Uvaženi predsedniče Republike, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ima razmišljanja da je pitanje Kosova i Metohije srpsko pitanje, odnosno pitanje za Srbe i Albance. Mi u SVM smatramo da to nije isključivo pitanje za Srbe i Albance, nego je pitanje za sve građane Republike Srbije zbog toga što od tog pitanja zavisi budućnost Republike Srbije i svih građana Republike Srbije.

Upravo zbog toga smo učestvovali na svim kosovskim sednicama od 2007. godine, pa na ovamo. Ovo mi je, ako sam dobro izbrojao, sedma prilika da mogu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije pričati o ovom vrlo značajnom pitanju.

Ali, stvari su se drastično izmenile od 2012. godine, jer na sednicama Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji do 2012. godine je ovaj dom usvajao deklaracije i rezolucije, čiji je zajednički imenitelj bio da su ti tekstovi bili nerealni, sadržavali su neke formulacije za koje je bilo evidentno da nisu ostvarive, ali je ipak velika većina narodnih poslanika u tom periodu od 2007. do 2012. godine glasalo za te tekstove da bi se pokazalo nekakvo lažno nacionalno jedinstvo.

Ono što se promenilo od 2012. godine, to je da se mnogo realnije priča o ovom pitanju i da i predsednik Republike i Vlada mnogo hrabrije i iskrenije se odnosi ka ovim pitanjima.

Vi predsedniče Republike vrlo realno govorite o ovim pitanjima, ne samo danas ovde u Narodnoj skupštini, nego svih ovih godina od kada ste predsednik Republike i pre toga predsednik Vlade. Mislim da je našem društvu potrebna istina, realan pristup, da građanima treba objasniti, baš na onaj način kao što ste vi činili danas, šta je bilo pre 50 godina, šta je bilo pre 100 godina, šta je bilo pre 200 godina, da bi najšira javnost razumela zašto je Republika Srbija danas u ovakvoj situaciji, zašto su Srbi na KiM u ovakvoj situaciji u kakvoj jesu.

Vi ste izgovorili nekoliko rečenica danas koje su veoma hrabre i ujedno veoma, veoma istinite. Vi ste rekli da protokom vremena sve gubimo i da vreme ne radi za Srbiju po ovom pitanju. Rekli ste i to da ćemo sigurno više imati nego što smo imali 2008. godine ili pre 2012. godine i to je sigurno tačno zbog toga što je svima evidentno kako se vi borite za interese Srba na KiM i kako se borite za KiM i mi vas u toj borbi maksimalno podržavamo.

To smo činili svih ovih godina, kao što smo vas podržavali i u donošenju onih mera koje nisu bile popularne. Mi smo glasali i za smanjenje penzija, glasali smo i za zabranu zapošljavanja, glasali smo i za zabranu povećavanja plata pre nekoliko godina. Od tada su neke od tih mera stavljene van snage zbog rezultata fiskalne konsolidacije.

Kao što znate mi smo, kao deo vladajuće većine, glasali za sve te odluke. I dalje ćemo podržavati i vas i Vladu u donošenju tih teških odluka i jedino što tražimo za uzvrat, ako se tako mogu izraziti, to je realan pristup i da svi govorimo istinu, kao što ste vi danas govorili istinu o ovom pitanju.

Ono što želim da podvučem, nije prva prilika da ću govoriti o ovim stvarima, ali želim i danas da ponovim. Ako neko razume Srbe sa KiM, to smo nas četvoro u ovim klupama. Vojvođanski Mađari vas savršeno razumeju i podržavaju u borbi za očuvanje identiteta, za sva prava.

Ne želimo da uporedimo položaj vojvođanskih Mađara i Srba sa KiM, jer postoji jedna velika razlika. Mi, vojvođanski Mađari 2019. godine ne treba u Republici Srbiji da strepimo za našu bezbednost. Vi na KiM treba, nažalost, da strepite za svoju bezbednost. Ali ni za vojvođanske Mađare situacija nije bila uvek ovakva kakva je danas i to želim da kažem baš u ovom visokom domu, nije prva prilika da ću o tome govoriti, ali sada želim da ponovim.

Četvrtog juna se navršava 99 godina od potpisivanja Mirovnog pakta u Trijanonu. Devedeset devet godina je prošlo od trenutka da su vojvođanski Mađari građani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraljevine Jugoslavije, pa raznih formi druge Jugoslavije, pa Savezne Republike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Republike Srbije. Nije situacija uvek bila ovakva kakva je danas.

Želeo bih da iznesem jedan podatak. Tu je ministar Šarčević. O tome sam u nekoliko navrata govorio na raznim tribinama. Nikada ovde u Narodnoj skupštini o tome nisam govorio. Dvadesetih godina, znači, nekoliko godina nakon toga što su se naši preci probudili u jednoj drugoj državi 1920. godine. Znači, tih 20-ih godina je na području današnje AP Vojvodine funkcionisalo 4.000 odeljenja na Mađarskom jeziku u osnovnim školama. To je period vladavine Kralja Aleksandra.

Preko noći je od tih 4.000 odeljenja na mađarskom jeziku ukinuto 3.750, grubo govoreći. Znači od 4.000 ostalo je 250. Za srednje škole su te cifre sledeće, od 71 odeljenja, svega dva odeljenja na mađarskom jeziku u srednjim školama 1920. godina. Danas smo mi u poziciji zahvaljujući politici predsednika Republike i politici

Vlade Republike Srbije da se možemo izboriti za otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku u Republici Srbiji sa petoro đaka. U to vreme, pre 20-ak godina su ukidanja odeljenja sa preko 30 učenika.

Hoću da kažem da se stvari poboljšavaju. Hoću da kažem da živeti kao pripadnik jedne manjinske zajednice nije jednostavna stvar i za izlečenje tih rana treba više generacija. Mislim da vojvođanski Mađari mogu o tome da govore najviše ili najautentičnije u Republici Srbiji, jer kažem 1920. godine je tadašnjoj Mađarskoj uzeto 2/3 teritorije i 1/3 stanovništva. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi, u Kraljevini SHS, u Rumuniji, u Čehoslovačkoj, tadašnjem Sovjetskom savezu. I da vidite nepravdu, čak je i Austrija dobila delić tadašnje Mađarske.

Mislim da o ovim stvarima treba govoriti ne zbog toga što predsednik Republike to ne zna, zna savršeno dobro, ali zbog šire javnosti, to su neke istorijske činjenice o kojima treba govoriti i mislim da o tim paralelama treba razmišljati iako su stvari neuporedive.

Ali, zbog svega što sam govorio, maksimalno podržavamo da Vlada Republike Srbije da svaku podršku ne samo moralnu, nego i materijalnu podršku Srbima na KiM, i na severu i na jugu. Znači, od nas nikada nećete čuti one rečenice koje govore predstavnici nekih, da tako kažem, pod znacima navoda srpskih stranaka u Republici Srbiji. Zašto dajete toliko para za Srbe na KiM, mi se sa tim u potpunosti slažemo. Podržavajte sve te projekte koje ste podržavali, osnažujte Srbe na KiM, to je interes i Republike Srbije, to je interes te zajednice tamo i to je interes vojvođanskih Mađara. Maksimalno podržavamo takav vid vođenja politike.

Ono što vas molimo, učinite sve što je u vašoj moći da nekako dođemo do kompromisnog rešenja i da svakako rešenje bude mirno. Znam da se za to borite i znam da to podržavate, znam da ne zavisi od vas ili isključivo od vas, ali ono što je sigurno i o tome su neki već govorili, nije pitanje i nije bitno kada će Republike Srbije ući u EU.

Ali je najbitnije pitanje da li ima budućnosti naše dece u Republici Srbiji, da li će oni moći pristojno da žive, a to ne zavisi samo od mera fiskalne konsolidacije, nego i od nekih političkih odluka. Da li ćemo moći da zaustavimo odliv stanovništva Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost? Mi smo tu možda kao vojvođanski Mađari u većoj meri pogođeni zbog toga što velika većina zajednice ima i državljanstvo Mađarske i sa mađarskim dokumentima mogu da putu po Evropi, mogu da zasnivaju radne odnose itd, ali mnogi idu iz Republike Srbije. Treba videti da li ima budućnosti ovde. Mi iskreno verujemo u to da ima budućnosti u Republici Srbiji i da treba tu da se živi, da oni koji su otišli njima pružiti šansu da se vrate u Republiku Srbiju. Zbog toga želim da vam se zahvalim i zbog toga što ste omogućili davanje podrške finansijske podrške mađarske vlade našim državljanima.

U protekle tri godine je preko Fondacije „Prosperitati“ uloženo 250 miliona evra od strane mađarske vlade za različite projekte. Moram da kažem i to da nisu sve države imale takav stav prema tim mogućnostima kakav stav je imao predsednike Republike Srbije i Vlada Republike Srbije i na tome smo svakako zahvalni i mislim da zajednički treba sve da učinimo u interesu da Republika Srbija bude zemlja u kojoj će se moći živeti za 30, i za 50, i za 100 godina. U sledećih nekoliko godina ja neću govoriti šta će biti za 50 ili 100 godina, ali za narednih nekoliko godina vam mogu reći da ćemo sigurno biti partneri u donošenju tih iskrenih i hrabrih odluka. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati sve predložene zakone, i pre svega bih želeo da govorim o Predlogu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Veoma je dobro što je ovaj predlog došao na dnevni red i što su baš ovakva rešenja predložena, ali isto tako treba da se kaže na početku da je povod ili možda najvažniji i ujedno najtragičniji povod predlaganja ovakvih zakonskih izmena smrt Tijane Jurić, jedne petnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku na teritoriji grada Subotice.

U međuvremenu je formirana, osnovana Fondacija „Tijana Jurić“. Ta fondacija je prikupila za veoma kratko vreme 158 hiljada potpisa građana. To je pet puta više od minimalnog broja za narodnu inicijativu, a taj uslov je propisan Ustavom Republike Srbije. To govori o tome da ogromna većina građana Republike Srbije podržava ovakva zakonska rešenja, odnosno ovakve predloge izmena Krivičnog zakonika.

Ukoliko o tome govorimo onda mislim da je bitno to istaći ne samo zbog Fondacije „Tijana Jurić“, nego i zbog toga što je veoma bitno da građani, da se građani slože sa ciljevima Krivičnog zakonika i sa kaznenom politikom države. To je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta i mislim da je veoma značajno što je ovim zakonskim izmenama predložena još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Prosto je neverovatno što ta svrha kažnjavanja, taj cilj kažnjavanja nije ranije bio propisan našim Krivičnim zakonikom, već su to bile generalna prevencija, specijalna prevencija, izražavanje društvene osude i jačanje morala, ali je itekako važno da se ostvaruje i pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije i mislim da propisivanje ove svrhe kažnjavanja je skoro isto toliko važno koliko je važan institut doživotne kazne zatvora, taj novi institut ili institut koji se ponovo uvodi u naše krivično zakonodavstvo.

Mi iz SVM jednostavno smatramo da možda odmazda u klasičnom smislu reči ne treba da bude cilj krivičnog zakonodavstva i možda ne treba da se u 21 veku vodimo principom oko za oko, zub za zub, ali opet sa druge strane kaznena politika treba da bude pravedna i treba da bude srazmerna.

Jednostavno, moramo biti svesni činjenice da i u našem društvu i u drugim društvima, evropskim i drugim zemljama, ima osoba, ima građana koji jednostavno nisu spremni, nisu jednostavno podobni za to da budu deo društva. Jednostavno postoji kategorija stanovništva, to su činioci najtežih krivičnih dela koji se na svirepi način izvršavaju u čijem slučaju je jednostavno vrlo teško zamisliti resocijalizaciju i ponovno integrisanje u društvo.

To su možda stavovi koji se osporavaju u delu naše stručne javnosti, ali opet sa druge strane i potpisi građana i razgovor sa građanima ukazuje na to da su ljudi u našoj zemlji pristalice strožijeg kažnjavanja određenih krivičnih dela.

Šta govore određeni građani u Republici Srbiji, koji su protivnici ovakvih predloga Vlade Republike Srbije i Fondacije „Tijana Jurić“? Oni govore da uvođenje doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta predstavlja kršenje ljudskih prava. Govore o tome da je to u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, da je to u suprotnosti sa Ustavom, da rehabilitacija i resocijalizacija osuđenika u društvo treba da bude cilj koji je važniji od svakog drugog cilja, da se čovek ne može lišiti nade i tu se misli na izvršioce najtežih krivičnih dela.

Mi kažemo da postoji organ u Republici Srbiji, to je Ustavni sud koji jedini može da ceni da li je određeni usvojeni zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Siguran sam da će biti inicijativa ili predloga za ocenu ustavnosti, ali sam ja duboko uveren u to da ovaj predlog zakona i zakon kada bude bio usvojen za nekoliko dana da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Kada gledamo malo uporedno pravo, onda dolazimo do zaključka i podatka da u 183 država i teritorija od 216, postoji ili kazna doživotnog zatvora ili smrtna kazna. Znači od 183 od 216 država i teritorija. Samo u 33 države smrtna kazna ili kazna doživotnog zatvora nisu najteže sankcije.

Postoje države u Evropi koje su članice, ne samo Saveta Evrope, nego i EU, u kojima isto tako postoji institut kazne doživotnog zatvora i to stvaran doživotni zatvor. To je na primer Kraljevina Holandija, gde doživotno znači doživotno. To je Mađarska, znači nije ništa predloženo što već ne postoji u uporednom zakonodavstvu, u zakonodavstvu država članica EU. Ako može u tim državama, onda mislim da može i u Republici Srbiji.

Recimo, u Kraljevini Holandiji, doživotni zatvor znači doživotno zbog toga što je jedina mogućnost da se do kraja ne izvrši kazna doživotnog zatvora, da kralj ili kraljica pomiluje učinioca krivičnog dela koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Nema uslovnog otpusta, nema mogućnosti uslovnog otpusta, a ta mogućnost će naravno postojati i u našem Krivičnom zakonodavstvu zbog toga što predsednika Republike niko ne može da ograničava u tome kako i u kom slučaju će svoju nadležnost da koristi. Tu mislim na nadležnost davanja pomilovanja.

Vrlo je slično rešenje i u Mađarskoj. Od pre nekoliko godina i opet što se tiče uporedne prakse i nekih drugih država u kojima postoji kazna doživotnog zatvora, ali sa mogućnošću uslovnog otpusta, mora se reći da statistike govore o tome da se povećava broj presuda koje sadržavaju doživotnu kaznu za učinioce najtežih krivičnih dela u zemljama Saveta Evrope.

Koncept doživotnog zatvora je inače uveden devedesetih godina prošlog veka u mnogim državama članicama Saveta Evrope, nakon ratifikacije protokola Šeste Evropske konvencije o ljudskim pravima, a tim protokolom je ukinuta smrtna kazna.

Opet treba reći i to, o tome se vrlo malo govori, pogotovo ne govore oni koji su protivnici ovih predloženih rešenja, da je recimo u 2014. godini oko 7.500 zatvorenika držano u pritvoru bez utvrđenog roka iz razloga bezbednosti ili zaštite javne sigurnosti u raznim državama Saveta Evrope, posebno u Ujedinjenom kraljevstvu, u Nemačkoj, Italiji i u Švajcarskoj.

Iz svih tih razloga mislimo da je jedno dobro rešenje predloženo. To rešenje je izbalansirano, jer se i sa jedne strane uvodi mogućnosti izricanja doživotnog zatvora, ali uvek kao alternativa da će postojati i institut uslovnog otpusta u slučaju doživotnog zatvora osim za pet krivičnih dela, odnosno za najteže oblike pet krivičnih dela.

Mislim da, ukoliko se taksativno navede koja su ta krivična dela, onda je evidentno da je vrlo pravično, pravedno i jednostavno normalno da za učinioce tih krivičnih dela za učinioce najtežih oblika tih krivičnih dela nema uslovnog otpusta. To je teško ubistvo, odnosno ubistvo deteta ili bremenite žene, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Mislim da u tim slučajevima je najnormalnije i najprirodnije da učinioci tih krivičnih dela ni nakon 27 ili 30 godina ne budu slobodni članovi ovog društva, jer je teško zamislivo da u njihovom slučaju resocijalizacija može baš u toj meri da funkcioniše, da se oni mogu integrisati u društvo i mogu postati, biću toliko direktan da kažem, normalni članovi našeg društva.

Podržavamo i sve ostale predloge za izmene Krivičnog zakonika. Tu pre svega mislim na rešenja u vezi povrata i pooštravanja kazne za tzv. obični povrat, a vrlo je dobro što je novi institut višestruki povrat i da će u tom slučaju sud biti obavezan da za krivično delo izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne.

Isto podržavamo i uvođenje novog krivičnog dela napada na advokata., podržavamo izvršene izmene i dopune krivičnih dela ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela. Mislim da je to maksimalno u skladu sa današnjim okolnostima u svetu i dobro je što je Vlada reagovala na taj način.

Isto mogu da kažem i za dopunu krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Podržavamo i sve ostale predloge zakona iz ovog seta krivičnih zakona, kao i Predlog zakona o sprečavanju korupcije i nadamo se tome da će i Predlog zakona o poreklu imovine vrlo brzo stići ovde u Narodnu skupštinu. Nismo mi oni koji imaju nešto protiv toga, ministarka je rekla da ima i u vladajućoj koaliciji stranaka i pojedinaca koji ne očekuju baš željno stizanje tog zakonskog predloga u Narodnu skupštinu, mi ne spadamo u tu kategoriju, ali želim da potvrdim da jedva čekamo da taj zakonski predlog stigne u Narodnu skupštinu i vrlo bi bilo bitno da što pre Narodna skupština usvoji i taj zakona. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine Čanak, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna navijačka pesma koja počinje rečima „došao je i taj dan“ i onda ima dve verzije, sad svako u zavisnosti od preferencija će da nastavi u sebi da peva ovu pesmu – e, došao je i taj dan danas raspravljamo o Autonomnoj pokrajini Vojvodini u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bilo je tu reči o tome kako je dobro što je jedan opozicioni predlog zakona došao na dnevni red i stvarno želim da se zahvalim gospođi Maji Gojković što je omogućila da raspravljamo o jednom opozicionom predlogu zakona.

Želim da podsetim članove ovog cenjenog doma da se u prethodnih 12 godina ovo dešavalo ili sličan slučaj je bio svega dva puta. Do 2012. godine ni jednom se nije desilo da se na dnevnom redu nađe jedan predlog bilo kog opozicionog poslanika, a od 2012. godine se to desilo dva puta. Godine 2012. je naš bivši kolega, narodni poslanik Srđan Miković, predložio Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a 2015. godine je prof. dr Dušan Milisavljević predložio Zakon o prevenciji, dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti. O tim opozicionim predlozima zakona je Narodna skupština Republike Srbije raspravljala.

Ovo je treći takav slučaj u prethodnih 12 godina i svakako je dobro što raspravljamo o ovoj temi. Tu se, naravno, javljaju određeni problemi i želeo bih da ukažem na neke činjenice. To su učinili poslanici iz jedne opozicione poslaničke grupe koji su govori o plagijatu. Rečeno je da je Predlog zakona o finansiranju Vojvodine plagijat, ali izgleda da ni ta opoziciona poslanička grupa nije više onakva kakva je bila nekada, jer nije dovoljno duboko istražila činjenično stanje u vezi ovog pitanja, jer se ne radi o plagijatu, već se radi o duplom plagijatu. Znači, radi se o duplom plagijatu.

Pošto je činjenica da su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine 20. februara 2019. godine predložili usvajanje ovog Zakona o finansiranju Vojvodine, isto je činjenica što je ranije 13. decembra 2016. godine to učinila narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov. Ima tu još jedna činjenica. Želeo bih o tome malo da govorim da bi oni poslanici koji su govorili o plagijatu videli da se tu radi o duplom plagijatu. Godine 2015, i to trećeg marta, znači godinu i po dana ranije nego što je Aleksandra Jerkov uputila u proceduru predlog identičnog zakona o kojem mi danas raspravljamo, su pokrajinski organi, znači tadašnji organi Autonomne pokrajine Vojvodine, utvrdili jedan tekst, ali taj tekst nije došao na sednicu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine zbog toga što se tadašnji predsednik Pokrajinske vlade gospodin Bojan Pajtić malo predomislio.

Ovaj tekst o kojem mi raspravljamo potiče iz 2015. godine i potiče iz Pokrajinske vlade, odnosno Pokrajinske skupštine. Taj tekst je onda malo plagirala Aleksandra Jerkov, tako da ona ne bi trebala da bude toliko uvređena kao što jeste sad prethodnih dana zbog toga što ga je Nenad Čanak plagirao. Nije to suština.

Suština je da su i Nenad Čanak i Aleksandra Jerkov plagirali jedan predlog pokrajinske Vlade iz 2015. godine. Odmah da raščistimo, u donošenju pravnih akata nema plagijata, nema plagijata kao što ima kod izrade originalnih naučnih dela, ali je činjenica da se ne radi o samostalnom tekstu zakona i pošto su tu evocirane bile uspomene na prethodne godine i bilo je i reči i o istoriji, 250 godina unazad, ja sam želeo malo da vam skrenem pažnju na neke istorijske činjenice iz bliske prošlosti.

Svakako podržavam, bez obzira na ove činjenice, što je Liga predložila ovaj zakon i svakako podržavam što mi danas možemo da razgovaramo o ovom pitanju, iako je evidentno da ovaj predlog zakona nažalost neće biti usvojen i nećemo moći da stavimo tačku na pitanje finansiranja AP Vojvodine. Znači, naša borba će se nastaviti, svih onih koji se bore za poštovanje Ustava i za šire nadležnosti AP Vojvodine. Ja se pribojavam toga da će ta borba trajati najmanje do usvajanja novog Ustava i jednostavno ne mislim da je realno da će se ovo pitanje u nekoj doglednoj budućnosti na osnovu ovog sada važećeg Ustava rešiti, ali o tom potom, videćemo, možda se desi neko čudo.

Ono što je suština, mi se 12 godina, iz Saveza vojvođanskih Mađara, borimo za usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine iz jednostavnog razloga što je to ustavna obaveza, kao što je o tome već bilo reči. U toj borbi smo nekad imali saveznike, nekad smo bili usamljeni u toj borbi, nekad smo bili kažnjeni zbog toga što smo se dosledno borili za interese AP Vojvodine, ali naši stavovi nisu promenjeni. U ovih 12 godina je bilo perioda kada smo bili deo vladajućih većina raznih, bilo je perioda kada smo bili u opoziciji, ali naša viđenja u vezi finansiranja AP Vojvodine i poštovanja Ustava nisu menjana.

Kada govorimo o finansiranju Vojvodine i o poštovanju člana 184. Ustava Republike Srbije ovih prethodnih 12 godina bih mogao da podelim na tri celine. Želeo bih malo da evociram uspomene i malo da pričamo o bliskoj prošlosti.

Prvi period obuhvata svega jednu godinu, to je 2009. godina, znači pre deset godina tačno kada je ta ustavna odredba i ustavna obaveza u vezi finansiranja AP Vojvodine bila poštovana. Te jedne godine, iz jednostavnog razloga što je te godine, odnosno prethodne godine, krajem prethodne godine, krajem 2008. godine bio poklonjen NIS Ruskoj Federaciji i iz tih sredstava je Vojvodina budžetom za 2009. godinu dobila onaj iznos koji joj pripada na osnovu Ustava, znači 7% i 3/7 od tih 7% za kapitalne rashode na području AP Vojvodine.

Posle, od 2009. godine pa sve do 2013. godine ni dinara, a ni reči nije moglo biti o tome da se ustavna obaveza u vezi finansiranja Vojvodine poštuje. Da podsetim javnost, to je period kada je stožer vladajuće koalicije činila Demokratska stranka. Znači, vrlo je simpatično što poslanici DS, konkretno Aleksandra Jerkov, predlažu 2016. godine zakon o finansiranju Vojvodine, ali su imali nekoliko godina kada su to mogli da učine i da taj posao i Vlada i Skupština Srbije završe, ali jednostavno nije bilo političke hrabrosti, nije bilo političke volje za to.

Šta više, baš suprotno, to je taj period od 2009. do 2013. godine kada je tadašnji predsednik Republike gospodin Boris Tadić govorio o tome da je nemoguće, gospodin Čanak se seća toga sigurno, da je nemoguće, necelishodno, nenormalno da postoji dva sistema 100 kilometara jedan od drugog, da voz od Novog Sada do Beograda stiže za sat vremena i da je nenormalno da u tih sat vremena mi imamo dva sistema. Znači, to je taj period vladavine DS i Borisa Tadića, kada ni reči nije moglo biti o tome da se usvoji Zakon o finansiranju Vojvodine i da se poštuje ta ustavna obaveza.

Bilo je drugih aktera tadašnje vladajuće većine koji su govorili o tome da se gradi autoput i da zbog izgradnje tog autoputa mi stanovnici sa područja AP Vojvodine treba da budemo srećni i time treba da se zadovoljimo.

Postojala je još jedna klasična rečenica iz vladavine DS u tom periodu, a ta čuvena magična rečenica je uvek glasila kada smo tražili da se finansira bilo koji projekat na području AP Vojvodine, imate vi Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, obratite se tom Fondu za kapitalna ulaganja Pokrajine i tamo se namirite.

Znači, nema ni govora o tome da se bilo koji projekat na području AP Vojvodine finansira iz republičkih sredstava, znači od tih 7% i tri sedmine. Ne samo da je stav DS u to vreme bio takav nego se početkom 2010. godine desilo nešto što je nezabeleženo u istoriji modernog parlamentarizma u Republici Srbiji. Srećom, ni od tada se tako nešto nije dogodilo.

Početkom 2010. godine se desilo sledeće – poslanici SVM su glasali protiv Predloga budžeta za 2010. godinu u istom ovom domu, u Narodnoj skupštini. Tada smo mi nažalost ostali sami po tom pitanju. Tada je, ako se sećate, vladajuća većina brojila svega 128 članova, dosta je bila tanka, ali pošto sada nisu prisutni ne bih želeo da kažem zahvaljujući kome je taj budžet ipak usvojen, taj budžet apsolutno protivustavan. Nakon toga je SVM na vrlo nečovečan način kažnjen. Kažnjen je tako što je bilo predloženo da se u Subotici razreše svi naši lokalni funkcioneri.

U onoj lokalnoj samoupravi, koja je za Mađare možda najvažnija u Srbiji, a zbog toga što je to moglo tamo biti izvedeno i zbog toga što u toj lokalnoj samoupravi više od 80% stanovništva čine Mađari, a radi se o Senti, razrešen je tadašnji predsednik opštine, gospodin Zoltan Pek koji je danas naš kolega tu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. On je do 14. februara 2010. godine bio predsednik opštine Senta i u režiji DS iz jednostavne odmazde bio je razrešen tog 14. februara 2010. godine, ne zbog toga što koalicija nije funkcionisala, ne zbog toga što nije na čestit način obavljao funkciju predsednika opštine Senta, nego zbog toga što mi nismo želeli da podržimo budžet protivustavan Republike Srbije za 2010. godinu.

To je bio taj drugi period u vezi finansiranja, odnosno ne finansiranja AP Vojvodine. Treći period računamo od 2014. godine, od tada ima sredstava u republičkom budžetu za neka važna pitanja, za neke važne projekte za područje AP Vojvodine i možemo da se dogovorimo sa SNS o tome da se finansiraju važni projekti u Vojvodini. Tu ću da istaknem samo dva projekta iz Subotice koji se završavaju decenijama. To traje decenijama zbog toga što do 2014. godine ni dinara za to nije bilo iz republičke kase. Radi se o adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i o Ipsilon kraku, znači o obilaznici oko Subotice.

U ove četiri godine samo iz republičkog budžeta za ta dva projekta je izdvojeno 28,3 miliona dinara. Ipsilon krak bi trebao da se završi do kraja ove godine, a zgrada Narodnog pozorišta najverovatnije sledeće godine. Ipsilon krak se gradi 35 godina, a ove godine ćemo doći u situaciju da se taj projekat završi. On je izuzetno bitan ne samo za Subotičane, nego i za privredu Subotice i šireg našeg regiona.

Mislim da je korisno o ovim činjenicama govoriti i sve ono što sam rekao i u vezi plagijata i u vezi ovih etapa, u vezi finansiranja Vojvodine su istorijske činjenice, proverljive istorijske činjenice i brojke, ali je dobro, kao što sam rekao da je LSV predložila ovaj tekst i što ćemo danas i narednih dana o tom tekstu govoriti.

Pošto mi nikada nismo, niti ćemo ikada glasati protiv Vojvodine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi ćemo u danu za glasanje svakako da podržimo ovaj Predlog zakona o finansiranju Vojvodine iako su u pravu oni koji kažu da ovaj tekst baš zbog toga o čemu sam govorio, što je nastao pre četiri godine, ne bi bio u ovakvoj formi danas primenjiv, jer su u međuvremenu doneti neki zakoni.

Da postoji politička volja za usvajanje ovog predloga zakona, mi bismo svakako podneli amandmane, ali pošto je evidentno da ovaj zakon neće biti usvojen, mi te amandmane nismo predložili i nismo ulazili u te detalje, ali ćemo svakako podržati ovaj predlog zakona i nadam se da nećemo biti jedini. Nadam se da će i predlagač da glasa za svoj zakon, možda se tu nađe još neko. Svakako, mislim da je dobro što će ovih nekoliko dana biti posvećeni AP Vojvodini. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će podržati ovaj set predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u danu za glasanje ćemo glasati i za izbor gospođe Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera NBS.

Kada smo kod predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za sve elemente ovog dela dnevnog reda bi želeo da kažem da je jako dobro što su ovi tekstovi napisani na način da su sve zainteresovane strane mogle da imaju učešće u formulisanju najboljih rešenja. Ovaj proces naravno nije počeo pre nekoliko nedelja, nego postoji i predparlamentarna faza izrade predloga zakona, pre toga nacrta zakona.

Neki od ovih predloga zakona su bili na javnoj raspravi još pre godinu dana tako da su zaista svi imali priliku da se o njima izjasne i da daju svoje predloge. To je svakako dobro, jer živimo u vremenu kada je transparent u modi i kada kažete da je nešto urađeno transparentno onda to već unapred ima neku pozitivnu konotaciju bez obzira na sadržinsku vrednost. Ali, ovi predlozi zakona imaju i sadržinsku vrednost, znači nije transparencija jedina vrednost u vezi ovih predloga zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, ti predlozi zakona uvode neke nove forme, neki kažu neposredne demokratije, ja bi rekao polu neposredne demokratije i neki novi vidovi javnih rasprava će biti uvedeni nakon usvajanja ovih predloga zakona u Narodnoj skupštini. To je svakako dobro zbog toga što će građani i na republičkom nivou i na nivou jedinica lokalne samouprave u većoj meri moći da utiču na sadržinu budućih predloga zakona, odnosno zakona o kojima će Narodna skupština Republike Srbije glasati.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, svakako treba istaći da će na bolji način biti regulisane mesne zajednice. Mesne zajednice su bili kategorija u našem pravnom sistemu - ni na nebu, ni na zemlji. Nije bilo jasno godinama šta je njihova nadležnost, šta je svrha njihovog postojanja bez obzira što građani u mnogim opštinama imaju poverenje u čelnike tih saveta mesnih zajednica i obraćaju se tim ljudima, tim organima, ali mesne zajednice nisu imale nadležnosti da delaju, da bilo šta učine ili nešto ozbiljnije učine u rešavanju problema građana koji se njima obraćaju.

Zbog toga je dobro što je ministarstvo, odnosno Vlada uvidela ove propuste u našem pravnom sistemu i što će sada mesne zajednice imati regulisan status, što će se tačno znati koji je odnos između jedinica lokalne samouprave i mesne zajednice, što će se znati koje su nadležnosti mesnih zajednica, koji je njihov manevarski prostor i u budućnosti će građani sa, nadam se, većim uspehom obraćati mesnim zajednicama.

Kažem, još jedanput, do sada nije bi propust čelnika tih mesnih zajednica nego se radilo o tome da njihov status nije bio na pravi način regulisan propisima Republike Srbije. To je već samo još jedna srećna okolnost što je ova tačka i deo koalicionog sporazuma između SNS i SVM, i na ovaj način možemo da kažemo da je realizovana još jedna tačka iz našeg koalicionog sporazuma u vezi boljeg regulisanja pravnog položaja mesnih zajednica.

Kada govorimo o setu zakona iz sfere individualnih i kolektivnih manjinskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, onda treba da spomenemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Svi ovi predlozi zakona znače boljitak za položaj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Neki predlozi zakona od ova četiri sadrže u sebi nova rešenja, proširuju se određena prava, a u nekim predlozima zakona se samo preciziraju neke odredbe koje su i do sada bile deo našeg pravnog sistema.

Zašto to sada kažem? To kažem zbog toga što se u javnosti pokazalo interesovanje za određena rešenja koja ne znače novinu u našem pravnom sistemu. Na primer, narodni poslanici koji su pripadnici određenih nacionalnih manjina, čiji udeo čini najmanje 2% stanovništva Republike Srbije će u budućnosti moći da govore u ovom cenjenom domu na svom maternjem jeziku. To je svakako dobro. Svako će da odluči da li će da koristi to pravo ili neće. Ja sam u više navrata rekao da je moje lično mišljenje da se u ovom domu treba obraćati na srpskom jeziku, zbog toga da bi svi razumeli i zbog toga da bih imao šanse da ubedim npr. gospodina Ružića da nam prihvati amandmane i to će biti svakako tako sve dok gospodin Ružić ne bude naučio mađarski jezik. Zbog toga ću se ja i u budućnosti obraćati na srpskom jeziku ovom cenjenom domu.

Ono što želim da kažem, ovo rešenje nije novina. Ja sam još u maju 2007. godine, doduše u drugoj zgradi, ali u istoj ovoj cenjenoj instituciji tražio i imao pravo da se obraćam na mađarskom jeziku, na svom maternjem jeziku. Znači, ovo rešenje ne predstavlja novinu, ali je svakako dobro što je precizirano i što je jasno da se ovo sada odnosi na republičke organe, a ne na savezne organe koji ne postoje u našoj državi već godinama.

Ima jako puno i pozitivnih rešenja, nova rešenja koja nisu postojala do sada. Ja bih želeo da istaknem dva takva rešenja iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Prvo je rešenje da se neće smatrati diskriminacijom mere koje će državni organi preduzimati zbog postizanja određenih za nas bitnih ciljeva. Jedan od tih ciljeva jeste povećanje srazmere ili poboljšanje što se tiče srazmere zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Tu se, naravno, ne radi o nekakvim rukovodećim mestima, nego se radi o tome da, po našem Ustavu, treba da se vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina na svim nivoima teritorijalne organizacije u državnoj upravi i generalno u javnom sektoru. Određeni posebni zakoni već i sadrže takve mere i takva rešenja jer su u više navrata prihvaćeni amandmani SVM prethodnih godina od 2015. godine pa na ovamo.

Mi na ovaj predlog zakona gledamo kao na okvirni zakon. Doduše, naš pravni sistem, nažalost, ne poznaje kategoriju ustavnih ili okvirnih zakona, ali svakako je i ovaj predlog zakona okvirnog karaktera i svakako je dobro što će se i ovim zakonom to pitanje regulisati.

Drugo bitno pitanje koje znači novinu jeste da će se u budućnosti u matičnu knjigu rođenih upisivati podatak o nacionalnoj pripadnosti državljanina, građania Republike Srbije. To je preduslov da bismo znali da li je srazmera pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi odgovarajuća, da upotrebim termin iz Ustava Republike Srbije, i u budućnosti Srbija neće moći, odnosno organi Srbije neće moći da kažu – mi ne znamo ko se kako izjašnjava, to je ustavno pravo svakog građanina, štaviše, svaki građanin može da menja svoju nacionalnu pripadnost na sasvim legalan način godišnji i u više navrata, ali od sada će taj podataka, naravno, na dobrovoljnoj osnovi, biti deo matične knjige rođenih. To je preduslov za uživanje mnogih drugih prava.

Da napravim jednu malu digresiju. Siguran sam da kada opet budemo menjali Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nadam se, ne uskoro, ali za nekoliko godina, iz nekog sada još nepoznatog razloga, onda ćemo moći da inkorporiramo u taj tekst budućeg zakona da će državni organi Republike Srbije moći da šalju obaveštenje pripadnicima nacionalnih manjina da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak. Upis u poseban birački spisak treba da funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi, to tako i funkcioniše, tako treba i da ostane, ali će u budućnosti organi države možda moći da šalju određena obaveštenja ljudima koji se u skladu sa ovim novim mogućnostima izjašnjavaju kao pripadnici određene nacionalne manjine da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak te nacionalne manjine. Znači, to su neki budući koraci i nećemo se sada time baviti, ali naglašavam samo kao primer zašto je bitno i koji benefiti mogu da proizilaze iz toga što će se upisivati na dobrovoljnoj osnovi i podatak o nacionalnoj pripadnosti u matične knjige rođenih.

Ista ova rešenja su predviđena i na još detaljniji način uređena i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Novina je i svakako znači korak unapred u uživanju prava pripadnika nacionalnih manjina što će se u budućnosti ne samo na teritoriji celokupne jedinice lokalne, nego i u naseljenim mestima, znači, na području određenih mesnih zajednica, moći da se uvede, ja bih rekao, u službenu upotrebu jezik nacionalne manjine ukoliko pripadnici te nacionalne manjine čine najmanje 15% stanovništva tog naseljenog mesta te mesne zajednice, to je svakako korak unapred u poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjina.

Doduše, ne spada u red predloga zakona iz sfere prava i sloboda nacionalnih manjina, ali bih ipak tu spomenuo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim agencijama, jer će, ja se nadam, nakon prihvatanja našeg amandmana i u odnosu na državne agencije biti uvedena obaveza koja je već predviđena Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, sa jedne, i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama, sa druge strane, suština tog predloženog rešenja je da se da prednost u slučaju postojanja jednakih kvalifikacija pripadniku nacionalne manjine prilikom zapošljavanja u ovom slučaju u državnoj agenciji. Sve je to u vezi sa već iznetim argumentima u vezi potrebe poboljšanja srazmera zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, ali i šire, u javnoj sferi.

Još jednom naglašavam ne radi se o nekim rukovodećim mestima, nego se radi o radnim mestima, tzv. pod znacima navoda, običnim radnim mestima da bi građani mogli komunicirati na svom maternjem jeziku sa državnim, sa predstavnicima određenih državnih organa.

Za kraj sam ostavio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je za nas izuzetno bitan i u prethodnih godinu dana, pa i više vremena ovaj tekst je postojao, egzistirao u više varijanti. Mnoge prethodne varijante ovog predloga zakona nisu bile prihvatljive za Savez vojvođanskih Mađara i to smo mi blagovremeno signalizirali i ministru i njegovim saradnicima, i vrlo je dobro što smo uspeli da nađemo rešenja koja su s jedne strane nama prihvatljiva. S druge strane, koja su u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a sa treće strane koja su održiva i primenljiva u slučaju svih nacionalnih manjina koje imaju nacionalne savete, formirane nacionalne savete u Republici Srbiji i tu ima jako puno različitih situacija koje proizilaze, proističu iz određenih objektivnih ali i subjektivnih razloga.

Dobro je npr. što smo uspeli da se dogovorimo da se ipak ne smatra da član političke stranke ne može da bude član nacionalnog saveta jer bi to bilo u suprotnosti sa pravom građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina da učestvuju u javnom životu. Možemo mi da raspravljamo o tome šta je nacionalni savet, mada će sada postojati definicija u zakonu što je isto dobro, jer do sada nismo imali definiciju nacionalnog saveta u našem pravnom sistemu. I, vrlo je dobro što je sužen krug funkcija na kojima neće moći da budu građani, pripadnici nacionalnih manjina koji imaju određene stranačke funkcije.

Mada, moram da kažem u zagradi, da što se tiče mađarske nacionalne manjine, ni 2010. godine, ni 2014. godine mi na rukovodećim položajima u nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine nismo imali stranačko obojene ljude, nismo imali stranačke, u smislu stranačkih funkcionera.

Jako je pozitivno i to što će se vratiti u tekst zakona određene nadležnosti koje su dovedene u pitanje odlukom Ustavnog suda, ali je u obrazloženju te odluke rečeno da se neke nadležnosti, ovlašćenja mogu vratiti u taj zakon nakon određenih preformulacija, to je učinjeno i zbog toga sve nadležnosti ili kako bi to sada trebalo da kažemo ovlašćenja biti očuvana, a neka su kažem i vraćena.

Jako je dobro i da se vratim na početak mog obraćanja, što su i nacionalni saveti mogli da učestvuju u čitavom ovom procesu, da je i predsednica Vlade Republike Srbije uzela učešće u javnim konsultacijama povodom ovih predloga zakona jer je time pokazala da daje na značaju ovim pitanjima.

I, da rezimiram, mi ćemo podržati sve ove predloga zakona. Imamo određene amandmane kao što znate, ja se nadam da će oni biti, odnosno siguran sam da će oni biti usvojeni. I dobro je što smo došli na kraj ovog procesa koji je trajao dosta dugo.

Još jednom da ponovim narodni poslanici Savez vojvođanskih Mađara će glasati i za izbor Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovana predsednice Vlade, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati izbor Siniše Malog za ministra finansija u Vladi Republike Srbije. To ćemo učiniti iz dva razloga.

Prvi je razlog taj što je SVM deo vladajuće koalicije. Imamo koalicioni sporazum sa SNS. Ta koalicija funkcioniše, ostvaruju se zacrtani prioriteti iz te koalicije, iz tog koalicionog sporazuma. Evo, sada je 11 meseci od kada Ana Brnabić vodi Vladu i možemo da konstatujemo na osnovu proteklog perioda da ono što je dogovoreno, to se i ostvaruje i logično posledica toga jeste da mi podržimo predlog koji je ona pred Narodnu skupštinu iznela.

U zemljama sa parlamentarnim oblikom državne vlasti skupština bira vladu i nije loše toga se podsetiti zbog toga što u javnom govoru sve češće imate ocene, i to govore čak i neki ministri, da ministre imenuju, postavljaju itd. Znači, članove vlade i vladu bira parlament i to je uvek prilika da se podsetimo svega što je urađeno i da eventualno ukažemo na neke ciljeve koji se još u potpunosti nisu realizovali.

Rekao sam da je prvi razlog što ćemo mi glasati za izbor gospodina Malog to što smo deo koalicije i što se ta koalicija ostvaruje, a drugi je razlog što mi smatramo, na osnovu svega što je izneto i na osnovu svega što smo videli iz dosadašnjih aktivnosti kandidata za ministra finansija, da postoji velika šansa i verovatnoća da on bude uspešan ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Mi živimo na području AP Vojvodine, tako da nismo u svakodnevnom kontaktu sa Beogradom na način kao što to jesu građani Beograda. Ali, iz svega onoga što smo iskusili, što smo videli i što smo čuli, sigurni smo da je grad u protekle četiri godine od strane još uvek gradonačelnika bio vođen na pravi način i da ga to svakako kvalifikuje za mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Imao bih jedan savet, onako dobronamerne prirode, za budućeg ministra finansija. Nemojte misliti da je šala. Ja znam da vi trčite polumaraton. Pošto ćete se sada baviti malo ozbiljnijim stvarima, ja vam preporučujem da počnete da trenirate za maraton, jer će vam trebati više strpljenja, trebaće vam i više izdržljivosti. Tako da, to je jedan ovako dobronameran savet od mene i videćete da će vam to koristiti u obavljanju funkciji ministra finansija.

Što se tiče do sada urađenog i što se tiče realizovanih ciljeva iz našeg koalicionog sporazuma, želeo bih da podsetim javnost da se finansira završetak nekoliko za nas izuzetno bitnih projekata i to govorim zbog toga što će i gospodin Mali biti u situaciji, odnosno on će biti u situaciji da odobrava trošenje sredstava u budućnosti. Naravno, i budžet donosi Narodna skupština i u tom smislu budžet određuje šta će se finansirati. Ali, što se tiče tih administrativnih stvari koje ipak nisu sitnice, tu je glavna reč ministra finansija.

Želeo bih da vas zamolim da učinite sve da se neki projekti nakon nekoliko godina, pa čak i decenija, završe. Ti projekti nisu bili finansirani do 2014. godine, a od 2014. godine se finansiraju i ima šanse da se završe u nekoliko godina. Prvi projekat je izgradnja i rekonstrukcija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Ovo nije jedan gradski projekat, ovo je projekat od regionalnog značaja i od 2014. godine je Vlada Srbije i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić obezbeđeno tri miliona evra za ovaj projekat.

Drugi takav projekat, isto regionalnog značaja, je obilaznica oko Subotice, tzv. Ipsilon krak. Za finansiranje tog projekta je obezbeđeno od 2016. godine više od devet miliona dinara. Taj projekat se gradi duže od 30, sada već skoro 40 godina i više je urađeno u ove dve godine nego u prethodnih dvadeset i nešto godina. Tako da, ja vas molim da se ovaj tempo održi i u budućnosti i da konačno završimo ovaj projekat, koji nije važan samo za građane Subotice, već je vrlo bitan za privredu ne samo Subotice, ne samo severa Vojvodine i Srbije, nego za čitavu Republiku Srbije.

Isto tako, od 2014. godine, znači, i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić su i neke vojvođanske lokalne samouprave dobijale značajna sredstva iz budžeta Republike Srbije i promenjena je paradigma u smislu da smo mi do 2014. godine slušali – ako imate neki projekat, imate vi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, pa se snalazite. Na taj način je nekako bilo sugerisano da Vojvodina nije deo Srbije. To je bilo sugerisano iz tadašnjih vlada, znači, do 2014. godine, pa čak do 2012. godine i Vlada gospodina Dačića je već u tom smislu bio pozitivan iskorak. Ali, do 2012. godine su vojvođanski projekti bili finansirani isključivo iz pokrajinskih sredstava.

U poslednjih nekoliko godina su značajna sredstva iz republičkih izvora dobijali Senta, Kanjiža, Bačka Topola i Subotica. Osim ovih regionalnih projekata o kojima je bilo reči, ja vas molim da se to i u budućnosti nastavi, pogotovo što se poboljšava situacija u vezi budžeta i mislim da ima mogućnosti, ima prostora da se projekti finansiraju.

Želim vam puno uspeha. Na kraju bih želeo da ukažem na još tri cilja ili da govorim o tri prioriteta koji nisu samo naši prioriteti iz SVM, nego su prioriteti i Vlade, ali bi trebalo malo brže da se radi na njihovom ostvarenju.

Kažem da su prioriteti Vlade, pošto čine deo koalicionog sporazuma o kojem je bilo reči. Prvi prioritet se odnosi na konačno rešavanje problema poljoprivrednih proizvođača. Postoji jedno rešenje godinama, decenijama, koje je jednostavno neodrživo i iz ekonomskog aspekta i iz aspekta pravičnosti, a ovo rešenje koje je na snazi jednostavno nije u skladu ni sa ljudskom logikom.

Znači, po sadašnjem stanju, svaki poljoprivredni proizvođač koji ima registrovano gazdinstvo, plaća isti iznos doprinosa u budžet Republike Srbije, bez obzira da li obrađuje pola hektara ili 120 hektara ili 10.000 hektara. To jednostavno nije logično zbog toga što ni kod zaposlenih ljudi iznos doprinosa nije isti kada zarađujete 27.000 dinara i kada zarađujete 337.000 dinara. Treba da postoji proporcija.

Mi se zalažemo za to da iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje treba da plaćaju svi, bude u skladu sa veličinom obrađene zemlje, sa jedne strane, i visinom prihoda ostvarenim od poljoprivrede.

U poslednjih godina je postojala jedna međuresorna radna grupa koja je izradila određene predloge. Ovo je jedno međuresorno pitanje, nije u nadležnosti samo Ministarstva finansija, niti samo Ministarstva poljoprivrede, pa vas molim da u svojstvu ministra finansije učinite sve da se ovo pitanje reši, da teret bude pravičniji, a sa druge strane da prihodi budu veći, jer sam uveren da bi ljudi plaćali u većoj meri i ove doprinose i to bi značilo povećanje za budžet.

Drugo pitanje ili druga tema je pitanje restitucije. Restitucija, povraćaj oduzete imovine funkcioniše i mislim da Agencija za restituciju odlično obavlja taj posao. Znači, imam samo reči hvale za njihovu aktivnost, ali određene okvire tog procesa treba da definiše Vlada i parlament. Mi se zalažemo i za izmenu Zakona o restituciji, da bi se omogućila supstitucija u određenim pitanjima i neki koeficijenti treba da budu definisani. U tom smislu vas molim da učinite sve što će biti u vašoj nadležnosti da se u roku od nekoliko godina na pravičan način završi proces restitucije u Srbiji, jer nema konsolidovane demokratske države bez završene restitucije.

Treće pitanje, o kojem ne želim puno da govorim jer je svima jasno o čemu se radi, u više desetina navrata sam o tome govorio u ovom cenjenom domu. Rekao sam da se finansiraju u mnogo većoj meri projekti sa područja AP Vojvodine, ali ne može da protekne rasprava o izboru ministra finansija i da se ne kaže da je neophodno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine. Molim vas, gospođo Brnabić, da zajedničkim snagama i to pitanje završimo.

Ne želim da politizujem to pitanje, ne želim da ulazim u detalje, ali jednostavno to je ustavna obaveza ovog parlamenta i ja se nadam da je konačno došlo vreme kada ćemo staviti tačku i na to pitanje.

Unapred, to ću učiniti naravno i kada se Narodna skupština izjasni, ali pošto sam uveren da će gospodin Mali biti izabran, želim vam puno sreće na novom položaju i mnogo uspeha u interesu svih nas i svih građana Srbije. Hvala.

Uvažena predsednice, gospođo Brnabić, dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje će dati podršku Vladi gospođe Brnabić.

Mi smo od aprila 2014. godine deo vladajuće većine, zbog toga što se slažemo i što smo se slagali sa osnovnim programskim opredeljenjima i prethodne Vlade, a mogu da kažem, na osnovu onog što sam čuo i na osnovu ekspozea, da se slažemo sa većinom konstatacija iz ekspozea buduće Vlade, Vlade gospođe Brnabić.

Mi smo na predsedničkim izborima pre nekoliko meseci podržali kandidaturu gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Republike i mislim da smo doprineli, da je Zajednica vojvođanskih Mađara doprinela njegovoj pobedi. Kada smo razgovarali o tome, kao predstavnici izborne liste koja ima poslanike u Narodnoj skupštini, koje je naše mišljenje kome on da poveri mandat za sastav buduće Vlade Republike Srbije, onda smo rekli da mi ne ulazimo kao stranka u personalno pitanje ko će biti budući predsednik Vlade Srbije, ali da to svakako treba da bude osoba iza koje može da stane SNS kao najuticajnija i najveća stranka trenutno na političkoj mapi Republike Srbije, jer je to jedini način za obezbeđivanje političke stabilnosti u nekim budućim vremenima. Jer, kao što smo čuli iza ekspozea, pred Vladom Srbije su veliki zadaci i neophodna je politička stabilnost da bi Vlada mogla da odgovori na te izazove.

Želeo bih da govorim o vrlo konkretnim stvarima, o onome što je učinjeno u prethodnom periodu i o onome što mi mislimo da treba učiniti u budućim mesecima i nadam se godinama ove Vlade.

Što se tiče poslednje tri godine, za vojvođanske Mađare neke vrlo bitne stvari su realizovane. Kao prvo, nakon više decenija je ukinuta kolektivna krivica vojvođanskih Mađara. To je eliminisano iz našeg pravnog sistema, iz pravnog sistema Republike Srbije. Kao drugo, neki projekti su finansirani u prethodne tri godine, projekti koji u godinama koje su bile pre ove tri godine nisu bili finansirani niti sa jednim dinarom. Tu pre svega mislim na zgradu Narodnog pozorišta u Subotici, mislim na tzv. „ipsilon krak“, na obilaznicu oko Subotice, mislim na razvoj turističkog potencijala i kapaciteta Palića.

Pored toga, kao što vrlo dobro znate, gospođo Brnabić, jer ste imali velikog uticaja na to pitanje, ne samo na usvajanje manjinskog akcionog plana, nego na implementaciju i na realizovanje elemenata manjinskog akcionog plana, to je za nas strašno važno, što je za vreme ne prošle, nego pretprošle Vlade, praktično na poslednjoj sednici te prve Vlade Aleksandra Vučića usvojen je taj poseban manjinski akcioni plan koji znači okvir zadataka svih budućih Vlada Republike Srbije, sve do učlanjenja naše zemlje u EU na polju poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina.

Mislim da su to strašno važni ciljevi, koji su realizovani u prethodnim godinama i mi želim da budemo partneri u nastavku realizacije tih ciljeva u narednim mesecima i u narednim godinama. Kao što vidite, tu se radi o nekim simboličkim stvarima, ali se radi i o vrlo praktičnim stvarima iz sfere razvoja infrastrukture, privrede itd, koje nisu od bitnosti samo za vojvođanske Mađare, nego za sve naše komšije, za sve građane Republike Srbije.

Bilo je reči i o tome da li je dobro kada je predsednik Vlade vanstranačka ličnost, kada nije član političke stranke. Ja sam u nekim ranijim periodima govorio o tome da nije najsrećnije rešenje kada je član Vlade vanstranačka ličnost, zbog toga što se to obistinilo u istoriji. Platon je još pre puno godina pisao o tome da državu treba da vode filozofi. Danas bismo rekli eksperti ili stručnjaci. Taj eksperiment se nije pokazao na primeru Sirakuze pre skoro 2.500 godina. Ali, ja vas, gospođo Brnabić, ne bih ubrajao u krug onih eksperata koji su bili članovi Vlade Republike Srbije u nekim ranijim sazivima u prethodnim godinama ili decenijama, zbog toga što iza vas stoji vrlo ozbiljno iskustvo od godinu dana na položaju ministra, člana Vlade Republike Srbije. Vi ste se dokazali, po meni, po nama iz SVM, pošto ste odlično vodili taj resor, koji je će u budućnosti voditi gospodin Ružić. Mi smo životno zainteresovani za to da i on bude uspešan kao što ste bili vi, jer u njegov resor spadaju pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina. On će voditi ono ministarstvo koje bi trebalo da izradi nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i mnogo toga iz posebnog manjinskog akcionog plana spada u nadležnost onog ministarstva na čijem čelu ste vi bili skoro godinu dana.

Ono zbog čega sam ja bio jako srećan, gospođo Brnabić, to je sledeće. Kada je gospodin Vučić položio zakletvu ovde pred nama u Narodnoj skupštini, poslednjeg dana maja, onda ste vi narednog jutra bili gost na Jutarnjem dnevniku RTS-a. Ja sam tu emisiju pogledao zbog toga što sam pretpostavio, i ispostavilo se da sam bio u pravu, da će gost tog jutarnjeg dnevnika najverovatnije biti novi predsednik Vlade Republike Srbije. Jako me je interesovalo ko će biti gost te emisije i bili ste vi. Onda vas je urednica pitala - na šta ste vi jako ponosni i šta mislite da treba da budu najbitniji zadaci nove Vlade? Onda ste vi rekli nekoliko rečenica o nekim ekonomskim temama koje svakako treba da budu u fokusu buduće Vlade, kao što su bile u fokusu i prethodne, ali ste onda uporno počeli da govorite o značaju Republičkog saveta za nacionalne manjine.

Onda sam ja video da urednica svakako želi da vi govorite o nečemu drugom, o ekonomskim temama, o privredi, o nekim temama koje su od značaja za sve građane Republike Srbije bez obzira na nacionalnu ili neku drugu pripadnost, a vi ste uporno još nekoliko minuta govorili o značaju nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Republičkog saveta za nacionalne manjine koji godinama unazad pre ove prethodne Vlade nije funkcionisao, o značaju Zakona o nacionalnim savetima itd.

Moram da kažem, i na osnovu toga i na osnovu ekspozea koji smo danas čuli, da ste vi predsednik Vlade ili budući predsednik Vlade, mandatar buduće Vlade, koji je najveći značaj pridao ovom pitanju u nekom prethodnom periodu i to svakako treba da bude ohrabrenje za pripadnike nacionalnih manjina jer ste vi dokazali da vam je to jako značajno, da se tu ne radi o floskulama, da se ne radi o nekim političkim frazama, jer je i u prethodnim mesecima bila u toku izrada zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima i o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina pod vašim vođstvom. Pošto ćete vi biti predsednik nove Vlade, ja sam siguran da će nova Vlada još veći značaj pridavati tim pitanjima, ne samo zbog toga što je to naša obaveza na putu ka EU, nego zbog toga što ste vi iskreno za poboljšanje položaja pripadnika nacionalnih manjina. Čeka nas strašno veliki posao po tim pitanjima. Jako puno zakona treba da se izmeni i da se donese. Ja se nadam da će konačno doći vreme kada će svi sektorski zakoni biti u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Tu pre svega mislim na zakone iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i na Zakon o službenoj upotrebi jezika.

Kada sam već kod sfere obrazovanja, pošto je to od značaja za položaj pripadnika nacionalnih manjina, moram da izrazim zadovoljstvo što će gospodin Šarčević i dalje biti na čelu resora obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, pošto su u prethodnih godinu dana urađeni krupni koraci na pitanjima kojima se niko prethodno nije bavio. Tu pre svega mislim na standarde izučavanja srpskog kao nematernjeg jezika, i to moram da kažem već ne znam koji put i ovde u Narodnoj skupštini, nije poenta da pripadnici nacionalnih manjina ne nauče srpski. Ne radi se o tome da pripadnici nacionalnih manjina ne žele da nauče srpski. Upravo suprotno tome. Poenta je u tome što prema zastarelim programima i planovima to u prethodnim decenijama nije bilo moguće. Da sam ja hteo naučiti srpski jezik u školi, ja danas ovde ne bih bio u stanju da vam se obratim na srpskom jeziku. Zbog toga je za nas jako bitno što je urađen taj prvi korak nakon 15, 20 godina i očekujemo sada izradu novih planova i programa i siguran sam da će ta modernizacija programa i planova dovesti do toga da će pripadnici nacionalnih manjina na lakši način savladati srpski jezik i da će biti konkurentniji na tržištu rada Republike Srbije.

Pored toga, jako je bitno, i to se odnosi i na gospodina Šarčevića, odnosi se i na vas gospođo Brnabić, pošto ste spomenuli saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom i naravno sa Svetskom bankom i mi naravno nemamo ništa protiv toga da Srbija sarađuje sa te dve institucije, jer nismo u stanju ni ekonomski, ni politički u kakvom je npr. Mađarska, da može sebi mađarska vlada da dopusti da ne sarađuje na ovaj način sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali vas molim gospođo Brnabić, kada budete razgovarali o racionalizaciji, o štednji sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, uvek obratite pažnju na specifičan položaj obrazovanja na manjinskim jezicima i da se linearno ne ukidaju odeljenja i finansiranje odeljenja na maternjem jeziku za pripadnike nacionalnih manjina. Mi smo i sada uspeli da sačuvamo, kao i prethodnih godina, nekoliko odeljenja koja su bila predviđena za gašenje, ali verujte mi uštede nisu tolike, ne mogu da budu tolike na manjinskom obrazovanju koliko mogu da budu štete kada se ukidaju odeljenja na manjinskim jezicima. Naravno, treba da se vodi računa o tome da čitav sistem bude racionalan. Nikad nismo očekivali da se otvore odeljenja sa dva-tri učenika, ali svugde gde je to iole racionalno ta odeljenja moraju biti sačuvana da bismo sačuvali obrazovanje za pripadnike nacionalnih manjina svugde gde je to moguće.

Malopre sam govorio o vrlo bitnim infrastrukturnim projektima. Želeo bih da se zahvalim gospođi Mihajlović što je imala razumevanje u prethodnom periodu za neke infrastrukturne projekte koji su bitni ne samo za pripadnike nacionalnih manjina, ne samo za mađarsku manjinu, nego za sve građane, i to ne samo u Vojvodini, ne samo na severnom delu Vojvodine, nego za sve. Tu se pre svega radi, nećete se iznenaditi, o „ipsilon-kraku“, o obilaznici oko Subotice. To je jedan projekat, gospođa Mihajlović zna savršeno, ali govorim zbog javnosti, koji se gradi 30 godina i sada smo pre nekoliko meseci, nakon 30 godina praktično, uspeli da otvorimo jednu deonicu zahvaljujući čemu je Subotica dobila još jedan izlazak na autoput, još jedan krak. To nije bitno samo za građane, to je bitno za privredu. Otvaraju se nova radna mesta, svi koji ulažu svoja sredstva, koji stvaraju nova radna mesta, mislim pre svega na strane investitore, žele da što brže stignu do autoputa, a građani Subotice žele da se ti šleperi nakon 30 godina izmeste iz samog centra Subotice. Zbog toga je bitno što je pretprošle godine bilo izdvojeno 197 miliona, ove godine 300 miliona, za sledeću godinu je predviđena milijarda, a za onu narednu, za 2019. godinu, 800 miliona dinara i nakon 32, 33, 34 godine bismo mogli da završimo taj projekat. Čuo sam, zahvaljujući mudrom vođenju i Vlade i ministarstva, da će se osloboditi još neka sredstva, pa ću lobirati i kod ministarke i kod potpredsednice Vlade – Mihajlović i nekih drugih činilaca unutar Vlade Republike Srbije, da se opredele još neka sredstva da bismo išli još brže, ako za to ima mogućnosti, da bismo to što pre zaokružili.

Isto se odnosi na projekat Palića. Palić već sada jeste, a još više treba da bude među tri najbitnije, najznačajnije turističke tačke, turističke ponude Republike Srbije. Palić ima šta da ponudi, kao i čitava Subotica, i to će dovesti do oživljavanja tog čitavog kraja, čemu će doprineti i pruga Beograd-Budimpešta i još jedna pruga koja je vrlo bitna za nas, koja se vrlo malo spominje, ali je jako značajna, radi se o pruzi Subotica-Segedin-Baja. Imam jedan lajtmotiv, jednu ovako malu fiks ideju o tome da se i u prethodna dva veka obistinilo da tamo gde ide pruga, sada je to u manjoj meri tako kao što je bilo krajem 19. veka, ali još uvek ta ideja funkcioniše. Tamo gde prolazi pruga tamo ima života, tamo ima privrede, tamo ima radnih mesta, tamo ima poboljšanja standarda. Zbog toga nam je bitan i „ipsilon-krak“ i Subotica-Segedin-Baja pruga i Beograd-Budimpešta i razvoj Palića, itd. To nisu pitanja samo za Suboticu, to su pitanja za širi region i to je značajno za širi region.

Mi u nekim prethodnim godinama nismo uspeli samo da obezbedimo sredstva zahvaljujući razumevanju Vladi Republike Srbije tim projektima, nego će recimo, samo u ovoj godini Senta, lokalna samouprava Sente dobiti oko 700, 800 miliona dinara, nije svejedno da li je 700 ili 800 miliona dinara, ali ne znamo još tačno, to je red veličine godišnjeg budžeta Sente. Samo ove godine, samo iz republičkih sredstava to znači da je saradnja odlična sa Vladom Republike Srbije i da ne dolazimo džabe ovde u Narodnu skupštinu svakog dana kada Narodna skupština zaseda.

Još nešto bih želeo da kažem gospodinu Nedimoviću. Jako nam je bitno što se uspeo izboriti kod gospođe Brnabić da se izmeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu. To je jedno pitanje za koje se mi zalažemo godinama unazad. Nismo protiv konkurencije, nismo protiv stranih investitora, ali jesmo za zaštitu domaće poljoprivrede, i jesmo za to da ukoliko ni jedna zemlja koja je ušla u EU nije odmah liberalizovala tržište poljoprivrednog zemljišta, to ne čini ni Srbija, jedino postoje jedna greška u ekspozeu. Tamo piše u roku od 100 dana imamo 60 dana da izmenimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Spremni smo da to uradimo u julu i avgustu. Hvala, i dajemo podršku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imamo objedinjenu raspravu o nekoliko tačaka dnevnog reda, radi se o nekoliko predloga odluka. Poslanička grupa SVM-PDD podržaće predložene odluke u vezi izbora predsednika sudova, izbora kandidata za prvi mandat za sudije u redovnim sudovima itd.
Ono o čemu bih ja želeo više da govorim, to je odluka, odnosno lista kandidata za sudije Ustavnog suda Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno poslaničkih grupa, sa jedne strane i kandidati predsednika Republike za sudije ispostavnog suda. Od osam kandidata predsednika Republike, Narodna skupština bira četiri kandidata, četiri sudije Ustavnog suda.
Zašto smatram ovo značajnijim pitanjem od svih ostalih o kojima mi raspravljamo unutar ove prve tačke dnevnog reda? Iz dva razloga, a prvi razlog je dužina mandata sudija Ustavnog suda. Želeo bih da vas podsetim da mi sudije Ustavnog suda biramo na devet godina. Prošli put je Narodna skupština izabrala sudije Ustavnog suda krajem 2007. godine. Od tada mi smo imali dva puta izbore za predsednika Republike, imali smo parlamentarne izbore i u 2008, 2012, 2014. i 2016. godini, a možda ćemo imati i sledeće godine.
Ovo sve govorim zbog toga da bi se videlo u kojoj meri je drugačija priroda dužine mandata sudija Ustavnog suda od mandata predsednika Republike ili narodnih poslanika. Drugi razlog zbog kojeg mislim da je izbor sudija Ustavnog suda značajnija tema jeste značaj Ustavnog suda kao organa u Republici Srbiji.
Ustavni sud je decenijama brana Ustava sa jedne strane, odnosno ljudskih i manjinskih prava, znači zaštitnik Ustava, tačnije i zaštitnik ljudskih i manjinskih prava.
U ovoj državi je Ustavni sud formiran 1963. godine i to je značajna činjenica zbog toga što je tadašnja Jugoslavija bila prva među zemljama istočne Evrope u kojoj je formiran Ustavni sud, a Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih pravnih akata sa Ustavom, saglasnosti podzakonskih pravnih akata sa zakonom i Ustavom, pored toga, Ustavni sud rešava o sukobu nadležnosti, rešava povodom ustavnih žalbi i zabranjuje rad političkih stranaka, udruženja građana, sindikalnih organizacija, itd.
Cilj postojanja Ustavnog suda u onim državama u kojima postoji jeste ograničavanje vlasti legislative, znači parlamenta sa jedne i egzekutive, odnosno Vlade sa druge strane.
Osnovna nadležnost Ustavnog suda je normativna kontrola opštih akata. U nauci se piše o tome da je Ustavni sud negativni zakonodavac, ne u vrednosnom smislu,, naravno, nego u smislu da parlament usvaja zakone, a Ustavni sud ima nadležnost da ukoliko proceni u toku postupka da neki zakon ili deo zakona, odnosno drugog opšteg pravnog akta nije u saglasnosti sa Ustavom, stavi van pravne snage taj opšti pravni akt, odnosno deo zakona ili drugog opšteg pravnog akta. I u tom smislu je Ustavni sud negativni zakonodavac.
Pogrešno se govori često o tome da je Ustavni sud najviša sudska instanca ili pravosudni organ. U tom smislu, naravno, Ustavni sud nije najviša sudska instanca ili nije pravosudni organ, ima ove nadležnosti o kojima sam govorio i njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.
Zašto sam sve ovo rekao, bez obzira što nije Ustavni sud tema današnje rasprave, nego je tema današnje rasprave izbor sudija Ustavnog suda? Pa, zbog toga da bi se podvuklo još jedanput da je vrlo važno da ljudi koje izabere Narodna skupština, odnosno koje će imenovati predsednik Republike na predlog Narodne skupštine,, budu ljudi od stručnog integriteta, budu ljudi koji su dostojni da u narednim godinama budu sudije Ustavnog suda.
Ja sam rekao da mandat traje devet godina, to je tako po Ustavu. To eventualno može da bude drugačije ukoliko se donese novi Ustav Republike Srbije i ukoliko će biti propisano ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava da se, recimo, sudije Ustavnog suda biraju, izaberu ponovo, odnosno da im se skrati mandat, a takvih slučajeva je bilo u pravnoj istoriji.
Znači, pošto je Ustavni sud zaštitnik Ustava sa jedne i ljudskih i manjinskih prava sa druge strane, radi se o vrlo značajnom organu i to se vidi i po tome da je Ustav dosta rigorozne kriterijume propisao za kandidate za sudije Ustavnog suda. Kao prvo, kandidat mora da bude istaknuti pravnik. Tu odmah moram da kažem u zagradi da je mana Ustava što, naravno, nigde ne piše ko ceni, na koji način, na osnovu kojih kriterijuma ko je istaknuti pravnik. S druge strane, kandidat mora da ima najmanje 40 godina, a sa treće strane mora, da ima najmanje 15 godina u pravnoj struci.
Sudija Ustavnog suda ne može da vrši drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na fakultetima, pravnim fakultetima u Republici Srbiji.
Bitno je i važno je što sadašnji Ustav, sada važeći Ustav propisuje da sudija Ustavnog suda mora da bude pravnik i to ne samo pravnik, nego istaknuti pravnik. Možda se to podrazumeva, ali bih ja želeo da podsetim i narodne poslanike i javnost da je bilo slučajeva ne toliko davno u istoriji ove institucije da su za sudije Ustavnog suda bile birane osobe koje nisu bile pravnici, nego su bili npr. diplomirani ekonomisti.
Sudija Ustavnog suda, naravno, ne može da bude član političke stranke, odnosno razrešava se ako postane član političke stranke. To piše u Zakonu o Ustavnom sudu.
Ono o čemu nije bilo reči u dosadašnjem toku rasprave jeste ustavna odredba po kojoj sa svake od predloženih lista kandidata, znači i sa liste kandidata predsednika Republike i sa liste kandidata Narodne skupštine Republike Srbije najmanje jedan od izabranih kandidata mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Ja želim da primetim, pošto o tome nije bilo reči, bilo je reči o geografskim činjenicama, iz kojih gradova dolaze kandidati, odnosno gde imaju prebivalište, da na obe liste imamo samo po jednog kandidata koji je sa teritorije autonomnih pokrajina i u oba slučaja se radi o kandidatima koji imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine.
Sa liste predsednika Republike imamo kandidata Miroslava Nikolića, predsednika Privrednog apelacionog suda, koji ima prebivalište na teritoriji grada Pančeva, znači, na području AP Vojvodine, a sa druge liste kandidata sa liste Narodne skupštine Republike Srbije imamo kandidata dr Tomaša Korheca, koji je sa prebivalištem na Paliću, isto na području AP Vojvodine.
Znači, u njihovom slučaju je izbor praktično zagarantovan zbog toga što nemaju konkurenciju u smislu odredbe Ustava koji propisuje da jedan od izabranih kandidata sa obe liste mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Želim da primetim i to da nisu sve poslaničke grupe predložile kandidate za sudije Ustavnog suda. To je jedna činjenica. Svaka poslanička grupa je, naravno, donela odluku da li će i ukoliko hoće, koga će da kandiduje za ovu značajnu funkciju.
Neko od prethodnih govornika je primetio da nema kandidata koji su profesori Ustavnog prava na državnim pravnim fakultetima. To i ja smatram manom. U sadašnjem mandatu Ustavnog suda imali smo prof. Oliveru Vučić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i imali smo prof. Dragana Stojanovića, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Mislim da ima ljudi od stručnog, moralnog integriteta koji bi bili dobri ne samo kandidati, nego i sudije Ustavnog suda sa državnih pravnih fakulteta, koji su profesori Ustavnog prava ili ustavni pravnici, kako se to nekada govorilo, npr. Vladan Petrov, Tanasije Marinković, Irena Pejić ili Slobodan Orlović, ali oni nisu predloženi za sudiju Ustavnog suda.
Imamo i određena dupliranja u smislu da po dva kandidata imamo sa određene institucije. Na primer, imamo dva kandidata sa Kriminalističko-policijske akademije i imamo dva kandidata sa Instituta za uporedno pravo. To, naravno, nije i ne sme da bude problem, jer kako ja shvatam, kandidovanje nekoga za funkciju sudije Ustavnog suda nije gest prema određenoj instituciji ili organizaciji čiji je član ili zaposleni kandidat, nego je to s obzirom na lične sposobnosti, lična svojstva samog kandidata.
Kada govorimo o konkretnim kandidatima, želeo bih da istaknem nekoliko kandidata za koje mislim da su, i u ljudskom i u moralnom smislu, dostojni funkcije sudije Ustavnog suda. To je prof. Milan Škulić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Neko je već spomenuo da je jedan od kandidata dostavio biografiju na više od 30 stranica, to je kandidat prof. Milan Škulić, koji je objavio više od 200 naučnih radova.
Pored njega, želeo bih da istaknem dr Jovana Ćirića, direktora Instituta za uporedno pravo, isto sa preko 150 naučnih radova. Radi se o čoveku koji je 10-ak godina direktor Instituta za uporedno pravo. Oba kandidata su na listi predsednika Republike za sudije Ustavnog suda. I Miroslav Nikolić, koga sam već spominjao, sa teritorije grada Pančeva, predsednik Privrednog Apelacionog suda. Ukoliko se poštuje Ustav, sigurno će biti izabran za sudiju Ustavnog suda.
Što se tiče druge liste, liste Narodne skupštine Republike Srbije, želim da kažem, pošto to nisu rekli svi, ali mislim da nema potrebe, niti razloga za skrivanjem toga koja poslanička grupa je kog kandidata predložila, naravno ukoliko poslaničke grupe misle da iz određenog razloga neće reći koje kandidate su predložile, to je njihovo legitimno pravo, da je poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje kandidovala prof. dr Tomaša Korheca za sudiju Ustavnog suda. On je sa prebivalištem sa Palića. On je profesor na jednom privatnom pravnom fakultetu. Profesor je ustavnog prava i upravnog prava i jedini je profesor ustavnog prava koji je kandidovan za sudiju Ustavnog suda.
Mislimo da je Tomaš Korec, u profesionalnom smislu, dostojan da bude sudija Ustavnog suda u narednom mandatu suda. Sa druge strane, smatramo da mađarska zajednica u Srbiji zaslužuje da ima sudiju Ustavnog suda pod uslovom, naravno, da ispunjava one profesionalne kriterijume koje treba da ispuni na osnovu Ustava i zakona o Ustavnom sudu. I u prethodnom mandatu je mađarska zajednica imala sudiju Ustavnog suda, a to je bila Agneš Kartag Odri.
Što se tiče Ustavnog suda, ovde se naravno vodi rasprava o kandidatima, a ne o samom Ustavnom sudu, a još manje o radu Ustavnog suda u mandatu koji danas istekao, barem za devetoro sudija od 15. Želeo bih da kažem, u kontekstu očekivanja prema sudijama Ustavnog suda, da je bilo interesantnih odluka u prethodnom mandatu.
Mi nismo poslanička grupa koja komentariše odluke Ustavnog suda, ali svi znamo da je bilo veoma interesantnih odluka i u političkom smislu, npr. Zakon o nadležnostima, o utvrđivanju određenih nadležnosti, pojedinih nadležnosti AP Vojvodine, za statut AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Briselski sporazum, odnosno određene odluke itd.
Nadam se da će u narednom mandatu Ustavni sud svoje odluke da donosi na način kako je to propisano Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, kao Poslovnikom o radu Ustavnog suda Srbije i da će biti manje problematičnih odluka u političkom smislu, u smislu da će Ustavni sud svoje odluke donositi isključivo na osnovu Ustava i zakona.
Veoma je interesantno da je Ustavni sud u ovom mandatu, u prethodnom mandatu propustio da ocenjuje saglasnost sa Ustavom, Zakona o ustavnom sudu, izmena i dopuna tog zakona iz decembra 2011. godine, čijim izmenama je pre pet godina, znači za vreme neke prethodne vlade, uvedena mogućnost donošenja odluka u Ustavnom sudu u malim većima i u velikim većima. To je interesantno zbog toga što na osnovu Ustava Ustavni sud sve svoje odluke donosi na način da svaki sudija Ustavnog suda odlučuje u donošenju svake odluke i evidentno se radi o nesaglasnosti sa Ustavom ovog rešenja Zakona o ustavnom sudu.
Znam da je Ustavni sud opterećen brojnim aktima. Znam da je celishodno da može da sudi i u većima, ali to jednostavno sada važeći Ustav ne dozvoljava, i to mora da se kaže. Nadam se da rad Ustavnog suda u narednom mandatu neće krasiti, pod znacima navoda, takve odluke. To je bitno zbog toga jer je poznato da onaj ko ima apsolutnu vlast u tumačenju zakona biva pravi zakonodavac, a prema našem Ustavu to je Ustavni sud. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarska, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će podržati predložene izmene zakona.
Tu se radi o parcijalnim izmenama. Te izmene se tiču samo jednog problema od mnoštva postojećih. Ali, bez obzira na tu činjenicu, mi smatramo da je, s obzirom na to da je Vlada na samom početku svog mandata, ovaj potez opravdan i svakako ćemo podržati ove izmene i dopune, ali ću ja u daljem toku mog obraćanja govoriti o tome šta mi mislimo da bi još trebalo uraditi da bi ova tema bila uređena na što bolji način.
Ono što je trenutno najvažnije, ove izmene se rade zarad fiskalne konsolidacije i izgradnje zdravog sistema. Mi smatramo da je to ključno, da je to najbitnije i zbog toga podržavamo ove izmene zakona. Radi se o usklađivanju preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije i očuvanje makroekonomske stabilnosti je najvažniji cilj ovih izmena, kao i svođenje ukupnog fiskalnog deficita Republike Srbije na održiv nivo. Ovo je jedna od mera te finansijske konsolidacije.
Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave su 2011. godine dovele do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Savez vojvođanskih Mađara je i 2011. godine bila parlamentarna stranka i tada smo bili deo vladajuće većine. Stožer te vladajuće većine je bila jedna druga stranka, ali bez obzira na to što smo bili u to vreme, tj. i u to vreme deo vladajuće većine, mi smo glasali protiv tih izmena zakona 2011. godine.
Moram da kažem nakon pet godina da se obistinilo, da se dokazalo da smo mi bili u pravu 2011. godine, kada smo glasali protiv tadašnjih izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada sam u svom obraćanju 2011. godine, a načelna rasprava je vođena 15. juna 2011. godine, rekao da je to jedan predizborni predlog zakona i da je suština tih izmena bila u tome da se aktuelna vlast dodvori jedinicama lokalne samouprave i da će vreme pokazati da će se zahvaljujući tim izmenama zakona stvoriti jedna ogromna i duboka rupa u budžetu Republike Srbije na centralnom nivou, što nije dobro ni za autonomne pokrajine, a nije dobro ni za jedinice lokalne samouprave.
Rekli smo tada da to rešenje dovodi u pitanje i realizaciju obaveze Republike Srbije prema AP Vojvodini, jer želim da vas podsetim da prema važećem budžetu, a tako je bilo i prethodnih godina, 18% od poreza na dohodak građana, a deo poreza na dohodak građana je naravno i porez na zarade, treba da bude prihod AP Vojvodine.
Rekli smo i to 2011. godine da će najveći dobitnik tih izmena zakona biti grad Beograd i mislim da se i to obistinilo u ovih prethodnih pet godina jer, da vas podsetim, udeo jedinica lokalne samouprave, svih jedinica od najmanje opštine zaključno sa glavnim gradom, gradom Beogradom, podignut je sa 40% na 80%. Time je stvorena ta velika rupa i taj veliki deficit u budžetu Republike Srbije i to je tako bilo svih ovih godina, od 2011. ili 2012. godine pa na ovamo.
Rekli smo i to 2011. godine da nije na jasan način regulisano da li će jedinice lokalne samouprave dobiti neke nove obaveze i da li su te obaveze u skladu, u srazmeri sa povećanjem prihoda na osnovu raspodele poreza na zarade, kao dela poreza na dohodak građana.
Rekli smo i to da, bez obzira što se mi zalažemo za decentralizaciju, nije možda najbolje da se na takav ad hok način poveća udeo jedinica lokalne samouprave od poreza na zarade. Mi smo rekli da je bolje da se nađe sveobuhvatno rešenje i da se vidi šta je ono što jedinice lokalne samouprave treba da finansiraju od sopstvenih izvornih prihoda, šta je ono što treba da finansiraju od ustupljenih prihoda, a šta je ono o čemu Republika Srbija ili centralni nivo može da pomogne u realizaciji lokalnih projekata.
Mi smo i tada govorili da Republika Srbija mora ili bi bilo dobro da pomogne u realizaciji određenih lokalnih pre svega i infrastrukturnih projekata jer ako smo svi mi građani Republike Srbije i ako svi mi plaćamo porez, onda bi bilo najprirodnije da se taj porez na neki način i vraća u opštine iz kojih mi dolazimo, odnosno čiji smo mi žitelji. To nije tako bilo regulisano ovim zakonom iz 2011. godine, nego sam ja i tada govorio tadašnjem ministru da je to uređeno na način da su lokalne samouprave dobile malo povećani džeparac i da im je bilo rečeno – evo, sad vi imate džeparac, pa iz tog džeparca finansirajte i plate i investicije i infrastrukturne projekte i sve ostalo.
Zbog tih naših stavova iz 2011. godine u toj skupštinskoj raspravi mi smo bili nazivani i centralistima, što je svakako smešno, ali smo mi glasali protiv tih izmena i, na žalost, obistinilo se da smo bili u pravu i zbog toga smatramo da su ove predložene izmene dobre jer se ipak u nekoj meri vraća stari sistem. Ali, što se tiče udela lokalnih samouprava, taj udeo u porezu na zarade je smanjen u minimalnoj meri pošto, da podsetim uvažene narodne poslanike, jedinice lokalne samouprave su od 2006. do 2011. godine dobijale svega 40%, onda je to povećano na 80%, čime je stvorena ta velika i duboka rupa na centralnom nivou u budžetu Republike Srbije i taj deficit je stvoren. Sada se tih 80% se smanjuje na 74, u slučaju opština, 77% u slučaju gradova i 66% u slučaju glavnog grada, grada Beograda.
Mi smatramo da će ovim izmenama lokalne samouprave biti više motivisane da rade na privlačenju investicija, s jedne strane, a sa druge strane, nadam se da će Republika Srbija moći da iz svog budžeta finansira u određenim opravdanim slučajevima lokalne infrastrukturne projekte, dobre projekte jedinica lokalne samouprave. Ne zbog toga da bi Republika radila nešto što je posao opština i gradova, nego zbog toga što postoje projekti koji su međuopštinskog karaktera, koji su od većeg značaja i, na kraju krajeva, zbog toga što sam i malo pre rekao – svi građani plaćaju porez i ti poreski dinari treba da se vraćaju u svoje sredine u nekoj meri i na neki način. Ali, rekao sam na početku da smatramo da se radi samo o parcijalnim izmenama i da bi ceo sistem trebalo posmatrati u širem kontekstu.
Mi se u SVM uvek zalažemo za sistemsko posmatranje problema i iznalaženje rešenja. Svakako je potreban novi zakon o finansiranju lokalne samouprave. Znam da se na tome radi. Znam da su uključeni i predstavnici jedinica lokalnih samouprava. Znam da je uključena i Stalna konferencija gradova i opština. Nadam se da ćemo verovatno u toku sledeće godine dobiti jedan kvalitetan zakon o finansiranju lokalne samouprave i da će na sistemski način biti uređena ova oblast.
Sa druge strane, znam da to prvenstveno nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali očekujemo konačno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine jer ukoliko mi na sistemski način posmatramo finansiranje jedinica lokalne samouprave, onda treba raščistiti šta je prihod Republike i koje su nadležnosti Republike, koje su obaveze Republike, šta su prihodi, izvorni prihodi i ustupljeni prihodi AP Vojvodine i koje su nadležnosti AP Vojvodine i, naravno, treba da postoji srazmera između prihoda, sa jedne, i obaveza ili nadležnosti, sa druge strane. Pored toga treba da postoji i održiv način finansiranja jedinica lokalne samouprave i treba da bude jasno šta se očekuje od jedinica lokalne samouprave, a svoje nadležnosti iz kojih izvora mogu finansirati.
Pored ta dva zakona očekujemo zakon o naknadama. O tome je bilo reči još u prošlom mandatu. Nadam se da će u dogledno vreme i taj zakon biti predložen Narodnoj skupštini jer je i to deo sistema. Zaista pokušavamo da na sistemski način sagledavamo čitavu ovu oblast.
Malo pre sam govorio o procentima i o tome koliko će pripadati opštinama, gradovima, glavnom gradu, koliko je pripadalo do 2006, koliko je pripadalo od 2006. do 2011. godine, ali znamo da nije sve u procentima. Treba i ovaj problem sagledavati na malo širi način. Mislimo da je ključno pitanje odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Ukoliko želimo da mere fiskalne konsolidacije budu što uspešnije, onda ovaj faktor svakako moramo uzimati u obzir, a odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera je više nego negativan po budžet Republike Srbije i na razvoj naše ekonomije.
Od 45 opština u AP Vojvodini, pogledao sam te podatke, nisam gledao vezano za čitavu Republiku, ali su podaci, verujem, slični i za čitavu Republiku Srbiju. Znači, na području AP Vojvodine, od 45 opština, samo je u Novom Sadu i Subotici veći broj zaposlenih od broja penzionera. Mislim da je to ključan problem i ključno pitanje, ne samo zbog donošenja ovog zakona ili ovih izmena danas, nego generalno zbog ekonomskog razvoja i prosperiteta naše države, odnosno građana Republike Srbije.
Imam tu neke podatke po opštinama i naravno, ne želim o tome da govorim, ne bi da kvarim raspoloženje narodnih poslanika, ali svi mi zajedno znamo i u Vladi i u parlamentu koji je naš zadatak, šta je cilj. Vlada i sprovodi mere i fiskalne konsolidacije i ekonomske u monetarne, i fiskalne politike da se ti podaci poboljšaju, da se poveća zaposlenost, da se povećaju investicije i domaće i inostrane, da se jača svaki vid preduzetništva, a posebno poljoprivrede. Ukoliko će to tako biti, a mi zbog toga podržavamo ovu Vladu, zbog tih mera, zbog tih zajedničkih stremljenja i ciljeva, onda sam siguran da će i ovi pokazatelji u nekoj doglednoj budućnosti biti pozitivniji.
Svakako je dobro što je jedan od prioriteta u radu Vlade i poboljšanje zdravstva, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i najkraći mogući formulisano modernizacija i stvaranje pristojne zemlje treba da bude naš zajednički cilj, a pošto je to cilj Vlade Republike Srbije mi podržavamo rad Vlade. Spomenuo sam nekoliko zakona koje bi trebalo izmeniti da bismo imali održiv sistem i da bi se ovi ekonomski pokazatelji poboljšali.
Želeo bih na kraju svog obraćanja da spomenem još jedan pravni akt u ovom slučaju se ne radi o zakonu nego o uredbi. To je Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvoja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ta Uredba važeća je doneta 2014. godine i mislimo da bi tu uredbu svakako trebalo izmeniti i da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za transfer sredstava nerazvijenim opštinama. Da bi trebalo podsticati ekonomsku aktivnost kako bi se izbegla situacija da se smanjenje prihoda od poreza na zarade koje će se desiti nakon usvajanja ovih izmena, da se to nadomesti povećanjem poreza na imovinu, sa jedne strane, ili nadmetanjem opština da steknu status grada, što moram reći otvoreno što se dešava u poslednje vreme.
Naravno nemam ništa protiv da određene opštine postanu gradovi, ali bi to trebalo raditi isto tako na sistematski način i samo ukoliko postoje objektivni uslovi za to. Znači, svakako bi zbog određivanja procenata sufinansiranja sredstava projekata bila važno napraviti viziju ove uredbe, odnosno izmeniti ovu uredbu.
Ali, da se vratim na početak i na ovu predloženu izmene zbog svega rečenog mi ćemo u danu za glasanju podržati ove izmene zakona, a nadamo se i dobroj saradnji sa ministarkom i generalno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi svih ovih nabrojanih aktivnosti i mnogo toga što nas čeka, što ne spada u ovu grupu nadležnosti, ali spada u nadležnost ministarstva, kao što je na primer izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.

Dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Narodne skupštine, odmah da kažem na početku da će poslanička grupa SVM – PDD glasati za izbor Vlade gospodina Vučića.
Mi smo juče saslušali ekspoze, ali pre nego što budem rekao nekoliko rečenica u vezi ekspozea, ciljeva ekspozea, dozvolite mi da se malo osvrnem na rad prethodne Vlade. Tu Vladu smo isto podržavali mi iz SVM i učestvovali smo u njenom radu na nivou državnih sekretara.
Pre nekoliko meseci su održani republički izbori. Proveren je legitimitet. Ovih dana će se formirati Vlada koju će činiti iste one stranke koje su podržavale ili činile i prethodnu Vladu, osim PDD, koja će sada prvi put biti deo vladajuće većine.
Sada su u parlamentu prisutne praktično sve ideje koje imaju podršku među građanima Republike Srbije. Tu mislim na činjenicu da je u sadašnji saziv Narodne skupštine ušlo mnogo više stranaka nego što je to bio slučaj u prethodnom mandatu i to je sigurno dobro za reprezentativnost Narodne skupštine, ali kao što rekoh, Vladu će činiti isto one stranke koje su je činile i u prethodnom mandatu.
Šta je glavni ili najvažniji rezultat prethodne Vlade, a ujedno, šta je ono što očekujemo od buduće Vlade? To je stabilnost. Prethodna Vlada je uspela da sačuva i političku i ekonomsku stabilnost, što nije uvek jednostavno u ovom našem regionu i to je svakako najvažniji rezultat prethodne Vlade i to je uslov svih uslova, i ekonomskog prosperiteta i nastavka pregovora sa EU i rešavanje svih onih pitanja i problema koji su bitni u životima građana Republike Srbije.
Što se tiče prethodne Vlade, tu Vladu je krasila hrabrost, iskrenost i otvorenost. Mislimo da se drugačije ne može i ne sme govoriti, da se na ovakav način mora pristupiti rešavanju problema. Otvorena su poglavlja 23, 24, 32 i 35 sa EU.
Ono što je za nas od prvorazrednog značaja, usvojen je tzv. ili posebni Akcioni plan u vezi položaja nacionalnih manjina i to je jedan dokument koji će biti plan zadataka buduće vlade, što se tiče ove tematike zaštite prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Vrlo je bitno što je ovaj dokument usvojen pre raspisivanja parlamentarnih izbora i u prethodnim mesecima su određeni prioriteti iz ovog dokumenta već ostvarivani, i to očekujemo i u narednom periodu.
Što se tiče saradnje SNS i SVM i ostalih stranaka koje su činile prethodnu vladu Republike Srbije, ja bih istakao nekoliko konkretnih dostignuća. Kao prvo, ukinuta je kolektivna krivica i eliminisan je ovaj princip iz pravnog sistema Republike Srbije posle više decenija. To se učinilo ukidanjem dve odluke iz 1945. godine. To je svakako bitno zbog toga da bi Mađari koji su državljani Republike Srbije u većoj meri mogli da smatraju Srbiju svojom domovinom, jer u prethodnim decenijama su Mađari tretirani kao kolektivni krivci za neka dešavanja od pre nekoliko decenija. Takav princip ne može da opstane u pravnom sistemu jedne evropske države u 21. veku, ali nije bilo političke hrabrosti u prethodnim godinama za vreme prethodnih vlada da se ta kolektivna krivica eliminiše iz našeg pravnog sistema. To je učinjeno pre dve godine.
Pored toga, stvoreni su okviri za srazmerno zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina i vođenje registra zaposlenih u javnoj upravi, s obzirom na nacionalnu pripadnost zaposlenih, što je preduslov za realizaciju principa iz Ustava Republike Srbije člana 77. u vezi srazmernog zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina.
Pored toga, finansirani su određeni projekti za nas veoma bitni, a za koje nije bilo para u nekim prethodnim mandatima, u nekim prethodnim godinama i tu pre svega mislim na finansiranje izgradnje ili rekonstrukciju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, što je u prethodne dve godine učinjeno sa ukupno 90 miliona dinara, i to je učinjeno nakon sedam godina. U onih prethodnih sedam godina ranije vlade nisu izvršavale svoje ugovorne obaveze na osnovu tog projekta.
Drugi projekat, koji nije važan samo Subotičane, samo za taj region, samo za Vojvodinu, nego za sve građane Republike Srbije, u nekoj meri i na neki način, to je taj tzv. ipsilon krak ili obilaznica oko Subotice i sa 197 miliona dinara u 2015. godini je izgradnja tog projekta finansirana opet nakon nekoliko godina. To je svega 10% potrebnih sredstava, ali mi očekujemo da se za vreme mandata Vlade, koja će biti izabrana u roku od nekoliko dana, taj projekat nakon 30-ak godina okonča.
Ja sam rekao da je taj projekat bitan, na neki način i u nekoj meri, za sve građane Republike Srbije, a ne samo za taj region. Zbog toga što su Subotica i taj region, zbog geografskog položaja, veoma bitni i sa privrednog aspekta. Treba autoput, granični prelaz da se poveže sa slobodnom zonom, logističkim centrom itd. I jednostavno nije normalno da ti veliki šleperi decenijama prolaze kroz sam centar Subotice, što dovodi i do oštećenja kuća.
Neki projekti iz oblasti železničke infrastrukture su isto pokrenuti. Naravno, pre svega, mislim na prugu Beograd – Budimpešta, ali i na prugu Segedin – Subotica – Baja i te pruge će dovesti do ekonomskog prosperiteta na tim delovima Republike Srbije, a i šire.
Mi smo se suočili sa nekim izazovima u prethodnom periodu, a tu pre svega mislim na migrantsku krizu. Migrantska kriza je bila jedina tema na koju smo na drugačiji način gledali u odnosu na druge stranke koje su činile Vladu Republike Srbije, ali mislim da je to iz razumljivog razloga što su građani grada Subotice, opštine Kanjiža i drugih opština na severu Vojvodine bile u najvećoj meri, pored Beograđana, suočeni sa tim problemom.
Čuli smo u ekspozeu juče da je u prethodnom periodu oko 700 hiljada migranata prošlo kroz našu teritoriju. To je 10% stanovništva Republike Srbije. To je užasno veliki broj. Ja znam da Srbija za to nije odgovorna, niti može da bude. Ja znam da je to užasno teško pitanje, ali bih opet apelovao na Vladu, i buduću, to sam činio i pre godinu dana, da na prvom mestu bude bezbednost građana Republike Srbije.
Odlazak iz zemlje je isto veliki problem i o tome smo čuli juče jasne rečenice, a i o nekim planovima vezano za taj problem. Mislim da je zadatak svih nas da stvorimo jedno društvo ili državu iz koje ljudi neće bežati, u kojoj će oni ostajati, zasnovati porodicu, u kojoj će videti budućnost i zbog toga želimo da doprinesemo, na skroman način, radu i buduće Vlade, kao što smo to činili u prethodnom periodu.
Što se tiče ekspozea i nekih konkretnih stvari iz ekspozea, izuzetno pozdravljamo plan u vezi rešavanja pitanja prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Mi smo o tome u više navrata govorili i u nekim prethodnim mandatima, nismo nailazili na neki veliki stepen razumevanja. Jednostavno, poljoprivredno zemljište kao resurs treba zaštiti na način kao što su to učinile neke druge zemlje koje su pre nas ulazile u EU.
Svakako podržavamo da Srbija pokuša da dobije barem sedam ili 12 godina za održavanje postojeće nacionalne odredbe koja ograničava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Neki pomaci su učinjeni u prethodnom mandatu kada je Narodna skupština izmenila Zakon o poljoprivrednom zemljištu i smatramo da treba propisati određene restriktivne uslove za to, za sticanje poljoprivrednog zemljišta koje bi važile i za domaća i za strana lica. Tu pre svega mislim na određeni broj godina, prebivalište i bavljenje poljoprivredom kao uslov za sticanja prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Maksimalno tu podržavamo ono što smo čuli u ekspozeu.
Ono o čemu nije bilo reči, ja ću ostati još na temi poljoprivrede kratko, to su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Mi smo o tome govorili u prethodnom periodu. Formirana je i međuresorna Radna grupa za vreme prošlog mandata. Mora da se izmeni Zakon o doprinosima obaveznom socijalnog osiguranja. Naravno, doprinose treba plaćati.
Bez obzira ko se deklariše kao levičar, desničar, socijal-demokrata ili konzervativac, politika Vlade svakako treba da bude pravična.
Ne možemo reći da je politika Vlade po ovom pitanju pravična ukoliko isti iznos treba da plaća poljoprivredni proizvođač koji ima hektar zemljišta i onaj koji ima 100 hiljada hektara zemljišta, i to je danas slučaj. To se mora izmeniti na način da onaj ko poseduje više, onaj ko ostvaruje veće prihode plaća veću stopu, ili veći iznos doprinosa, a onaj ko obrađuje manju površinu poljoprivrednog zemljišta isto treba da plaća, ali ta visina doprinosa treba da bude u skladu sa ostvarenim prihodima. Mi se za to zalažemo i nadamo se da će se nastaviti sa radom na tom pitanju i da ćemo iznaći rešenje koje će dovesti do toga da ne budu manji prihodi u budžetu Republike Srbije, ali da sistem bude pravičniji po tom pitanju.
Što se tiče poljoprivrede pravilnik o malim poljoprivrednim proizvođačima nadam se da će se doneti. Izvršena je javna rasprava u prethodnom mandatu i taj pravilnik treba da omogući da mali proizvođači proizvode, prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane.
Što se tiče infrastrukture, čuli smo u ekspozeu da je u 2015. godini naša železnička mreža prevezla 17 miliona putnika i 12 miliona tereta. To su svakako pozitivni i ohrabrujući podaci, ali isto tako znamo da se ukida železnički saobraćaj na nekim regionalnim i lokalnim prugama. Mi se zalažemo za opstanak tih pruga i da ekonomičnost ne bude jedini kriterijum. Tu i lokalne samouprave treba da učestvuju u finansiranju opstanka tih pruga, ali svakako ne bi bilo dobro kada bi se masovno ukidale one linije koje građani koriste, prvenstveno ne bi bilo dobro iz socijalnog aspekta, jer znamo da je železnički saobraćaj najjeftiniji.
Spomenuo sam rekonstrukciju pruge Baja-Subotica-Segedin, nadam se da će se naći sredstva za taj projekat, kao i za nastavak izgradnje ipsilon kraka, i o tome je bilo reči. Bilo bi dobro kada bi se izgradio intermodalni logistički centar blizu Subotice i razvoj Palića kao turističke destinacije je za nas od prvorazrednog značaja. Palić je danas jedan od najbitnijih, najlepši turističkih destinacija u Republici Srbiji. Nisu iskorišćeni potencijali, treba da se investira i siguran sam da ćemo u Vladi Republike Srbije naći partnera za to.
Što se tiče drumskih prelaza, za vreme mandata prethodne vlade potpisana je izjava o namerama, o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza između Republike Srbije i Mađarske. Tu ima vrlo dobrih konkretnih stvari. Bilo bi dobro kada bi određeni granični prelazi počeli sa radom od 0-24, tu pre svega mislim na Horgoš 2, na granični prelaz Đalu, Bačke vinograde, možda i na granični prelaz Horgoš. Svi znamo u ovim letnjim mesecima kakva je gužva na graničnom prelazu Kelebija, na graničnom prelazu Horgoš. To treba da se rastereti i to može da se uradi ukoliko se radno vreme ostalih graničnih prelaza produži.
Što se tiče kulture, spomenuo sam bitnost završetka izgradnje ili rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Nadam se da će sledeće tri budžetske godine biti završeno, da će i pokrajina i Grad Subotica servisirati svoje obaveze, kao što će i Republika. U tom slučaju će taj vrlo značajan projekat biti završen.
Što se tiče prosvete, mandatar je rekao da očekuje saradnju nacionalnih saveta sa Ministarstvom prosvete. Što se tiče Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ako smem u njihovo ime da kažem, a verujem da mogu i u ime ostalih nacionalnih saveta, oni će biti otvoreni za tu saradnju, treba da se okončaju započeti procesi delimičnog prenosa osnivačkih prava određenih osnovnih škola. Veliki je problem metodologija učenja srpskog jezika. Po ovim planovima i programima nemoguće je u školi naučiti srpski jezik, to vam odgovorno tvrdim. Pre svega za one nacionalne zajednice čiji maternji jezik se u većoj meri razlikuje od srpskog jezika, tu treba da se reformišu planovi i programi i tu su određeni pomaci učinjeni, ali ti planovi i programi koji su nepromenjeni 20, 30 godina unazad, moraju da se promene i u tome će biti partneri, siguran sam, nacionalni saveti nacionalnih manjina kao što su bili i do sada.
Što se tiče prosvete, još da kažem da moramo rešiti problem odeljenja sa malim brojem učenika. To je globalan problem, ali je izuzetno osetljiv za pripadnike nacionalnih manjina. Ubrzaću, pošto mi ističe vreme.
Što se tiče socijalnih pitanja, izuzetno podržavamo plan da radno sposobne korisnike socijalne pomoći uključimo u proces rada radnom aktivacijom. To je svakako pravično to treba da bude. Uredba je doneta u prethodnom mandatu. Zalažemo se i za izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti…

Završavam. Da bi se uskratila mogućnost višestrukim povratnicima u vršenju krivičnih dela da primaju pomoć. Podržaćemo Vladu i u narednim danima ćemo potpisati koalicioni sporazum.

Uvaženi gospodine Mićunoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje će podržati izbor gospođe Maje Gojković za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Mi smo svi podržali i njenu kandidaturu na način što smo potpisali svojim potpisima, podržali tu kandidaturu.
Kao što znate naša poslanička grupa se sastoji iz dve stranke. Savez vojvođanskih Mađara je u protekla četiri mandata uvek glasao za sve predložene kandidate za predsednika Narodne skupštine iza kojih je stajala dovoljna većina, bez obzira da li smo bili deo vladajuće većine ili opozicija.
Što se tiče druge članice naše zajedničke poslaničke grupe - Partije za demokratsko delovanje, partije albanske nacionalne manjine, oni će sada prvi put glasati za kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da je to veliki iskorak.
Ovde je bilo reči o parlamentarnom sistemu ili o toj podrvrsti podele državne vlasti na način da bi se neki stručni, naučni članci mogli biti objavljeni, i sve to naravno tako stoji, kako su kolege u prethodnim minutima to izrazili.
Praksa je naravno, ovakva ili onakva. Ja se nadam da će se u naredne četiri godine, ili koliko će već trajati ovaj mandat koji smo danas započeli, biti malo bolja nego kakva je bila u prethodnih 20 i pet-šest godina, kada je uveden višestranački sistem u Republici Srbiji.
U parlamentarnom sistemu državne vlasti parlament nije iznad Vlade. Naravno da parlament bira Vladu i da kontroliše rad Vlade, što je efikasno sredstvo. Ali je parlament iznad Vlade u skupštinskom sistemu, a skupštinski sistem funkcioniše ne na osnovu principa podele vlasti, nego na osnovu principa jedinstva vlasti.
U parlamentarnom sistemu državne vlasti, parlament i Vlada mora da sarađuju, mora da postoji ravnoteža između parlamenta i Vlade, legislative i egzekutive ili kako se to kaže u naučnoj literaturi, mora da bude postignut ekvilibrijum između parlamenta i Vlade.
Što se toga tiče, naravno, ima još puno toga što mi moramo da poboljšamo i ja se nadam da dolaze godine u kojima ćemo praviti krupne iskorake ka toj ravnoteži između parlamenta i Vlade.
Što se tiče dolaska Vlade, članova Vlade u parlament, u prethodne dve godine je sve bilo onako kako je to Poslovnikom o radu Narodne skupštine regulisano, Poslovnikom iz 2011. godine. U tom Poslovniku zaista piše da članovi Vlade dolaze u parlament svakog četvrtka kada je skupštinsko zasedanje u toku.
Znači, sve je urađeno onako kako je Poslovnikom regulisano. Taj Poslovnik je donet pre dva saziva. Mi se nadamo da će se taj Poslovnik menjati i da će neke, da će opozicija imati više prava nego koliko ima po ovom Poslovnika koji je donet pre dva saziva, želeo bih da podvučem, znači pre dva saziva Narodne skupštine.
Što se tiče gospođe Gojković kao kandidata za funkciju predsednika Narodne skupštine, po našem Ustavu, to je druga funkcija po značaju i to se može zaključiti iz toga da predsednik parlamenta zamenjuje predsednika Republike u određenim slučajevima.
Radi se o vrlo značajnoj funkciji i želim da ponovim ono što sam govorio i pre dve godine, tada sam govorio o tome da predsednik Narodne skupštine treba da ispunjava određene uslove da bi uspešno, ne da bi kandidat bio izabran, to zavisi od većine, nego da bi uspešno predsednik obavljao nadležnosti, poslove koje spadaju po Ustavu, zakonu i Poslovniku u nadležnost predsednika Narodne skupštine.
Kao prvo, osoba treba da bude stručna za taj posao, treba da bude jaka ličnost i unutar svoje političke stranke. Treba da poseduje autonomnu ličnost jer su velika iskušenja, veliki su pritisci i svagdašnje izvršne vlasti na svagdašnji parlament i predsednika parlamenta. Tim pritiscima bez obzira što se radi o ravnoteži i saradnji u određenim situacijama treba odoleti i pod tim kriterijumima i ispunjenosti tih kriterijuma, mi u poslaničkoj grupi SVM - Partija za demokratsko delovanje, smatramo da gospođa Gojković može da bude uspešan predsednik Narodne skupštine i zbog toga smo podržali njenu kandidaturu i zbog toga ćemo glasati za njen izbor u danu za glasanje.
Interesantno je reći, niko to još nije do sada spomenuo, da će Maja Gojković biti drugi put na čelu Narodne skupštine, to je već možda rečeno, ali nije rečeno da se reizbor nikome nije desio u proteklih skoro 20 godina. Ako se ja dobro sećam, gospodin Dragan Tomić je poslednji put u dva mandata bio predsednik Narodne skupštine, od 1994. do 1997. i od 1997. do 2001. godine i zbog toga možemo konstatovati da je značajna stvar što će gospođa Gojković biti danas izabrana za ovu vrlo značajnu funkciju.
Na kraju, želim da kažem da na poslanike SVM i Partije za demokratsko delovanje možete uvek da računate. Mi ćemo uvek biti konstruktivni. Mi ćemo uvek pokušati i nastojati da parlament učinimo još boljim. Nikada nećemo izvršavati napade na dostojanstvo Narodne skupštine.
Unapred, želim vam puno uspeha na ovoj funkciji i nadam se uspešnom radu u ovom sazivu Narodne skupštine. Hvala.

Gospođo predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, gospodine Đorđeviću, poslanička grupa SVM će glasati za izbor Zorana Đorđevića za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije. To ćemo učiniti iz dva razloga.

Prvi razlog je zaštita institucija. Mi smatramo da ministar odbrane ne samo može, nego mora da bude izabran u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik Vlade je prema Ustavu, Zakonu o Vladi i Poslovniku o radu Narodne skupštine bio u obavezi da predloži kandidata, što je i učinio, a Narodna skupština ne može, nego mora da izabere ministra odbrane, bez obzira što će najverovatnije ovaj saziv Narodne skupštine biti raspušten za nekoliko dana. Znači, to je prvi razlog. Drugi razlog je vezan za partnerstvo.

Savez vojvođanskih Mađara je deo vladajuće većine i trudio se da bude partner u realizaciji stremljenja Vlade Republike Srbije u poslednje dve godine, da bude deo stremljenja ka Srbiji kao normalnoj i pristojnoj državi, kao što to i premijer Vlade više puta kaže, ali je to bio naš izborni slogan 2012. godine i zbog toga se maksimalno slažemo sa tim nastojanjima i trudimo se da tome doprinesemo. Ova Vlada Republike Srbije je učinila u prethodne dve godine vrlo bitne korake, ne samo za Mađarsku nacionalnu zajednicu, nego i za one građane Srbije koji zajedno sa nama žive i koji imaju iste ciljeve kakve imamo i mi.

Samo želim da podsetim ovaj cenjeni dom da je ovaj saziv Vlade Republike Srbije, odnosno ova Vlada Republike Srbije, eliminisao iz pravnog sistema Republike Srbije princip kolektivne krivice nakon skoro sedam decenija, da su učinjeni bitni koraci ka tzv. istorijskom pomirenju između srpskog i mađarskog naroda, da su konkretne mere usvojene u interesu odgovarajuće ili srazmerne zasutpljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi, javnom sektoru generalno, da su pokrenuti veoma bitni infrastrukturni projekti. Tu mislim i na projekte u vezi železnice, Budimpešta-Beograd ili Beograd-Budimpešta, Subotica-Segedin-Baja. Mislim na ponovno finansiranje izgradnje tzv. ipsilon kraka na Koridoru 10 pored Subotice, na ponovno finansiranje izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici. To su samo neki primeri koji pokazuju da je Vlada Republike Srbije učinila krupne korake ka realizaciji naših zajedničkih stremljenja i zbog toga mi možemo, na osnovu ovih konkretnih rezultata, da budemo zadovoljni i nadam se da ćemo biti u prilici da nakon sledećih izbora nastavimo sa radom na ovim i sličnim zadacima.

Već je rečeno da ministar odbrane, za razliku od nekih drugih članova Vlade, i u tehničkom mandatu Vlade ima mogućnosti da donosi propise ako to nalažu razlozi odbrane Republike Srbije. Pored toga, moramo reći, ukoliko bude bilo izbora, a biće ih, vi gospodine Đorđeviću na ovom položaju ostajete najmanje četiri meseca. Znači, ne radi se o danima, ne radi se o nedeljama. Najmanje se radi o četiri meseca. Bitno je što ste vi, gospodine Đorđeviću, iz sistema odbrane, što ste bili državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Siguran sam da vam neće trebati vreme za uhodavanje, upoznavanje sa poslom, nego ćete od sutrašnjeg dana moći da izvršavate one svoje zadatke i nadležnosti koje ministar odbrane u Vladi Republike Srbije ima. Pored toga, ne možemo govoriti o sistemu odbrane, makar se radilo o personalnom pitanju, kao u ovom slučaju, a da se ne spomene migrantska kriza. Savez vojvođanskih Mađara je bila prva stranka, ako tako mogu da kažem, koja je ovde u Narodnoj skupštini u julu prošle godine govorila o opasnostima migrantske krize i o tome da na prvom mestu Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije treba da budu građani Republike Srbije, njihova bezbednost, sigurnost, sigurnost njihove imovine.

Kada sam o tome govorio prošlog leta nisam formulisao ni jednu rečenicu koja je bila uperena protiv bilo koga. Rekao sam solidarnost da, pomoć da svakome ko se nađe na našoj teritoriji, ali na prvom mestu treba da bude zaštita interesa svih građana Republike Srbije. Nama je drago što se slične rečenice govore prethodnih meseci. U tom kontekstu treba spomenuti odluku Saveta za nacionalnu bezbednost od 25. februara koja se tiče toga da je predsednik Republike dao ministru odbrane odobrenje da u slučaju potrebe stavi Vojsku Srbije u punu pripravnost. Nadam se i svi se nadamo da neće biti potrebe da Vojska povodom migrantske krize učini bilo kakav korak. Nadamo se da će policija koja profesionalno obavlja svoje zadatke biti dovoljna da bi svi građani Republike Srbije, bez obzira na ovu migrantsku krizu ili novu seobu naroda, budu bezbedni, da se sigurno osećaju. Ovu odluku osećamo ili na ovu odluku gledamo kao na jednu preventivnu odluku. Svakako bi bilo dobro kada Narodna skupština ne bi imala obavezu, nego samo mogućnost da izabere novog ministra odbrane i tada bismo se zalagali za to da imamo ministra odbrane u punom kapacitetu i zbog toga podržavamo ovaj korak da se izabere ministar i da se konkretno Zoran Đorđević, kao bivši državni sekretar u Ministarstvu odbrane, izabere za ovu funkciju. Još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će glasati za izbor Zorana Đorđevića za ministra odbrane u Vlade Republike Srbije.

Na samom kraju jedna rečenica. Možda nije tema, možda zbog ove rečenice neću dobiti aplauz jednog dela sale, čiji bi možda dobio, ali pošto se radi o sistemu odbrane, kao što je Kato govorio ceterum cenzeo, da i ja upotrebim neke latinske reči, kao što je to učinio predsednik Vlade Republike Srbije. Znači, SVM se i dalje zalaže za evroatlantske integracije naše države i smatramo i dalje da je to u interesu države Republike Srbije i nadamo se da će doći vreme kada će se ozbiljno razmatrati ta opcija, ta mogućnost, ne zbog simpatija ili antipatija, nego isključivo zbog državnih interesa Republike Srbije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što je ovo najverovatnije poslednji predlog zakona koji usvaja ovaj saziv Narodne skupštine, nije mi zadovoljstvo zbog toga što je poslednji zakon, nego mi je zadovoljstvo što ćemo ipak uspeti u ovom sazivu da usvojimo ovaj Predlog zakona.
Ja bih želeo na samom početku da čestitam Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu na ovom finišu. Praktično, poslednja tri predloga zakona dolaze iz vašeg Ministarstva, gospođo Udovički, i stvarno se radi o ozbiljnom finišu, jer evo, pred raspuštanje Narodne skupštine, parlament će usvojiti ne samo Zakon o sistemu plata i Zakon o opštem upravnom postupku, nego i Predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Jedino ostaje mali žal, ali je to moje subjektivno razmišljanje, što nećemo uspeti da usvojimo i zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji. Mislimo da, s obzirom na bezbednosnu situaciju, sitne krađe koje su prisutne na terenu, o čemu mi govorimo, takozvane sitne krađe, pravni sistem naš to tako definiše, mi mislimo da sitnih krađa nema, ima samo krađa. Znači, s obzirom na tu situaciju, ne bi bilo loše da se i opštinama omogući da formiraju komunalnu policiju, da bi taj organ mogao da pomaže pripadnicima MUP, tj. policiji, ali to ostaje za naredni saziv Narodne skupštine.
Ovaj Predlog zakona je zaista sistematično pripreman. To mogu da kažem iz ličnog iskustva, jer smo mi prvi put razgovarali o ovom Predlogu zakona u oktobru 2014. godine, ako se ne varam. Onda smo nakon nekoliko meseci ponovo razgovarali, pa početkom februara ove godine treći ili četvrti put, i na osnovu tih razgovora, mi smo i podneli neke amandmane, o kojima ću malo kasnije govoriti. Ali, pre nego što pređem na predstavljanje, ukratko, naravno, pošto se radi o načelnom pretresu, rešenja iz naših amandmana, dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica o samom Predlogu zakona.
Kao što ste i vi rekli, Zakon o državnim službenicima je donet 2005. godine i od tada su odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima shodno primenjivane na zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Zaposleni u ovim organima su naravno zaslužili da imaju poseban zakon, pod znacima navoda, odnosno da na sličan način kako je to regulisano vezano za službenike na državnom, republičkom nivou to bude učinjeno i u slučaju pokrajinskih i lokalnih službenika, odnosno nameštenika.
Zbog toga što su zaposleni u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ostali van domašaja Zakona o državnim službenicima iz 2005. godine, ti službenici i nameštenici nisu mogli da koriste neke mogućnosti, neke beneficije, da tako kažem, koje su i prethodnih godina imale njihove kolege na republičkom nivou. Ostali su lišeni poboljšanja koje taj sistem nosi, pre svega, u vezi proširenja kriterijuma za zaposlenje, sistematiku zvanja, mogućnosti za napredovanje, praćenje i vrednovanje rezultata rada i stručno usavršavanje. Zbog toga je, između ostalog, značajno što sada Narodna skupština raspravlja o ovom Predlogu zakona i što će biti upotpunjena regulativa u smislu da će i zaposleni na pokrajinskom i lokalnom nivou moći da imaju te mogućnosti koje imaju njihove kolege na republičkom nivou.
Predlogom ovog zakona status zaposlenih uređen je primenom istih načela koja regulišu položaj državnih službenika, što smatramo prirodnim. Znači, radi se o istoj sistematici, vrsti radnih mesta za službenike, popunjavanje radnih mesta, stručnog usavršavanja i osposobljavanja, ocenjivanja službenika.
Novina je i uvođenje detaljnog uređenja konkursnih postupaka zapošljavanja i obaveze ocenjivanja službenika, što je dobro i za same službenike, kao i za javnu upravu, za funkcionisanje naše javne uprave i kada se radi o pokrajinskom i lokalnom nivou. Predložena rešenja uvode niz novina, među kojima je i kadrovski plan, koji usvaja skupština opštine ili grada, sa ciljem da se obezbedi planiranje kadrova i da se zapošljavanje ograniči na raspoloživa sredstva u budžetu. Zbog toga mi na ovaj Predlog zakona gledamo kao na element čitavog ovog sistema koji je usvajan prethodnih dana ili prethodnih nedelja u Narodnoj skupštini.
Posebne nadležnosti i ovlašćenja organa, službi i organizacija AP Vojvodine su propisana ovim Predlogom zakona, tj. AP Vojvodina u skladu sa ovim zakonom i statutom bliže uređuje načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta, dodatne kriterijume za vrednovanje stručne osposobljenosti, znanja i veština u izbornom postupku, stručno usavršavanje i osposobljavanje službenika, osnivanje, organizaciju i način rada žalbene komisije i upravljanje ljudskim resursima. U tom smislu, možemo reći da ovaj Predlog zakona uvažava specifičnosti AP Vojvodine koje su predviđene i našim Ustavom, kao i određenim zakonima Republike Srbije.
Ovim Predlogom zakona se uvodi i kadrovska evidencija. Ovo nije u potpunosti novina našeg pravnog sistema, jer je ova Narodna skupština donela u julu prošle godine Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, ali je taj zakon, naravno, donet iz u potpunosti drugih razloga, ali već nekakva evidencija postoji i ta evidencija u septembru tekuće godine prelazi u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Moram da iskažem zadovoljstvo zbog toga što će kadrovska evidencija sadržavati u sebi i podatak o jeziku na kome je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje zaposlenog u autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, kao i podatak o maternjem jeziku. Pored toga, kadrovska evidencija sadrži i podatak o nacionalnoj pripadnosti službenika i nameštenika, naravno, u skladu sa propisom kojim se uređuje registar zaposlenih u javnoj upravi, a u skladu sa rešenjem iz Ustava Republike Srbije.
Ova rešenja nisu bitna zbog toga da bismo brojali krvna zrnca bilo kome, nego zbog toga da bismo imali jedno jasno polazište o tome u kojoj meri su pripadnici nacionalnih manjina zastupljeni u organima državne uprave ili u ovom konkretnom slučaju u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama.
Mi smo u ovom cenjenom domu više puta, u prethodnim godinama, govorili o tome da treba da se realizuje ustavna odredba o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi i, generalno, u javnoj sferi, u javnom životu. Naravno, prisutni su određeni pomaci u poslednje vreme, ali mislimo da sistematizovano ili sistematski možemo da pristupio ovom pitanju jedino ako znamo šta je polazna osnova, šta je polazna tačaka, a to nije moguće ako nemamo podatke o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina zbog toga što pojedini državni organi ili rukovodioci pojedinih organa kažu, pa niko nije obavezan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Ja to nikada nisam pitao svoje zaposlene i mi ne znamo ko se kako izjašnjava. Sada, uz poštovanje, naravno, ustavne odredbe svako će biti slobodan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Drugi kriterijum ili drugi podatak vezan za jezik na kome je stečeno, osnovno, srednje i visoko obrazovanje nije osetljive prirode u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a ipak se sa velikom dozom sigurnosti, na osnovu ovih podataka, može zaključiti ko kojim jezikom govori, ko kojoj nacionalnoj zajednici pripada.
Ova pitanja su bitna zbog toga što je Vlada Republike Srbije još 2006. godine, to je bilo pre pet saziva, donela zaključak o povećanju broja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, a kao što sam rekao do pre dve godine je jako malo urađeno na tom planu ili po tom pitanju.
Mi ćemo, naravno, podržati ovaj Predlog zakona i još jednom želim da izrazim zadovoljstvo što će biti najverovatnije poslednji u ovom sazivu Narodne skupštine.
Na samom kraju bih želeo nekoliko rečenica da kažem o našim amandmanima, jer smatram da onaj dogovor koji smo postigli u jednoj sferi predmeta ovog zakona u značajnoj meri poboljšava tekst samog Predloga zakona.
Dobro je što je i Predlogom zakona predviđeno da će Vlada uredbom bliže urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, pri čemu će voditi računa o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obaljanje poslova na onim radnim mestima koja su od značaja za ostvarivanje prava građana na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Ovo je vrlo značajno zbog konzumiranja pripadnika nacionalnih manjina, naših građana, prava na službenu upotrebu jezika. Mi ovu formulaciju poboljšavamo na način da se dodaje novi stav koji na sličan način govori o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika manjina i građana koji pripadaju većini, a sve u kontekstu uređivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, a slično je predloženo i za nameštenike.
Mi smo i prethodnih meseci i godina imali na dnevnom redu nekoliko zakona u vezi kojih je prihvaćen naš amandman, a koji je govorio o tome da će se voditi računa o nacionalnoj pripadnosti, o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. To je jedna ustavna odredba koja je, pored naših propisa, predviđena Akcionim planom za pregovaranje Poglavlja 23 i treba da se razradi to ustavno načelo. Mislim da je ovaj zakon prvi koji, osim deklarativnih konstatacija, ide korak napred i u praktičnom smislu donosi novine, i to izuzetno pozitivne novine koje treba da poboljšaju, kroz neko vreme, naravno, to se ne može preko noći, koje će doneti boljitak za pripadnike nacionalnih manjina u smislu povećanja njihovog broja u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Malopre sam govorio o kadrovskoj evidenciji i jedan naš amandman se odnosi na preciziranje roka. Ja sam malopre rekao da ova evidencija prelazi pod okrilje Ministarstva za državu upravu i lokalnu samoupravu 12, 13. septembra tekuće godine i vrlo je značajno što smo precizirali da, bez obzira što će ovaj zakon početi da se primenjuje tek 1. decembra, će se ovi podaci o nacionalnoj pripadnosti upisivati u tu evidenciju od 1. oktobra tekuće godine.
Mislim da je najbitniji onaj amandman koji stvarno znači presedan u našem pravnom sistemu, koji govori o tome da će se uredbom utvrditi merila za izbor na radna mesta, kojim će se predvideti davanja prvenstva jednako kvalifikovanim, znači, još jednom podvlačim, jednako kvalifikovanim kandidatima, pripadnicima nacionalnih manjina u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većine.
Zašto je ovo rešenje presedan? Zbog toga što je bez ovakvih rešenja u vezi kojeg smo postigli saglasnost iluzorno govoriti o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u upravi ili u javnoj sferi generalno. Ja bih želeo da vam se zahvalim javno ovom prilikom u ovom cenjenom domu što smo uspeli postići saglasnost vezano za ovo rešenje.
Pre nego što bilo ko pomisli da se radi o nekom rešenju u vezi kojeg mogu da se probude neke sumnje u vezi ustavnosti, želim da kažem da taj Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina Republike Srbije govori o tome da propisi, pojedinačni pravni akti i mere koje se preduzimaju u cilju obezbeđenja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinske nacije ne mogu se smatrati aktom diskriminacije i u tom smislu mi razumemo i ovo konkretno rešenje.
Na samom kraju bih želeo da istaknem, da je predviđen jedan dosta ambiciozan rok predlogom zakona za donošenje uredbi, 45 dana od dana stupanja na snagu zakona. Ja se nadam će sve te uredbe biti donete u zakonskom roku, bez obzira što će biti predizborna kampanja i ja bih želeo kada bismo našu odličnu saradnju nastavili i u smislu da imamo mogućnosti da vidimo nacrte tih uredbi pre nego što budu usvojene. Možda ćemo imati neke konstruktivne predloge da zajedničkim snagama ovaj sistem bude uređen na što bolji način. Zahvaljujem se.

Gospođo predsednice, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati ova tri Predloga zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu vanrednog zasedanja Narodne skupštine.
Ja bih malo detaljnije govorio o jednom sporazumu, tačnije o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti.
Ovde u Narodnoj skupštini obično nema neke velike rasprave u vezi sporazuma, konvencija, a ipak smatramo da se radi o jednoj vrlo značajnoj konvenciji koja će i u praksi doneti neke vrlo pozitivne promene u budućnosti.
Radi se o dokumentu Saveta Evrope. Vi ste rekli gospodine, prvi potpredsedniče Vlade da je ona otvorena za potpisivanje 1980. godine, dopunjena je sa tri dodatna protokola i potpisalo ju je ukupno 41 zemlja, članica Saveta Evrope, do današnjeg dana, od 47.
Sa druge strane, postoji jedan instrument EU, a to su evropska partnerstva ili grupacije za teritorijalnu saradnji, tzv. EGTC. One su instrument EU, a ne Saveta Evrope, ali mi smatramo da Madridska konvencija može da služi kao pravni osnov za učestvovanje lokalnih samouprava u međuregionalnoj saradnji EGTC između zemalja članica EU ili Saveta Evrope.
Principi funkcionisanja EGTC su direktno inspirisani i proizilaze iz Madridske konvencije i njenih protokola, EU je kreirala nekoliko modela mehanizama teritorijalne saradnje. Između ostalih je 2006. godine donela Uredbu o uspostavljanju EGTC. Svrha formiranja EGTC je bila da se olakša i promoviše prekogranična saradnja međuregionalna saradnja među članicama sa posebnim naglaskom na jačanje ekonomske i socijalne kohezije.
Formiranjem EGTC kreira se pravni okvir za prekograničnu i međuregionalnu saradnju, a osnivački akt EGTC omogućuje da se u projekte prekogranične saradnje uključuju i lokalne samouprave iz trećih zemalja. Znači, ne članica EU.
Da se vratimo na Madridsku konvenciju, od prijema u članstvo Saveta Evrope 2003. godine, Srbija je preuzela obavezu ratifikacije brojnih dokumenata, pa i Madridske konvencije. Ona je važna zbog toga što se u preambuli ove konvencije spominju regionalni, urbani, ruralni razvoj, zaštita životne sredine, poboljšanje javnih olakšica i usluga i uzajamna pomoć u vanrednim situacijama. Znači radi se o praktičnim ciljevima, o ciljevima čije ostvarivanje donose boljitak za građane zemalja članica Saveta Evrope, pa i Republike Srbije.
Ova konvencija predstavlja okvir i za uspostavljanje i jačanja bilateralnih i trilateralnih oblika saradnje. U članu 1. ove evropske okvirne konvencije piše da će svaka ugovorna strana olakšavati i podstaći prekograničnu saradnju između teritorijalnih zajednica, mislim da su ti ciljevi u interesu građana Republike Srbije.
Jedan od temelja Madridske konvencije je i princip subsidijarnosti, taj princip naravno poznaje i Ustav Republike Srbije, kako se to u praksi primenjuje od 2006. godine, kada je donet Ustav Republike Srbije to je već drugo pitanje, ali se mi nadamo da će sazreti uslovi za to da odluke budu donošene u budućnosti što bliže građanima. Znači ono što se može rešiti na nivou jedinice lokalne samouprave, nek se rešava na tom nivou. Ono što se može rešavati na nivou AP Vojvodine, treba tamo da se rešava. Naravno, postoje neki poslovi, nadležnosti, odluke koje treba da budu donete na nacionalnom nivou, na nivou Republike Srbije.
Koliki značaj evropsko zakonodavstvo pridaje principu supsidijarnosti vidimo i po tome da je on definisan članom 5. Lisabonskog ugovora i da se u Lisabonskom ugovoru spominje najmanje 30 puta.
Takođe, 70% regulative EU tiče se problematike regiona, ravnomernog regionalnog razvoja i spuštanja, približavanja procesa odlučivanja na nivo što bliže građanima.
Kao što sam rekao, Madridska konvencija ima za cilj podsticanje saradnje lokalnih i regionalnih vlasti među državama potpisnicama putem zaključivanja sporazuma o prekograničnoj saradnji, radi unapređenja privredne saradnje, regionalnog razvoja, urbanog i seoskog razvoja, transporta, turizma, zaštite životne sredine, kulture, obrazovanja i uzajamne pomoći u vanrednim situacijama.
Ono što je važno, jeste da ovaj konvencija sadrži i konkretne modele sporazuma. Konkretno dva modela. Prvi model odnosi se na unapređenje prokogranične saradnje koja spada isključivo u nadležnost država, dok se drugim modelom definiše pravni okvir za zaključivanje sporazuma između teritorijalnih vlasti ili zajednica u granicama njihovih međunarodno-pravnih kapaciteta.
Bitno je istaći da je Republika Srbija potpisala ovu konvenciju koja će za nekoliko dana biti ratifikovana uz predaju izjave kojom je naglašeno da jedino Republika Srbija ima međunarodno-pravni subjektivitet ili kapacitet.
Postoji jedno otvoreno pitanje, da li ta izjava u praksi znači da će svaki budući sporazum o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih vlasti podrazumevati da ga Vlada Republike Srbije odobri u formi prethodnog bilateralnog sporazuma sa Vladom druge države? Ja mislim da to proizilazi iz ove izjave koju je Republika Srbija dala prilikom potpisivanja ove Evropske okvirne konvencije i to će u praksi značiti prethodno zaključivanje sporazuma sa drugim članicama - kao prva mogućnost ili kao druga mogućnost - izričita saglasnost Vlada zemalja potpisnica na sporazume koje će teritorijalne vlasti sklapati sa teritorijalnim vlastima drugih država članica, potpisnica ove evropske konvencije.
Ono što je za nas najbitnije jeste, i nisam slučajno spominjao „egtc“, bez obzira što se radi o instrumentu EU a ne Saveta Evrope, jeste da se ratifikacijom ove konvencije stvara pravni osnov za punopravno članstvo naših opština u „egtc“.
I sada bih o praksi, sada bih govorio o povezivanju opština iz Republike Srbije, Republike Rumunije i Mađarske. Radi se povezivanju koje postoji i u formalnom smislu od 2009. godine, ali zbog toga što nije postojao pravni osnov za to da opštine iz Republike Srbije budu partner u formalno-pravnom smislu lokalnim samoupravama iz spomenute dve države, naše lokalne samouprave su mogle da budu samo posmatrači, što je dovelo do određenih nedostataka u smislu da građani RS, žitelji, stanovnici tih naših opština nisu mogli da u najpozitivnijem smislu profitiraju od povezivanja lokalnih samouprava iz te tri države.
Radi se o slučaju „Banat tripleks konfinijum egtc“. Formiranje „Banat tripleks konfinijum egtc“ je počelo sastankom 50 čelnika gradova i opština iz tri grupe pograničnih opština Mađarska, Rumunija i Srbija. Konkretno, radi se o opštinama sa severa AP Vojvodine iz Bačke i Banata i te opštine su 17. juna 2009. godine donele odluku da se formira tripartitna prekogranična „Banat tripleks konfinijum egtc“.
Osam naših opština, osam opština iz RS se obratilo 2009. godine Vladi Srbije i te opštine su upoznale nadležne organe o njihovoj nameri da učestvuju u „Banat tripleks konfinijum egtc“, ali je molba lokalnih vlasti bila odbijena najpre od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u septembru 2009. godine, a zatim i od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava u maju 2011. godine.
U obrazloženju oba ministarstva kao glavni razlog za odbijanje navedeno je da naš pravni sistem i pravni sistem RS ne dozvoljava lokalnim samoupravama da učestvuju u takvoj vrsti prekogranične saradnje, takođe da Srbija nema potpisane bilateralne ugovore sa članicama EU i da nacionalno zakonodavstvo ne reguliše učešće lokalnih samouprava u „egtc“.
Ova situacija će se promeniti sada kada će biti ratifikovana u ovom cenjenom domu ova Evropska okvirna konvencija.
Spomenute vojvođanske opštine su odlučile da do ratifikacije Madridske konvencije u ovom projektu učestvuju kao posmatrači. U listi zaključaka u osnivačkom aktu je između ostalog navedeno i da nepostojanje bilateralnih sporazuma između Srbije i Mađarske i Rumunije ograničava modele prekograničke saradnje, kao i da usporava razvoj u prekograničnim opštinama.
Neophodno je da Srbija usvoji regulativu koja je kompatibilna Madridskoj konvenciji, a kojom će se utvrditi pravo lokalnih vlasti da učestvuju u ovim projektima, ali i obezbediti odgovarajuća finansijska sredstva neophodna za realizaciju prekogranične saradnje.
Ono što mi očekujemo od ratifikacije Madridske okvirne konvencije jeste da ove naše lokalne samouprave koje su pokušale još 2009. godine da formiraju zajedno sa lokalnim samoupravama iz Mađarske i Rumunije „Banat tripleks konfinijum egtc“, postanu punopravne članice tog grupisanja lokalnih samouprava i prekogranične saradnje. Jedino je nejasno da li će se doneti poseban zakon na osnovu ove evropske konvencije koja će postati deo našeg pravnog sistema ili će se ta konvencija neposredno primenjivati i jedino će biti neophodno da Vlada da saglasnost na prekograničnu saradnju i naših lokalnih samouprava, opština i gradova iz Republike Srbije.
Želim da kažem i to da je deo našeg koalicionog sporazuma sa SNS da će do početka otvaranja pregovora o Poglavlju 22 – regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, doneti zakon kojim će se uspostaviti pravni okvir za učešće subjekata sa sedištem u RS i osnivanju i radu evropskih partnerstava za teritorijalnu saradnju „egtc“. To će se dogoditi za nekoliko dana ratifikacijom Madridske konvencije.
Još jednom da ponovim, radi se o jednom sporazumu koji će i u praksi doneti boljitak za građane RS. Radi se o praktičnim stvarima, a podržaćemo i ostala dva predloga zakona koji se nalaze na zasedanju Narodne skupštine. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo predsednice, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Zoltan Pek je u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara govorio o ovim predlozima zakona i najavio podršku za predlog budžeta Republike Srbije za 2016. godinu.
Želeo bih samo da istaknem nekoliko činjenica i malo bi podrobnije govorio o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, pošto je ovaj Predlog zakona u senci budžeta, što je i razumljivo.
Što se tiče samog budžeta, želeo bih da kažem da je izuzetno bitno, a jako je bilo malo reči o tome danas, da je obezbeđeno dve milijarde dinara za Železnicu Beograd-Budimpešta. To smatram da je jedan izuzetno važan projekat, ne samo za taj kraj, ne samo za AP, ne samo za Beograd, ne samo za Novi Sad, ne samo za Suboticu, nego za čitavu Republiku Srbiju.
Pored toga, od izuzetnog je značaja što su posle nekoliko godina obezbeđena sredstva za takozvani ipsilon krak. Želeo bih da se zahvalim predsedniku Vlade gospodinu Vučiću što je održao svoju reč, pošto je 2. jula ovde u Narodnoj skupštini, kada sam u vezi tog projekta postavio pitanje, obećao da će taj projekat biti posle nekoliko godina u budžetu za narednu godinu i nastavljamo zahvaljujući prihvatanju amandmana Saveza vojvođanskih Mađara i izgradnju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, što isto smatram projektom ne samo od značaja za Suboticu i taj kraj, tu regiju, nego za Republiku Srbiju, pošto se radi o najstarijoj zgradi pozorišta u Republici Srbiji.
Zbog toga i zbog ostalih razloga iznetih od mog kolege, mi ćemo podržati budžet za narednu godinu.
Ono o čemu bi želeo da govorim malo podrobnije to je Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i rekao bih da tu imamo nekoliko amandmana i ja se nadam da će ti amandmani biti usvojeni od strane Vlade Republike Srbije.
Mi razumemo situaciju, ekonomska situacija je teška i treba da uzmemo u obzir potencijale budžeta Republike Srbije i ne smemo biti irealni. Isto tako treba da se postavi balans između potrebe investiranja u poljoprivredu Republike Srbije i ostatka i opstanka malih poljoprivrednih gazdinstava. Zbog toga smo mi podneli nekoliko amandmana.
Smatramo da je bitno da poljoprivredni proizvođači znaju unapred na šta mogu da računaju i na koja sredstva mogu da računaju. Mi smo se još pre pet-šest godina borili za to da to bude zakonska materija i da zakonom bude određeno koliko će te subvencije iznositi u narednoj godini. Do sada je u zakonu pisalo do 6.000 dinara.
Mi smo imali dve mogućnosti kada smo razmišljali o tome da li i kakve amandmane da podnesemo. Jedna je mogućnost populističke prirode, mogli smo da predložimo da sve ostane po starom, to bi bilo nerealno i to naravno ne bi bilo prihvaćeno.
Druga mogućnost je da ipak damo neki limit, neki minimum koji bi poljoprivredni proizvođači dobijali. Radi se o osnovnim podsticajima i o regresima za gorivo i đubrivo i seme. Do sada je to bilo dva puta po 6.000 dinara. Po ovom predlogu koji stoji u Predlogu zakona o izmenama i dopunama taj iznos bi mogao da bude i 15 dinara i 120 dinara i 2.000 dinara po hektaru godišnje i to smatramo da nije dobro i zbog toga smo predložili rešenje po kojem se isplaćuju sredstva po hektaru do 6.000 dinara, a u iznosu ne manjem od 4.000.
Mi smo to pisali još pre nego što je Fiskalni savet obelodanio svoje mišljenje o tome. Ukoliko ministarka poljoprivrede smatra da taj iznos treba da bude drugačiji, onda mi možemo dati ispravku amandmana. Možemo da umanjimo taj iznos, ali smatram da bi bilo jako bitno kada bi neki limit postojao i kada bismo uspeli da održimo neko rešenje po kojem bi poljoprivredni proizvođači uspeli da planiraju svoju proizvodnju u narednoj proizvodnoj godini.
Pored toga, jedan naš amandman se odnosi na rešenje koje je od strane Vlade predloženo da se briše, a radi se o merama podrške koje su davale jedinice lokalne samouprave i AP. Mislim da treba omogućiti jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodini da daje te mere podrške iz svojih sredstava, ako za to para ima. Nažalost, u dva navrata smo mi morali da vodimo bitku za opstanak ovog rešenja. U zakonu dva puta smo uspeli da sačuvamo ovo rešenje. Sada je ovo rešenje opet u opasnosti. Nadam se da će biti prihvaćen naš amandman. Zbog čega?
Evo ja sam pre dva dana pročitao na internetu da je na primer gradonačelnik Vranja, gospodin Zoran Antić, inače, ako se ne varam, iz Socijalističke partije Srbije, potpisao ugovore o davanju podsticajnih sredstava za poljoprivredu u visini od 15 miliona dinara. Mislim da je to odlično rešenje i to treba lokalne samouprave da rade ako za to imaju sredstva. Verovatno nemaju svi i verovatno nemaju sve lokalne samouprave u istoj meri.
Molim vas gospođo ministarka da ovu mogućnost kao mogućnost ne brišemo iz zakona. Možete da se informišete i o tome kako funkcioniše Fond za razvoj poljoprivrede, podvlačim Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.