Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, najljubaznije bih vas zamolio, pošto je zabranjeno po Poslovniku direktno obraćanje, da prenesete kolegi narodnom poslaniku Janku Veselinoviću da ga treba da bude sramota zbog toga što je rekao malopre i što dovodi u opasnost neke istorijske procese.

Naime, 2013. godine je postignuto u ovoj sali istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda.

(Srđan Milivojević: Ne sa fašistima.)

Ne smeta mi što dobacuju jer ovo što govorim to su činjenice, to je nešto što se desilo pre devet godina u ovoj istoj sali. Ima tu narodnih poslanika koji su bili u to vreme narodni poslanici kada je za ovom govornicom tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader se izvinio za sve ono što se dešavalo u Novom Sadu i u drugim gradovima Republike Srbije 1941/42 godine. To je bio prvi korak istorijskog pomirenja.

Drugi korak se odvijao sledećeg dana kada je ova Narodna skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944/45 godine.

Sledeći korak se odvijao sledećeg dana kada su položeni venci od strane tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske Janoša Adera, kada su izgrađeni spomenici u Čurugu nevinim žrtvama i srpskog i mađarskog porekla, nevinim mađarskim žrtvama sredstvima Republike Srbije, a nevinim srpskim žrtvama sredstvima Mađarske.

Sledeće godine je Vlada Republike Srbije ukinula dve odluke iz 1945. godine, kojima je mađarsko stanovništvo bilo proglašeno po osnovu kolektivne krivice ratnim zločincima i te odluke su bile na snazi 70 godina. Znači, bebe i starci i svi. To je bio fašizam koji je važio 70 godina u ovoj državi i Vlada Aleksandra Vučića je bila ona vlada koja je nakon 70 godina te odluke stavila van pravne snage i predsednik Vučić je u to vreme u svojstvu predsednika Vlade Republike Srbije položio i cveće na spomeniku nevinim žrtvama iz 1944. godine kod Spomenika „Ptice slomljenih krila“.

Ovo što se dešava u Novom Sadu i što će se desiti vrlo brzo u Novom Sadu, to je izgradnja spomenika nevinim žrtvama iz 1944/45. godine. Tamo nema nijednog imena ni prezimena, piše na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku - nevinim žrtvama. Zamolio bih poštovanu opoziciju, pojedine stranke opozicije i pojedine narodne poslanike da ne dovode u pitanje ove istorijske procese koji su se desili pre 10 godina zahvaljujući SNS, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, zahvaljujući SVM.

Proteklo je devet godina od tada i mislim da svi građani Republike Srbije i svi građani Mađarske, bez obzira na nacionalnu pripadnost, mogu da vide kakvi su benefiti toga što smo imali hrabrosti za ono što vi niste imali hrabrosti pre 10 ili 15 godina, a tražili smo i od vas da postignemo istorijsko pomirenje, ali niste imali hrabrosti za to. Zbog toga što vam je krivo što niste imali hrabrosti za to sada napadate nešto za šta je apsolutno evidentno da je u korist srpskog i mađarskog naroda, bez obzira da li ti ljudi žive u Srbiji ili žive u Mađarskoj. Zamolio bih vas da ne dovodite u pitanje i ne dovodite u opasnost ove procese.

Ovakvo istorijsko pomirenje koje je postignuto između srpskog i mađarskog naroda u Evropi je postignuto isključivo u nemačko-francuskim i nemačko-poljskim relacijama. Ni u jednoj relaciji to nije postignuto. Govorio sam i prošli put u ovoj Narodnoj skupštini, to što smo mi zajednički postigli istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda to znači da problem nije ni u srpskom narodu nije ni mađarskom narodu. To što smo mi uspeli da postignemo to bi trebalo da bude primer i u nekim drugim relacijama. Umesto da radite na tome, vi dovodite u pitanje nešto iz čega imaju korist svi građani Srbije i Mađarske.

Ovo što ste pričali i što ste navodili imena to apsolutno nema veze ni sa ovim spomenikom ni sa bilo čim drugim. Zamolio bih vas da ne dobacujete i apsolutno nikome nije u interesu da fašistima podiže spomenik. Ali, oni koji su nevino bez bilo kakve sudske odluke bili streljani bez obzira da li se to desilo 1941/42 ili se to desilo 1944/45 godine, to nisu bili fašisti, to su nevine žrtve. Te nevine žrtve treba da imaju spomenike.

Možete vi da dižete galamu, možete vi da organizujete te spomenike, zbog ljudi, zbog političara koji imaju hrabrosti za to za šta vi niste imali hrabrosti, zbog toga će taj spomenik biti vrlo brzo izgrađen. Hvala.

Gospodine predsedniče, ja bih vas zamolio da prenesete uvaženom kolegi Janku Veselinoviću da je on profesor prava i da bi on kao profesor prava trebao da zna da je revolucija u redu kao neka kategorija politike, ali ne bi trebalo da poziva na rušenje nekih odluka koje su donete od strane legitimno izabranih organa Republike Srbije, bile one lokalnog, pokrajinskog ili republičkog nivoa.

U vezi spomenika „Nevin žrtvama“ iz 1944. godine postoji Odluka Skupštine grada Novog Sada. Sve dok ta odluka ne bude bila preinačena ili ukinuta, ta odluka je važeća. On kao profesor prava ne bi trebao da poziva na nepoštovanje donetih odluka od strane legalno izabranih organa Republike Srbije, bez obzira da li se radi o lokalnim, pokrajinskim ili republičkim organima, sa jedne strane.

Sa druge strane, on je rekao da ovo pomirenje o kojem sam ja govorio nije između srpskog i mađarskog naroda, već između SNS i SVM. Nema niti je bilo potrebe za pomirenje između SNS i SVM, jer SNS i SVM nikad nisu bile posvađane, a pošto nikad nismo bili posvađani nema potrebe ni za istorijskim pomirenjem. I te kako je bilo potrebe za istorijskim pomirenjem između srpskog i mađarskog naroda i ja sam govorio o tome kakve benefite je to pomirenje donelo svim Srbima i svim Mađarima.

Da mi nismo zatvorili ta bolna poglavlja naše zajedničke istorije, mi ne bismo mogli da govorimo sada o tome da je Mađarska peti spoljnotrgovinski partner Republike Srbije, a za njihovo vreme je bila 17. partner. Dakle, sada peti, pre 12 godina 17. Mislim da cifre i brojke govore za sebe. Takođe, ne bismo mogli da govorimo o vrlo značajnim infrastrukturnim projektima između dve države.

To što oni nisu imali hrabrosti pre 12 ili 15 godina za ove korake, ja to mogu da razumem kao izraz frustracije, ali još jednom ponavljam, ovo ne bi trebalo da dovede do toga da dovode u pitanje ove procese, koji su nezabeleženi u istoriji ovog kontinenta, izuzev Nemaca i Francuza i Nemaca i Poljaka.

A što se tiče samog spomenika, pozivam uvaženog kolegu ili bilo koga da pokaže jedno ime i prezime na tom spomeniku. Kada taj spomenik bude bio podignut, neće naći nijedno ime i prezime, još jednom ponavljam…

Ja bih vas zamolio, gospodine predsedniče, da opomenete uvaženog kolegu. Ja znam da on nema argumente i znam i vidim da je nervozan i isfrustriran, ali nema potrebe za dobacivanjem, to ne priliči jednom profesoru prava sa državnog univerziteta.

Tako da, pozivam i uvaženog kolegu ili bilo koga da pokaže jedno ime i prezime na tom spomeniku koji će vrlo brzo biti izgrađen, neće naći nijedno ime i prezime, naći će natpis „Nevino stradalim žrtvama“, na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku.

Još jednom da kažem, pošto nije prvi put da se na ovaj sraman način govori o ovoj temi u ovoj Narodnoj skupštini mimo teme, da to ne radite, nećete proći dobro, uvek ćemo imati odgovor, uvek će biti ovakav odgovor i nema potrebe da ponavljate ove laži, jer kao što je neko već citirao, a vi govorite o fašistima, Gebels je rekao – hiljadu puta ponovljena laž može da bude predstavljena kao istina. Ovo što vi govorite, to je laž, ovo je spomenik nevinim žrtvama, biće izgrađen, a vi možete kao neki rušilac tamo da se pojavite, ali taj spomenik će stajati u Novom Sadu.

Hvala lepo, gospodine predsedniče. Mislim da je svima sve apsolutno jasno.

Pita prethodni govornik, ne razume kako je došlo do ove rasprave. Pa došlo je do ove rasprave tako što je njegov kolega, nekadašnji stranački kolega, ja više ne mogu da pohvatam te konce ko je u kojoj stranci, ali nekada su bili u istoj stranci, njegov nekadašnji stranački kolega je pokrenuo ovo pitanje u raspravi u pojedinostima o Predlogu zakona o ministarstvima. Zato govorimo o ovoj temi. Zato što sam ja imao potrebu da reagujem zbog nevino stradalih žrtava i 1942. i 1944. godine.

Nas optuživati za revizionizam je čist bezobrazluk. Mi smo tamo sa vama zajedno, sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, sa predstavnicima srpskog naroda, na svim obeležavanjima tih dešavanja i 1942. godine i ne pravimo razliku između nevino stradalih žrtava 1942. godine i nevino stradalih žrtava 1944. godine, bez obzira da li se radi o Srbima, Mađarima, Jevrejima, Romima ili bilo kojoj nacionalnosti. Znači, nas optuživati za fašizam, revizionizam je apsolutno sramno.

Sa druge strane, kažete da ja napadam uvaženog kolegu profesora prava i da govorim o nekakvim revolucijama. Pa on je rekao da neće da stoji taj spomenik tamo. Pa kako neće stajati. Pa postoji važeća odluka Skupštine grada Novog Sada. Kako neće stajati, ako neće biti revolucije? Sve odluke su donete. Postoji saglasnost Ministarstva za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja Republike Srbije. Postoji saglasnost. Postoji Zakon o ratnim memorijalima. Ova Skupština je donela taj zakon. Po tom zakonu, u vezi svakog spomenika treba da postoji saglasnost Ministarstva. Znači, postoji saglasnost republičkog ministarstva, postoji i odluka Skupštine grada Novog Sada, sve je u pravnom smislu besprekorno čisto, sve ovo što je preostalo. To je tehnika, to je izgradnja spomenika i to će vrlo brzo biti izgrađeno.

Ako će neko sebi dopustiti pravo da ruši spomenik u vezi kojih spomenika postoji saglasnost republičkog ministarstva, država stoji iza tog spomenika. To je revolucija, to je nepoštovanje pravnog sistema Republike Srbije i svako ko pokuša tako nešto za to treba da odgovara. To je vandalizam. To je rušenje poretka.

Još jednom da kažem i to je poslednja rečenica, na tom spomeniku nema ni jednog imena, ni jednog prezimena. To je spomenik nevino stradalim žrtvama, kao što postoji spomenik nevino stradalim žrtvama iz 1941/1942. godine i treba postoji još jednom kažem tamo se mi pojavljujemo, polažemo venac i smatramo ih našim žrtvama, tako treba da postoji spomenik nevino stradalim žrtvama 1944/1945. godine i treba svi da ih smatraju svojim žrtvama, jer su nevino stradali. Hvala.

Uvaženi predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je deveti put da ja imam prilike da govorim u poslednjih 15 godina o pitanju Kosova i Metohije ovde u Narodnoj skupštini.

Od 2000. godine do 2013. godine je ova Skupština donela 11 rezolucija i dve platforme. Mi danas o izveštaju vodimo raspravu na osnovu tačke 5. Rezolucije o osnovama za političke razgovore sa Privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji.

Ono što je na prvom mestu i ono što treba da bude na prvom mestu i što treba reći unapred, jeste, da mi za razliku od nekih prethodnih perioda u poslednjih osam godina, znači od 2014. godine o pitanjima Kosova i Metohije u ovom visokom domu razgovaramo na realnim osnovama.

Za to treba da postoji velika hrabrost, pre svega od strane predsednika Republike, pre svega od strane Vlade Republike Srbije.

Ja imam neka lična iskustva iz 2007, 2008, 2011. godine, kada se o istoj ovoj temi razgovaralo na osnovu nekih drugih principa. Kada se razgovaralo na osnovu busanja u grudi, kada se razgovaralo u smislu nerealnih obećanja, kada se razgovaralo na način što nije donosilo koristi ni sprskom narodu na KiM, ni Republici Srbiji, ni bilo kom građaninu Republike Srbije. Ono zbog čega se želim zahvaliti predsedniku Republike, a to sam govorio i pre godinu dana kada smo, pre 14 meseci tačnije razgovarali o ovoj istoj temi to je hrabrost.

Ovo što vi činite to iziskuje veliku hrabrost. Iziskuje hrabrost zbog toga što vi o najbolnijem pitanju srpskog naroda govorite na iskren, otvoren i realan način i za to je neophodna i velika odgovornost, ali pre svega, velika hrabrost i zbog toga želim da vam se zahvalim i to je nešto što možda posluži kao osnova za iznalaženje nekih rešenja u budućnostima da ni ja nisam preterani optimista jer za kompromis trebaju dve strane.

Videli smo iz ovog izveštaja da spremnost za kompromis ne postoji sa obe strane, jer sve dok se ne formira zajednica srpskih opština, sve dok se ne formira zajednica srpskih opština na KiM mi o kompromisu i o ispunjavanju obaveza i sa jedne i sa druge strane ne možemo govoriti i ne možemo razgovarati. I zbog toga bih se pridružio vašem apelu predsedničke Republike, a zna se na koga sve treba apelovati i ko su donosioci odluka, da omoguće i da naprave konkretne korake u interesu toga da se formira zajednica srpskih opština da bi i Beograd, da bi i predstavnici srpskog naroda sa KiM, mogli da vide da zaista postoji spremnost za kompromis i da zaista postoji bilo kakva nada da se iznađe bilo kakvo rešenje.

Slažem se sa vama predsedniče Republike da ono što radi Republika Srbija, ono što radite vi lično, ono što radi Vlada Republike Srbije, to je poštovanje međunarodnog prava. I, o tome smo razgovarali i o tome smo govorili i prethodnih godina, ali ista ova rečenica nije mogla da bude izgovorena pre dve godine i nakon februara ove godine i mislim, naravno na dešavanja u svetu i konkretno na dešavanja u Ukrajini i zbog toga, kada kažete da je Republika Srbija na strani međunarodnog prava i da štiti međunarodno-javno pravo, to nije nekakva politička izjava, to nije nikakvo subjektivno mišljenje, nego je to jednostavno istina i činjenica.

Cenimo vašu spremnost što želite da rešite ovo pitanje koje postoji decenijama unazad i da ne želite da se i ovo pitanje ostavi našoj deci da ona rešavaju ovo pitanje. I to je najbitnije. To je najbitnije zbog toga što dok se ovo pitanje ne reši možemo mi da se bavimo privlačenjem investicija, možemo mi da se bavimo priključenjem i naporima priključenja EU i možemo da postignemo određena rešenja, odnosno određene pomake i određene rezultate kao što i postižete, ako što i postižemo, jer Srbija danas nije isto takva kao što je bila pre osam godina. Ali, dok se ovo pitanje ne reši kao Damoklov mač će visiti iznad svih građana Republike Srbije, bez obzira da li žive u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici ili Sremskoj Mitrovici ili Subotici ili Vranju, i zbog toga cenimo ovu spremnost na kompromis što vi dokazujete svakom prilikom kada razgovarate sa bilo kim o ovoj temi.

I, upravo zbog toga ovo pitanje KiM nije pitanje i nije tema samo za srpski i albanski narod, ovo je tema i za građane Mađarske i za građane Rusinske i za građane Hrvatske i za građane bošnjačke nacionalnosti i romske i sve građane Republike Srbije, jer dok se ovo pitanje ne reši u skladu sa međunarodnim javnim pravom, do tada u Srbiji ne može da se postigne takav standard kakav bi se mogao postići i kakav se postiže u nekim drugim državama.

Ja želim da izrazim i sa ovog mesta i poštovanje i divljenje predstavnicima sprskog naroda na KiM što istrajavaju i što trpe sve što treba da trpe. Ja ne želim tu da ulazim u neke polemike sa opozicijom, ali da sam ja pripadnik srpskog naroda i kad bi izvodio ovakve performanse u vezi toga ko gde sedi u Narodnoj skupštini, a da tu sede moji sunarodnici, da sam pripadnik srpskog naroda, koji ne znaju kada dođu kući šta će zateći i tako žive decenijama mene bi bila sramota. (Aplauz)

U ime SVM i u ime svih vojvođanskih Mađara želim da kažem da apsolutno da navijamo za vas da možete da ostanete na vašim ognjištima i apsolutno imamo razumevanje za svaku podršku i materijalnu i svaku drugu koju vam pruža i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.

Reći ću vam jedan podatak i citiraću predsednika Republike, vi o tome danas niste govorili, ali ste govorili 2018. godine u nekim drugim prilikama – godišnje iz budžeta Republike Srbije na KiM ode između 520 i 530 miliona evra. To je podatak iz 2018. godine. Možda je ta svota i veća.

Mi vojvođanski Mađari apsolutno nemamo problema sa tim, kao što nemamo problema ni sa tim kada se sredstva daju za Srbe na teritoriji BiH ili negde drugde, kao što ni vi nemate problem sa tim kada Mađarska daje izuzetno velika sredstva za vojvođanske Mađare i zbog toga ne možemo da se vodimo igrom dvostrukih aršina.

Ako mi očekujemo da vi smatrate sasvim normalnim što naša matična država nas podržava u Srbiji onda mi apsolutno ne možemo da imamo bilo kakav problem sa tim što država pomaže Srbe ma gde oni živeli.

Zašto imamo razumevanje pored svega ovoga što sam rekao za Srbe na Kosovu i Metohiji? Ja sam o tome govorio i prošli put i pretprošli put i pošto znam da neću biti pogrešno shvaćen, reći ću i danas.

Istorija i velike sile s vremena na vreme, o tome nas uči istorija, kažnjavaju neke narode, male narode, male u brojčanom smislu. Mađari su 102 godine morali da se suoče sa Trijanonskim mirovnim diktatom. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi tada. Prošli smo dvadesetih i tridesetih godina kroz sve ovo kroz šta Srbi sa Kosova i Metohije prolaze prethodnih godina. Znamo kako je to iz iskustva.

Da ne govorim samo o nekim istorijskim činjenicama od pre stotinak godina. Svi se mi sećamo i toga kakvi su bili međunacionalni odnosi u Vojvodini 2003, 2004. i 2005. godine. Koliko je bilo međunacionalnih incidenata.

Zašto ovo spominjem? Ovo spominjem zbog toga što nas taj slučaj uči tome da kada postoji spremnost na kompromis, kada postoji razumevanje sa obe strane, onda su svi problemi rešivi. Mi u prethodnih osam godina praktično ne znamo ni za jedan međunacionalni incident između srpskog i mađarskog naroda na području AP Vojvodine. To nije slučajno. To je zbog toga što smo zajednički dosta toga uradili.

Ono istorijsko pomirenje koje je pre devet godina postignuto između srpskog i mađarskog naroda, ovde u ovoj Narodnoj skupštini usvajajući Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine, pa preko spomenika u Čurugu nevinim žrtvama i mađarskog i srpskog naroda, mogao bih da spomenem još neke konkretne stvari koje smo u interesu toga učinili. Sve to nas uči tome da ukoliko postoji kompromisi, ukoliko postoji otvorenost onda je i moguće postići istorijsko pomirenje. Bez tog istorijskog pomirenja teško da možemo doći do mira, stabilnosti i bezbednosti.

Ovo sam spomenuo isključivo zbog toga da bi rekao da ovo može da posluži kao presedan i u nekim drugim relacijama. Nadam se da će i da posluži kao presedan. I ovaj naš presedan, srpsko-mađarski dokazuje, i nemam problem sa tim da kažem otvoreno, jasno i glasno, ovaj naš presedan pokazuje da problem nije u Srpskom narodu.

Ako je to srpski narod i politički predstavnici srpskog naroda umeli, mogli, imali snage, hrabrosti sa mađarskim narodom, onda verovatno imaju i sa nekim drugim narodima, jer je presedan napravljen.

Ono što bih želeo da kažem na kraju. Nadam se, nisam optimista, ali se nadam, da će doći do nekakvog kompromisnog rešenja. Mi vama, predsedničke Republike, i Vladi Republike Srbije pružamo svaku moguću podršku i konkretnu pomoć u iznalaženju kompromisnog rešenja, jer ovo nije samo pitanje za srpski i albanski narod. Nadamo se da će do kompromisnog rešenja doći.

Naravno, u danu za glasanje će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara glasati za usvajanje ovog izveštaja.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati gospodina dr Vladimira Orlića i nadamo se da će velikom većinom biti izabran za predsednika Narodne skupštine.

Gospodin Orlić je iskusan poslanik, ovo mu je četvrti mandat. Bio je zamenik predsednika najveće poslaničke grupe, bio je potpredsednik Narodne skupštine, ima bogato političko iskustvo, a ono što je bitno, nije neko ko se u životu bavio samo politikom, ima zaista zavidnu i stručnu, naučnu biografiju, sa više od 80 napisanih naučnih radova. Ubeđeni smo u Savezu vojvođanskih Mađara da će biti dobar predsednik Narodne skupštine jer je mlad, energičan, a pored toga je već i iskusan.

Uopšte nije svejedno ko je na čelu Narodne skupštine. Pre dve godine, kada je i gospodin Dačić biran za predsednika Narodne skupštine, rekao sam da je funkcija predsednika Narodne skupštine po našem Ustavu druga po značaju i do tog zaključka dolazim i stoga da predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike u slučaju njegove sprečenosti. Mi smo imali takve situacije u istoriji Srbije prethodnih decenija.

Narodna skupština je ustavotvorno i zakonodavno telo, ali je pre svega predstavničko telo svih građana Republike Srbije. To smatram bitnim reći zbog toga što i ustavotvorna i zakonodavna i kontrolna i izborna funkcija Narodne skupštine proizilazi iz predstavničke funkcije. Mi ćemo u ovom sazivu Narodne skupštine imati najmanje 16 poslaničkih grupa, što je rekord od 1991. godine, kada je januara 1991. godine formiran prvi saziv nakon uvođenja višestranačja u Srbiji. Svakako je dobro za legitimitet, svakako je dobro za demokratiju što su svi učestvovali na izborima i što je 12 lista tu u parlamentu i sa tih 12 lista je formirano 16 poslaničkih grupa.

To je značajno zbog toga što će svi građani Republike Srbije imati svog predstavnika ili svoje predstavnike. Nadam se da će i skupštinske rasprave biti takve sa obe strane, kakve treba da budu u jednoj parlamentarnoj demokratiji kakva je Republika Srbija.

To što će biti 16 poslaničkih grupa, to što je prisutna i opozicija, to znači da će sve ideje biti zastupljene, od republikanaca, preko monarhista, od levice do desnice, od regionalnih stanaka do nekih kojima je Srbija unitarna država i koje smatraju da Srbija treba da bude maksimalno centralizovana itd. Iz svega ovoga, proizilazi da je nakon prošlih izbora demokratija pobedila, ali je sa druge strane apsolutno jasno ko čini većinu i apsolutno je jasno ko je koliko glasova dobio i ko kakvu i koliku podršku uživa među građanima Republike Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara će biti i u ovom sazivu deo vladajuće većine, zajedno sa SNS i našim koalicionim partnerima SPS i drugim strankama. Mi ćemo potpisati, kao što smo to činili i 2014, 2016. i 2020. godine koalicioni sporazum sa SNS. Naša vizija, naši bitni projekti će činiti deo programa Vlade Republike Srbije i za sve građane u svakom trenutku će biti jasno u kolikoj meri se taj program ostvaruje i šta je ono što je postignuto u interesu građana Republike Srbije.

Apsolutno je evidentno i jasno da u političkoj borbi, naravno sem nasilja u parlamentarnom životu, sve je dozvoljeno i da svako može da zastupa interese svojih građana, kako misli da je to najcelishodnije. Ipak, sa druge strane, smatram da ozbiljni ljudi treba da budu vođeni istinom i da svi mi tu treba da govorimo istinu, i da je apsolutno nedozvoljeno i da niko ne bi smeo sebi da dozvoli da izgovara neke rečenice koje apsolutno nemaju ikakvih dodirnih tačaka sa istinom, odnosno sa realnim stanjem stvari.

Meni kao predsedniku poslaničke grupe SVM je izuzetno značajno i bitno i drago mi je što je Vojvodina odmah drugog dana u radu ovog saziva, Narodne skupštine dobila ovakav značaj, ovakav publicitet. Ali, interesantno je kada neko smatra da istorija počinje sa njim, da pre njega, pre nego što je on ušao u Narodnu skupštinu neke reči su bile zabranjene, neke reči niko nije izgovarao, za neke prioritete se niko nije borio. To je malo licemerno.

Ukoliko neko želi da bude poslanik, a da ne poznaje blisku političku prošlost države u čijem parlamentu sedi, onda ja lično to smatram malo problematičnim. Meni je ovo sedmi mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovde sam od 14. februara 2007. godine. U prošlom sazivu je poslanička grupa SVM imala preko 190 obraćanja, preko 190 obraćanja samo u prošlom sazivu koji je trajao nešto malo manje od dve godine.

Kada ja ustanem ovde i kažem u vezi bilo koje tačke dnevnog reda, poslanička grupa SVM će glasati ovako ili onako, već je spomenut termin Vojvodina. Ako ništa drugo nisam rekao, samo ime poslaničke grupe, već je Vojvodina spomenuta. Mi smo samo u prošlom sazivu imali preko 190 obraćanja. I naravno, da se ogromna većina tih obraćanja odnosila na poboljšanje položaja građana Vojvodine, a ono što je dobro za građane Vojvodine, to je i dobro za sve građane Republike Srbije.

Ovo nisam rekao zbog toga da bih se pravdao, jer apsolutno nemam potrebe da se pravdam u vezi ovih tema, kao ni u vezi nekih drugih tema, ali smatram da mi ovde narodni poslanici treba da govorimo istinu i da predsedavajući i budući predsednik Narodne skupštine treba da vodi računa o tome da ono što poslanici govore budu u nekakvoj vezi sa realnim stanjem stvari. A da ne govorimo o tome što smo mi o Vojvodini u prethodnih šest saziva ne samo govorili nego smo se za tu Vojvodinu Autonomnu pokrajinu i borili. I, ne samo da smo se borili za tu Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, nego smo bili brutalno kažnjeni zbog toga što smo zastupali interese građana Autonomne pokrajine Vojvodine.

I, neki poslanici koji sede na ovoj strani sale, to ne samo da znaju, nego su u tome bili i saučesnici, 2009. i 2010. godine kada je 2009. godine, krajem 2009. godine SVM u ovoj Skupštini glasao iako je bio deo vladajuće većine, protiv budžeta Republike Srbije za 2010. godinu zbog toga što je Ustav bio prekršen tim predlogom budžeta, tadašnja vladajuća većina, ova strana sale, deo ove strane sale, rekao sam deo ove strane sale je taj budžet usvojio, podržao. Taj budžet je uz pomoć nekih opozicionih poslanika čija stranka više ne postoji na političkoj sceni Srbije, taj budžet usvojila. Nakon toga je SVM bio kažnjen u Subotici i u Senti smenjivanjem u lokalnoj samoupravi zbog toga što smo se borili za Vojvodinu. A neki koji su opet nestali sa političke scene Srbije, jedna stranka sa trideset godina prošlosti, Liga socijaldemokrata Vojvodine, zahvaljujući čijoj infrastrukturi su određeni poslanici ovde sada trenutno prisutni je taj budžet podržala.

Zbog toga mislim da niko u ovoj sali osim SVM, mislim na stranke sa sedištem u Vojvodini nema moralno pravo da govori o Vojvodini i da traži bilo šta i da zamera bilo šta SVM u nekim prethodnim mandatima.

Da ne govorimo o tome da su baš oni poslanici koji su o tome malo pre govorili u ovu Skupštinu ušli zahvaljujući, ja ću da kažem, jer stojim iza toga i to su činjenice koje se mogu dokazati, koji su tu zahvaljujući klasičnoj, pravnoj zloupotrebi. Zahvaljujući klasičnoj pravnoj zloupotrebi, jer Vojvođani nisu nacionalna manjina. Rusini jesu nacionalna manjina, Hrvati jesu, Mađari jesu i još mnogi Vojvođani to nisu. To što ste vi poslanik, to je rezultat jedne klasične pravne zloupotrebe, ali se ja radujem tome što ćemo se zajedno boriti za Vojvodinu. Hajde, videćemo u nekoj budućnosti šta ćete osim određenih velikih govora kao što je to činio i neko drugi u ovom parlamentu, u nekim prethodnim sazivima učiniti za Vojvodinu.

Reći ću šta smo mi učinili, samo jedan primer, šta je Savez vojvođanskih Mađara učinio.

Gospodine predsedavajući, pošto određeni poslanici postaju nervozni i hvataju se mikrofon, ja vam samo želim skrenuti pažnju, najljubaznije i sa poštovanjem da ja nikoga imenom, prezimenom, niti funkcijom nisam spomenuo, nikoga, bilo koga, nikoga.

Znači, želim samo da kažem jednu stvar šta je Savez Vojvođanskih Mađara učinio za Vojvodinu i za Republiku Srbiju. Nakon 25 godina borbe je juče krenuo teretni saobraćaj na pruzi Subotica – Segedin. Ta pruga je bila predviđena za eliminaciju. Od 1995. godine smo se borili za revitalizaciju te pruge i izgradnja te pruge će se nastaviti i prema Baji. Krenuo je teretni saobraćaj, a leta sledeće godine će krenuti i putnički saobraćaj, iz Subotice do Segedina će se stizati uključujući i graničnu kontrolu za 40 minuta. Ta pruga je bila predviđena za eliminaciju.

Uspeli smo zahvaljujući saradnji sa Srpskom naprednom strankom da tu prugu učinimo delom razvoja železnica Republike Srbije, nakon toga smo u saradnji sa Srpskom naprednom strankom uspeli da nađemo finansijska sredstva za revitalizaciju te pruge, ta pruga je izgrađena, završena je juče i krenuo je teretni saobraćaj, a dogodine će i putnički saobraćaj. Samo jedan primer.

Oni koji se busaju u grudi i koji samo govore o Vojvodini, kada treba da se ustane i glasa za Vojvodinu onda pobegnu iz sale ili glasaju za protivustavan budžet, a neki drugi koji će isto govoriti o Vojvodini su učestvovali i bili saučesnici u najbrutalnijem kažnjavanju jedne političke stranke u novijoj istoriji i Republike Srbije početkom 2010. godine, izbacivanjem iz Subotice i Sente funkcionera Savez vojvođanskih Mađara, u dve opštine koje su najbitnije i najznačajnije za vojvođanske Mađare i to je bio simboličan čin i jedan brutal i jedna brutalna odmazda.

Kao što smo bili napadnuti za još jednu temu, i želim i to da spomenem, jer je ovo predstavnički Dom svih građana i treba da govorimo o temama koji su bitni građanima. Govorimo o prisustvu ilegalnih migranata. Tu su prisutni određeni poslanici u ovom delu sale, koji su, kada sam ja u ovoj sali leta 2015. godine prvi put govorio o tome da naši građani ne mogu da žive u svojim naseljima zbog prisustva ilegalnih migranata koji ne beže od rata, koji su klasični ekonomski migranti, koji se ponašaju kao da je i ova zemlja njihova, ušli su bez pasoša, da naši ljudi, naši građani ne mogu od njih da žive. Godine 2015. sam prvi put o tome govorio u Skupštini i tražio od Vlade Republike Srbije da se čuva naša južna granica i da se obezbedi…

Slažem, vraćam se.

Znači, kada sam o tome govorio, onda su neki poslanici koji su sada ponovo poslanici mene optužili za fašizam, za ksenofobiju, tužili su me Zaštitniku građana i sudu Republike Srbije. Naravno, da nisam bio osuđen, jer ništa loše nisam rekao, i mi ćemo insistirati na tome i dalje.

Što se tiče gospodina dr Vladimira Orlića, još jednom da ponovim. Smatram da ima zavidnu biografiju, smatram da ima dovoljno političko iskustvo, smatram da je zreo za ovu funkciju i SVM će ga podržati, ne samo danas u danu za glasanje, nego u njegovom budućem radu.

Još da kažem pošto rasprave najverovatnije o potpredsedničkim mestima, o delegacijama i odborima neće biti, da kažem da me izuzetno raduje što je postignuta apsolutna saglasnost i u vezi potpredsedničkih mesta, da sve što je opozicija tražila i htela, da je to dato, garantovano od strane vladajuće većine i smatram da je to dobro, da će Narodna skupština imati sedam potpredsednika, da će Elvira Kovač ispred SVM i dalje biti potpredsednica Narodne skupštine. Mislim da se dokazala u prethodnom sazivu, ne samo u ovoj sali nego i u Strazburu i na mnogim mestima gde je zastupala našu Narodnu skupštinu i Republiku Srbiju i da me izuzetno raduje što je ta saglasnost postignuta i u vezi delegacija i skupštinskih odbora.

U ovih prethodnih petnaest godina od kada sam ja ovde u Narodnoj skupštini opozicija nikada ovoliki broj odbora nije vodila, nije imala toliko predsedničkih mesta, nije imala toliko mesta srazmerno broju ni u delegacijama, i smatram da je to dobro.

Svakako, za to želim da se zahvalim Ivici Dačiću koji je vodio te razgovore kao predsednik u prethodnom sazivu i Vladimiru Orliću koji je isto vodio te razgovore kao budući predsednik. Ti razgovori nisu bili laki, trajali su tri puta po četiri sata, ali je apsolutna saglasnost postignuta. To dokazuje da ima nade, da će ovaj saziv Narodne skupštine funkcionisati na drugačiji način i da ipak postižemo određene rezultate u razvoju demokratije.

Predsedavajući, hvala vam na toleranciji.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo Obradović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set izbornih zakona. Mislim da su dva najvažnija zadatka koja je ovaj saziv Narodne skupštine obavio ustavna revizija i završetak međustranačkog dijaloga, a proizvod završetka tog međustranačkog dijaloga je set izbornih zakona o kojima raspravljamo danas i koji će biti usvojeni najverovatnije za dva dana.

Taj međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, leta 2019. godine, i nastavljen je u ovom ciklusu pod vođstvom predsednika Narodne skupštine gospodina Dačića. Taj dijalog se odvijao na dva koloseka. Imali smo jedan dijalog uz učestvovanje predstavnika Evropske unije, tačnije Evropskog parlamenta, a drugi kolosek je bio onaj dijalog bez učešća predstavnika Evropskog parlamenta.

Ispred Saveza vojvođanskih Mađara u svim tim dijalozima je učestvovala potpredsednica naše poslaničke grupe i parlamenta Elvira Kovač. Znamo da je taj dijalog trajao jako dugo, da su stranke učestvovale u tom dijalogu, i parlamentarne i vanparlamentarne stranke. Danas imamo na dnevnom redu krajnji rezultat tog dijaloga koji je trajao dve i po godine, u dva saziva ovog parlamenta.

Mislim da je najvažnije reći, i nije dovoljno reći samo jedanput, nego to treba ponavljati, da je najveće dostignuće ovog dijaloga što će sve stranke u Republici Srbiji učestvovati na prevremenim vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila tekuće godine. Ja ne znam ni jednu stranku, ni parlamentarnu, ni vanparlamentarnu, koja je najavila da će bojkotovati sledeće parlamentarne izbore. Mislim da je to jako dobro zbog toga što će konkurencija biti puna i zbog toga što niko neće moći da kaže da ne učestvuje na izborima jer izborni uslovi nisu dobri, jer su izborni uslovi dogovoreni tokom dijaloga koji je trajao dve i po godine na dva koloseka.

Možemo da slušamo kritike o tome da se izborni zakoni menjaju u poslednji trenutak, u poslednji čas, da to nije u skladu sa nekakvim demokratskim standardima, da se to u civilizovanom svetu ne čini, ne radi na takav način, itd. Želeo bih da podsetim cenjene narodne poslanike, a i građane Republike Srbije da ovo što mi danas činimo nije bez presedana, sa jedne strane, a sa druge strane, nije slučajno što se tek sada događa, jer su do sada bili u toku razgovori, dijalog sa svim strankama koje su u tome želele učestvovati, a sve stranke su u tome želele učestvovati.

Što se tiče nekog istorijata donošenja izbornih zakona u Republici Srbiji, želeo bih da vas podsetim jedne činjenice. Siguran sam da nisam jedini u ovoj sali ko se toga seća, pod kojim uslovima i kada je donet danas važeći Zakon o izboru narodnih poslanika. Danas još uvek važeći i do subote ili do ponedeljka, u zavisnosti od toga kada će biti proglašen novi zakon nakon usvajanja u Narodnoj skupštini, znači, danas još uvek važeći Zakon o izboru narodnih poslanika je usvojen 9. oktobra 2000. godine, četiri dana nakon petooktobarskih promena, na poslednjem zasedanju Narodne skupštine u tom sazivu pre raspuštanja.

Nakon toga smo imali izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije i, kao što znate, kolega Rističević je to spominjao, nekoliko meseci kasnije, tačnije, ako se dobro sećam, 25. januara 2001. godine je izabrana Vlada dr Zorana Đinđića. Znači, dva ili tri meseca pre formiranja Vlade usvojen je danas važeći zakon, a u međuvremenu su, naravno, održani i parlamentarni izbori. Znači, toliko o tome da se izborni zakon u civilizovanim zemljama ne menja nekoliko meseci pre izbora. Taj zakon je ostao na snazi sledeće skoro 22 pune godine.

Još jedna je činjenica da se prisetimo, ne znam ko se još toga seća, predlagač tog zakona, još uvek važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, bila je Srpska radikalna stranka, a u raspravi je učestvovao tada narodni poslanik Tomislav Nikolić kao ovlašćeni predstavnik predlagača i svega još jedan narodni poslanik iz tog saziva gospodin Džemail Suljević iz Stranke demokratske akcije. I to je bila rasprava.

Mi danas raspravljamo o predlozima izbornih zakona, o tome ćemo raspravljati i u petak, u petak ćemo usvojiti ove zakone i o izboru predsednika Republike i o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima i o još nekim zakonima koji su bitni za izbornu kampanju i za sprovođenje izbora. Nakon toga će, u skladu sa dogovorom sa međustranačkog dijaloga, biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Rekao sam kada je donet sada još uvek važeći zakon i najbitniji elementi tog još uvek danas važećeg zakona u poslednje 22 godine nisu menjani. Proporcionalni izborni sistem, Srbija kao jedna izborna jedinica.

U nekoliko navrata smo imali neke sitne korekcije ili relativno sitne korekcije izbornog zakona. Ja bih spomenuo neke od njih. Godine 2004. uveden je sistem tzv. prirodnog praga koji omogućava listama, odnosno strankama nacionalnih manjina da uđu u parlament i ako ne dostignu cenzus nekada od 5%, danas od 3%, što je apsolutno u skladu sa ustavnim načelom o tome da pripadnici nacionalnih manjina treba da budu zastupljeni u predstavničkim organima, pa i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Imali smo izmenu izbornog zakona kada su uvedene kvote, prvo 30%, pa, nakon toga 40% za manje zastupljeni pol. Godine 2010. je Ustavni sud Srbije doneo jednu odluku koja je sa jedne strane relativizovala institut blanko ostavki, a sa druge strane zaključila izborne liste, jer do tada je poslanik mogao da postane i kandidat sa dvestatridesetog mesta, koji određena stranka osvojila, recimo, 13 ili 15 mandata, i manje, više, je to sve što je menjano prethodnih više od 20 godina, sve do 2020. godine, kada je cenzus smanjen sa 5% na 3% i kada je u okviru tog paketa da stranke nacionalnih manjina ne bi bile oštećene, uvedeno povećanje količnika za 35% u slučaju stranaka, odnosno, lista nacionalnih manjina.

Komparacije radi, danas 34 države u Evropi pripadaju široj porodici proporcionalnih izbornih sistema, a od devet evropskih država koje imaju zatvorene blokirane liste, tj. da građani birači ne mogu da utiču na to ko će postati poslanik sa izborne liste, znači, od svih tih zemalja, postoje jedino dve zemlje u kojima je čitava država jedna izborna jedinica, jedna država se zove Crna Gora, a druga država se zove Srbija.

U svim drugim zemljama Evrope sa proporcionalnim izbornim sistemom postoji više izbornih jedinca. Ovo govorim samo zbog toga da bi se ukazalo na to, da ni ove sadašnje izmene nisu od nekog suštinskog, epohalnog značaja u smislu da bi se u potpunosti uveo novi izborni sistem, nekoliko dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Ovaj Predlog zakona o izboru narodnih poslanika na sveobuhvatan način obezbeđuje pravnu sigurnost, ravnopravnost svih učesnika u izbornoj utakmici i utvrđuje zadovoljavajući okvir za poštene izbore.

Što se tiče položaja stranaka nacionalnih manjina, ovaj zakon i te kako uzima u obzir specifičnosti postojanja stranaka nacionalnih manjina, i pozdravljamo rešenje da se zadržava sistem prirodnog praga. To i nije moguće ukinuti zbog dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava.

Isto se odnosi i na rešenje da se količnici stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%, s tim što je sada to na precizniji način određeno i jasno se vidi iz teksta Predloga zakona da se to odnosi, a mi smo to tako od samog početka zamišljali, na situaciju kada stranka nacionalne manjine ne dostigne cenzus, a taj cenzus je na državnom nivou 3%, što se zadržava, a na lokalnom nivou isto.

Ono što je jako značajno i što je druga strana medalje, jeste da Predlog zakona, precizira položaj i pojam stranke nacionalne manjine i utvrđuje konkretne mehanizme za zaštitu od zloupotreba statusa stranke nacionalne manjine.

Želeo bih da iznesem nekoliko podataka, da bi bilo jasno zašto je to nama kao stranci nacionalne manjine, mađarske nacionalne manjine, bitno da se spreče zloupotrebe. Četrnaestog januara 2022. godine, je od ukupno 114 aktivnih političkih stranaka u Republici Srbiji, znači od 114, dalje 69 su upisane i registrovane kao stranke nacionalne manjine.

Godine 2016. je od ukupno 29 predatih izbornih lista na republičkom nivou na parlamentarnim izborima 16 tražilo status liste nacionalne manjine. Ne bih da pravim reklamu bilo kome znamo iz prethodnih saziva Narodne skupštine, konkretno imenom i prezimenom, ko su bili oni poslanici, koji su zloupotrebljavali ovaj status, a da veze nisu imali ni sa jednom nacionalnom manjinom niti su bilo kada, bilo šta uradili ili bar podigli glas u interesu neke nacionalne manjine, a uživali ove pogodnosti i radilo se o klasičnoj zloupotrebi prava.

Republička izborna komisija, odnosno, lokalna izborna komisija će rešenjem utvrđivati da li je izborna lista podneta sa osnovnim ciljem da se predstavlja i zastupa interes nacionalne manjine, a i Nacionalni saveti nacionalnih manjina će imati konkretne nadležnosti u tom postupku, ali poslednja reč neće biti njihova, jer su određene stranke nacionalnih manjina verovatno, zbog toga što su same sebe stavljali u taj položaj i polazili od toga kako bi se oni u tom slučaju ponašali kada bi imali većinu u Nacionalnom savetu nacionalne manjine, pribojavali toga da bi Nacionalni savet mogao da uskrati taj status nekoj drugoj stranci iste nacionalne manjine. Tako da, Nacionalni savet neće imati mogućnost odlučivanja, već samo davanja mišljenja.

Uz već postojeće afirmativne mere, još dve su bitne u slučaju stranaka nacionalnih manjina, broj potrebnih potpisa se smanjuje sa 10 na 5 hiljada, a na lokalnim izborima će biti potrebno dvostruko manji broj potpisa, da ovo nije uvedeno u 71 jedinici lokalne samouprave, bi bilo potrebno više podrške, više potpisa podrške, nego što je to trebalo 2020. godine na poslednjim lokalnim izborima.

Mene čini tužnim činjenica da što se tiče naše nacionalne zajednice, mađarske nacionalne zajednice, izgleda da će SVM biti jedina stranka, koja će imati hrabrosti da samostalno nastupi na izborima, neke druge manjinske mađarske stranke će se šlepovati na nekim opozicionim, i danas opozicionim, a i u sledećem sazivu, opozicionim listama i siguran sam u to, bez obzira što je smanjen cenzus. Mene čini tužnim i čudim se što nije dovoljno ni smanjiti na 5 hiljada, ni tada ne mogu da izađu na izbore samostalno, ali to je njihova odluka i verovatno su svesni svoje „snage“ u mađarskom biračkom telu.

Ja se nadam da će u ostalim manjinskim zajednicama konkurencija biti jača, npr. unutar bošnjačke nacionalne zajednice, albanske itd.

Ono što još želim da kažem, to je da su podneti određeni amandmani, ti amandmani su isto proizvod i posledica međustranačkog dijaloga i u potpunosti je do samog poslednjeg trenutka, izloženo u korist argumentima opozicionih stranaka, tako da sam ja siguran da će ti amandmani biti usvojeni i da će na predsedničkim izborima ostati žreb, kao način određivanja mesta na glasačkom listiću, uprkos tome što u predlogu zakona, to ne stoji, ali sam siguran da će u usvojenom zakonu, toga biti i ostaje žreb.

Ono što nas raduje, a to je isto jedan podneti amandman, i da će jedan birač moći da podrži samo jednu izbornu listu svojim potpisom u procesu kandidovanja izborne liste, a da neće biti usvojeno rešenje koje je u predlogu zakona da će jedan birač moći da podrži više izbornih lista. Mi smatramo da je sasvim logično što jedan birač može da podrži samo jednu listu.

Suštinska izmena je i uvođenje funkcionisanja, odnosno uvođenje srednjeg nivoa funkcionisanja izborne administracije, videćemo kako će to na terenu, u praksi odvijati ali je to pretpostavka za to da opozicione stranke i vanparlamentarne i parlamentarne u okviru lokalnih izbornih komisija, a i u Republičkoj izbornoj komisiji imaju jako puno predstavnika što će sigurno dovesti do toga da na osnovani način neće moći da će da se probudi sumnja u regularnost sledećih izbora.

Da zaključim, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava što je ovaj saziv parlamenta do kraja izneo ovaj proces međustranačkog dijaloga, što imamo ove predloge zakona na dnevnom redu i mi ćemo u danu za glasanje podržati sva predložena rešenja.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavniče Ministarstva pravde, ovo što mi danas radimo, to se radi jednom u 10 ili čak 20 godina ne samo u Republici Srbiji, već i uporedno posmatrajući. Parlament nije samo predstavnički zakonodavni organ, već je i ustavotvorac.

U mnogim državama prođu cele generacije, a da članovi parlamenta nisu u mogućnosti da raspravljaju o donošenju ili izmeni ustava. Na primer, u SAD više od 200 godina važi isti Ustav. Jeste da je menjan nekoliko tridesetak puta, ali taj Ustav važi od 1787. godine. I u Evropi, ako posmatramo primer Belgije, Norveške ili nekih drugih zemalja, prođu vekovi a da Ustav praktično ostane netaknut. Sve ovo govorim zbog toga da bih dao na značaju ovome čime se danas Narodna skupština Republike Srbije bavi.

Za Srbiju se ne može reći da nije imala puno ustava u svojoj istoriji. Ja sam letos, kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava, i govorio o tome koliko je Srbija imala u prošlosti i izbrojali smo da je ovaj Ustav iz 2006. godine 16. Ustav. Prvi je bio Sretenjski iz 1835. godine, pa Turski ustav iz 1838. godine, pa Namesnički ustav 1869. godine, pa Radikalski ustav 1888. godine, pa Oktroisani ustav 1901. godine, pa 1903. godine ponovo novi Ustav, vraćeni Ustav iz 1888. godine, pa 1921. godine Vidovdanski ustav, pa 1931. godine ponovo Oktroisani ustav, pa 1946. godine, već za vreme Socijalističke Jugoslavije, tačnije DFJ, pa kasnije 1953. godine Ustavni zakon, pa 1963. godine, pa 1947. godine, pa 1990. godine, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, 2003. godine Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crna Gora i 2006. godine Ustav Republike Srbije, danas važeći, koji mi danas menjamo, odnosno još uvek traje postupak ustavne revizije, pošto će poslednji sud dati građani na referendumu sredinom Januara sledeće godine.

Znači, mi danas radimo nešto što se u Srbiji nekoliko puta dešavalo u prethodna skoro dva veka, ali je nešto što nije uobičajeno i nešto što nije svakodnevno. Zbog toga je jako značajno što Narodna skupština Republike Srbije raspravlja o aktu o promeni Ustava.

Ustav je u svakoj državi najviši pravni akt. Reguliše osnove društvenog i društvenog života i zbog toga je značajan.

Što se tiče procedure, sada bih malo da govorimo o proceduri upravo zbog toga što je najviši pravni akt i upravo zbog toga što je na vrhu hijerarhije pravnih akata ne samo u Srbiji, nego svugde u civilizovanom svetu u pravnim državama Ustav. Postupak izmene je teži nego što jeste u slučaju običnih zakona. U našem slučaju, mi smo taj postupak u potpunosti poštovali.

Želeo bih da uporedim ovo sadašnje stanje sa onim koje je bilo 2006. godine, kada je donet još uvek važeći Ustav. Doduše, u to vreme je postojao konsenzus tri tada najveće političke stranke, najuticajnije političke parlamentarne stranke. Mogu da kažem nazive, neću izazvati repliku jer nijedna od njih nije parlamentarna danas. To su Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka.

Tako se menjaju stvari. Prošlo je svega 15 godine i te najuticajnije političke stranke u ovom sazivu nemaju nijednog narodnog poslanika, ali su u to vreme, pre 15 godina, te stranke bile ubedljivo najuticajnije. Savez vojvođanskih Mađara u tom sazivu nije imao poslanike. To je jedini saziv u prethodnih 25 godina kada mi nismo imali poslanike, pa nismo mogli ni da govorimo o predlogu Ustava tada 2006. godine, ali je postojao konsenzus ove tri najveće političke stranke. To, međutim, nije bilo opravdanje za to da nije organizovana javna rasprava, da nije konsultovana struka.

Doduše, u pisanju tog ustavnog teksta su učestvovali neki pravnici, profesori univerziteta. Znamo tačno ko su bili, ali su oni u to vreme istovremeno i bili visoki funkcioneri ovih stranaka o kojima sam malopre govorio i niko od njih nije ustavni pravnik. Bilo je profesora upravnog prava, bilo je profesora obligacionog prava, ali nijednog profesora ustavnog prava tada nije bilo u tom krugu koji je imao odlučujući uticaj na to kakav tekst ćemo mi imati za Ustav.

Za razliku od tog procesa, za razliku od tog postupka, kada je izostala i javna rasprava i konsultovanje struke, sada se sve drugačije odvijalo. I siguran sam da je ovaj tekst, bez obzira na neka rešenja u meritumu, o čemu ću govoriti, kvalitetniji i bolji, a i čitava procedura je sigurno više demokratska. Ja, ukoliko je to moguće, izbegavam neke reči kao što su transparentnost i inkluzivnost, koje reči se svakodnevno spominju i jako su moderne, ali će sigurno ovaj Ustav, ovaj tekst ustavnih izmena biti kvalitetniji od onog teksta koji mi i dan danas imamo za Ustav, a koji je usvojen 2006. godine.

Javna rasprava je organizovana u više krugova, na više mesta, u raznim fazama ustavne revizije. Imali smo javne rasprave i pre tačke kada se Narodna skupština upustila u ustavne izmene, u ustavnu reviziju. Nakon toga smo imali serijal javnih rasprava nakon usvajanja dvotrećinskom većinom predloga za promenu Ustava tu u Narodnoj skupštini, a sve vreme je ustavotvorac bio u kontaktu i sa Venecijanskom komisijom.

Venecijanska komisija je savetodavni organ Saveta Evrope i u ovim našim modernim vremenima zemlje u tranziciji teško mogu da donesu Ustav, a da ne konsultuju i da ne dobiju pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. To je jedan dosta značajan ograničavajući faktor za Narodnu skupštinu, kao ustavotvorca, po našem Ustavu u Republici Srbiji, ali to nije nešto što je svojstveno samo Srbiji, nego je svojstveno svim zemljama u našem regionu, nekadašnjim socijalističkim zemljama.

Ali, ono što je bitno, mi smo dobili apsolutno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za ovaj tekst o kojem danas raspravljamo.

Želim da kažem i to da se ove ustavne izmene tiču isključivo položaja pravosuđa. To ne može da bude drugačije zbog toga što se isključivo na te članove Ustava odnosio i predlog za promenu Ustava, koji je stigao u Skupštinu od Vlade 4. decembra prošle godine.

Ovo govorim zbog toga što smo mi iz SVM u prethodnih 15 godina u puno navrata govorili o tome da bi Ustav trebalo menjati i da bi te izmene trebale da budu sveobuhvatne, trebalo bi se ticati nekih delova, koje delove mi danas nećemo i ne možemo da izmenimo, odnosno ne možemo da imamo uticaja na to.

Ja sam letos kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava i govorio o nekim delovima uprkos, odnosno upravo zbog toga što je izostala javna rasprava pre 15 godina, upravo zbog toga što nije ustavno-pravna nauka konsultovana. Ovaj danas važeći Ustav, nažalost, ima neke manjkavosti, a mi smo propustili priliku da te manjkavosti ispravimo.

U više navrata sam govorio i o tome, a to nisu moje reči, ja na blaži način formulišem svoje rečenice, da je doajen našeg ustavnog prava profesor Ratko Marković o ovom Ustavu, sada važećem, pisao da je najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. A videli smo da je ovo 16. Ustav. Znači, dosta je žestoka konkurencija, a od tih 16 Ustava, po profesoru Markoviću, ovaj danas važeći Ustav je najnepismeniji.

Ovaj Ustav meša pojmove svojine i imovine. Svaki student na prvoj godini prava zna koje su razlike. Ima raznih kolizija unutar teksta, protivrečnosti. Na jednom mestu se kaže da međunarodni sporazumi treba da budu u skladu sa Ustavom, na drugom mestu piše da međunarodni sporazumi ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom. Opet pravnici znaju, ne treba biti doktor pravnih nauka, da to nisu sinonimi, nisu iste stvari.

Ima raznih drugih grešaka koje nisu, odnosno čije ispravljanje ne bi trebalo da prestavlja politički problem, odnosno ne bi trebalo da predstavlja pitanje sa političkom konotacijom. Ja tu ne govorim o tome da treba izmeniti preambulu. Ja tu ne ne govorim o nekim osetljivim pitanjima. Govorim o tome da je šansa, nažalost, propuštena, ali se ta šansa ne propušta danas, nego je propuštena pre godinu dana, kada je u skupštinsku proceduru stigao Predlog za promenu Ustava, kojim je jasno dat zadatak Narodnoj skupštini koje delove može da izmeni Ustava, a svi ostali delovi Ustava treba da budu netaknuti.

Kada govorim u većoj meri u političkom smislu, onda ću da kažem i to da smo mi u više navrata rekli i 2015. godine, kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za reformu političkog sistema, da ima manjkavosti i u vezi dela o ljudskim i manjinskim pravima. Naravno, mi se zalažemo za šire nadležnosti AP Vojvodine, ali sve to danas ne može da bude tema. Jedino, pošto ipak raspravljamo o Ustavu i pošto se to dešava jednom u 10 ili 20 godina, želim to da ponovim, da kažem i da kažem da čekamo novu priliku i novu šansu koja će jednog dana uslediti, pa se nadam da ćemo izmeniti i ove delove Ustava.

Govorio sam o proceduri, govorio sam o tome kako je i ustavno-pravna nauka konsultovana. Mislim da svakako treba i na ovom mestu da se kaže da je veoma dragocen rad profesora Vladana Petrova, koji je sve vreme bio deo Radne grupe, kao i istraživači iz Instituta za uporedno pravo, kao i profesori sa nekih drugih pravnih fakulteta. A zahvaljujući javnim raspravama, svi su mogli da iskažu svoje mišljenje u raznim ovim krugovima javnih rasprava koje su bile organizovane u ovih skoro godinu dana, pošto sam rekao da je 4. decembra stigao predlog u proceduru. Znači, mi smo se ovim pitanjem bavili skoro godinu dana.

Želim da se zahvalim i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jeleni Žarić Kovačević, što je sve vreme bila na čelu ovog posla ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče merituma, što se tiče konkretnih rešenja, o njima je već dosta bilo reči na današnjoj sednici. Tiče se isključivo, ustavne izmene se tiču isključivo položaja pravosuđa, odnosno depolitizacije pravosuđa, kako smo to u više navrata čuli.

Odmah povodom toga želim da kažem da ćemo mi glasati za Predlog akta o promeni Ustava. Na prvi pogled se sigurno čini da će pravosudni sistem biti efikasniji i da će biti sudstvo nezavisnije, ali ćemo tek u praksi videti da li će to tako biti. Tu ne mislim na uticaj Narodne skupštine ili Vlade, već mislim na uticaj nekih drugih društvenih činilaca.

Mi živimo u modernim vremenima i nisam siguran da eliminacijom Narodne skupštine kao predstavničkog organa iz procedure izbora sudija da ćemo mi imati nezavisnije sudstvo, jer da li je sudstvo nezavisno ili nije nezavisno, ili je manje nezavisno, ili je više nezavisno ne zavisi od toga isključivo da li Narodna skupština ima nadležnosti ili nema nadležnosti.

Kao što znate, ni u slučaju medija, da li je neki mediji nezavisan ili je manje nezavisan, ne zavisi isključivo od toga da li ima država udela ili nema udela, da li država utiče na uređivačku politiku ili ne utiče na uređivačku politiku, jer na uređivačku politiku mogu mnogi da utiču a to i čine.

Opet, sa druge strane, vladavina prava je postala jedan termin zahvaljujući kojim se određene zemlje mogu disciplinovati. Videli smo to na slučajevima Poljske, Mađarske i još nekih država EU. Tako da, svakako, sudstvo treba da bude nezavisno.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara, svakako, od našeg osnivanja baštinimo načela liberalno-demokratske ustavnosti i naravno da se zalažemo za vladavinu prava. Jedino sam hteo da kažem da su stvari, nažalost, malo komplikovanije i da nisam uveren u to da ćemo time što će Narodna skupština biti eliminisana iz postupaka izbora nosilaca sudijskih funkcija da će zahvaljujući tome stvari biti mnogo bolje nego što su bile pre 10 godina ili nego što su bile ranije.

Svakako je dobro što će stalnost biti načelo od apsolutne važnosti. Dobro je što neće biti reizbora. Dobro je što neće biti trogodišnjeg mandata. I ovo što sam rekao nisam rekao u kritiku samog teksta. Tekst je svakako kvalitetan. Ja sam to što sam izneo rekao u odnosu na neka očekivanja iz Venecijanske komisije, Saveta Evrope ili EU, jer to smatram u nekoj meri licemernim jer mi i dan danas imamo zemlje EU u kojima ne zakonodavna, ne predstavnički organ, ne parlament, već izvršna vlast bira nosioce sudijskih funkcija.

To građani treba da znaju, ali ćemo mi glasati za ove ustavne izmene, odnosno za Predlog akta o promeni Ustava. Nadamo se nekim relativno skorašnjim novim izmenama, jer na ovom Ustavu treba i mora i treba da se radi i mi ćemo naravno naše glasače i simpatizere pozvati da najverovatnije 16. januara, kada će biti referendum, glasaju za ove ustavne izmene, jer suverenost pripada građanima i poslednja reč je njihova. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o narodnoj inicijativi i referendumu i da odmah kažem na početku mog obraćanja da će poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog zakona.

Trenutno važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi Republike Srbije je donet 1994. godine, znači jako davno. Izmenjen je 1998. godine i od 1998. godine važi u ovom tekstu. Od 1994. godine, odnosno 1998. godine na ovom području, na ovoj teritoriji je prvo postojala Savezna Republika Jugoslavija, pa državna zajednica Srbija i Crna Gora, od 2006. godine Republika Srbija, što znači da važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je preživeo tri državna oblika na ovoj teritoriji, da je u međuvremenu donet Ustav i to pre 15 godina, da ovaj važeći zakon u mnogim elementima nije u skladu sa trenutno aktuelnim Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a što je još važno instituti narodne inicijative i referenduma su u potpunosti bile nedelotvorne u prethodnih nešto malo više od četvrt veka zbog toga što zakonska rešenja nisu bila adekvatna. Znači, trenutno važeća zakonska rešenja nisu adekvatna, a sa druge strane nisu u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije.

Svi znamo i o tome smo puno puta govorili u javnosti, a i u Narodnoj skupštini da Republiku Srbiju čeka tema ustavne revizije, ne samo da je čeka, već se Skupština mesecima time i bavi. Sada će biti skoro godinu dana od kada je Vlada Republike Srbije u skupštinsku proceduru uputila predlog ustavnih izmena. Mnoge javne rasprave su organizovane, zasedao je puno puta i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine i u finišu smo tog veoma značajnog posla. Menjaće se delovi Ustava kojima se reguliše oblast pravosuđa i prema najavama taj referendum o ustavnim izmenama bi trebalo da se održi sredinom januara.

Pošto je Ustav jedini pravni akt koji reguliše sopstveni način izmene, znamo da za izmenu dela Ustava Republike Srbije o pravosuđu i ostalim delovima koji će se, odnosno članovima Ustava koji će se menjati, neophodno je organizovati referendum, znači neophodno je i izjašnjavanje, neposredno izjašnjavanje građana na referendumu.

Taj referendum se ne bi mogao održati prema sada važećem Zakonu Republike Srbije u narodnoj inicijativi referendumu zbog toga što taj tekst nije u skladu sa Ustavom. Zbog toga mi sada raspravljamo o tom predlogu zakona, ali je ovaj posao trebao da bude obavljen još mnogo ranije. Podsetiću vas da je od usvajanja Zakona o narodnoj inicijativi i referendumu 1994. godine ovo 14 Vlada Republike Srbije. Znači, od kada je na snazi Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, ova Vlada Republike Srbije je 14, a od 2006. godine imamo novi Ustav, a rok koji je bio definisan, odnosno koji jeste definisan ustavnim Zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije, rok za usaglašavanje svih zakona sa važećim Ustavom Republike Srbije je istekao 31. decembra 2008. godine.

Upravo zbog toga želim da istaknem da organizovanje ustavotvornog referenduma sredinom januara sledeće godine ne sme da bude i nije jedini razlog za usvajanje ovog zakona, već je to i usaglašavanje sa važećim tekstom Republike Srbije.

Kada sam već kod ovog dela mog obraćanja ne mogu, a da na kažem da ima još elemenata u našem pravnom sistemu koje nisu u skladu sa važećim Ustavom i to protivustavno stanje traje od kraja 2008. godine.

Samo bih želeo da istaknem jedan zakon, nećete se iznenaditi, to je Zakon o finansiranju AP Vojvodine koji je isto tako trebao da bude usvojen još do kraja 2008. godine. Nadam se, i to nisu samo nadanje, nego želimo i aktivno da doprinesemo tome da Narodna skupština usvoji u skorijoj budućnosti taj zakon, kao što će danas da usvoji Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu.

Zbog čega možemo reći da sada važeći zakon iz 1994. godine nije u skladu sa Ustavom? Iz nekoliko razloga, a osnovni razlog koji se vidi na prvi pogled jeste da sada važeći Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu predviđa kvorum, odnosno predviđa da za uspešno održavanje bilo kog referenduma u Republici Srbiji na njemu treba, ne samo da učestvuje, nego da glasa za, više od 50%, odnosno 50% upisanih birača plus jedan građanin Republike Srbije.

Pošto prema sada važećem Ustavu to nije predviđeno ni za ustavnu reviziju, ni za ustavotvorni referendum, ni za izjašnjavanje građana na referendumu o izmeni Ustava, onda se vidi već na prvi pogled da to rešenje nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zbog toga treba usvojiti ovaj novi zakon.

Ali, nije to jedini razlog zbog koga mi danas treba da dobijemo novi zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, već je razlog taj što su ustavni instituti referenduma i narodne inicijative u prethodnih 25 pa i više godina bili u potpunosti nedelotvorni. Oni su bili nedelotvorni zbog toga što sada važeći zakon nije na dovoljno precizan, nije na dovoljno dobar način regulisao ove institucije, a pored toga ima puno nelogičnosti i pravnih praznina u sada važećem zakonu.

Upravo zbog toga je bitno da će ovim zakonom o kojem danas raspravljamo jasnije biti regulisane različite vrste referenduma, reguliše se krug ovlašćenih predlagača za sprovođenje referenduma, omogućava se elektronsko prikupljanje potpisa. Spomenuo sam pitanje većine za uspešno sprovođenje referenduma koje će se regulisati na drugi način, nadležnost suda, uređivanje finansiranja, izveštavanja i sprovođenja referendumske kampanje. Sve su to pitanja koja se na drugačiji način regulišu ovim predlogom zakona.

Kao što je to već spomenuto, Venecijanska komisija se pozitivno izjasnila o ovom predlogu zakona. To je učinila 9. novembra tekuće godine, nakon višemesečnih konsultacija nadležnih organa Republike Srbije sa ovim savetodavnim telom Saveta Evrope. Mislim da je to jako značajno.

Značajno je i to što je ovaj predlog zakona u potpunosti u skladu sa rešenjima iz uporednog prava, sa međunarodnom praksom, sa rešenjima koja se primenjuju u većini zemalja Evrope a i sveta. Mada, moram da kažem, a o tome želim malo detaljnije da govorim kasnije, da referendum i narodna inicijativa nisu ljudska prava, u smislu da su univerzalne prirode i da su predviđene u uporednom zakonodavstvu u većini zemalja, štaviše, čak suprotno.

Što se tiče referenduma, pored Republike Srbije, u dosta zemalja je predviđen taj pravni institut, ali se to ne može reći za instituciju narodne inicijative. Ali su one u našem ustavno-pravnom sistemu ustavne kategorije i zbog toga treba da se regulišu na način da one budu delotvorne i efikasne.

Član 2. našeg Ustava kaže da suverenost potiče od građana i da je građani vrše putem narodne inicijative referenduma i pomoću slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga naš Ustav predviđa oblike i neposredne, odnosno poluneposredne demokratije, pored toga što je Republika Srbija zemlja u kojoj važe principi predstavničke demokratije.

Što se tiče narodne inicijative, već je bilo reči o tome ranije, da za ovih 27 godina nijedna narodna inicijativa nije bila prihvaćena i usvojena od strane Narodne skupštine Republike Srbije. To dovoljno govori o tome koliko je taj institut bio nedelotvoran, odnosno da ni u najmanjoj meri to nije bio živ institut pomoću kog su građani mogli da vrše suverenitet. Zbog toga je jako bitno što se povećava rok za prikupljanje potpisa u vezi narodne inicijative sa 7 na 90 dana, da se uvode i elektronske narodne inicijative. To je u potpunosti u skladu sa vremenom u kom živimo.

To što nijedna narodna inicijativa nije bila usvojena, pa čak ni razmatrana u Narodnoj skupštini u prethodnih 27 godina, za to postoji više razloga. Jedan od razloga je taj da ta obaveza nije ni postojala.

Sada prema ovim rešenjima iz Predloga zakona postojaće obaveza Narodne skupštine da se izjasni o narodnoj inicijativi i nećemo dolaziti u situaciju kakvu smo dolazili prethodnih godina, da je npr. pre nekoliko godina, čini mi se 2018. godine, bez

obzira na ogroman broj potpisa građana Republike Srbije za usvajanje takozvanog "Tijaninog zakona", ta inicijativa se nije našla na dnevnom redu Narodne skupštine zbog manjkavosti sada još uvek važećeg zakona.

Zbog toga se desila situacija da je praktično Vlada Republike Srbije kao drugi ovlašćeni predlagač zakona, pored građana, pored 30.000 građana i još nekih ovlašćenih predlagača, zapravo preuzela tu narodnu inicijativu, predložila zakon kao da je svoj, ali je to učinila na osnovu narodne inicijative. Nakon usvajanja ovog zakona, Narodna skupština će raspravljati o takvim narodnim inicijativama i zbog toga će građani moći da vrše suverenost, suverenitet i na taj način.

Što se tiče referenduma, za referendum se isto može reći da je u nedovoljnoj meri bio delotvorno sredstvo u prethodnim decenijama. Želim da vas podsetim da su se od 1989. godine, znači za 32 godine, skoro 33 godine, u Republici Srbiji održalo svega šest referenduma. Znači, imali smo svega šest referenduma, jedan još 1989. godine, pa početkom devedesetih godina nekoliko referenduma i svi ti referendumi su bili neuspešni, govorim o republičkim referendumima, baš zbog toga što je bio predviđen kvorum za uspešnost.

Poslednji referendum je održan 2006. godine. To je bio ustavotvorni referendum. Tada je usvojen sada važeći Ustav, kada je taj cenzus, naravno, poštovan. Zbog toga možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu, pošto je prethodni Ustav izmenjen na način kako je to on sam predviđao, ali se svi sećamo da se glasalo dva dana, što nije baš uobičajeno i sigurno nije dobro rešenje i od samog početka baca senku na tekst važećeg Ustava Republike Srbije. Od 2006. godine nismo imali nijedna jedini referendum republički u Srbiji.

Ono o čemu se još govori u javnosti, to je pokušaj osporavanja rešenja prema kojem ukoliko neko rešenje građani ne podrže na referendumu isti referendum se može organizovati u roku od godinu dana. To se tumači na način da bi trebalo ostaviti duži rok za eventualno organizovanje novog referenduma.

To nije opravdano zbog toga što je ovaj rok od godinu dana predviđen u našem pravnom sistemu i za neke druge situacije, na primer za promenu Ustava, jer ako se ne postigne potrebna većina kod promene Ustava, onda se promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen ne može pristupiti u narednih godinu dana. To je član 203. stav 4. Ustava Republike Srbije. Ako je taj rok od godinu dana predviđen za Ustav koji je najviši pravni akt u Republici Srbiji, onda ne znam zašto bi trebalo da bude ostavljen duži rok za organizovanje bilo kog drugog referenduma.

Ono što još želim da kažem u vezi narodne inicijative, to je da prema jednom radu profesoru Vladana Kutlešića, on je analizirao 69 ustava sveta, svega u tri zemlje je predviđen institut narodne inicijative. To su, naravno, Švajcarska, Republika Srbija i Kolumbija. Zbog toga sam na početku mog obraćanja rekao da narodna inicijativa nije univerzalno ljudsko pravo. Nije taj institut predviđen u mnogim zemljama sveta, pa čak i Evrope, ali je dobro što je to u Srbiji predviđeno Ustavom, ali taj institut treba da bude delotvoran.

Na samom kraju, želeo bih da skrenem pažnju na jedno pitanje. Pošto se radi o lokalnim samoupravama, molim gospođu ministarku da obrati pažnju na ovo što ću da kažem. Rekao sam da neće više važiti kvorum i neće se tražiti 50% građana da glasa za određeno rešenje da bi referendum bio važeći. To je logično, jer je to tako i samim Ustavom predviđeno za ustavne promene. Ako nešto ne treba za Ustav, za ustavnu promenu, onda bi bilo nelogično i bilo bi u suprotnosti sa načelom hijerarhije pravnih akata za neka druga pitanja i pravne akte.

Ali postoji još jedna situacija i ja vam predlažem da razmotrimo izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave u sledećem koraku za uvođenje samodoprinosa. Samodoprinos je značajno sredstvo. Recimo, u Vojvodini, u Pačiru je pre nekoliko nedelja u opštini Bačka Topola bilo izjašnjavanje građana o uvođenju samodoprinosa, bezuspešno, neuspešno zbog traženja tog kvoruma. Ali, to je jedno sredstvo zahvaljujući kojem su se mnoge stvari izgradile u mnogim lokalnim samoupravama i naseljima u Republici Srbiji.

Ukoliko menjamo Zakon o referendumu i ukoliko neće trebati 50% za izjašnjavanje građana za uspešan referendum o nekim, hajde da kažem, uslovno rečeno, državnim pitanjima, onda mislim da je nelogično da se traži 50% za lokalne teme, za uvođenje samodoprinosa u određena naseljena mesta. Nadam se da će to biti sledeći korak.

Još jednom da sumiram, rezimiram. Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona, jer smatra da je u skladu sa međunarodnim standardima i što će zahvaljujući ovom predlogu zakona narodna inicijativa i referendum ponovo biti delotvorno sredstvo i način vršenja suverenosti od strane građana Republike Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga smo čuli u dosadašnjoj raspravi. Ja ne bih da ponavljam one argumente i razne informacije koje se tiču korišćenja jezika, odnosno značaja jezika, bilo kog jezika za funkcionisanje ljudske civilizacije i, naravno, evidentno je bez jezika nema ljudske civilizacije i da jezik ima, osim lingvističkih, i svoje sociološke, antropološke, pravne, politikološke, pa i političke aspekte.

Upravu su oni koji su govorili, a pre svega je i potpredsednica Vlade Maja Gojković o tome govorila, da se ovaj Predlog zakona pisao dosta dugo i to godinama.

Ja se sećam vremena kada je još Maja Gojković bila predsednica Narodne skupštine i mi smo povodom jednog prednacrta ovog zakona bili u Ministarstvu kulture kod tadašnjeg ministra Vladana Vukosavljevića. To je bilo 2019. godine. U međuvremenu su prošle dve godine, bili izbori, nova je Vlada i na današnji dan Narodna skupština vodi načelnu raspravu o ovom Predlogu zakona.

Rečeno je i to da je povod toga da se baš danas bavimo ovim Predlogom zakona prekosutrašnji dan, Dan srpskog jedinstva i da je namera da u skoro istovetnom tekstu bude usvojen ovaj Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Mi kao predstavnici mađarskog naroda apsolutno razumemo značaj ovog praznika, kao što razumemo i značaj i bitnost očuvanja nacionalnog identiteta. Pa, ko bi drugi više razumeo značaj očuvanja nacionalnog identiteta nego pripadnici nacionalnih manjina, bilo da oni žive kao pripadnici mađarske manjine u Srbiji ili da se radi o pripadnicima srpske manjine, recimo, u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj itd.

Nesporno je i to da je jezik svakako deo ne samo izražavanja, već i nacionalnog identiteta i apsolutno smatramo prirodnim da svaki narod ima pravo, pa čak i obavezu da štiti, da čuva svoj jezik, pa i svoje pismo.

Za srpski narod je Dan nacionalnog jedinstva 15. septembar, za mađarski narod je to, na primer, 4. jun.

Upravo zbog svega iznesenog, mi kao predstavnici mađarskog naroda u Srbiji apsolutno nemamo ništa protiv usvajanja jednog ovakvog zakona i smatramo najprirodnijim što će se jedan ovakav zakon usvojiti.

Mi smo to rekli i pre dve godine, rekli smo i prethodnih dana. Evo, ja danas o tome govorim i u Narodnoj skupštini. Bitno nam je samo jedna jedina stvar, jedan jedini aspekt usvajanje ovog zakona, a to je da ovaj zakon ni na koji način, ni u kakvoj meri ne utiče negativno na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina, a pošto to ovaj predlog zakona ne čini, zbog toga mi nemamo i ne možemo imati bilo šta protiv jednog ovakvog predloga zakona.

Ovaj predlog zakona se ne tiče upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina upravo zbog toga što to nije i ne može da bude predmet ovog zakona.

Pravo službene upotrebe, istovremene, ravnopravne upotrebe jezika nacionalnih manjina reguliše Ustav kao najviši pravni akt Republike Srbije, reguliše Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, reguliše Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, ali isto tako moram da kažem i da napomenem da je ovaj Predlog zakona u vezi korišćenja srpskog jezika i ćiriličkog pisma reguliše neke aspekte koji su regulisani već drugim propisima i Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Uprkos tome, ovaj zakon ipak se donosi i ovaj zakon ipak govori o zaštiti srpskog jezika i ćiriličkog pisma. To mi razumemo kao pokušaj ili kao nameru zaštite, negovanja i očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao uporišta nacionalnog identiteta srpskog naroda, kao što sam već malopre rekao, i ovaj Predlog zakona razumemo kao dodatnu podršku Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Mi kao pripadnici mađarskog naroda mislim i smatramo da je pitanje za srpski narod i da je stvar srpskog naroda kojim jezikom govori, kako standardizuje taj jezik i koje pismo koristi. Apsolutno je pravo srpskog naroda da odluči da li će koristiti ćiriličko pismo, da li će koristiti latinično pismo, da li će koristiti oba pisma i to je pitanje za srpski narod.

Isto tako se ni srpski narod ne meša u to kako će koristiti i kojim pismom će pisati mađarski, albanski, hrvatski ili bilo koji drugi narod i to je u Republici Srbiji, pa i bilo gde drugde i to je apsolutno jasno i to ne može da bude drugačije, ali da bismo otklonili određene sumnje, naravno da su se pojavili prethodnih dana i prethodnih nedelja neki dušebrižnici koji jedva čekaju da posvađaju mađarski i srpski narod. Već su se pojavile neke vesti da ćemo asistirati ćirilizaciji svega i svačega, da ćemo asistirati tome da nestane mogućnost prava službene upotrebe mađarskog jezika ili bilo kog drugog manjinskog jezika i to apsolutno nije tačno.

Zbog toga sam govorio i izrekao neke stvari koje bi se trebale podrazumevati, kao što je na primer, to još jednom da podvučem, da je pitanje za srpski narod koji jezik će koristiti, kako će taj jezik standardizovati i koje će pismo koristiti. Isto to se odnosi i na svaki drugi jezik i ovaj zakon ne može da bude od opasnosti za korišćenje manjinskih jezika i zbog toga da upotrebim samo taj jedan jedini pravni argument, što je to regulisano Ustavom, a Ustav kao najviši pravni akt u državi je, naravno, u hijerarhiji opštih pravnih akata iznad ovog budućeg zakona, pa i bilo kog drugog zakona Republike Srbije.

Uprkos tome mi smo smatrali bitnim da otklonimo neke nedoumice i da svedemo na najmanju moguću meru mogućnost nekakvih tumačenja koja nemaju uporište ni u ovom Predlogu zakona ni u bilo kom već usvojenom i važećem pravnom aktu Republike Srbije.

Zbog toga je poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podnela tri amandmana. Neću odati veliku tajnu da smo mi prethodnih dana o tim amandmanima razgovarali, jer od pojavljivanja Predloga zakona mi vodimo te razgovore jer je to apsolutno odgovorno, nešto drugo bi bilo neodgovorno.

Kao što sam malopre rekao mi smo te razgovore sa tadašnjim čelnicima Ministarstva kulture vodili već i pre dve godine, samo tada ovaj tekst nije stigao na dnevni red Narodne skupštine.

Bez obzira što je sada načelna rasprava, a ne rasprava u pojedinostima, zarad javnosti, ja želim da kažem nekoliko rečenica o ovim našim amandmanima da bi svi bili upoznati šta smo mi predlagali i zašto sve ovo smatramo bitnim.

Mi smo smatrali bitnim da odmah u članu 1. Predloga zakona piše da sve šta će ovaj zakon regulisati nema uticaja na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina. To kao što sam rekao, proističe iz samog Ustava, to proističe iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i to proističe iz Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Bez obzira na to, smatrali smo bitnim da, pošto i ovaj Predlog zakona reguliše neka pitanja koja su već regulisana drugim pravnim aktima Republike Srbije i ovo rešenje bude sastavni deo ovog Predloga zakona. Znači, to je naš prvi amandman.

Drugi naš amandman se odnosi na određene eventualne poreske olakšice, a te poreske olakšice svakako treba da predvidi ili ne predvidi poresko zakonodavstvo, znači to je predmet poreskih zakona. Ovaj Predlog zakona samo uvodi mogućnost za obezbeđivanje određenih poreskih olakšica onim privrednim subjektima koji će u svom poslovanju koristiti ćirilično pismo. Ovo je jedna mogućnost koja će biti regulisana poreskim zakonima.

Ali, da se ostalo na tome samo, ta odredba bi nažalost bila diskriminatorskog karaktera, a prema Ustavu Republike Srbije svi su pred zakonom jednaki. Zbog toga smo predložili jedan amandman, po analogiji na stav 1. tog člana koji govori o tome da privredna društva koja koriste ćirilično pismo mogu u skladu sa poreskim zakonima da računaju na neke eventualne poreske olakšice. Po istom tom principu smo to predvideli kao mogućnost za privredna društva koja po prirodi stvari ne mogu u svom poslovanju da koriste srpski jezik i ćirilično pismo.

Daću vam jedan jednostavan primer. Ukoliko govorimo o izdavačkoj delatnosti, o izdavanju knjiga. Jedna izdavačka kuća u Beogradu koja izdaje knjige na srpskom jeziku npr. može da odluči da li će neke romane ili neka druga dela književnosti štampati na srpskom jeziku ćiriličnim pismom ili na latinici. U skladu sa ovim predloženim rešenjima iz Predloga zakona, ukoliko se to bude regulisalo i poreskim zakonima, izdavačka kuća koja će štampati neki roman npr. na ćirilici bi mogla da računa na određene poreske olakšice. To je apsolutno u redu, po nama.

Ali, recimo jedna izdavačka kuća iz Novog Sada, Sente ili iz Subotice koja izdaje knjige na npr. mađarskom jeziku, po prirodi stvari ta izdavačka kuća ne može te publikacije, ta dela da štampa ćiriličnim pismom. Zbog toga smo predvideli kao mogućnost da ne bi došlo do diskriminacije i da bi svi pred zakonom bili jednaki jednu takvu mogućnost na isti način kao što je to predviđeno Predlogom zakona u stavu 1. za srpski jezik i ćirilično pismo.

Da li će se bilo šta od toga ostvariti i vezano za srpski jezik i vezano za manjinske jezike? To je pitanje koje će se rešavati u budućnosti. To zavisi od poreske politike, to zavisi od Ministarstva finansija, a ne od Ministarstva kulture u prvom redu. Videćemo da li će od toga uopšte ikada ičega i biti, ali je bitno da se ta mogućnost predvidi da zakon ne bi bio diskriminatorskog karaktera.

Naš treći amandman je sličan. Odnosi se na log manifestacija. Predviđeno je Predlogom zakona da one manifestacije koje se finansiraju i iz javnih izvora moraju da imaju logo na srpskom jeziku ćiriličnim pismom. Mi smo predvideli da u slučaju manifestacija koje imaju za cilj očuvanje, negovanje identiteta nacionalne manjine, logo tih manifestacija može da bude i na jeziku nacionalne manjine. Znači, to su naša tri amandmana koja poboljšavaju ovaj Predlog zakona i apsolutno ne dovode pitanje osnovnu nameru i cilj predloženog zakona.

Na kraju bi još samo želeo da napomenem da će Savez vojvođanskih Mađara glasati za ovaj Predlog zakona. Smatramo da ovaj zakon ne umanjuje prava pripadnika nacionalnih manjina, pogotovo to mogu da kažem osnovano ukoliko će u skladu sa našim dogovorom naši amandmani i zvanično biti usvojeni.

Kao što sam rekao, pitanje je srpskog naroda da li koriste ćirilicu, latinicu. To je i samim Ustavom regulisano u članu 10. koji govori o tome da je u službenoj upotrebi srpski jezik ćiriličko pismo u Republici Srbiji.

Želeo bi da naglasim i da, eventualno predložim da se čuva i latiničko pismo kao bogatstvo srpskog jezika i srpskog naroda. To se u nauci zove digrafija i koliko ja znam, u svetu postoji svega 10 jezika koji jezici imaju dva pisma, a jedan jedini jezik na tlu Evrope koji ima dva pisma je srpski jezik, ostala devet jezika se govore van teritorije Evrope i to je jedno bogatstvo koje svakako treba čuvati i negovati.

Da ne zaboravimo ni to da je latinica nastala i dubrovačka književnost kao vrhunsko dostignuće književnosti, humanizma i renesanse, da su Đuro Daničić i Vuk Stefanović Karadžić koji su preveli Stari i Novi zavet koristili i latiničko i ćiriličko pismo, da je latinicom napisan i Bečki književni dogovor o književnom jeziku na koji je Vuk Stefanović Karadžić stavio svoj potpis na latinici i zbog toga predlažem da se čuvaju oba pisma, a da se u potpunosti i u praksi zaživi ovo što ste vi predvideli i da se u praksi čuva i službena upotreba i da se obezbeđuje u praksi službena upotreba jezika nacionalnih manjina.

Na samom kraju, samo jedna digresija, fusnota, nije iz nadležnosti Ministarstva kulture Republike Srbije i ne radi se o nekakvoj pojavi, uvek se radi o individualnim počiniocima, ali sve više postoji na terenu, nažalost, praksa da se oštećuju višejezične table, da se prefarbavaju natpisi na jezicima nacionalnih manjina i apelujem na nadležne državne organe da se malo ozbiljnije tom problematikom koja je prisutna na terenu pozabave.

Kao što sam rekao, Savez vojvođanskih Mađara će podržati ovaj Predlog zakona i nadam se da ćemo prekosutra usvojiti zakon koji će biti obogaćen našim amandmanima. Hvala vam.

Uvaženi predsedniče Republike, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, ovo je osmi put u poslednjih 14 godina otkada ja imam priliku da govorim u ovoj Narodnoj skupštini o Kosovu i Metohiji.

Ima jedna velika razlika u vezi sednica o Kosovu i Metohiji do 2012. godine i od 2012. godine. Do 2012. godine smo imali predloge rezolucija, deklaracija koji su naravno velikom većinom uvek bili usvajani, ali koji tekstovi nisu bili u skladu sa realnim stanjem stvari.

U tim raspravama sam uvek govorio o tome da je jasno šta piše u Ustavu Republike Srbije. Zna se kakvu zakletvu polaže predsednik Republike, ali opet sa druge strane organi Republike Srbije od 1999. godine nemaju vlast na području Kosova i Metohije.

Od 2012. godine, od kada se vlast promenila, od kada je, prvo, Ivica Dačić bio predsednik Vlade pa vi, ove sednice o Kosovu i Metohiji su mnogo realnije jer se govori istina. Do 2012. godine vlast nije govorila istinu o Kosovu i Metohiji.

Vi ste danas, gospodine predsedniče Republike, govorili o tome da se mora pričati o realnosti, mora se pričati o budućnosti. Rekli ste da nam zamrznuti konflikt ne treba. A taj konflikt je dosta davno zamrznut. Rekli ste da se stav zapadnih sila neće promeniti. Rekli ste da je kompromisno rešenje jedino moguće. Mi smo u SVM, i mislim da mogu da kažem u ime vojvođanskih Mađara, generalno veoma zahvalni vama što na takav način pristupate ovom pitanju i ne samo danas, nego u prethodnim godinama i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim vašim govorima i intervjuima i na pregovorima u Briselu, Vašingtonu i bilo gde drugde gde je tema Kosovo i Metohija.

Ako bi se jedna rečenica trebala samo izgovoriti u vezi ove teme, onda bi ja rekao sledeće – molimo vas da pregovarate na način da razgovori, mir, stabilnost i kompromis nemaju alternativu. Izuzetno je složeno pitanje pitanje Kosova i Metohije.

Neću prvi put o tome govoriti u ovoj Narodnoj skupštini, znam da vi savršeno dobro znate, ali ću reći zbog građana Srbije koji možda ne znaju, što je razumljivo što ne znaju jer mnogi ne znaju ni u Mađarskoj. Mi vojvođanski Mađari na najbolji način razumemo Srbe i na najbolji način razumemo ono kroz šta Srbi na Kosovu i Metohiji prolaze decenijama.

Sada je 101 godina od Trijanonskog mirovnog pakta. Tada je tadašnja Mađarska izgubila dve trećine teritorije, jednu trećinu stanovništva i 3,3 miliona stanovnika mađarske nacionalnosti se probudilo u nekoj drugoj državi, u Kraljevini SHS, u Čehoslovačkoj, u Rumuniji. Čak je deo tadašnje Mađarske pripojen i Austriji, što je, ja bih rekao, šala istorije, ali je tako.

Naravno da mi nakon 101 godine ne dovodimo u pitanje granice u Evropi, ali vam samo govorim zbog toga što u potpunosti razumemo kroz šta srpski narod prolazi. Zbog toga ću vam reći i sledeće – podržavajte u ekonomskom, finansijskom, moralnom i svakom drugom smislu Srbe na Kosovu i Metohiji. To nama ne smeta. Mnogima smeta u Srbiji, mnogim političkim partijama smeta na čijem čelu su Srbi, u čijem članstvu su Srbi. Nama, vojvođanskim Mađarima to ne smeta i treba da podržavate Srbije na Kosovu i Metohiji finansijski, kao što nas podržava Mađarska. To se zove odgovorna nacionalna politika.

Rekli ste da trenutno na Kosovu i Metohiji nema više od 95 hiljada Srba. Rekli ste i to da ih je bilo za 120 hiljada više pre 22, 23 godine. Mislim da taj podatak puno govori.

Mi smo zainteresovani za to da se stvore uslovi za to da pripadnici srpskog naroda mogu da ostanu na svojim ognjištima na KiM i zbog toga treba dati svaku podršku koja će tome pomoći.

Isto tako, realizuju se neki jako bitni projekti, i lokalni i regionalni, u Vojvodini. Gradiće se pruga ponovo između Subotice i Segedina. O tom projektu smo mi 25 godina govorili, a sa vama smo se uspeli dogovoriti u vezi toga da taj projekat bude od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Izgradnja te pruge koja će se, ja se nadam, završiti do septembra sledeće godine, omogućiće ekonomski procvat Subotice i tog regiona. To će dovesti do velike mobilnosti i opet će se dokazati ono u vezi čega nas istorija uči - tamo gde prolazi pruga, tamo gde se razvija železnička infrastruktura, tamo ima prosperiteta, tamo ima ekonomske snage.

Mi u tome vidimo budućnost, jer će to omogućiti ljudima u Subotici i oko Subotice da ostanu u Srbiji, da ostanu u svojim selima, a da, recimo, studiraju ili rade u Segedinu i da se svakog dana vraćaju kući, jer će taj put trajati svega 40-ak minuta ili još manje.

Gradi se i pruga između Budimpešte i Beograda. Sredstvima Republike Srbije se gradi mnogo štošta na Paliću i u drugim opštinama u Vojvodini. Mislim da je i to bitno reći, jer sam malo pre govorio o tome da nemamo ništa protiv, baš suprotno, da se finansiraju projekti Srba na KiM. To mogu da kažem zbog toga što je to odgovorna nacionalna politika, ali i zbog toga što se ulaže i u neke druge projekte o kojima sam malo pre govorio.

Reći ću još jedan podatak. Siguran sam da vi znate, ali mnogi ne znaju. Posle izgradnje pruge između Subotice i Segedina gradiće se pruga između Subotice i Baje. Ta pruga je postojala pre stotinak godina. I vi znate zbog čega je nestala ta pruga, zbog čega su nestale šine. Ali, mi ćemo sada ponovo to izgraditi. Zbog onih koji ne znaju, ta pruga je nestala zbog Trijanonskog mirovnog pakta. Pošto su ovako koncentrični krugovi bile pruge na teritoriji tadašnje Mađarske i sve pruge koje su vodile u to vreme i u sadašnje vreme na teritoriju neke druge države su uništene. Znači, sada zajednički radimo nešto na čemu niko nije radio u prethodnih stotinak godina i mislim da je to izuzetno bitno i izuzetno važno.

Sve je to moguće isključivo ukoliko će biti mira, stabilnosti, a toga će biti ako će se uspešno okončati i razgovori sa Prištinom, i zbog toga vam dajemo punu podršku. Apsolutno cenimo onu istrajnost koju vi dokazujete svaki put na tim pregovorima, razgovorima. Iako ste pesimistični po pitanju postizanja kompromisnog rešenja, što je i razumljivo, s obzirom na okolnosti, mi se nadamo da će do takvog kompromisnog rešenja ipak doći.

U svim ovim pitanjima, kao i do sada, možete da računate na Savez vojvođanskih Mađara i na vojvođanske Mađare. Hvala vam.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije i poštovane članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme da raspravljamo o Predlogu za promenu Ustava.

Promena Ustava nije proces koji je svakodnevni. Ima zemalja u svetu koje su donele svoje ustave pre 150, 170 godina, a da ti ustavi nisu uopšte menjani ili su menjani samo u nekoliko navrata. Svi znaju za slučaj Ustava SAD iz 1787. godine koji je menjan 30-ak puta, odnosno oko 30-ak amandmana ima na taj Ustav, nije menjan 30-ak puta. Mnogi znaju i za slučajeve sa severa i zapada Evrope. Ustav Norveške početak 19. veka ili Ustav Belgije početak 19. veka itd.

Što se tiče i ustavne istorije Srbije, kolege su pre mene spominjale iz ustave istorije Republike Srbije, odnosno ustavne istorije Srbije Kneževine, Kraljevine, Republike Srbije. Ja ću pokušati da navedem sve ustave koje je ova država i sve njene prethodnice imale od 1835. godine, kada je donet ovaj Ustav koji je tu ispred vas, odnosno između ministara i narodnih poslanika. To je Sretenjski ustav iz 1835. godine. To je prvi Ustav Srbije. Samo nekoliko godina kasnije 1838. godine je donet tzv. Turski ustav koji je drugi Ustav za vreme postojanja Kneževine Srbije. Nakon toga 1869. godine je donet tzv. Namesnički ustav. To je treći Ustav Srbije. Četvrti ustav je donet 1888. godine. To je Radikalski ustav. Takav naziv ima. To je Ustav koji je donet za vreme kada je Radikalna stranka bila jaka, a ne ova današnja Radikalna stranka, nego ona u istoriji naše države za vreme kralja Milana, za koji se govori i piše da je najnapredniji Ustav u istoriji Srbije. Naravno, sve treba posmatrati u istorijskom kontekstu i ne može se nešto upoređivati sa današnjim zahtevima i standardima, ali je svakako bio izuzetno napredan Ustav, taj Ustav iz 1888. godine.

Nakon toga je 1901. godine donet Oktroisani ustav, 1903. godine je uz određene modifikacije vraćen Ustav iz 1888. godine i tako ulazimo u period raznih Jugoslavija, odnosno jugoslovenskih država i tako je 1921. godine donet Vidovdanski ustav, 1931. godine opet Oktroisani ustav, 1946. godine je donet prvi Savezni ustav u sklopu socijalističkih Jugoslavija i u toj epohi je bilo različitih naziva naše države, počev od DFJ, pa FNRJ, pa SFRJ, a 1947. godine je donet Ustav Srbije u sklopu te Federalne Jugoslavije, 1953. novi Ustav, 1963. godine ponovo novi Ustav, pa 1974. godine Ustav SFRJ i nakon toga naravno sve države članice su donele svoje ustave, 1990. godine je donet Ustav Republike Srbije, odnosno tada u prvo vreme još u sklopu SFRJ Ustav Srbije, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, pa 2003. godine Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora i 2006. godine ovaj i dan danas važeći Ustav.

Kao što vidite i kao što se lako može izbrojati, a nisam izostavio nijedan jedini ustav, ni akt Republike Srbije i svih njenih prethodnica ovaj danas važeći Ustav je šesnaesti Ustav Srbije. Od danas, odnosno od praktično od 4. decembra prošle godine kada je Vlada uputila u skupštinsku proceduru Predlog za promenu Ustava smo u procesu izmene ovog našeg šesnaestog Ustava.

O dosta toga bismo mogli da govorimo danas, ali bih ja podsetio sve nas kakva je procedura i mi trenutno nemamo tekst akta o promeni Ustava, niti trebamo, niti možemo da imamo tekst akta o promeni Ustava jer ukoliko se danas Narodna skupština bude izjasnila dvotrećinskom većinom o Predlogu za promenu Ustava koji je Vlada uputila u skupštinsku proceduru 4. decembra prošle godine, onda tek nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo može i treba da izradi sam tekst ustavnih promena ili kako se to naziva kolokvijalno u javnosti ustavnih amandmana i o tom aktu o promeni Ustava će se Narodna skupština ponovo izjašnjavati, ukoliko se postigne dvotrećinska većina tada će se još građani izjasniti na referendumu i ukoliko taj referendum bude uspešan, a svakako će biti uspešan pošto za razliku od prethodnog Ustava sada ne treba 50% građana da se izjasni o predloženim promenama, tada ćemo u tom slučaju izmeniti ovaj po rednom broju šesnaesti Ustav u istoriji Srbije.

Što se tiče Predloga za promenu Ustava rekao sam da je on potekao od ovlašćenog predlagača, od Vlade Republike Srbije. Predlog za promenu Ustava može da podnese Vlada ili predsednik Republike ili najmanje jedna trećina narodnih poslanika ili najmanje 150 hiljada birača, građana sa biračkim pravom.

Znači, Predlog za promenu Ustava je potekao od ovlašćenog predlagača, a Narodna skupština nije samo zakonodavni organ i predstavnički organ građana Republike Srbije, nego je po zakonu i ustavotvorac. Zbog toga želim da kažem da se procedura u potpunosti poštuje.

Ja bih želeo da odbacim sve one stavove i sva ona razmišljanja da se to čini na nelegitiman način, da se to čini izbegavanjem javne rasprave, da se to čini na netransparentan način.

Do sada je bilo sedam javnih slušanja u Beogradu, u Novom Sadu, u Kragujevcu i Nišu o predlogu za promenu Ustava, ali posao tek sada sledi i taj posao se manifestuje, odnosno manifestovaće se u izradi predloga o promeni Ustava u režiji nadležnog odbora Narodne skupštine, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Nakon toga će, siguran sam, ponovo biti nekoliko javnih slušanja, ponovo će biti javne rasprave koje će trajati, ubeđen sam mesecima i nakon toga će uslediti tek sledeća faza izjašnjavanje Narodne skupštine o aktu, o promeni Ustava i tek nakon toga će se građani izjašnjavati o Ustavu.

Zašto je bitno što će se građani izjašnjavati o predloženim izmenama Ustava? To je značajno zbog toga što se ovde radi o ustavnom kontinuitetu i jedino se može raditi o ustavnom kontinuitetu u demokratskim državama. Prema sada važećem Ustavu, građani su nosioci suvereniteta koji oni vrše pomoću narodne inicijative i referenduma i uz pomoć slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga je Narodna skupština predstavnički organ, ustavotvorac i zakonodavac, ali o ovakvim značajnim temama treba po slovu sada važećeg Ustava da se izjašnjavaju i građani koji su jedini nosioci suvereniteta u Republici Srbiji.

Kada se radi o predlogu za promenu Ustava ja sam rekao da u ovom trenutku ne možemo, niti treba da se upuštamo o tome šta će tačno biti u aktu o promeni Ustava zbog toga što izrada tog akta tek može da usledi nakon današnjeg dana ukoliko se postigne dvotrećinska većina, ali se na osnovu predloga za promenu Ustava, koji je potekao od Vlade Republike Srbije znamo ko je odredbe bi se izmenile.

To je član 4. koji se odnosi na princip podele vlasti, to je član koji govori o nadležnostima Narodne skupštine. Svojstveno tome, član koji govori o načinu odlučivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članovi Ustava koji se bave pravosuđem, prvenstveno načinom izbora nosioca pravosudnih funkcija sudija, tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i odredbe koje se tiču načina izbora sudija Ustavnog suda.

Znači, parlamentu su, figurativno govoreći vezane ruke, u smislu da je ustavna revizija, da je tema ustavne revizije, da je predmet ustavne revizije omeđen predlogom Vlade Republike Srbije.

Mi se u SVM svakako slažemo sa tim da se ove odredbe moraju izmeniti, ali nam je žao zbog toga što je propuštena prilika da se izmene još neke odredbe Ustava Republike Srbije. Možda sad neki od mene očekuju da govorimo o nekim političkim temama, o položaju pripadnika nacionalnih manjina u Ustavu, o teritorijalnom uređenju i rešenjima vezanim za teritorijalno uređenje Republike Srbije iz Ustava i o još nekim političkim temama, mi u SVM smatramo da se i ovi delovi Ustava moraju unaprediti.

Gordana Čomić je govorila o tome da je Vojvodina samo procentima predviđena Ustavom i to je nešto što se svakako mora promeniti. Mi smo u proteklih, skoro 15 godina, bezbroj puta u ovoj Narodnoj skupštini o tome govorili, kao što smo govorili i o tome da se položaj pripadnika nacionalnih manjina po nama mora regulisati okvirnim zakonom ili ustavnim zakonom, koju kategoriju i sada važeći Ustav poznaje, iz jednostavnog razloga da ne bismo svakog meseca, ili bar svake godine imali situaciju da nisu usaglašeni određeni zakoni koji se bave položajem pripadnika nacionalnih manjina Zakon o nacionalnim savetima sa jedne strane i Zakon o kulturi, ali i Zakona iz sfere obrazovanja ili Zakona iz sfere informisanja sa druge strane.

Mi smo o tome govorili 2015. godine kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za politički sistem. Na čelu te Radne grupe je bio Zoran Babić, tadašnji predsednik poslaničke grupe SNS i mi smo tada izneli naše stavove. Ali, razumemo da sada to nije, niti može da bude tema i zbog toga sam malopre rekao da neki od mene možda očekuju da o tome govorim.

Ne bih o tome želeo da govorim sada, nego kada sam rekao da je propuštena šansa, da je propuštena prilika da se još neke odredbe Ustava promene u okviru sadašnjeg procesa, onda sam mislio na neke jezičke i sistemske nelogičnosti, koje jednostavno nisu održive u sada važećem Ustavu i izuzetno nam je žao što Vlada tom prilikom upućivanja predloga za promenu Ustava nije imala u vidu.

To govorim zbog toga što je u više navrata danas rečeno, kao i prethodnih meseci, da se Ustav ne menja zbog toga što to od nas očekuje EU. To je svakako dobro što mi Ustav u prvom redu ne menjamo iz tog razloga, nego menjamo zbog toga da bi građani Srbije imali što bolji Ustav, da bi pravosuđe što bolje funkcionisalo.

Sa druge strane, eminentni stručnjaci ustavnog prava, profesori ustavnog prava su ukazivali u prethodnih 15 godina na to kakve nelogičnosti i kakve greške, reći ću tako, sada važeći Ustav sadrži.

Profesor Ratko Marković, koji je doajen našeg ustavnog prava, koji je nažalost nedavno preminuo, je čak u jednom svom naučnom tekstu govorio i pisao o tome da je ovaj važeći Ustav Republike Srbije, citiram prof. Markovića – najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. Malopre smo videli da je dosta žestoka konkurencija, jer je ovo 16 Ustav u istoriji Srbije.

Zašto je to pisao prof. Marković? Zato što ovaj danas važeći Ustav meša pojmove imovine i svojine. To je nešto što ume da razlikuje svaki student prava na prvoj godini. Ovo je Ustav koji na dva načina reguliše u određenim delovima isto pitanje. U jednom članu Ustava se govori o tome da ratifikovani međunarodni ugovori moraju da budu u saglasnosti sa Ustavom, a u drugoj odredbi istog Ustava se govori o tome da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Pravnici znaju razliku između mora biti u saglasnosti i ne sme da bude u suprotnosti sa Ustavom, u ovom slučaju ratifikovani međunarodni ugovori.

Recimo, imamo Pravni institut za kontrolu Vlade, interpelaciju, koji je sredstvo koje je neupotrebljivo, jer je Ustavom predviđeno da interpelaciju može da uputi 50 narodnih poslanika. Mi u ovom trenutku nemamo 50 poslanika opozicije i ne žalim zato što nemamo, nemojte me pogrešno shvatiti, ali ovo je jedno nedelotvorno sredstvo. Ima država na primer u Mađarskoj svaki poslanik može da uputi interpelaciju. Onda nadležnosti u vezi Ustavnog suda i da ne govorim, a o tome je bilo isto reči u kontekstu evropskih integracije u prethodnih 15 godina blanko ostavke. Blanko ostavke nisu u primeni desetak godina ali i dalje čine tekst sada važećeg Ustava.

Žao nam je što se neće brisati iz Ustava, što ova šansa nije iskorišćena. Sve ovo nemojte shvatiti kao kritiku. Mi ćemo glasati danas za predlog za promenu Ustava i raduje nas što će se Ustav promeniti i jasno nam je da se osetljive političke teme sada ne diraju, ali određene tehničke, terminološke i logičke nedoslednosti je, po nama, trebalo izmeniti, a propuštena je ta šansa.

Još jednom da zaključim, SVM se raduje tome što će se promeniti Ustav, da će se izmeniti Ustav, odnosno nadamo se da ćemo u neko dogledno vreme raspravljati i o nekim drugim elementima Ustava i da ćemo poboljšati taj 16. po redu Ustav Srbije i danas ćemo glasati za predlog za promenu Ustava. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.