja i da svakako rešenje bude mirno. Znam da se za to borite i znam da to podržavate, znam da ne zavisi od vas ili isključivo od vas, ali ono što je sigurno i o tome su neki već govorili, nije pitanje i nije bitno kada će Republike Srbije ući u EU.

Ali je najbitnije pitanje da li ima budućnosti naše dece u Republici Srbiji, da li će oni moći pristojno da žive, a to ne zavisi samo od mera fiskalne konsolidacije, nego i od nekih političkih odluka. Da li ćemo moći da zaustavimo odliv stanovništva Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost? Mi smo tu možda kao vojvođanski Mađari u većoj meri pogođeni zbog toga što velika većina zajednice ima i državljanstvo Mađarske i sa mađarskim dokumentima mogu da putu po Evropi, mogu da zasnivaju radne odnose itd, ali mnogi idu iz Republike Srbije. Treba videti da li ima budućnosti ovde. Mi iskreno verujemo u to da ima budućnosti u Republici Srbiji i da treba tu da se živi, da oni koji su otišli njima pružiti šansu da se vrate u Republiku Srbiju. Zbog toga želim da vam se zahvalim i zbog toga što ste omogućili davanje podrške finansijske podrške mađarske vlade našim državljanima.

U protekle tri godine je preko Fondacije „Prosperitati“ uloženo 250 miliona evra od strane mađarske vlade za različite projekte. Moram da kažem i to da nisu sve države imale takav stav prema tim mogućnostima kakav stav je imao predsednike Republike Srbije i Vlada Republike Srbije i na tome smo svakako zahvalni i mislim da zajednički treba sve da učinimo u interesu da Republika Srbija bude zemlja u kojoj će se moći živeti za 30, i za 50, i za 100 godina. U sledećih nekoliko godina ja neću govoriti šta će biti za 50 ili 100 godina, ali za narednih nekoliko godina vam mogu reći da ćemo sigurno biti partneri u donošenju tih iskrenih i hrabrih odluka. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati sve predložene zakone, i pre svega bih želeo da govorim o Predlogu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Veoma je dobro što je ovaj predlog došao na dnevni red i što su baš ovakva rešenja predložena, ali isto tako treba da se kaže na početku da je povod ili možda najvažniji i ujedno najtragičniji povod predlaganja ovakvih zakonskih izmena smrt Tijane Jurić, jedne petnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku na teritoriji grada Subotice.

U međuvremenu je formirana, osnovana Fondacija „Tijana Jurić“. Ta fondacija je prikupila za veoma kratko vreme 158 hiljada potpisa građana. To je pet puta više od minimalnog broja za narodnu inicijativu, a taj uslov je propisan Ustavom Republike Srbije. To govori o tome da ogromna većina građana Republike Srbije podržava ovakva zakonska rešenja, odnosno ovakve predloge izmena Krivičnog zakonika.

Ukoliko o tome govorimo onda mislim da je bitno to istaći ne samo zbog Fondacije „Tijana Jurić“, nego i zbog toga što je veoma bitno da građani, da se građani slože sa ciljevima Krivičnog zakonika i sa kaznenom politikom države. To je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta i mislim da je veoma značajno što je ovim zakonskim izmenama predložena još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Prosto je neverovatno što ta svrha kažnjavanja, taj cilj kažnjavanja nije ranije bio propisan našim Krivičnim zakonikom, već su to bile generalna prevencija, specijalna prevencija, izražavanje društvene osude i jačanje morala, ali je itekako važno da se ostvaruje i pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije i mislim da propisivanje ove svrhe kažnjavanja je skoro isto toliko važno koliko je važan institut doživotne kazne zatvora, taj novi institut ili institut koji se ponovo uvodi u naše krivično zakonodavstvo.

Mi iz SVM jednostavno smatramo da možda odmazda u klasičnom smislu reči ne treba da bude cilj krivičnog zakonodavstva i možda ne treba da se u 21 veku vodimo principom oko za oko, zub za zub, ali opet sa druge strane kaznena politika treba da bude pravedna i treba da bude srazmerna.

Jednostavno, moramo biti svesni činjenice da i u našem društvu i u drugim društvima, evropskim i drugim zemljama, ima osoba, ima građana koji jednostavno nisu spremni, nisu jednostavno podobni za to da budu deo društva. Jednostavno postoji kategorija stanovništva, to su činioci najtežih krivičnih dela koji se na svirepi način izvršavaju u čijem slučaju je jednostavno vrlo teško zamisliti resocijalizaciju i ponovno integrisanje u društvo.

To su možda stavovi koji se osporavaju u delu naše stručne javnosti, ali opet sa druge strane i potpisi građana i razgovor sa građanima ukazuje na to da su ljudi u našoj zemlji pristalice strožijeg kažnjavanja određenih krivičnih dela.

Šta govore određeni građani u Republici Srbiji, koji su protivnici ovakvih predloga Vlade Republike Srbije i Fondacije „Tijana Jurić“? Oni govore da uvođenje doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta predstavlja kršenje ljudskih prava. Govore o tome da je to u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, da je to u suprotnosti sa Ustavom, da rehabilitacija i resocijalizacija osuđenika u društvo treba da bude cilj koji je važniji od svakog drugog cilja, da se čovek ne može lišiti nade i tu se misli na izvršioce najtežih krivičnih dela.

Mi kažemo da postoji organ u Republici Srbiji, to je Ustavni sud koji jedini može da ceni da li je određeni usvojeni zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Siguran sam da će biti inicijativa ili predloga za ocenu ustavnosti, ali sam ja duboko uveren u to da ovaj predlog zakona i zakon kada bude bio usvojen za nekoliko dana da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Kada gledamo malo uporedno pravo, onda dolazimo do zaključka i podatka da u 183 država i teritorija od 216, postoji ili kazna doživotnog zatvora ili smrtna kazna. Znači od 183 od 216 država i teritorija. Samo u 33 države smrtna kazna ili kazna doživotnog zatvora nisu najteže sankcije.

Postoje države u Evropi koje su članice, ne samo Saveta Evrope, nego i EU, u kojima isto tako postoji institut kazne doživotnog zatvora i to stvaran doživotni zatvor. To je na primer Kraljevina Holandija, gde doživotno znači doživotno. To je Mađarska, znači nije ništa predloženo što već ne postoji u uporednom zakonodavstvu, u zakonodavstvu država članica EU. Ako može u tim državama, onda mislim da može i u Republici Srbiji.

Recimo, u Kraljevini Holandiji, doživotni zatvor znači doživotno zbog toga što je jedina mogućnost da se do kraja ne izvrši kazna doživotnog zatvora, da kralj ili kraljica pomiluje učinioca krivičnog dela koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Nema uslovnog otpusta, nema mogućnosti uslovnog otpusta, a ta mogućnost će naravno postojati i u našem Krivičnom zakonodavstvu zbog toga što predsednika Republike niko ne može da ograničava u tome kako i u kom slučaju će svoju nadležnost da koristi. Tu mislim na nadležnost davanja pomilovanja.

Vrlo je slično rešenje i u Mađarskoj. Od pre nekoliko godina i opet što se tiče uporedne prakse i nekih drugih država u kojima postoji kazna doživotnog zatvora, ali sa mogućnošću uslovnog otpusta, mora se reći da statistike govore o tome da se povećava broj presuda koje sadržavaju doživotnu kaznu za učinioce najtežih krivičnih dela u zemljama Saveta Evrope.

Koncept doživotnog zatvora je inače uveden devedesetih godina prošlog veka u mnogim državama članicama Saveta Evrope, nakon ratifikacije protokola Šeste Evropske konvencije o ljudskim pravima, a tim protokolom je ukinuta smrtna kazna.

Opet treba reći i to, o tome se vrlo malo govori, pogotovo ne govore oni koji su protivnici ovih predloženih rešenja, da je recimo u 2014. godini oko 7.500 zatvorenika držano u pritvoru bez utvrđenog roka iz razloga bezbednosti ili zaštite javne sigurnosti u raznim državama Saveta Evrope, posebno u Ujedinjenom kraljevstvu, u Nemačkoj, Italiji i u Švajcarskoj.

Iz svih tih razloga mislimo da je jedno dobro rešenje predloženo. To rešenje je izbalansirano, jer se i sa jedne strane uvodi mogućnosti izricanja doživotnog zatvora, ali uvek kao alternativa da će postojati i institut uslovnog otpusta u slučaju doživotnog zatvora osim za pet krivičnih dela, odnosno za najteže oblike pet krivičnih dela.

Mislim da, ukoliko se taksativno navede koja su ta krivična dela, onda je evidentno da je vrlo pravično, pravedno i jednostavno normalno da za učinioce tih krivičnih dela za učinioce najtežih oblika tih krivičnih dela nema uslovnog otpusta. To je teško ubistvo, odnosno ubistvo deteta ili bremenite žene, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Mislim da u tim slučajevima je najnormalnije i najprirodnije da učinioci tih krivičnih dela ni nakon 27 ili 30 godina ne budu slobodni članovi ovog društva, jer je teško zamislivo da u njihovom slučaju resocijalizacija može baš u toj meri da funkcioniše, da se oni mogu integrisati u društvo i mogu postati, biću toliko direktan da kažem, normalni članovi našeg društva.

Podržavamo i sve ostale predloge za izmene Krivičnog zakonika. Tu pre svega mislim na rešenja u vezi povrata i pooštravanja kazne za tzv. obični povrat, a vrlo je dobro što je novi institut višestruki povrat i da će u tom slučaju sud biti obavezan da za krivično delo izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne.

Isto podržavamo i uvođenje novog krivičnog dela napada na advokata., podržavamo izvršene izmene i dopune krivičnih dela ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela. Mislim da je to maksimalno u skladu sa današnjim okolnostima u svetu i dobro je što je Vlada reagovala na taj način.

Isto mogu da kažem i za dopunu krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Podržavamo i sve ostale predloge zakona iz ovog seta krivičnih zakona, kao i Predlog zakona o sprečavanju korupcije i nadamo se tome da će i Predlog zakona o poreklu imovine vrlo brzo stići ovde u Narodnu skupštinu. Nismo mi oni koji imaju nešto protiv toga, ministarka je rekla da ima i u vladajućoj koaliciji stranaka i pojedinaca koji ne očekuju baš željno stizanje tog zakonskog predloga u Narodnu skupštinu, mi ne spadamo u tu kategoriju, ali želim da potvrdim da jedva čekamo da taj zakonski predlog stigne u Narodnu skupštinu i vrlo bi bilo bitno da što pre Narodna skupština usvoji i taj zakona. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine Čanak, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna navijačka pesma koja počinje rečima „došao je i taj dan“ i onda ima dve verzije, sad svako u zavisnosti od preferencija će da nastavi u sebi da peva ovu pesmu – e, došao je i taj dan danas raspravljamo o Autonomnoj pokrajini Vojvodini u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bilo je tu reči o tome kako je dobro što je jedan opozicioni predlog zakona došao na dnevni red i stvarno želim da se zahvalim gospođi Maji Gojković što je omogućila da raspravljamo o jednom opozicionom predlogu zakona.

Želim da podsetim članove ovog cenjenog doma da se u prethodnih 12 godina ovo dešavalo ili sličan slučaj je bio svega dva puta. Do 2012. godine ni jednom se nije desilo da se na dnevnom redu nađe jedan predlog bilo kog opozicionog poslanika, a od 2012. godine se to desilo dva puta. Godine 2012. je naš bivši kolega, narodni poslanik Srđan Miković, predložio Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a 2015. godine je prof. dr Dušan Milisavljević predložio Zakon o prevenciji, dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti. O tim opozicionim predlozima zakona je Narodna skupština Republike Srbije raspravljala.

Ovo je treći takav slučaj u prethodnih 12 godina i svakako je dobro što raspravljamo o ovoj temi. Tu se, naravno, javljaju određeni problemi i želeo bih da ukažem na neke činjenice. To su učinili poslanici iz jedne opozicione poslaničke grupe koji su govori o plagijatu. Rečeno je da je Predlog zakona o finansiranju Vojvodine plagijat, ali izgleda da ni ta opoziciona poslanička grupa nije više onakva kakva je bila nekada, jer nije dovoljno duboko istražila činjenično stanje u vezi ovog pitanja, jer se ne radi o plagijatu, već se radi o duplom plagijatu. Znači, radi se o duplom plagijatu.

Pošto je činjenica da su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine 20. februara 2019. godine predložili usvajanje ovog Zakona o finansiranju Vojvodine, isto je činjenica što je ranije 13. decembra 2016. godine to učinila narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov. Ima tu još jedna činjenica. Želeo bih o tome malo da govorim da bi oni poslanici koji su govorili o plagijatu videli da se tu radi o duplom plagijatu. Godine 2015, i to trećeg marta, znači godinu i po dana ranije nego što je Aleksandra Jerkov uputila u proceduru predlog identičnog zakona o kojem mi danas raspravljamo, su pokrajinski organi, znači tadašnji organi Autonomne pokrajine Vojvodine, utvrdili jedan tekst, ali taj tekst nije došao na sednicu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine zbog toga što se tadašnji predsednik Pokrajinske vlade gospodin Bojan Pajtić malo predomislio.

Ovaj tekst o kojem mi raspravljamo potiče iz 2015. godine i potiče iz Pokrajinske vlade, odnosno Pokrajinske skupštine. Taj tekst je onda malo plagirala Aleksandra Jerkov, tako da ona ne bi trebala da bude toliko uvređena kao što jeste sad prethodnih dana zbog toga što ga je Nenad Čanak plagirao. Nije to suština.

Suština je da su i Nenad Čanak i Aleksandra Jerkov plagirali jedan predlog pokrajinske Vlade iz 2015. godine. Odmah da raščistimo, u donošenju pravnih akata nema plagijata, nema plagijata kao što ima kod izrade originalnih naučnih dela, ali je činjenica da se ne radi o samostalnom tekstu zakona i pošto su tu evocirane bile uspomene na prethodne godine i bilo je i reči i o istoriji, 250 godina unazad, ja sam želeo malo da vam skrenem pažnju na neke istorijske činjenice iz bliske prošlosti.

Svakako podržavam, bez obzira na ove činjenice, što je Liga predložila ovaj zakon i svakako podržavam što mi danas možemo da razgovaramo o ovom pitanju, iako je evidentno da ovaj predlog zakona nažalost neće biti usvojen i nećemo moći da stavimo tačku na pitanje finansiranja AP Vojvodine. Znači, naša borba će se nastaviti, svih onih koji se bore za poštovanje Ustava i za šire nadležnosti AP Vojvodine. Ja se pribojavam toga da će ta borba trajati najmanje do usvajanja novog Ustava i jednostavno ne mislim da je realno da će se ovo pitanje u nekoj doglednoj budućnosti na osnovu ovog sada važećeg Ustava rešiti, ali o tom potom, videćemo, možda se desi neko čudo.

Ono što je suština, mi se 12 godina, iz Saveza vojvođanskih Mađara, borimo za usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine iz jednostavnog razloga što je to ustavna obaveza, kao što je o tome već bilo reči. U toj borbi smo nekad imali saveznike, nekad smo bili usamljeni u toj borbi, nekad smo bili kažnjeni zbog toga što smo se dosledno borili za interese AP Vojvodine, ali naši stavovi nisu promenjeni. U ovih 12 godina je bilo perioda kada smo bili deo vladajućih većina raznih, bilo je perioda kada smo bili u opoziciji, ali naša viđenja u vezi finansiranja AP Vojvodine i poštovanja Ustava nisu menjana.

Kada govorimo o finansiranju Vojvodine i o poštovanju člana 184. Ustava Republike Srbije ovih prethodnih 12 godina bih mogao da podelim na tri celine. Želeo bih malo da evociram uspomene i malo da pričamo o bliskoj prošlosti.

Prvi period obuhvata svega jednu godinu, to je 2009. godina, znači pre deset godina tačno kada je ta ustavna odredba i ustavna obaveza u vezi finansiranja AP Vojvodine bila poštovana. Te jedne godine, iz jednostavnog razloga što je te godine, odnosno prethodne godine, krajem prethodne godine, krajem 2008. godine bio poklonjen NIS Ruskoj Federaciji i iz tih sredstava je Vojvodina budžetom za 2009. godinu dobila onaj iznos koji joj pripada na osnovu Ustava, znači 7% i 3/7 od tih 7% za kapitalne rashode na području AP Vojvodine.

Posle, od 2009. godine pa sve do 2013. godine ni dinara, a ni reči nije moglo biti o tome da se ustavna obaveza u vezi finansiranja Vojvodine poštuje. Da podsetim javnost, to je period kada je stožer vladajuće koalicije činila Demokratska stranka. Znači, vrlo je simpatično što poslanici DS, konkretno Aleksandra Jerkov, predlažu 2016. godine zakon o finansiranju Vojvodine, ali su imali nekoliko godina kada su to mogli da učine i da taj posao i Vlada i Skupština Srbije završe, ali jednostavno nije bilo političke hrabrosti, nije bilo političke volje za to.

Šta više, baš suprotno, to je taj period od 2009. do 2013. godine kada je tadašnji predsednik Republike gospodin Boris Tadić govorio o tome da je nemoguće, gospodin Čanak se seća toga sigurno, da je nemoguće, necelishodno, nenormalno da postoji dva sistema 100 kilometara jedan od drugog, da voz od Novog Sada do Beograda stiže za sat vremena i da je nenormalno da u tih sat vremena mi imamo dva sistema. Znači, to je taj period vladavine DS i Borisa Tadića, kada ni reči nije moglo biti o tome da se usvoji Zakon o finansiranju Vojvodine i da se poštuje ta ustavna obaveza.

Bilo je drugih aktera tadašnje vladajuće većine koji su govorili o tome da se gradi autoput i da zbog izgradnje tog autoputa mi stanovnici sa područja AP Vojvodine treba da budemo srećni i time treba da se zadovoljimo.

Postojala je još jedna klasična rečenica iz vladavine DS u tom periodu, a ta čuvena magična rečenica je uvek glasila kada smo tražili da se finansira bilo koji projekat na području AP Vojvodine, imate vi Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, obratite se tom Fondu za kapitalna ulaganja Pokrajine i tamo se namirite.

Znači, nema ni govora o tome da se bilo koji projekat na području AP Vojvodine finansira iz republičkih sredstava, znači od tih 7% i tri sedmine. Ne samo da je stav DS u to vreme bio takav nego se početkom 2010. godine desilo nešto što je nezabeleženo u istoriji modernog parlamentarizma u Republici Srbiji. Srećom, ni od tada se tako nešto nije dogodilo.

Početkom 2010. godine se desilo sledeće – poslanici SVM su glasali protiv Predloga budžeta za 2010. godinu u istom ovom domu, u Narodnoj skupštini. Tada smo mi nažalost ostali sami po tom pitanju. Tada je, ako se sećate, vladajuća većina brojila svega 128 članova, dosta je bila tanka, ali pošto sada nisu prisutni ne bih želeo da kažem zahvaljujući kome je taj budžet ipak usvojen, taj budžet apsolutno protivustavan. Nakon toga je SVM na vrlo nečovečan način kažnjen. Kažnjen je tako što je bilo predloženo da se u Subotici razreše svi naši lokalni funkcioneri.

U onoj lokalnoj samoupravi, koja je za Mađare možda najvažnija u Srbiji, a zbog toga što je to moglo tamo biti izvedeno i zbog toga što u toj lokalnoj samoupravi više od 80% stanovništva čine Mađari, a radi se o Senti, razrešen je tadašnji predsednik opštine, gospodin Zoltan Pek koji je danas naš kolega tu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. On je do 14. februara 2010. godine bio predsednik opštine Senta i u režiji DS iz jednostavne odmazde bio je razrešen tog 14. februara 2010. godine, ne zbog toga što koalicija nije funkcionisala, ne zbog toga što nije na čestit način obavljao funkciju predsednika opštine Senta, nego zbog toga što mi nismo želeli da podržimo budžet protivustavan Republike Srbije za 2010. godinu.

To je bio taj drugi period u vezi finansiranja, odnosno ne finansiranja AP Vojvodine. Treći period računamo od 2014. godine, od tada ima sredstava u republičkom budžetu za neka važna pitanja, za neke važne projekte za područje AP Vojvodine i možemo da se dogovorimo sa SNS o tome da se finansiraju važni projekti u Vojvodini. Tu ću da istaknem samo dva projekta iz Subotice koji se završavaju decenijama. To traje decenijama zbog toga što do 2014. godine ni dinara za to nije bilo iz republičke kase. Radi se o adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i o Ipsilon kraku, znači o obilaznici oko Subotice.

U ove četiri godine samo iz republičkog budžeta za ta dva projekta je izdvojeno 28,3 miliona dinara. Ipsilon krak bi trebao da se završi do kraja ove godine, a zgrada Narodnog pozorišta najverovatnije sledeće godine. Ipsilon krak se gradi 35 godina, a ove godine ćemo doći u situaciju da se taj projekat završi. On je izuzetno bitan ne samo za Subotičane, nego i za privredu Subotice i šireg našeg regiona.

Mislim da je korisno o ovim činjenicama govoriti i sve ono što sam rekao i u vezi plagijata i u vezi ovih etapa, u vezi finansiranja Vojvodine su istorijske činjenice, proverljive istorijske činjenice i brojke, ali je dobro, kao što sam rekao da je LSV predložila ovaj tekst i što ćemo danas i narednih dana o tom tekstu govoriti.

Pošto mi nikada nismo, niti ćemo ikada glasati protiv Vojvodine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi ćemo u danu za glasanje svakako da podržimo ovaj Predlog zakona o finansiranju Vojvodine iako su u pravu oni koji kažu da ovaj tekst baš zbog toga o čemu sam govorio, što je nastao pre četiri godine, ne bi bio u ovakvoj formi danas primenjiv, jer su u međuvremenu doneti neki zakoni.

Da postoji politička volja za usvajanje ovog predloga zakona, mi bismo svakako podneli amandmane, ali pošto je evidentno da ovaj zakon neće biti usvojen, mi te amandmane nismo predložili i nismo ulazili u te detalje, ali ćemo svakako podržati ovaj predlog zakona i nadam se da nećemo biti jedini. Nadam se da će i predlagač da glasa za svoj zakon, možda se tu nađe još neko. Svakako, mislim da je dobro što će ovih nekoliko dana biti posvećeni AP Vojvodini. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će podržati ovaj set predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u danu za glasanje ćemo glasati i za izbor gospođe Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera NBS.

Kada smo kod predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za sve elemente ovog dela dnevnog reda bi želeo da kažem da je jako dobro što su ovi tekstovi napisani na način da su sve zainteresovane strane mogle da imaju učešće u formulisanju najboljih rešenja. Ovaj proces naravno nije počeo pre nekoliko nedelja, nego postoji i predparlamentarna faza izrade predloga zakona, pre toga nacrta zakona.

Neki od ovih predloga zakona su bili na javnoj raspravi još pre godinu dana tako da su zaista svi imali priliku da se o njima izjasne i da daju svoje predloge. To je svakako dobro, jer živimo u vremenu kada je transparent u modi i kada kažete da je nešto urađeno transparentno onda to već unapred ima neku pozitivnu konotaciju bez obzira na sadržinsku vrednost. Ali, ovi predlozi zakona imaju i sadržinsku vrednost, znači nije transparencija jedina vrednost u vezi ovih predloga zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, ti predlozi zakona uvode neke nove forme, neki kažu neposredne demokratije, ja bi rekao polu neposredne demokratije i neki novi vidovi javnih rasprava će biti uvedeni nakon usvajanja ovih predloga zakona u Narodnoj skupštini. To je svakako dobro zbog toga što će građani i na republičkom nivou i na nivou jedinica lokalne samouprave u većoj meri moći da utiču na sadržinu budućih predloga zakona, odnosno zakona o kojima će Narodna skupština Republike Srbije glasati.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, svakako treba istaći da će na bolji način biti regulisane mesne zajednice. Mesne zajednice su bili kategorija u našem pravnom sistemu - ni na nebu, ni na zemlji. Nije bilo jasno godinama šta je njihova nadležnost, šta je svrha njihovog postojanja bez obzira što građani u mnogim opštinama imaju poverenje u čelnike tih saveta mesnih zajednica i obraćaju se tim ljudima, tim organima, ali mesne zajednice nisu imale nadležnosti da delaju, da bilo šta učine ili nešto ozbiljnije učine u rešavanju problema građana koji se njima obraćaju.

Zbog toga je dobro što je ministarstvo, odnosno Vlada uvidela ove propuste u našem pravnom sistemu i što će sada mesne zajednice imati regulisan status, što će se tačno znati koji je odnos između jedinica lokalne samouprave i mesne zajednice, što će se znati koje su nadležnosti mesnih zajednica, koji je njihov manevarski prostor i u budućnosti će građani sa, nadam se, većim uspehom obraćati mesnim zajednicama.

Kažem, još jedanput, do sada nije bi propust čelnika tih mesnih zajednica nego se radilo o tome da njihov status nije bio na pravi način regulisan propisima Republike Srbije. To je već samo još jedna srećna okolnost što je ova tačka i deo koalicionog sporazuma između SNS i SVM, i na ovaj način možemo da kažemo da je realizovana još jedna tačka iz našeg koalicionog sporazuma u vezi boljeg regulisanja pravnog položaja mesnih zajednica.

Kada govorimo o setu zakona iz sfere individualnih i kolektivnih manjinskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, onda treba da spomenemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Svi ovi predlozi zakona znače boljitak za položaj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Neki predlozi zakona od ova četiri sadrže u sebi nova rešenja, proširuju se određena prava, a u nekim predlozima zakona se samo preciziraju neke odredbe koje su i do sada bile deo našeg pravnog sistema.

Zašto to sada kažem? To kažem zbog toga što se u javnosti pokazalo interesovanje za određena rešenja koja ne znače novinu u našem pravnom sistemu. Na primer, narodni poslanici koji su pripadnici određenih nacionalnih manjina, čiji udeo čini najmanje 2% stanovništva Republike Srbije će u budućnosti moći da govore u ovom cenjenom domu na svom maternjem jeziku. To je svakako dobro. Svako će da odluči da li će da koristi to pravo ili neće. Ja sam u više navrata rekao da je moje lično mišljenje da se u ovom domu treba obraćati na srpskom jeziku, zbog toga da bi svi razumeli i zbog toga da bih imao šanse da ubedim npr. gospodina Ružića da nam prihvati amandmane i to će biti svakako tako sve dok gospodin Ružić ne bude naučio mađarski jezik. Zbog toga ću se ja i u budućnosti obraćati na srpskom jeziku ovom cenjenom domu.

Ono što želim da kažem, ovo rešenje nije novina. Ja sam još u maju 2007. godine, doduše u drugoj zgradi, ali u istoj ovoj cenjenoj instituciji tražio i imao pravo da se obraćam na mađarskom jeziku, na svom maternjem jeziku. Znači, ovo rešenje ne predstavlja novinu, ali je svakako dobro što je precizirano i što je jasno da se ovo sada odnosi na republičke organe, a ne na savezne organe koji ne postoje u našoj državi već godinama.

Ima jako puno i pozitivnih rešenja, nova rešenja koja nisu postojala do sada. Ja bih želeo da istaknem dva takva rešenja iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Prvo je rešenje da se neće smatrati diskriminacijom mere koje će državni organi preduzimati zbog postizanja određenih za nas bitnih ciljeva. Jedan od tih ciljeva jeste povećanje srazmere ili poboljšanje što se tiče srazmere zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Tu se, naravno, ne radi o nekakvim rukovodećim mestima, nego se radi o tome da, po našem Ustavu, treba da se vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina na svim nivoima teritorijalne organizacije u državnoj upravi i generalno u javnom sektoru. Određeni posebni zakoni već i sadrže takve mere i takva rešenja jer su u više navrata prihvaćeni amandmani SVM prethodnih godina od 2015. godine pa na ovamo.

Mi na ovaj predlog zakona gledamo kao na okvirni zakon. Doduše, naš pravni sistem, nažalost, ne poznaje kategoriju ustavnih ili okvirnih zakona, ali svakako je i ovaj predlog zakona okvirnog karaktera i svakako je dobro što će se i ovim zakonom to pitanje regulisati.

Drugo bitno pitanje koje znači novinu jeste da će se u budućnosti u matičnu knjigu rođenih upisivati podatak o nacionalnoj pripadnosti državljanina, građania Republike Srbije. To je preduslov da bismo znali da li je srazmera pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi odgovarajuća, da upotrebim termin iz Ustava Republike Srbije, i u budućnosti Srbija neće moći, odnosno organi Srbije neće moći da kažu – mi ne znamo ko se kako izjašnjava, to je ustavno pravo svakog građanina, štaviše, svaki građanin može da menja svoju nacionalnu pripadnost na sasvim legalan način godišnji i u više navrata, ali od sada će taj podataka, naravno, na dobrovoljnoj osnovi, biti deo matične knjige rođenih. To je preduslov za uživanje mnogih drugih prava.

Da napravim jednu malu digresiju. Siguran sam da kada opet budemo menjali Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nadam se, ne uskoro, ali za nekoliko godina, iz nekog sada još nepoznatog razloga, onda ćemo moći da inkorporiramo u taj tekst budućeg zakona da će državni organi Republike Srbije moći da šalju obaveštenje pripadnicima nacionalnih manjina da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak. Upis u poseban birački spisak treba da funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi, to tako i funkcioniše, tako treba i da ostane, ali će u budućnosti organi države možda moći da šalju određena obaveštenja ljudima koji se u skladu sa ovim novim mogućnostima izjašnjavaju kao pripadnici određene nacionalne manjine da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak te nacionalne manjine. Znači, to su neki budući koraci i nećemo se sada time baviti, ali naglašavam samo kao primer zašto je bitno i koji benefiti mogu da proizilaze iz toga što će se upisivati na dobrovoljnoj osnovi i podatak o nacionalnoj pripadnosti u matične knjige rođenih.

Ista ova rešenja su predviđena i na još detaljniji način uređena i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Novina je i svakako znači korak unapred u uživanju prava pripadnika nacionalnih manjina što će se u budućnosti ne samo na teritoriji celokupne jedinice lokalne, nego i u naseljenim mestima, znači, na području određenih mesnih zajednica, moći da se uvede, ja bih rekao, u službenu upotrebu jezik nacionalne manjine ukoliko pripadnici te nacionalne manjine čine najmanje 15% stanovništva tog naseljenog mesta te mesne zajednice, to je svakako korak unapred u poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjina.

Doduše, ne spada u red predloga zakona iz sfere prava i sloboda nacionalnih manjina, ali bih ipak tu spomenuo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim agencijama, jer će, ja se nadam, nakon prihvatanja našeg amandmana i u odnosu na državne agencije biti uvedena obaveza koja je već predviđena Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, sa jedne, i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama, sa druge strane, suština tog predloženog rešenja je da se da prednost u slučaju postojanja jednakih kvalifikacija pripadniku nacionalne manjine prilikom zapošljavanja u ovom slučaju u državnoj agenciji. Sve je to u vezi sa već iznetim argumentima u vezi potrebe poboljšanja srazmera zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, ali i šire, u javnoj sferi.

Još jednom naglašavam ne radi se o nekim rukovodećim mestima, nego se radi o radnim mestima, tzv. pod znacima navoda, običnim radnim mestima da bi građani mogli komunicirati na svom maternjem jeziku sa državnim, sa predstavnicima određenih državnih organa.

Za kraj sam ostavio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je za nas izuzetno bitan i u prethodnih godinu dana, pa i više vremena ovaj tekst je postojao, egzistirao u više varijanti. Mnoge prethodne varijante ovog predloga zakona nisu bile prihvatljive za Savez vojvođanskih Mađara i to smo mi blagovremeno signalizirali i ministru i njegovim saradnicima, i vrlo je dobro što smo uspeli da nađemo rešenja koja su s jedne strane nama prihvatljiva. S druge strane, koja su u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a sa treće strane koja su održiva i primenljiva u slučaju svih nacionalnih manjina koje imaju nacionalne savete, formirane nacionalne savete u Republici Srbiji i tu ima jako puno različitih situacija koje proizilaze, proističu iz određenih objektivnih ali i subjektivnih razloga.

Dobro je npr. što smo uspeli da se dogovorimo da se ipak ne smatra da član političke stranke ne može da bude član nacionalnog saveta jer bi to bilo u suprotnosti sa pravom građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina da učestvuju u javnom životu. Možemo mi da raspravljamo o tome šta je nacionalni savet, mada će sada postojati definicija u zakonu što je isto dobro, jer do sada nismo imali definiciju nacionalnog saveta u našem pravnom sistemu. I, vrlo je dobro što je sužen krug funkcija na kojima neće moći da budu građani, pripadnici nacionalnih manjina koji imaju određene stranačke funkcije.

Mada, moram da kažem u zagradi, da što se tiče mađarske nacionalne manjine, ni 2010. godine, ni 2014. godine mi na rukovodećim položajima u nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine nismo imali stranačko obojene ljude, nismo imali stranačke, u smislu stranačkih funkcionera.

Jako je pozitivno i to što će se vratiti u tekst zakona određene nadležnosti koje su dovedene u pitanje odlukom Ustavnog suda, ali je u obrazloženju te odluke rečeno da se neke nadležnosti, ovlašćenja mogu vratiti u taj zakon nakon određenih preformulacija, to je učinjeno i zbog toga sve nadležnosti ili kako bi to sada trebalo da kažemo ovlašćenja biti očuvana, a neka su kažem i vraćena.

Jako je dobro i da se vratim na početak mog obraćanja, što su i nacionalni saveti mogli da učestvuju u čitavom ovom procesu, da je i predsednica Vlade Republike Srbije uzela učešće u javnim konsultacijama povodom ovih predloga zakona jer je time pokazala da daje na značaju ovim pitanjima.

I, da rezimiram, mi ćemo podržati sve ove predloga zakona. Imamo određene amandmane kao što znate, ja se nadam da će oni biti, odnosno siguran sam da će oni biti usvojeni. I dobro je što smo došli na kraj ovog procesa koji je trajao dosta dugo.

Još jednom da ponovim narodni poslanici Savez vojvođanskih Mađara će glasati i za izbor Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Hvala.
Gospođo predsednice, poštovana predsednice Vlade, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati izbor Siniše Malog za ministra finansija u Vladi Republike Srbije. To ćemo učiniti iz dva razloga.

Prvi je razlog taj što je SVM deo vladajuće koalicije. Imamo koalicioni sporazum sa SNS. Ta koalicija funkcioniše, ostvaruju se zacrtani prioriteti iz te koalicije, iz tog koalicionog sporazuma. Evo, sada je 11 meseci od kada Ana Brnabić vodi Vladu i možemo da konstatujemo na osnovu proteklog perioda da ono što je dogovoreno, to se i ostvaruje i logično posledica toga jeste da mi podržimo predlog koji je ona pred Narodnu skupštinu iznela.

U zemljama sa parlamentarnim oblikom državne vlasti skupština bira vladu i nije loše toga se podsetiti zbog toga što u javnom govoru sve češće imate ocene, i to govore čak i neki ministri, da ministre imenuju, postavljaju itd. Znači, članove vlade i vladu bira parlament i to je uvek prilika da se podsetimo svega što je urađeno i da eventualno ukažemo na neke ciljeve koji se još u potpunosti nisu realizovali.

Rekao sam da je prvi razlog što ćemo mi glasati za izbor gospodina Malog to što smo deo koalicije i što se ta koalicija ostvaruje, a drugi je razlog što mi smatramo, na osnovu svega što je izneto i na osnovu svega što smo videli iz dosadašnjih aktivnosti kandidata za ministra finansija, da postoji velika šansa i verovatnoća da on bude uspešan ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Mi živimo na području AP Vojvodine, tako da nismo u svakodnevnom kontaktu sa Beogradom na način kao što to jesu građani Beograda. Ali, iz svega onoga što smo iskusili, što smo videli i što smo čuli, sigurni smo da je grad u protekle četiri godine od strane još uvek gradonačelnika bio vođen na pravi način i da ga to svakako kvalifikuje za mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Imao bih jedan savet, onako dobronamerne prirode, za budućeg ministra finansija. Nemojte misliti da je šala. Ja znam da vi trčite polumaraton. Pošto ćete se sada baviti malo ozbiljnijim stvarima, ja vam preporučujem da počnete da trenirate za maraton, jer će vam trebati više strpljenja, trebaće vam i više izdržljivosti. Tako da, to je jedan ovako dobronameran savet od mene i videćete da će vam to koristiti u obavljanju funkciji ministra finansija.

Što se tiče do sada urađenog i što se tiče realizovanih ciljeva iz našeg koalicionog sporazuma, želeo bih da podsetim javnost da se finansira završetak nekoliko za nas izuzetno bitnih projekata i to govorim zbog toga što će i gospodin Mali biti u situaciji, odnosno on će biti u situaciji da odobrava trošenje sredstava u budućnosti. Naravno, i budžet donosi Narodna skupština i u tom smislu budžet određuje šta će se finansirati. Ali, što se tiče tih administrativnih stvari koje ipak nisu sitnice, tu je glavna reč ministra finansija.

Želeo bih da vas zamolim da učinite sve da se neki projekti nakon nekoliko godina, pa čak i decenija, završe. Ti projekti nisu bili finansirani do 2014. godine, a od 2014. godine se finansiraju i ima šanse da se završe u nekoliko godina. Prvi projekat je izgradnja i rekonstrukcija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Ovo nije jedan gradski projekat, ovo je projekat od regionalnog značaja i od 2014. godine je Vlada Srbije i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić obezbeđeno tri miliona evra za ovaj projekat.

Drugi takav projekat, isto regionalnog značaja, je obilaznica oko Subotice, tzv. Ipsilon krak. Za finansiranje tog projekta je obezbeđeno od 2016. godine više od devet miliona dinara. Taj projekat se gradi duže od 30, sada već skoro 40 godina i više je urađeno u ove dve godine nego u prethodnih dvadeset i nešto godina. Tako da, ja vas molim da se ovaj tempo održi i u budućnosti i da konačno završimo ovaj projekat, koji nije važan samo za građane Subotice, već je vrlo bitan za privredu ne samo Subotice, ne samo severa Vojvodine i Srbije, nego za čitavu Republiku Srbije.

Isto tako, od 2014. godine, znači, i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić su i neke vojvođanske lokalne samouprave dobijale značajna sredstva iz budžeta Republike Srbije i promenjena je paradigma u smislu da smo mi do 2014. godine slušali – ako imate neki projekat, imate vi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, pa se snalazite. Na taj način je nekako bilo sugerisano da Vojvodina nije deo Srbije. To je bilo sugerisano iz tadašnjih vlada, znači, do 2014. godine, pa čak do 2012. godine i Vlada gospodina Dačića je već u tom smislu bio pozitivan iskorak. Ali, do 2012. godine su vojvođanski projekti bili finansirani isključivo iz pokrajinskih sredstava.

U poslednjih nekoliko godina su značajna sredstva iz republičkih izvora dobijali Senta, Kanjiža, Bačka Topola i Subotica. Osim ovih regionalnih projekata o kojima je bilo reči, ja vas molim da se to i u budućnosti nastavi, pogotovo što se poboljšava situacija u vezi budžeta i mislim da ima mogućnosti, ima prostora da se projekti finansiraju.

Želim vam puno uspeha. Na kraju bih želeo da ukažem na još tri cilja ili da govorim o tri prioriteta koji nisu samo naši prioriteti iz SVM, nego su prioriteti i Vlade, ali bi trebalo malo brže da se radi na njihovom ostvarenju.

Kažem da su prioriteti Vlade, pošto čine deo koalicionog sporazuma o kojem je bilo reči. Prvi prioritet se odnosi na konačno rešavanje problema poljoprivrednih proizvođača. Postoji jedno rešenje godinama, decenijama, koje je jednostavno neodrživo i iz ekonomskog aspekta i iz aspekta pravičnosti, a ovo rešenje koje je na snazi jednostavno nije u skladu ni sa ljudskom logikom.

Znači, po sadašnjem stanju, svaki poljoprivredni proizvođač koji ima registrovano gazdinstvo, plaća isti iznos doprinosa u budžet Republike Srbije, bez obzira da li obrađuje pola hektara ili 120 hektara ili 10.000 hektara. To jednostavno nije logično zbog toga što ni kod zaposlenih ljudi iznos doprinosa nije isti kada zarađujete 27.000 dinara i kada zarađujete 337.000 dinara. Treba da postoji proporcija.

Mi se zalažemo za to da iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje treba da plaćaju svi, bude u skladu sa veličinom obrađene zemlje, sa jedne strane, i visinom prihoda ostvarenim od poljoprivrede.

U poslednjih godina je postojala jedna međuresorna radna grupa koja je izradila određene predloge. Ovo je jedno međuresorno pitanje, nije u nadležnosti samo Ministarstva finansija, niti samo Ministarstva poljoprivrede, pa vas molim da u svojstvu ministra finansije učinite sve da se ovo pitanje reši, da teret bude pravičniji, a sa druge strane da prihodi budu veći, jer sam uveren da bi ljudi plaćali u većoj meri i ove doprinose i to bi značilo povećanje za budžet.

Drugo pitanje ili druga tema je pitanje restitucije. Restitucija, povraćaj oduzete imovine funkcioniše i mislim da Agencija za restituciju odlično obavlja taj posao. Znači, imam samo reči hvale za njihovu aktivnost, ali određene okvire tog procesa treba da definiše Vlada i parlament. Mi se zalažemo i za izmenu Zakona o restituciji, da bi se omogućila supstitucija u određenim pitanjima i neki koeficijenti treba da budu definisani. U tom smislu vas molim da učinite sve što će biti u vašoj nadležnosti da se u roku od nekoliko godina na pravičan način završi proces restitucije u Srbiji, jer nema konsolidovane demokratske države bez završene restitucije.

Treće pitanje, o kojem ne želim puno da govorim jer je svima jasno o čemu se radi, u više desetina navrata sam o tome govorio u ovom cenjenom domu. Rekao sam da se finansiraju u mnogo većoj meri projekti sa područja AP Vojvodine, ali ne može da protekne rasprava o izboru ministra finansija i da se ne kaže da je neophodno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine. Molim vas, gospođo Brnabić, da zajedničkim snagama i to pitanje završimo.

Ne želim da politizujem to pitanje, ne želim da ulazim u detalje, ali jednostavno to je ustavna obaveza ovog parlamenta i ja se nadam da je konačno došlo vreme kada ćemo staviti tačku i na to pitanje.

Unapred, to ću učiniti naravno i kada se Narodna skupština izjasni, ali pošto sam uveren da će gospodin Mali biti izabran, želim vam puno sreće na novom položaju i mnogo uspeha u interesu svih nas i svih građana Srbije. Hvala.
Uvažena predsednice, gospođo Brnabić, dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje će dati podršku Vladi gospođe Brnabić.

Mi smo od aprila 2014. godine deo vladajuće većine, zbog toga što se slažemo i što smo se slagali sa osnovnim programskim opredeljenjima i prethodne Vlade, a mogu da kažem, na osnovu onog što sam čuo i na osnovu ekspozea, da se slažemo sa većinom konstatacija iz ekspozea buduće Vlade, Vlade gospođe Brnabić.

Mi smo na predsedničkim izborima pre nekoliko meseci podržali kandidaturu gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Republike i mislim da smo doprineli, da je Zajednica vojvođanskih Mađara doprinela njegovoj pobedi. Kada smo razgovarali o tome, kao predstavnici izborne liste koja ima poslanike u Narodnoj skupštini, koje je naše mišljenje kome on da poveri mandat za sastav buduće Vlade Republike Srbije, onda smo rekli da mi ne ulazimo kao stranka u personalno pitanje ko će biti budući predsednik Vlade Srbije, ali da to svakako treba da bude osoba iza koje može da stane SNS kao najuticajnija i najveća stranka trenutno na političkoj mapi Republike Srbije, jer je to jedini način za obezbeđivanje političke stabilnosti u nekim budućim vremenima. Jer, kao što smo čuli iza ekspozea, pred Vladom Srbije su veliki zadaci i neophodna je politička stabilnost da bi Vlada mogla da odgovori na te izazove.

Želeo bih da govorim o vrlo konkretnim stvarima, o onome što je učinjeno u prethodnom periodu i o onome što mi mislimo da treba učiniti u budućim mesecima i nadam se godinama ove Vlade.

Što se tiče poslednje tri godine, za vojvođanske Mađare neke vrlo bitne stvari su realizovane. Kao prvo, nakon više decenija je ukinuta kolektivna krivica vojvođanskih Mađara. To je eliminisano iz našeg pravnog sistema, iz pravnog sistema Republike Srbije. Kao drugo, neki projekti su finansirani u prethodne tri godine, projekti koji u godinama koje su bile pre ove tri godine nisu bili finansirani niti sa jednim dinarom. Tu pre svega mislim na zgradu Narodnog pozorišta u Subotici, mislim na tzv. „ipsilon krak“, na obilaznicu oko Subotice, mislim na razvoj turističkog potencijala i kapaciteta Palića.

Pored toga, kao što vrlo dobro znate, gospođo Brnabić, jer ste imali velikog uticaja na to pitanje, ne samo na usvajanje manjinskog akcionog plana, nego na implementaciju i na realizovanje elemenata manjinskog akcionog plana, to je za nas strašno važno, što je za vreme ne prošle, nego pretprošle Vlade, praktično na poslednjoj sednici te prve Vlade Aleksandra Vučića usvojen je taj poseban manjinski akcioni plan koji znači okvir zadataka svih budućih Vlada Republike Srbije, sve do učlanjenja naše zemlje u EU na polju poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina.

Mislim da su to strašno važni ciljevi, koji su realizovani u prethodnim godinama i mi želim da budemo partneri u nastavku realizacije tih ciljeva u narednim mesecima i u narednim godinama. Kao što vidite, tu se radi o nekim simboličkim stvarima, ali se radi i o vrlo praktičnim stvarima iz sfere razvoja infrastrukture, privrede itd, koje nisu od bitnosti samo za vojvođanske Mađare, nego za sve naše komšije, za sve građane Republike Srbije.

Bilo je reči i o tome da li je dobro kada je predsednik Vlade vanstranačka ličnost, kada nije član političke stranke. Ja sam u nekim ranijim periodima govorio o tome da nije najsrećnije rešenje kada je član Vlade vanstranačka ličnost, zbog toga što se to obistinilo u istoriji. Platon je još pre puno godina pisao o tome da državu treba da vode filozofi. Danas bismo rekli eksperti ili stručnjaci. Taj eksperiment se nije pokazao na primeru Sirakuze pre skoro 2.500 godina. Ali, ja vas, gospođo Brnabić, ne bih ubrajao u krug onih eksperata koji su bili članovi Vlade Republike Srbije u nekim ranijim sazivima u prethodnim godinama ili decenijama, zbog toga što iza vas stoji vrlo ozbiljno iskustvo od godinu dana na položaju ministra, člana Vlade Republike Srbije. Vi ste se dokazali, po meni, po nama iz SVM, pošto ste odlično vodili taj resor, koji je će u budućnosti voditi gospodin Ružić. Mi smo životno zainteresovani za to da i on bude uspešan kao što ste bili vi, jer u njegov resor spadaju pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina. On će voditi ono ministarstvo koje bi trebalo da izradi nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i mnogo toga iz posebnog manjinskog akcionog plana spada u nadležnost onog ministarstva na čijem čelu ste vi bili skoro godinu dana.

Ono zbog čega sam ja bio jako srećan, gospođo Brnabić, to je sledeće. Kada je gospodin Vučić položio zakletvu ovde pred nama u Narodnoj skupštini, poslednjeg dana maja, onda ste vi narednog jutra bili gost na Jutarnjem dnevniku RTS-a. Ja sam tu emisiju pogledao zbog toga što sam pretpostavio, i ispostavilo se da sam bio u pravu, da će gost tog jutarnjeg dnevnika najverovatnije biti novi predsednik Vlade Republike Srbije. Jako me je interesovalo ko će biti gost te emisije i bili ste vi. Onda vas je urednica pitala - na šta ste vi jako ponosni i šta mislite da treba da budu najbitniji zadaci nove Vlade? Onda ste vi rekli nekoliko rečenica o nekim ekonomskim temama koje svakako treba da budu u fokusu buduće Vlade, kao što su bile u fokusu i prethodne, ali ste onda uporno počeli da govorite o značaju Republičkog saveta za nacionalne manjine.

Onda sam ja video da urednica svakako želi da vi govorite o nečemu drugom, o ekonomskim temama, o privredi, o nekim temama koje su od značaja za sve građane Republike Srbije bez obzira na nacionalnu ili neku drugu pripadnost, a vi ste uporno još nekoliko minuta govorili o značaju nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Republičkog saveta za nacionalne manjine koji godinama unazad pre ove prethodne Vlade nije funkcionisao, o značaju Zakona o nacionalnim savetima itd.

Moram da kažem, i na osnovu toga i na osnovu ekspozea koji smo danas čuli, da ste vi predsednik Vlade ili budući predsednik Vlade, mandatar buduće Vlade, koji je najveći značaj pridao ovom pitanju u nekom prethodnom periodu i to svakako treba da bude ohrabrenje za pripadnike nacionalnih manjina jer ste vi dokazali da vam je to jako značajno, da se tu ne radi o floskulama, da se ne radi o nekim političkim frazama, jer je i u prethodnim mesecima bila u toku izrada zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima i o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina pod vašim vođstvom. Pošto ćete vi biti predsednik nove Vlade, ja sam siguran da će nova Vlada još veći značaj pridavati tim pitanjima, ne samo zbog toga što je to naša obaveza na putu ka EU, nego zbog toga što ste vi iskreno za poboljšanje položaja pripadnika nacionalnih manjina. Čeka nas strašno veliki posao po tim pitanjima. Jako puno zakona treba da se izmeni i da se donese. Ja se nadam da će konačno doći vreme kada će svi sektorski zakoni biti u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Tu pre svega mislim na zakone iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i na Zakon o službenoj upotrebi jezika.

Kada sam već kod sfere obrazovanja, pošto je to od značaja za položaj pripadnika nacionalnih manjina, moram da izrazim zadovoljstvo što će gospodin Šarčević i dalje biti na čelu resora obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, pošto su u prethodnih godinu dana urađeni krupni koraci na pitanjima kojima se niko prethodno nije bavio. Tu pre svega mislim na standarde izučavanja srpskog kao nematernjeg jezika, i to moram da kažem već ne znam koji put i ovde u Narodnoj skupštini, nije poenta da pripadnici nacionalnih manjina ne nauče srpski. Ne radi se o tome da pripadnici nacionalnih manjina ne žele da nauče srpski. Upravo suprotno tome. Poenta je u tome što prema zastarelim programima i planovima to u prethodnim decenijama nije bilo moguće. Da sam ja hteo naučiti srpski jezik u školi, ja danas ovde ne bih bio u stanju da vam se obratim na srpskom jeziku. Zbog toga je za nas jako bitno što je urađen taj prvi korak nakon 15, 20 godina i očekujemo sada izradu novih planova i programa i siguran sam da će ta modernizacija programa i planova dovesti do toga da će pripadnici nacionalnih manjina na lakši način savladati srpski jezik i da će biti konkurentniji na tržištu rada Republike Srbije.

Pored toga, jako je bitno, i to se odnosi i na gospodina Šarčevića, odnosi se i na vas gospođo Brnabić, pošto ste spomenuli saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom i naravno sa Svetskom bankom i mi naravno nemamo ništa protiv toga da Srbija sarađuje sa te dve institucije, jer nismo u stanju ni ekonomski, ni politički u kakvom je npr. Mađarska, da može sebi mađarska vlada da dopusti da ne sarađuje na ovaj način sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali vas molim gospođo Brnabić, kada budete razgovarali o racionalizaciji, o štednji sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, uvek obratite pažnju na specifičan položaj obrazovanja na manjinskim jezicima i da se linearno ne ukidaju odeljenja i finansiranje odeljenja na maternjem jeziku za pripadnike nacionalnih manjina. Mi smo i sada uspeli da sačuvamo, kao i prethodnih godina, nekoliko odeljenja koja su bila predviđena za gašenje, ali verujte mi uštede nisu tolike, ne mogu da budu tolike na manjinskom obrazovanju koliko mogu da budu štete kada se ukidaju odeljenja na manjinskim jezicima. Naravno, treba da se vodi računa o tome da čitav sistem bude racionalan. Nikad nismo očekivali da se otvore odeljenja sa dva-tri učenika, ali svugde gde je to iole racionalno ta odeljenja moraju biti sačuvana da bismo sačuvali obrazovanje za pripadnike nacionalnih manjina svugde gde je to moguće.

Malopre sam govorio o vrlo bitnim infrastrukturnim projektima. Želeo bih da se zahvalim gospođi Mihajlović što je imala razumevanje u prethodnom periodu za neke infrastrukturne projekte koji su bitni ne samo za pripadnike nacionalnih manjina, ne samo za mađarsku manjinu, nego za sve građane, i to ne samo u Vojvodini, ne samo na severnom delu Vojvodine, nego za sve. Tu se pre svega radi, nećete se iznenaditi, o „ipsilon-kraku“, o obilaznici oko Subotice. To je jedan projekat, gospođa Mihajlović zna savršeno, ali govorim zbog javnosti, koji se gradi 30 godina i sada smo pre nekoliko meseci, nakon 30 godina praktično, uspeli da otvorimo jednu deonicu zahvaljujući čemu je Subotica dobila još jedan izlazak na autoput, još jedan krak. To nije bitno samo za građane, to je bitno za privredu. Otvaraju se nova radna mesta, svi koji ulažu svoja sredstva, koji stvaraju nova radna mesta, mislim pre svega na strane investitore, žele da što brže stignu do autoputa, a građani Subotice žele da se ti šleperi nakon 30 godina izmeste iz samog centra Subotice. Zbog toga je bitno što je pretprošle godine bilo izdvojeno 197 miliona, ove godine 300 miliona, za sledeću godinu je predviđena milijarda, a za onu narednu, za 2019. godinu, 800 miliona dinara i nakon 32, 33, 34 godine bismo mogli da završimo taj projekat. Čuo sam, zahvaljujući mudrom vođenju i Vlade i ministarstva, da će se osloboditi još neka sredstva, pa ću lobirati i kod ministarke i kod potpredsednice Vlade – Mihajlović i nekih drugih činilaca unutar Vlade Republike Srbije, da se opredele još neka sredstva da bismo išli još brže, ako za to ima mogućnosti, da bismo to što pre zaokružili.

Isto se odnosi na projekat Palića. Palić već sada jeste, a još više treba da bude među tri najbitnije, najznačajnije turističke tačke, turističke ponude Republike Srbije. Palić ima šta da ponudi, kao i čitava Subotica, i to će dovesti do oživljavanja tog čitavog kraja, čemu će doprineti i pruga Beograd-Budimpešta i još jedna pruga koja je vrlo bitna za nas, koja se vrlo malo spominje, ali je jako značajna, radi se o pruzi Subotica-Segedin-Baja. Imam jedan lajtmotiv, jednu ovako malu fiks ideju o tome da se i u prethodna dva veka obistinilo da tamo gde ide pruga, sada je to u manjoj meri tako kao što je bilo krajem 19. veka, ali još uvek ta ideja funkcioniše. Tamo gde prolazi pruga tamo ima života, tamo ima privrede, tamo ima radnih mesta, tamo ima poboljšanja standarda. Zbog toga nam je bitan i „ipsilon-krak“ i Subotica-Segedin-Baja pruga i Beograd-Budimpešta i razvoj Palića, itd. To nisu pitanja samo za Suboticu, to su pitanja za širi region i to je značajno za širi region.

Mi u nekim prethodnim godinama nismo uspeli samo da obezbedimo sredstva zahvaljujući razumevanju Vladi Republike Srbije tim projektima, nego će recimo, samo u ovoj godini Senta, lokalna samouprava Sente dobiti oko 700, 800 miliona dinara, nije svejedno da li je 700 ili 800 miliona dinara, ali ne znamo još tačno, to je red veličine godišnjeg budžeta Sente. Samo ove godine, samo iz republičkih sredstava to znači da je saradnja odlična sa Vladom Republike Srbije i da ne dolazimo džabe ovde u Narodnu skupštinu svakog dana kada Narodna skupština zaseda.

Još nešto bih želeo da kažem gospodinu Nedimoviću. Jako nam je bitno što se uspeo izboriti kod gospođe Brnabić da se izmeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu. To je jedno pitanje za koje se mi zalažemo godinama unazad. Nismo protiv konkurencije, nismo protiv stranih investitora, ali jesmo za zaštitu domaće poljoprivrede, i jesmo za to da ukoliko ni jedna zemlja koja je ušla u EU nije odmah liberalizovala tržište poljoprivrednog zemljišta, to ne čini ni Srbija, jedino postoje jedna greška u ekspozeu. Tamo piše u roku od 100 dana imamo 60 dana da izmenimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Spremni smo da to uradimo u julu i avgustu. Hvala, i dajemo podršku.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imamo objedinjenu raspravu o nekoliko tačaka dnevnog reda, radi se o nekoliko predloga odluka. Poslanička grupa SVM-PDD podržaće predložene odluke u vezi izbora predsednika sudova, izbora kandidata za prvi mandat za sudije u redovnim sudovima itd.
Ono o čemu bih ja želeo više da govorim, to je odluka, odnosno lista kandidata za sudije Ustavnog suda Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno poslaničkih grupa, sa jedne strane i kandidati predsednika Republike za sudije ispostavnog suda. Od osam kandidata predsednika Republike, Narodna skupština bira četiri kandidata, četiri sudije Ustavnog suda.
Zašto smatram ovo značajnijim pitanjem od svih ostalih o kojima mi raspravljamo unutar ove prve tačke dnevnog reda? Iz dva razloga, a prvi razlog je dužina mandata sudija Ustavnog suda. Želeo bih da vas podsetim da mi sudije Ustavnog suda biramo na devet godina. Prošli put je Narodna skupština izabrala sudije Ustavnog suda krajem 2007. godine. Od tada mi smo imali dva puta izbore za predsednika Republike, imali smo parlamentarne izbore i u 2008, 2012, 2014. i 2016. godini, a možda ćemo imati i sledeće godine.
Ovo sve govorim zbog toga da bi se videlo u kojoj meri je drugačija priroda dužine mandata sudija Ustavnog suda od mandata predsednika Republike ili narodnih poslanika. Drugi razlog zbog kojeg mislim da je izbor sudija Ustavnog suda značajnija tema jeste značaj Ustavnog suda kao organa u Republici Srbiji.
Ustavni sud je decenijama brana Ustava sa jedne strane, odnosno ljudskih i manjinskih prava, znači zaštitnik Ustava, tačnije i zaštitnik ljudskih i manjinskih prava.
U ovoj državi je Ustavni sud formiran 1963. godine i to je značajna činjenica zbog toga što je tadašnja Jugoslavija bila prva među zemljama istočne Evrope u kojoj je formiran Ustavni sud, a Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih pravnih akata sa Ustavom, saglasnosti podzakonskih pravnih akata sa zakonom i Ustavom, pored toga, Ustavni sud rešava o sukobu nadležnosti, rešava povodom ustavnih žalbi i zabranjuje rad političkih stranaka, udruženja građana, sindikalnih organizacija, itd.
Cilj postojanja Ustavnog suda u onim državama u kojima postoji jeste ograničavanje vlasti legislative, znači parlamenta sa jedne i egzekutive, odnosno Vlade sa druge strane.
Osnovna nadležnost Ustavnog suda je normativna kontrola opštih akata. U nauci se piše o tome da je Ustavni sud negativni zakonodavac, ne u vrednosnom smislu,, naravno, nego u smislu da parlament usvaja zakone, a Ustavni sud ima nadležnost da ukoliko proceni u toku postupka da neki zakon ili deo zakona, odnosno drugog opšteg pravnog akta nije u saglasnosti sa Ustavom, stavi van pravne snage taj opšti pravni akt, odnosno deo zakona ili drugog opšteg pravnog akta. I u tom smislu je Ustavni sud negativni zakonodavac.
Pogrešno se govori često o tome da je Ustavni sud najviša sudska instanca ili pravosudni organ. U tom smislu, naravno, Ustavni sud nije najviša sudska instanca ili nije pravosudni organ, ima ove nadležnosti o kojima sam govorio i njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.
Zašto sam sve ovo rekao, bez obzira što nije Ustavni sud tema današnje rasprave, nego je tema današnje rasprave izbor sudija Ustavnog suda? Pa, zbog toga da bi se podvuklo još jedanput da je vrlo važno da ljudi koje izabere Narodna skupština, odnosno koje će imenovati predsednik Republike na predlog Narodne skupštine,, budu ljudi od stručnog integriteta, budu ljudi koji su dostojni da u narednim godinama budu sudije Ustavnog suda.
Ja sam rekao da mandat traje devet godina, to je tako po Ustavu. To eventualno može da bude drugačije ukoliko se donese novi Ustav Republike Srbije i ukoliko će biti propisano ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava da se, recimo, sudije Ustavnog suda biraju, izaberu ponovo, odnosno da im se skrati mandat, a takvih slučajeva je bilo u pravnoj istoriji.
Znači, pošto je Ustavni sud zaštitnik Ustava sa jedne i ljudskih i manjinskih prava sa druge strane, radi se o vrlo značajnom organu i to se vidi i po tome da je Ustav dosta rigorozne kriterijume propisao za kandidate za sudije Ustavnog suda. Kao prvo, kandidat mora da bude istaknuti pravnik. Tu odmah moram da kažem u zagradi da je mana Ustava što, naravno, nigde ne piše ko ceni, na koji način, na osnovu kojih kriterijuma ko je istaknuti pravnik. S druge strane, kandidat mora da ima najmanje 40 godina, a sa treće strane mora, da ima najmanje 15 godina u pravnoj struci.
Sudija Ustavnog suda ne može da vrši drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na fakultetima, pravnim fakultetima u Republici Srbiji.
Bitno je i važno je što sadašnji Ustav, sada važeći Ustav propisuje da sudija Ustavnog suda mora da bude pravnik i to ne samo pravnik, nego istaknuti pravnik. Možda se to podrazumeva, ali bih ja želeo da podsetim i narodne poslanike i javnost da je bilo slučajeva ne toliko davno u istoriji ove institucije da su za sudije Ustavnog suda bile birane osobe koje nisu bile pravnici, nego su bili npr. diplomirani ekonomisti.
Sudija Ustavnog suda, naravno, ne može da bude član političke stranke, odnosno razrešava se ako postane član političke stranke. To piše u Zakonu o Ustavnom sudu.
Ono o čemu nije bilo reči u dosadašnjem toku rasprave jeste ustavna odredba po kojoj sa svake od predloženih lista kandidata, znači i sa liste kandidata predsednika Republike i sa liste kandidata Narodne skupštine Republike Srbije najmanje jedan od izabranih kandidata mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Ja želim da primetim, pošto o tome nije bilo reči, bilo je reči o geografskim činjenicama, iz kojih gradova dolaze kandidati, odnosno gde imaju prebivalište, da na obe liste imamo samo po jednog kandidata koji je sa teritorije autonomnih pokrajina i u oba slučaja se radi o kandidatima koji imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine.
Sa liste predsednika Republike imamo kandidata Miroslava Nikolića, predsednika Privrednog apelacionog suda, koji ima prebivalište na teritoriji grada Pančeva, znači, na području AP Vojvodine, a sa druge liste kandidata sa liste Narodne skupštine Republike Srbije imamo kandidata dr Tomaša Korheca, koji je sa prebivalištem na Paliću, isto na području AP Vojvodine.
Znači, u njihovom slučaju je izbor praktično zagarantovan zbog toga što nemaju konkurenciju u smislu odredbe Ustava koji propisuje da jedan od izabranih kandidata sa obe liste mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Želim da primetim i to da nisu sve poslaničke grupe predložile kandidate za sudije Ustavnog suda. To je jedna činjenica. Svaka poslanička grupa je, naravno, donela odluku da li će i ukoliko hoće, koga će da kandiduje za ovu značajnu funkciju.
Neko od prethodnih govornika je primetio da nema kandidata koji su profesori Ustavnog prava na državnim pravnim fakultetima. To i ja smatram manom. U sadašnjem mandatu Ustavnog suda imali smo prof. Oliveru Vučić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i imali smo prof. Dragana Stojanovića, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Mislim da ima ljudi od stručnog, moralnog integriteta koji bi bili dobri ne samo kandidati, nego i sudije Ustavnog suda sa državnih pravnih fakulteta, koji su profesori Ustavnog prava ili ustavni pravnici, kako se to nekada govorilo, npr. Vladan Petrov, Tanasije Marinković, Irena Pejić ili Slobodan Orlović, ali oni nisu predloženi za sudiju Ustavnog suda.
Imamo i određena dupliranja u smislu da po dva kandidata imamo sa određene institucije. Na primer, imamo dva kandidata sa Kriminalističko-policijske akademije i imamo dva kandidata sa Instituta za uporedno pravo. To, naravno, nije i ne sme da bude problem, jer kako ja shvatam, kandidovanje nekoga za funkciju sudije Ustavnog suda nije gest prema određenoj instituciji ili organizaciji čiji je član ili zaposleni kandidat, nego je to s obzirom na lične sposobnosti, lična svojstva samog kandidata.
Kada govorimo o konkretnim kandidatima, želeo bih da istaknem nekoliko kandidata za koje mislim da su, i u ljudskom i u moralnom smislu, dostojni funkcije sudije Ustavnog suda. To je prof. Milan Škulić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Neko je već spomenuo da je jedan od kandidata dostavio biografiju na više od 30 stranica, to je kandidat prof. Milan Škulić, koji je objavio više od 200 naučnih radova.
Pored njega, želeo bih da istaknem dr Jovana Ćirića, direktora Instituta za uporedno pravo, isto sa preko 150 naučnih radova. Radi se o čoveku koji je 10-ak godina direktor Instituta za uporedno pravo. Oba kandidata su na listi predsednika Republike za sudije Ustavnog suda. I Miroslav Nikolić, koga sam već spominjao, sa teritorije grada Pančeva, predsednik Privrednog Apelacionog suda. Ukoliko se poštuje Ustav, sigurno će biti izabran za sudiju Ustavnog suda.
Što se tiče druge liste, liste Narodne skupštine Republike Srbije, želim da kažem, pošto to nisu rekli svi, ali mislim da nema potrebe, niti razloga za skrivanjem toga koja poslanička grupa je kog kandidata predložila, naravno ukoliko poslaničke grupe misle da iz određenog razloga neće reći koje kandidate su predložile, to je njihovo legitimno pravo, da je poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje kandidovala prof. dr Tomaša Korheca za sudiju Ustavnog suda. On je sa prebivalištem sa Palića. On je profesor na jednom privatnom pravnom fakultetu. Profesor je ustavnog prava i upravnog prava i jedini je profesor ustavnog prava koji je kandidovan za sudiju Ustavnog suda.
Mislimo da je Tomaš Korec, u profesionalnom smislu, dostojan da bude sudija Ustavnog suda u narednom mandatu suda. Sa druge strane, smatramo da mađarska zajednica u Srbiji zaslužuje da ima sudiju Ustavnog suda pod uslovom, naravno, da ispunjava one profesionalne kriterijume koje treba da ispuni na osnovu Ustava i zakona o Ustavnom sudu. I u prethodnom mandatu je mađarska zajednica imala sudiju Ustavnog suda, a to je bila Agneš Kartag Odri.
Što se tiče Ustavnog suda, ovde se naravno vodi rasprava o kandidatima, a ne o samom Ustavnom sudu, a još manje o radu Ustavnog suda u mandatu koji danas istekao, barem za devetoro sudija od 15. Želeo bih da kažem, u kontekstu očekivanja prema sudijama Ustavnog suda, da je bilo interesantnih odluka u prethodnom mandatu.
Mi nismo poslanička grupa koja komentariše odluke Ustavnog suda, ali svi znamo da je bilo veoma interesantnih odluka i u političkom smislu, npr. Zakon o nadležnostima, o utvrđivanju određenih nadležnosti, pojedinih nadležnosti AP Vojvodine, za statut AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Briselski sporazum, odnosno određene odluke itd.
Nadam se da će u narednom mandatu Ustavni sud svoje odluke da donosi na način kako je to propisano Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, kao Poslovnikom o radu Ustavnog suda Srbije i da će biti manje problematičnih odluka u političkom smislu, u smislu da će Ustavni sud svoje odluke donositi isključivo na osnovu Ustava i zakona.
Veoma je interesantno da je Ustavni sud u ovom mandatu, u prethodnom mandatu propustio da ocenjuje saglasnost sa Ustavom, Zakona o ustavnom sudu, izmena i dopuna tog zakona iz decembra 2011. godine, čijim izmenama je pre pet godina, znači za vreme neke prethodne vlade, uvedena mogućnost donošenja odluka u Ustavnom sudu u malim većima i u velikim većima. To je interesantno zbog toga što na osnovu Ustava Ustavni sud sve svoje odluke donosi na način da svaki sudija Ustavnog suda odlučuje u donošenju svake odluke i evidentno se radi o nesaglasnosti sa Ustavom ovog rešenja Zakona o ustavnom sudu.
Znam da je Ustavni sud opterećen brojnim aktima. Znam da je celishodno da može da sudi i u većima, ali to jednostavno sada važeći Ustav ne dozvoljava, i to mora da se kaže. Nadam se da rad Ustavnog suda u narednom mandatu neće krasiti, pod znacima navoda, takve odluke. To je bitno zbog toga jer je poznato da onaj ko ima apsolutnu vlast u tumačenju zakona biva pravi zakonodavac, a prema našem Ustavu to je Ustavni sud. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospođo ministarska, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će podržati predložene izmene zakona.
Tu se radi o parcijalnim izmenama. Te izmene se tiču samo jednog problema od mnoštva postojećih. Ali, bez obzira na tu činjenicu, mi smatramo da je, s obzirom na to da je Vlada na samom početku svog mandata, ovaj potez opravdan i svakako ćemo podržati ove izmene i dopune, ali ću ja u daljem toku mog obraćanja govoriti o tome šta mi mislimo da bi još trebalo uraditi da bi ova tema bila uređena na što bolji način.
Ono što je trenutno najvažnije, ove izmene se rade zarad fiskalne konsolidacije i izgradnje zdravog sistema. Mi smatramo da je to ključno, da je to najbitnije i zbog toga podržavamo ove izmene zakona. Radi se o usklađivanju preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije i očuvanje makroekonomske stabilnosti je najvažniji cilj ovih izmena, kao i svođenje ukupnog fiskalnog deficita Republike Srbije na održiv nivo. Ovo je jedna od mera te finansijske konsolidacije.
Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave su 2011. godine dovele do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Savez vojvođanskih Mađara je i 2011. godine bila parlamentarna stranka i tada smo bili deo vladajuće većine. Stožer te vladajuće većine je bila jedna druga stranka, ali bez obzira na to što smo bili u to vreme, tj. i u to vreme deo vladajuće većine, mi smo glasali protiv tih izmena zakona 2011. godine.
Moram da kažem nakon pet godina da se obistinilo, da se dokazalo da smo mi bili u pravu 2011. godine, kada smo glasali protiv tadašnjih izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada sam u svom obraćanju 2011. godine, a načelna rasprava je vođena 15. juna 2011. godine, rekao da je to jedan predizborni predlog zakona i da je suština tih izmena bila u tome da se aktuelna vlast dodvori jedinicama lokalne samouprave i da će vreme pokazati da će se zahvaljujući tim izmenama zakona stvoriti jedna ogromna i duboka rupa u budžetu Republike Srbije na centralnom nivou, što nije dobro ni za autonomne pokrajine, a nije dobro ni za jedinice lokalne samouprave.
Rekli smo tada da to rešenje dovodi u pitanje i realizaciju obaveze Republike Srbije prema AP Vojvodini, jer želim da vas podsetim da prema važećem budžetu, a tako je bilo i prethodnih godina, 18% od poreza na dohodak građana, a deo poreza na dohodak građana je naravno i porez na zarade, treba da bude prihod AP Vojvodine.
Rekli smo i to 2011. godine da će najveći dobitnik tih izmena zakona biti grad Beograd i mislim da se i to obistinilo u ovih prethodnih pet godina jer, da vas podsetim, udeo jedinica lokalne samouprave, svih jedinica od najmanje opštine zaključno sa glavnim gradom, gradom Beogradom, podignut je sa 40% na 80%. Time je stvorena ta velika rupa i taj veliki deficit u budžetu Republike Srbije i to je tako bilo svih ovih godina, od 2011. ili 2012. godine pa na ovamo.
Rekli smo i to 2011. godine da nije na jasan način regulisano da li će jedinice lokalne samouprave dobiti neke nove obaveze i da li su te obaveze u skladu, u srazmeri sa povećanjem prihoda na osnovu raspodele poreza na zarade, kao dela poreza na dohodak građana.
Rekli smo i to da, bez obzira što se mi zalažemo za decentralizaciju, nije možda najbolje da se na takav ad hok način poveća udeo jedinica lokalne samouprave od poreza na zarade. Mi smo rekli da je bolje da se nađe sveobuhvatno rešenje i da se vidi šta je ono što jedinice lokalne samouprave treba da finansiraju od sopstvenih izvornih prihoda, šta je ono što treba da finansiraju od ustupljenih prihoda, a šta je ono o čemu Republika Srbija ili centralni nivo može da pomogne u realizaciji lokalnih projekata.
Mi smo i tada govorili da Republika Srbija mora ili bi bilo dobro da pomogne u realizaciji određenih lokalnih pre svega i infrastrukturnih projekata jer ako smo svi mi građani Republike Srbije i ako svi mi plaćamo porez, onda bi bilo najprirodnije da se taj porez na neki način i vraća u opštine iz kojih mi dolazimo, odnosno čiji smo mi žitelji. To nije tako bilo regulisano ovim zakonom iz 2011. godine, nego sam ja i tada govorio tadašnjem ministru da je to uređeno na način da su lokalne samouprave dobile malo povećani džeparac i da im je bilo rečeno – evo, sad vi imate džeparac, pa iz tog džeparca finansirajte i plate i investicije i infrastrukturne projekte i sve ostalo.
Zbog tih naših stavova iz 2011. godine u toj skupštinskoj raspravi mi smo bili nazivani i centralistima, što je svakako smešno, ali smo mi glasali protiv tih izmena i, na žalost, obistinilo se da smo bili u pravu i zbog toga smatramo da su ove predložene izmene dobre jer se ipak u nekoj meri vraća stari sistem. Ali, što se tiče udela lokalnih samouprava, taj udeo u porezu na zarade je smanjen u minimalnoj meri pošto, da podsetim uvažene narodne poslanike, jedinice lokalne samouprave su od 2006. do 2011. godine dobijale svega 40%, onda je to povećano na 80%, čime je stvorena ta velika i duboka rupa na centralnom nivou u budžetu Republike Srbije i taj deficit je stvoren. Sada se tih 80% se smanjuje na 74, u slučaju opština, 77% u slučaju gradova i 66% u slučaju glavnog grada, grada Beograda.
Mi smatramo da će ovim izmenama lokalne samouprave biti više motivisane da rade na privlačenju investicija, s jedne strane, a sa druge strane, nadam se da će Republika Srbija moći da iz svog budžeta finansira u određenim opravdanim slučajevima lokalne infrastrukturne projekte, dobre projekte jedinica lokalne samouprave. Ne zbog toga da bi Republika radila nešto što je posao opština i gradova, nego zbog toga što postoje projekti koji su međuopštinskog karaktera, koji su od većeg značaja i, na kraju krajeva, zbog toga što sam i malo pre rekao – svi građani plaćaju porez i ti poreski dinari treba da se vraćaju u svoje sredine u nekoj meri i na neki način. Ali, rekao sam na početku da smatramo da se radi samo o parcijalnim izmenama i da bi ceo sistem trebalo posmatrati u širem kontekstu.
Mi se u SVM uvek zalažemo za sistemsko posmatranje problema i iznalaženje rešenja. Svakako je potreban novi zakon o finansiranju lokalne samouprave. Znam da se na tome radi. Znam da su uključeni i predstavnici jedinica lokalnih samouprava. Znam da je uključena i Stalna konferencija gradova i opština. Nadam se da ćemo verovatno u toku sledeće godine dobiti jedan kvalitetan zakon o finansiranju lokalne samouprave i da će na sistemski način biti uređena ova oblast.
Sa druge strane, znam da to prvenstveno nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali očekujemo konačno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine jer ukoliko mi na sistemski način posmatramo finansiranje jedinica lokalne samouprave, onda treba raščistiti šta je prihod Republike i koje su nadležnosti Republike, koje su obaveze Republike, šta su prihodi, izvorni prihodi i ustupljeni prihodi AP Vojvodine i koje su nadležnosti AP Vojvodine i, naravno, treba da postoji srazmera između prihoda, sa jedne, i obaveza ili nadležnosti, sa druge strane. Pored toga treba da postoji i održiv način finansiranja jedinica lokalne samouprave i treba da bude jasno šta se očekuje od jedinica lokalne samouprave, a svoje nadležnosti iz kojih izvora mogu finansirati.
Pored ta dva zakona očekujemo zakon o naknadama. O tome je bilo reči još u prošlom mandatu. Nadam se da će u dogledno vreme i taj zakon biti predložen Narodnoj skupštini jer je i to deo sistema. Zaista pokušavamo da na sistemski način sagledavamo čitavu ovu oblast.
Malo pre sam govorio o procentima i o tome koliko će pripadati opštinama, gradovima, glavnom gradu, koliko je pripadalo do 2006, koliko je pripadalo od 2006. do 2011. godine, ali znamo da nije sve u procentima. Treba i ovaj problem sagledavati na malo širi način. Mislimo da je ključno pitanje odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Ukoliko želimo da mere fiskalne konsolidacije budu što uspešnije, onda ovaj faktor svakako moramo uzimati u obzir, a odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera je više nego negativan po budžet Republike Srbije i na razvoj naše ekonomije.
Od 45 opština u AP Vojvodini, pogledao sam te podatke, nisam gledao vezano za čitavu Republiku, ali su podaci, verujem, slični i za čitavu Republiku Srbiju. Znači, na području AP Vojvodine, od 45 opština, samo je u Novom Sadu i Subotici veći broj zaposlenih od broja penzionera. Mislim da je to ključan problem i ključno pitanje, ne samo zbog donošenja ovog zakona ili ovih izmena danas, nego generalno zbog ekonomskog razvoja i prosperiteta naše države, odnosno građana Republike Srbije.
Imam tu neke podatke po opštinama i naravno, ne želim o tome da govorim, ne bi da kvarim raspoloženje narodnih poslanika, ali svi mi zajedno znamo i u Vladi i u parlamentu koji je naš zadatak, šta je cilj. Vlada i sprovodi mere i fiskalne konsolidacije i ekonomske u monetarne, i fiskalne politike da se ti podaci poboljšaju, da se poveća zaposlenost, da se povećaju investicije i domaće i inostrane, da se jača svaki vid preduzetništva, a posebno poljoprivrede. Ukoliko će to tako biti, a mi zbog toga podržavamo ovu Vladu, zbog tih mera, zbog tih zajedničkih stremljenja i ciljeva, onda sam siguran da će i ovi pokazatelji u nekoj doglednoj budućnosti biti pozitivniji.
Svakako je dobro što je jedan od prioriteta u radu Vlade i poboljšanje zdravstva, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i najkraći mogući formulisano modernizacija i stvaranje pristojne zemlje treba da bude naš zajednički cilj, a pošto je to cilj Vlade Republike Srbije mi podržavamo rad Vlade. Spomenuo sam nekoliko zakona koje bi trebalo izmeniti da bismo imali održiv sistem i da bi se ovi ekonomski pokazatelji poboljšali.
Želeo bih na kraju svog obraćanja da spomenem još jedan pravni akt u ovom slučaju se ne radi o zakonu nego o uredbi. To je Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvoja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ta Uredba važeća je doneta 2014. godine i mislimo da bi tu uredbu svakako trebalo izmeniti i da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za transfer sredstava nerazvijenim opštinama. Da bi trebalo podsticati ekonomsku aktivnost kako bi se izbegla situacija da se smanjenje prihoda od poreza na zarade koje će se desiti nakon usvajanja ovih izmena, da se to nadomesti povećanjem poreza na imovinu, sa jedne strane, ili nadmetanjem opština da steknu status grada, što moram reći otvoreno što se dešava u poslednje vreme.
Naravno nemam ništa protiv da određene opštine postanu gradovi, ali bi to trebalo raditi isto tako na sistematski način i samo ukoliko postoje objektivni uslovi za to. Znači, svakako bi zbog određivanja procenata sufinansiranja sredstava projekata bila važno napraviti viziju ove uredbe, odnosno izmeniti ovu uredbu.
Ali, da se vratim na početak i na ovu predloženu izmene zbog svega rečenog mi ćemo u danu za glasanju podržati ove izmene zakona, a nadamo se i dobroj saradnji sa ministarkom i generalno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi svih ovih nabrojanih aktivnosti i mnogo toga što nas čeka, što ne spada u ovu grupu nadležnosti, ali spada u nadležnost ministarstva, kao što je na primer izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.