Nećete naći ni jednu zloupotrebu, nećete naći bilo šta loše o poslovanju tog fonda i molim vas da obezbedite poljoprivrednim proizvođačima da imaju i ovu mogućnost u budućnosti.

Zahvalio bih se predsedniku Vlade na ovim objašnjenjima.
Imam potrebu samo da kažem - ja nisam ironično govorio o Vranju. Strašno pazim na to, pogotovo kada govorim o jugu Srbije. Ja nisam o tome ironično govorio, citirao sam samo jednu vest o tome da je gradonačelnik Vranja dodelio sredstva u visini od 15 miliona dinara, gradska sredstva za podsticaje u poljoprivredi. Ne znam da li je to istina. Ne znam da li se to desilo. To je bila Fonetova vest koju sam ja pročitao. To sam samo uzeo kao primer da ilustrujem da se to ne radi samo u AP Vojvodini, nego se radi i u drugim područjima Republike Srbije. Mi se zalažemo za to da tu mogućnost ostavimo i Vojvodini i lokalnim samoupravama da pomažu poljoprivredne proizvođače. Možda nisu takva vremena da oni to mogu da učine, ali će možda te mogućnosti biti za godinu ili dve.
Nadam se da ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi nećemo menjati svake godine, da ćemo ovo doneti pa će da važi nekoliko godina. Mi se zalažemo za opstanak te mogućnosti, podvlačim - mogućnosti, nije obaveza, ali je mogućnost da onaj ko može, to finansira na taj način.
Što se tiče generalno poljoprivrede, gospodine predsedniče, ja se apsolutno i mi se apsolutno slažemo sa vama i zbog toga sam malopre rekao da treba naći balans između potrebe investiranja u poljoprivredu. Znate da mi nismo stranka koju krasi demagogija, pogotovo ne kada se govori o budžetu. Mi smo bili kažnjavani pre nekoliko godina, znate odlično, zbog toga što smo govorili istinu o budžetu. Ali, treba naći balans između…

Završavam, hvala.
…potrebe investiranja u poljoprivredu i opstanka poštenih malih poljoprivrednih gazdinstava, a znate da ima i takvih.

Imao sam nameru da postavim pitanje premijeru Vučiću, ali pošto ga je gospodin Dačić odlično zamenjuje, ja bi njemu postavio pitanje, pored gospodina Dačića možda je pitanje i gospodinu Vulinu, pošto spada u njegov resor, radi se o migrantima i o situaciji vezano za migrante.
Sutra će se otvoriti novi granični prelaz Horgoš 2, ali, nažalost svi ljudi ne koriste granične prelaze nego koriste neke druge alternativne pravce zbog čega građani Republike Srbije imaju i te kako velike probleme, a ti građani nam se obraćaju i očekuju da postavimo ova pitanja. Pošto mi ne donosimo samo zakone nego je Narodna skupština i predstavnički dom građana Srbije onda je sasvim normalno da ja ova pitanja postavim.
Mislimo da građani u Subotici i prevashodno na teritorij opštine Kanjiža ne mogu normalno da žive zbog toga što u Kanjižu dnevno dođe između 1000 i 1500 migranata. Pedeset metara od gradske kuće u parku se nalaze ti ljudi. Jednostavno ljudi, građani Kanjiže nisu u mogućnosti da izvedu svoju decu na igralište, ne mogu da koriste javne površine, ne mogu da žive normalnim života, zbog toga što, ponavljam još jedanput, između 1.000 i 1.500 ljudi dolazi na teritoriju Kanjiža.
Kanjiža se naziva decenijama gradom tišine. Kanjiža ima 9.500 stanovnika, žitelja i u taj mali grad stiže između 1.000 i 1.500 migranata svakog dana. Gotovo svakodnevno ima manjih incidenata između migranata. Hvala Bogu tih incidenata nema između migranata i lokalnog stanovništva, ali iz malo pre nabrojanih razloga građani polako gube strpljenje.
Postavio bih pitanje – šta Vlada Republike Srbije namerava da učini po ovom planu. Ja naravno znam da se radi o globalnom problemu da čak ni EU nema rešenje za ovaj problem, ali mislim da građani od Vlade Srbije očekuju problem i da li može očekivati, a i Subotica neku finansijsku podršku od Vlade Republike Srbije. Znam, gospodine Vulin, da vi sutra dolazite u Kanjižu, ali sam ja hteo da postavim pitanje premijeru i želeo bih kad bi on došao u Kanjižu i uverio se o kakvom se stanju radi. Hvala vam.

Zahvaljujem se na odgovorima. Mogu i ja da potvrdim da Kanjiža neće prihvatni Centar za migrante ili Centar za azil, mesto za odmor van grada, za migrante da, ništa izvan toga ne dolazi u obzir.
Ti ljudi neće da ostanu u Srbiji i to je jasno, ali svakog dana dolazi 1000 do 1.500 ljudi. Ne znam, mislim da nije za pohvalu i nije dobra informacija da migranti Srbiju smatraju omiljenim mestom. Humanost, da. Ali, mislim da treba voditi računa pre svega o građanima Republike Srbije i onda se postavljaju određena pitanja, kako ti ljudi dolaze do Subotice i Kanjiže? Da li mi čuvamo naše južne granice? Kako ti ljudi dolaze?
Sledeće pitanje, ti migranti idu kroz njive, voćnjake, pričinjavaju ogromnu štetu poljoprivrednim proizvođačima, i ko će da nadoknadi tu štetu našim građanima, poljoprivrednim proizvođačima?
Kada sam govorio o finansijskog podršci, ja sam mislio na konkretnu podršku i za rad Javnog komunalnog preduzeća, npr. u Kanjiži, zbog toga što, zbog velikog broja migranata, oni imaju mnogo više posla, npr. dve velike traktorske prikolice, smeća dnevno odnose iz parka 50 metara od Gradske kuće u Kanjiži.
U ugostiteljskim objektima, nema mesta, u poštama gde se podiže novac, puni su redovi migranata, a to je tako i ovde u Beogradu, 100 metara od nas u Glavnoj pošti, a tako je u Subotici, tako je u Kanjiži, tako je u još nekim mestima.
U autobusima nema mesta za domaće državljane, za naše građane, pošto je prepun migranata. Ogromni su gubici u turizmu, evo npr. u Kanjiži, to će vam sutra govoriti, samo u avgustu će biti 4 velike manifestacije, sa po oko 3000 do 4000 gostiju, a ljudi otkazuju rezervaciju u hotelima, u Kanjiži u Banji Kanjiža. Ko će te štete da nadoknadi?
Zbog toga sam rekao, naravno da Srbija nije izazvala ovu situaciju, naravno da se radi o globalnom problemu, ali mislim da Vlada ozbiljnije treba da pristupi rešavanju ovih problema. Hvala.

Zahvaljujem se na odgovorima, gospodine Vulin i ja se nadam da vi shvatate da smo na istoj strani. Moje je samo da kandidujem ove probleme za razmišljanje i nema drugog državnog organa koji treba ovim pitanjima da se bavi, osim Vlade Republike Srbije.   
Verovatno ćete ove stvari čuti sutra u Kanjiži od građana Kanjiže. Ja vam preporučujem da ne razgovarate samo sa predsednikom opštine, na primer, i sa čelnicima Kanjiže, već porazgovarajte sa građanima, sa žiteljima Kanjiže i saslušajte šta oni kažu. Oni su tolerantni, saosećajni sa migrantima, ali jednostavno ne mogu da žive normalno u gradu u kojem su normalno živeli pre pola godine i u kojem su normalno živeli decenijama unazad.
Što se tiče krivičnih dela, da, migranti ne prave krivična dela, da rade, izvršavaju određene prekršaje. Živo bi me interesovalo kako bi naša policija reagovala kada bi se naši građani ponašali u našim parkovima širom Srbije kako se ponašaju migranti. Mislim da bi dobijali prekršajne prijave.
S druge strane, za kraj, što se zida tiče, kao što znate Mađarska ima ambasadora u Republici Srbiji, on se zove Atila Pinter. Ja verujem da vi njega poznajete, ova pitanja postavite njemu. Ja niti sam portparol Mađarske, niti mi o ovome treba da razgovaramo. Mi treba da razgovaramo o zadacima Vlade Republike Srbije. Moje je da pitam, vaše je da odgovorite i ja se zahvaljujem što ste odgovorili na ova pitanja. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da doprinesemo tome da naši građani u Subotici, u Kanjiži u Preševu i u još nekim lokalnim samoupravama mogu da žive normalnim životom. Trenutno, nažalost, ne mogu da žive normalnim životom ni 50 metara od gradske…

Poštovana gospođo potpredsednice Vlade Udovički, gospodine ministre Vujoviću, gospodine ministre Tasovac, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti ispred poslaničke grupe SVM o Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i o Predlogu zakona o registru zaposlenih, izabranih i imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih servisa, a moj kolega Zoltan Pek će govoriti o setu predloga zakona iz oblasti finansija.
Nas nikada nije u SVM krasila demagogija i populizam, i ja neću govoriti o tome, kao što niste ni vi ni najmanje, gospođo Udovički, o tome, da tu ima nekih drugih mogućnosti i drugih rešenja. Nažalost nema.
Mi smo došli, ova država je, zahvaljujući prethodnih decenija i prethodnih godina, došla do zida i donošenje jednog ovakvog zakona je neophodnost. Bilo bi neodgovorno kada bih ja govorio o tome da postoje neka druga rešenja i ima nekih drugih mogućnosti.
Reforma javnog sektora je svakako neophodan preduslov i za efikasniju javnu upravu i za konsolidaciju javnih finansija u Republici Srbiji i zbog toga sam rekao da bez ovog zakona mi jednostavno ne možemo razmišljati o ostvarivanju ovih ciljeva.
Svakako je cilj koji moramo podržati - smanjenje troškova i povećanje kvaliteta javnih usluga. Jako je dobro što Vlada nije izabrala metod linearne racionalizacije, metod lineranog otpuštanja, tzv. sistem kosilice, kolokvijalno, kako to ljudi i građani nazivaju. Dobro je što ćemo doći u situaciju da će se ukinuti Zakon koji je predviđao zabranu zapošljavanja, a taj Zakon je dovodio do apsurda u jako puno slučajeva. To je svakako pozitivna strana ovog zakona, odnosno ovog Predloga zakona. Mogao bih da se slažem sa vama i u tome da neće doći do otpuštanja kod svakog korisnika javnih sredstava u svakoj organizaciji, u svakom državnom organu, u svakoj javnog službi i to tvrdim na osnovu toga što će za određene poslove ova država morati da angažuje i novozaposlena lica za određene poslove, za određene nadležnosti. Ova država i organi javne službe nemaju dovoljan broj izvršilaca, tu pre svega mislim na proces pridruživanja EU i na čitav set tih pitanja.
Zbog toga mi ne možemo govoriti o ovom zakonu kao o zakonu o otpuštanjima, mada, kao što sam rekao na početku, treba nedvosmisleno reći, kao što ste i vi rekli, da će dolaziti do racionalizacije. Pretpostavljam da do te racionalizacije do kraja 2018. godine neće dolaziti samo u manjoj meri da te racionalizacije ne mogu biti, nažalost, samo kozmetičke, ali je to posledica prethodnih godina, pa čak i prethodnih decenija.
Svakako je za pozdraviti i nadamo se ispunjenju cilja koji je spomenuti u obrazloženju ovog predloga zakona, a to je da se rashodi na zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8% BDP smanje na 8% godišnje. Ako će se to desiti, onda će to svi građani Republike Srbije osetiti jer će ta sredstva ići u razvoj infrastrukture, u izgradnju novih škola ili obnovu škola, vrtića itd, i doći će do rasterećivanja privrede. Zbog toga sam rekao i sada već drugi ili treći put ponavljam da je ovaj zakon, nažalost, neophodan.
Nije prvi zakon koji je ovu oblast regulisao ili koji će ovu oblast regulisati, a koji je donet od strane ovog visokog doma, od Narodne skupštine Republike Srbije. Godine 2009. doneta su dva zakona. Ti zakoni još uvek važe. Jedan je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, a drugi zakon je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
Želeo bih da jednim primerom potkrepim svoju tvrdnju da se ovde ne radi o lineranoj racionalizaciji ili o sistemu kosilice, kako to ljudi kolokvijalno nazivaju, a odnosi se na buduću racionalizaciju vezano za lokalnu administraciju.
Prema ovom zakonu iz novembra 2009. godine bilo je predviđeno da, bez obzira na razne objektivne parametre, lokalna samouprava može angažovati četiri zaposlena na 1000 stanovnika, znači, četiri zaposlena izvršioca na 1000 stanovnika određene lokalne samouprave, znači, opštine ili grada.
Prema ovom predlogu zakona, u zavisnosti od pažljivo odabranih objektivnih kriterijuma, taj broj se kreće u rasponu od 9,5 do 18,5 zaposlenih na hiljadu stanovnika. Znači, ovde se sa jedne strane radi o povećanju, a sa druge strane se radi o uzimanju u obzir određenih vrlo jasno postavljenih kriterijuma za određivanje broja zaposlenih na 1000 stanovnika u lokalnoj samoupravi.
Kada smo kod ove teme, želeo bih da istaknem jedno rešenje koje je predviđeno Predlogom zakona. To se odnosi na broj zaposlenih na neodređeno vreme u jedinici lokalne samouprave i taj broj se uvećava za 0,3 zaposlena na 1000 stanovnika za svaki jezik nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave.
Želim i zarad javnosti da kažem u ovom visokom domu da je, prema Zakonu iz 2009. godine, još uvek važećem, koji reguliše istu ovu oblast, predviđeno da se obezbedi 0,1 zaposleno lice na 1000 stanovnika za svaki jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji opštine ili grada. Znači, umesto 0,1, sada ćemo imati cifru od 0,3.
Kada smo pisali amandmane, o tome ću govoriti malo kasnije, imamo i amandmane jer se uvek sve može još više poboljšati, mi smo razmišljali da li da povećamo ovu cifru od 0,3, ali smo odlučili da to ne činimo zbog toga jer bi to bilo s jedne strane nekorektno, s naše strane, a sa druge strane, to bi bilo neodgovorno. Zašto to tvrdim? Tvrdim zbog toga što je 2009. godine ovaj od mene spomenuti Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, taj predlog zakona nije predviđao uopšte izuzetak, s obzirom na to koliko jezika je u službenoj upotrebi na teritoriji opštine ili grada i bio je naš amandman da se to predvidi. Mi smo sa tadašnjom vladom uspeli da se dogovorimo da to bude 0,1. Taj naš amandman je tada usvojen, 2009. godine, tako da je postao deo zakona.
Sada je Predlogom zakona predviđeno umesto 0,1 – 0,3. Ako je to Vlada na takav način regulisala i ako imamo u vidu vrlo tešku ekonomsku situaciju, onda mislim da bi bilo nekorektno i neodgovorno sa naše strane da mi tu predložimo umesto 0,3 – 0,4 ili 0,5 ili ko zna već koliko.
Sa druge strane, želim da podvučem da je izuzetno bitno što je ovo predviđeno Predlogom zakona, jer nije svejedno da li je u jednoj, bilo kojoj lokalnoj samoupravi, u službenoj upotrebi samo srpski jezik i ćirilično pismo, ili je u službenoj upotrebi jezik još određene nacionalne manjine ili više nacionalnih manjina, kao što je primer za to u Novom Sadu, Subotici i, hvala Bogu, u bezbroj lokalnih samouprava na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a ne samo na području AP Vojvodine. Takve lokalne samouprave postoje i u istočnoj Srbiji, i u južnoj Srbiji i skoro svugde na teritoriji Republike Srbije.
Malo pre sam rekao da imamo i određene amandmane i mislim da se nećete iznenaditi kad budete videli te amandmane, jer se radi o temi o kojoj smo mi već prethodnih meseci, pa čak i prethodnih godinu dana, prethodnih 14 meseci, razgovarali. Mi jednostavno ne želimo da propustimo priliku da ova rešenja ugradimo u ovaj Predlog zakona, jer bi to bilo neodgovorno sa naše strane, to bi bio veliki propust, kao što bi bilo neodgovorno kada bismo predložili 0,4 umesto 0,3, o čemu sam malo pre govorio.
Imamo vrlo laku situaciju mi u poslaničkoj grupi Saveza vojvođanskih Mađara, zbog toga što ste vi, gospođo Udovički, zaduženi i za manjinska pitanja u Vladi Republike Srbije i ne treba nekom drugom članu Vlade da govorimo o tome, pošto to spada u vaš resor. Vi odlično poznajete situaciju i znate da je Ustavom predviđeno da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. Znate i to da je trenutna situacija, što se ovog pitanja tiče, daleko od ove ustavne garancije, od ovog rešenja koji Ustav predviđa od 2006. godine. Za to, naravno, ne može da bude kriva ova Vlada, nije kriva ni prethodna, nije kriva ni ona pre te vlade, nego je to rezultat okolnosti koje smo mi imali prethodnih 25 godina, a možda i više.
Zahvaljujući tim okolnostima, pripadnici nacionalnih manjina, ja tu naravno ne govorim samo o mađarskoj manjini nego govorim i o bošnjačkoj i o albanskoj i o romskoj, bugarskoj, rumunskoj i svakoj drugoj nacionalnoj manjini, pripadnici tih nacionalnih manjina ni izbliza nisu zastupljeni u državnim organima, organizacijama, javnim službama, pokrajinskoj ili lokalnoj samoupravi, kako bi to trebalo da bude i daleko su ispod srazmere koju čine u stanovništvu i Republike i određenih pojedinih svih lokalnih samouprava.
Pošto sam započinjao time da će nesporno dolaziti do otpuštanja, smatramo vrlo bitnim da se prilikom određivanja maksimalnog broja zaposlenih u određenim organima, organizacijama, javnim službama, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, vodi računa o ovoj ustavnoj obavezi, o članu 77. stavu 2. Ustava i da se vodi računa o tome da se ne desi da se otpusti i onaj mali broj zaposlenih u lokalnoj, pokrajinskoj ili državnoj administraciji ili u javnim službama, jer ćemo onda doći u još veću disproporciju i onda će nam trebati još više vremena da bismo uključili pripadnike nacionalnih manjina u rad državnih organa i da ne nabrajam sve ostale organizacije, lokalne, pokrajinske, javne službe itd.
Vlada je u ovom Predlogu zakona, u članu 7. definisala na koji način se određuje maksimalan broj zaposlenih. To je jedan vrlo detaljan član, jedno vrlo detaljno, sveobuhvatno rešenje. Ovde ima više kriterijuma i mi smo našim amandmanom predložili da se doda još jedan kriterijum, a suština tog kriterijuma jeste da su organi nadležni za dostavljanje predloga o maksimalnom broju zaposlenih, dužni da svoje predloge zasnuju naročito, i onda ide, između ostalih – obavezi vođenja računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika koji se govore na području državnog organa, javne službe, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Šta bi to trebalo da znači u praksi? Naravno da ne znači pozitivnu diskriminaciju za pripadnike nacionalnih manjina u smislu da sad ne sme neko da bude otpušten zbog toga što je Mađar, Albanac, Bošnjak itd. Ali, radi se, prema našem predlogu, o tome da ukoliko imamo dva zaposlena koji imaju iste rezultate u radu, a može da ostane samo jedan, sada ja uprošćavam maksimalno, onda zbog toga da bi građani koji žive na području određene lokalne samouprave i da bi mogli da konzumiraju svoja prava vezano za službenu upotrebu jezika, onda ostaje onaj koji ume da komunicira na njihovom maternjem jeziku. Ovde čak i ne ulazimo u to ko se kako izjašnjava, nego je bitno da građani mogu da konzumiraju i ostvaruju svoja prava.
Ovo rešenje ne treba da vam se čini kao neko novo rešenje, ovo rešenje smo praktično usaglasili tokom novembra, kada smo razgovarali o Nacrtu zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Ovde se radi o istovetnom rešenju.
Zašto je bitno da ovo rešenje, ovaj naš amandman bude usvojen i da bude deo Predloga zakona odnosno usvojenog zakona? Zbog toga što ako ovo ne bismo uradili, onda bismo došli u situaciju da početkom 2019. godine, uveren sam, tada bismo imali još gore pokazatelje, vezano za nacionalnu strukturu zaposlenih, nego što imamo sada. Ovo rešenje će doprineti tome da se to stanje popravi. Naravno, ne preko noći. Mi smo svesni toga da je to jedan izuzetno dugačak period, ali mora da se krene.
Ne radi se o novom rešenju ni zbog toga što je suština ovog rešenja predviđena i našim koalicionim sporazumom, koji je SNS sklopila sa Savezom vojvođanskih Mađara, a sa druge strane, ovo rešenje je predviđeno i Akcionim planom za Poglavlje 23. To je jedan javni dokument, koji je bio na internet prezentaciji određenih državnih organa. Sada se radi novija verzija tog Akcionog plana, možda je već i završena i poslata, ali je ovo rešenje inkorporirano u taj akcioni plan i zbog toga smatramo da ne bi trebalo da amandman bude sporan.
Još vrlo kratko, o drugom predlogu zakona, o zakonu o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih, lica kod korisnika javnih sredstava, tu imamo dva amandmana, i suštinski se radi o jednom rešenju.
Amandman se odnosi na to da taj registar koji će sadržavati oko 40 raznih podataka vezano za svakog zaposlenog, imenovanog, postavljenog, angažovanog lica sadrži i podatak o nacionalnoj pripadnosti, uz naravno, poštovanje ustavne odredbe o dobrovoljnosti, prema kojoj niko nije u obavezi da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti i kao korektiv tome ili toga, podatak o tome, pošto je to jedan objektivan podatak, na kom jeziku je stečeno osnovno i srednje obrazovanje za datog zaposlenog, imenovanog, postavljenog, angažovanog lica.
Mislimo da je ovo neophodan preduslov, jednostavno moramo da znamo koliko mi imamo zaposlenih da bismo mogli da povećavamo udeo pripadnika nacionalnih manjina.
Ja se nadam da će ti naši argumenti biti uvaženi i amandmani usvojeni. Hvala vam.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, ja ću imati pitanje za predsednika Vlade.
Juče je održana zajednička sednica Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske. Ovo je bila druga zajednička sednica, a prva je bila pre godinu dana u Beogradu. Potpisana su ukupno četiri međudržavna sporazuma.
Ja mislim da je najvažniji dokument, koji je juče potpisan u Budimpešti, izjava o namerama o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza. Mislim da to nije samo moje mišljenje i nije mišljenje samo SVM, i to kažem na osnovu toga što je ovaj dokument bio jedini od ova četiri koji je potpisan od strane dvojice premijera. Svi ostali dokumenti su od strane resornih ministara.
Za nas je od izuzetnog značaja što je ova izjava potpisana i pitanje bi se odnosilo na to o kojim se tačno projektima radi iz oblasti infrastrukturnih veza, iz oblasti saobraćaja? Tu mislim i na drumski saobraćaj i na železnički i na rečni saobraćaj. Da li delite naše razmišljanje, gospodine predsedniče Vlade, da se ovde ne radi samo o saobraćaju, da ovi projekti mogu da pokrenu privredu, i to ne samo na severu Vojvodine, nego na teritoriji čitave Republike Srbije?
Odmah da vam kažem i da pomognem malo. Znam da vi to odlično znate, ali ja želim da istaknem da je jedan od najbitnih projekata razvoj železničke infrastrukture između Subotice, Segedina i Baje. Mislim da je to jedan od najbitnijih i najevidentnijih rezultata naše saradnje ovde u Republičkoj vladi, jer pre godinu dana malo ko je u Beogradu znao za taj projekat i za nekoliko meseci su svi uvideli u Vladi Republike Srbije da se radi o veoma značajnom projektu i zajedničkim snagama tražimo finansijere za realizaciju tog projekta.
Mi mislimo da zahvaljujući tom projektu može da se oživi privreda na teritoriji severne Vojvodine, na tom području Republike Srbije i da se može desiti nešto slično, kao što se desilo u zapadnom regionu Republike Mađarske pre nekoliko godina, pre nego što su ušli u EU.
Znači, pitanje je da li delite naša razmišljanja i šta građani Srbije imaju od ove juče potpisane izjave?

Zahvaljujem se gospodine predsedniče Vlade. Mislim da je bitno da i građani Republike Srbije čuju da se i ovih dana razgovara sa Vladom Mađarske o zajedničkim infrastrukturnim projektima, da se otvaraju novi granični prelazi, kao što ste rekli novi granični prelaz Horgoš 2 će se otvoriti za mesec dana i još dva granična prelaza će se otvoriti na granici Srbije i Mađarske u naredne dve godine.
Pored toga razvija se zajedničkim snagama i putna infrastruktura i železnička i plovni putevi. Imao bih jedno dopunsko pitanje, pošto ste spomenuli „Ipsilon krak“, on se pored Subotice gradi od sredine osamdesetih godina, ako se ne varam.
(Aleksandar Vučić: Od 1982. godine.)
Od 1982. godine, svi žitelji i grada Subotice, tog regiona očekuju da se taj projekat što pre završi i moje pitanje najkonkretnije moguće bi se odnosilo na to – kada građani koji žive u Subotici, ali ne samo građani Subotice, nego svi koji voze kamion preko Subotice, svi oni koji stanuju u centru Subotice, mogu očekivati da se završi taj projekat iz najmanje dva razloga?
Prvo zbog toga da se taj teretni saobraćaj izmesti iz centra Subotice, sa druge strane zbog razvijanja slobodne zone u Subotici što je vrlo značajno za privredu Severno bačkog okruga AP Vojvodine, a verujem i Republike Srbije. Mi bismo želeli da verujemo u to da ako će biti finansijskih sredstava da će se taj projekat moći završiti u roku od dve godine.
Jako puno puta su ponovo započeti radovi prethodnih godina na tom projektu uglavnom u predizbornim kampanjama. Poslednji put 2011. godine, ali verujte građani grada Subotice očekuju da se taj projekat sledeći put, kada se radovi pokrenu i završe i da se ne čeka opet sledeća izborna kampanja da bi se tamo nešto radilo nego da bi građani grada Subotice konačno doživeli da se taj projekat završi i da ogromni šleperi ne voze u centru Subotice, na primer Zagrebačkom ulicom. Kada sledeći put budete dolazili u Suboticu pitajte bilo kog građanina, žitelja Subotice gde je Zagrebačka ulica i koja vozila prolaze tamo u samom centru Grada Subotice. To jednostavno nije normalno i očekujemo da ova Vlada reši taj problem. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Replika na izlaganje gospodina Veselinovića koji je spomenuo, okrivivši SVM zajedno sa našim koalicionim partnerima na republičkom nivou, što nije izvršen prenos prava svojine na AP Vojvodinu.
Mislim da dvostruki aršini nisu dobri i da se moramo malo vratiti u vreme. Savez vojvođanskih Mađara je 19. septembra 2011. godine u raspravi po Predlogu zakona o javnoj svojini predložio da se javna svojina u korist AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave upisuje po automatizmu na način kako je predviđeno za pokretne stvari i kao što je to bilo predviđeno tada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, a vezano za građevinsko zemljište. Tada je predlog zakona obrazlagao tadašnji potpredsednik Vlade gospodin Božidar Đelić. Na žalost, taj amandman nije usvojen. Da je tada usvojen amandman SVM, već bismo ceo postupak završili i danas Narodna skupština ne bi morala da raspravlja o produženju roka iz Zakona o javnoj svojini.
To sam želeo da kažem zarad istine i zarad javnosti. Tada NDS nije postojala, pa se sada možemo igrati time da poslanici te stranke nemaju veze sa tim predlogom zakona i da poslanici te stranke nemaju veze sa pokrajinskom administracijom od 2011. godine kada je zakon stupio na snagu do današnjeg dana, ali želim da kažem da nije dobro kada se olako odričemo prethodnih stranačkih saboraca i koalicionih partnera. Da SVM tako razmišlja, DS danas ne bi bila na vlasti u pokrajini, već bi bio neko drugi premijer pokrajinske Vlade a ne Bojan Pajtić, pa vam predlažem da se ugledate na SVM po pitanju principijelnosti. Hvala.

Gospodine prvi potpredsedniče Vlade, gospođo predsednice, gospodine Vujoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM će glasati za izbor gospodina Vujovića za ministra finansija.
Već godinama govorimo o tome da treba stvoriti normalnu Srbiju. Nama je drago što to u zadnje vreme i premijer vrlo često kaže i svakako, ako želimo da stvorimo normalnu Srbiju onda treba zamišljati tu zemlju kao državu u kojoj svi plaćaju porez, u kojoj svi imaju iste obaveze, u kojoj se poštuju zakoni koje ova Narodna skupština donosi. Svakako treba stvoriti nova radna mesta, ta obaveza je više u nadležnosti ministra privrede nego što je u nadležnosti ministra finansija, ali je finansijska stabilnost jedan od preduslova za nova ulaganja i za stvaranje novih radnih mesta.
U današnje vreme zemlje su konkurenti jedni drugima u privlačenju stranih investitora, potencijalnih stranih investitora koji bi trebalo da stvore nova radna mesta, jer nažalost Srbija nije, kao što nisu ni ostale države iz našeg regiona, samostalno u stanju da stvori većinu eventualnih novih radnih mesta koja su nam potrebna.
Ukoliko želimo da budemo konkurentni na tržištu zemalja iz našeg okruženja, onda treba poraditi na stvaranju pravne države i vladavine prava sa jedne strane, a sa druge strane treba stvoriti zemlju u kojoj je pravna sigurnost na visokom nivou i treba stvoriti uslove za dolazak stranih investitora pružanjem signala o tome da je naša država normalna, uređena, pristojna država, kao što i premijer u poslednje vreme vrlo često govori.
Sa druge strane, treba nastojati da se stvori sistem koji će biti pravičan ili pravedan. Ne treba biti Džon Rols da bi se znalo, građani očekuju i zaslužuju da država bude pravedna, da svi plaćaju poreze i druge obaveze i da se zakoni na isti način primenjuju u odnosu na sve. To kažem zbog toga što u poslednje vreme građani vrlo često kažu, kažu i meni, a kažu u vama pretpostavljam, gospodine Vujoviću, kažu i drugim narodnim poslanicima i članovima Vlade, da je dobro da smo izmenili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da su predviđene strože kazne, jer država tako treba da reaguje. Svaka ozbiljna normalna država treba da naplati poreze i druge dažbine da bi mogla sa druge strane da izvršava one obaveze koje svaka moderna država treba da izvršava, a tu pre svega mislim na isplaćivanje penzija, plata, investicije u oblasti zdravstva, obrazovanja itd.
Građani imaju subjektivan osećaj, a bojim se da to nije samo subjektivno, da država u poslednje vreme, poslednjih godina pa i decenija nije sve učinila u interesu toga da te dažbine svi plaćaju. Kažu ljudi da se nekima pleni imovina zbog kašnjenja od nekoliko dana, a neki godinama ne plaćaju poreze, a radi se o enormnim iznosima. Znam da je puno učinjeno na tome poslednjih meseci ili poslednje dve godine, ali zamolio bih vas gospodine Vujoviću da se postarate da to bude još ozbiljnije i da svi ravnomerno plaćaju svoje obaveze. To kažem zbog toga što je Poreska uprava organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i treba ojačati kapacitete Poreske uprave da bi mogla da izvršava svoje obaveze.
Rekao bih još dve konkretne stvari, još dva konkretna očekivanja bih spomenuo prema vama, odnosno ministru finansija. Mi smo deo vladajuće većina i podržavamo rad Vlade i razgovaramo svakodnevno o rešavanju dva problema.
Prvi problem se odnosi na plaćanje doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja od strane poljoprivrednih proizvođača. Prema Zakonu o ministarstvima Ministarstvo finansija obavlja poslove državne uprave koji se odnosi na osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje i zbog toga spominjem ovaj konkretan problem. Već godinama imamo problem, a to se odnosi na to načelo pravičnosti ili pravednosti, o čemu sam malopre govorio, da svi poljoprivredni proizvođači imaju obavezu plaćanja doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja u istom iznosu, bez obzira da li obrađuju dva hektara zemljišta ili pola hektara zemljišta ili 235 hektara zemljišta. To jednostavno nije prirodno, nije pravično, nije pravedno.
Na isti način kao što ni zaposleni ne plaćaju doprinose, odnosno njihovi poslodavci u istom iznosu, ukoliko se radi o neto plati od 25 hiljada ili 125 hiljada dinara, što je prirodno, isto se mi zalažemo za to da svaki poljoprivredni proizvođač, koji od toga živi, plaća doprinose obaveznog socijalnog osiguranja, ali da država od njih očekuje da to plaćaju u srazmeri, srazmerno veličini poseda koji obrađuju i u srazmeri u odnosu na veličinu prihoda koji imaju od poljoprivredne delatnosti.
Mi smo već o tome razgovarali sa vašim prethodnikom prethodnih meseci. Namera je da se formira jedna radna grupa sa predstavnicima Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalnih pitanja i Ministarstva poljoprivrede, uključujući tu, naravno, i ljude iz poreske uprave. Zamolio bih vas da zajednički iznađemo jedan novi sistem koji će značiti povećanje prihoda državi, sa jedne strane, ali, sa druge strane, i da ovi nameti poljoprivrednim proizvođačima budu podnošljivi i u skladu sa načelom pravičnosti ili pravednosti treba da se izmeni Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2004. godine.
Na kraju bih želeo da spomenem još jedno očekivanje, još jedno pitanje u vezi čijeg rešavanja isto tako želimo da budemo partneri, a to pitanje se odnosi na donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine. To govorim zbog toga što je i Lazar Krstić, vaš prethodnih, a pre njega i Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, bio na čelu radne grupe koja je trebala da izradi nacrt zakona o finansiranju AP Vojvodine. Pretpostavljam da ćete vi biti sada na čelu te radne grupe, pošto prema Zakonu o ministarstvima vaše ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose na uređenje izvornih prihoda AP Vojvodine i mi smatramo logičnim da vi budete na čelu te radne grupe. Mi smo spremni da damo doprinos izradi tog zakona koji je trebalo da se izradi još pre šest godina. Nadam se da ćemo dobro sarađivati i po tom pitanju.
Želim vam puno uspeha na novoj dužnosti. Na narodne poslanike Saveza vojvođanskih Mađara uvek možete računati. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, za nas iz SVM je ovaj dan od posebnog značaja. Od posebnog je značaja zbog toga što smo se mi ovim temama poslednjih 10 godina jako puno bavili. Vodili smo bitku 10 godina za opstanak regionalnih i lokalnih javnih servisa. Pored toga, vodili smo bitku i za poštovanje načela pravne države zbog toga što smo se zalagali svo ovo vreme za mogućnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da budu osnivači medija.
Po našem Ustavu dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati, a prema članu 79. Ustava pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo između ostalog i na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. Zbog toga sam rekao da smo vodili bitku i za pravnu državu, pa čak i za vladavinu prava.
Mi smo u toj borbi ovih 10 godina bili praktično usamljeni. Imali smo saveznike u Partiji za demokratsko delovanje i u političkoj organizaciji SDA Sandžaka. Sa druge strane, imali smo stranke koje su dolazile na vlast, imali smo ministre, članove Vlade koji su se svih ovih godina zalagali za nasilnu privatizaciju medija ili ako vam se više sviđa termin za privatizaciju po svaku cenu regionalnih i lokalnih javnih servisa. Imali smo stručnjake ili eksperte, ako vam se više sviđa taj termin, koji su tvrdili da su manjinski mediji osnivani od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina, sa jedne strane i mediji čiji su osnivači lokalne samouprave, sa druge strane najveće pretnje slobodnom novinarstvu i nezavisnosti medija.
Mi smo svih ovih godina objašnjavali neumorno da je Ustav na našoj strani, da su pojedini zakoni na našoj strani, da nema jedinstvene evropske prakse koja bi mogla da bude nametnuta Republici Srbiji i koja bi značila da se svi mediji moraju po svaku cenu privatizovati zbog toga što ima nekoliko država članica i EU, i OEBS, i Saveta Evrope, koje države i dan danas imaju svoje regionalne ili lokalne javne servise, a čiji su osnivači lokalne samouprave.
Takvi mediji i danas postoje u Rumuniji, u Slovačkoj, u Mađarskoj, spominjem samo zemlje iz našeg regiona. Ali, bez obzira na to 2011. godine je doneta medijska strategija. Tada nisu bile na vlasti stranke koje su danas na vlasti, ili većina tih stranaka nije bila u vlasti. Ta medijska strategija 2011. godine je predvidela da nacionalni saveti nacionalnih manjina ne mogu da budu osnivači medija i da svi mediji čiji su osnivači lokalne samouprave moraju da budu privatizovane.
Tada smo mi bili deo vladajuće većina i zalagali smo se za izmenu tog nacrta medijske strategije u junu 2011. godine i delimično smo bili uspešni pošto je u finalnoj verziji medijske strategija koja je doneta 28. septembra 2011. godine bilo predviđeno pravo nacionalnim savetima nacionalnih manjina da budu osnivači medija, ali se nažalost zadržao koncept privatizacije po svaku cenu onih medija, elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave bez obzira na to što su i tada važeći zakoni, na primer, Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o Gradu Beogradu predviđale postojanje elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave, a koje emituju program i na jezicima nacionalnih manjina.
Mi smo svih ovih godina objašnjavali da taj koncept nije dobar i da treba predvideti kada se već ide u privatizaciju ozbiljne garancije za opstanak tih medija.
Oba naša borba za opstanak lokalnih i regionalnih javnih servisa čiji su osnivači lokalne samouprave se završava ne sada, ne danas. Ova borba se završila, nažalost ne slavno ili ako želite porazom, 21. februara 2014. godine kada je Ustavni sud Srbije u svojoj odluci broj 882/2010 naveo da pošto važećim Zakonom o javnim preduzećima za razliku od ranije važećeg zakona delatnost javnog informisanja nije predviđena kao delatnost od opšteg interesa ti je u ovoj delatnosti osnivač javnog preduzeća ne može biti ne samo Republika Srbija već ni autonomna pokrajina niti jedinica lokalne samouprave. Znači, praktično je i pravno gledajući ova borba za opstanak regionalnih i lokalnih javnih servisa izgubljena, odnosno 21. februara 2014. godine objavljivanjem u Službenom glasniku odluke Ustavnog suda.
Mi smo u našem izbornom programu predvideli, a to je deo i koalicionog sporazuma koji smo potpisali sa Srpskom naprednom strankom, da će se novim setom medijskih zakona obezbediti očuvanje sadašnjeg nivoa informisanja na mađarskom jeziku, model privatizacije lokalnih elektronskih medija koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina i način njihovog finansiranja nakon privatizacije obezbediće očuvanje stečajnih prava nacionalnih manjina u oblasti javnog informisanja.
Pošto predlozi zakona o kojima mi danas raspravljamo ispunjavaju ove kriterijume, mi ćemo glasati za predloženi set medijskih zakona.
Mislim da nije nikakva tajna da smo od 23. jula ove godine, tj. u prethodnih pet-šest dana vodili danonoćno razgovore sa predstavnicima Ministarstva kulture i javnog informisanja da bi ovi predlozi zakona za nas bili prihvatljivi i da budu bolji i da odgovaraju građanima Srbije.
Za nas su bila bitna četiri elementa, pre svega Zakona o javnom informisanju i medijima.
Mi smo se zalagali za mogućnost da osnivači medija i dalje budu u skladu sa brojnim elementima našeg pravnog sistema, nacionalni saveti i nacionalnih manjina i da nacionalni saveti ne mogu osnivati samo ustanove ili fondacije, nego i privredna društva.
Taj cilj smo postigli. Pošto ta mogućnost nije bila predviđena Nacrtom zakona, ali jeste predviđena kao rezultat naših konsultacija i našeg razgovora Predlogom zakona.
Sa druge strane, od izuzetnog je značaja bilo pitanje normativnog i daljeg normativnog finansiranja onih medija, čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, pošto je to stečeno pravo, s obzirom na činjenicu da su osnivačka prava nad ustanovama ili privrednim društvima koja izdaju listove „Madjarso“, „"Het nap"“, „Libertatea“ „Hlas ludu“ „Hrvatska riječ“, itd, preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina, ali je AP Vojvodina i dalje u obavezi da finansira na normativnoj osnovi ta preduzeća, te ustanove, ili u krajnjem slučaju izlazak tih štampanih medija.
Ta mogućnost nije bila predviđena Nacrtom zakona, ali jeste predviđena Predlogom zakona i mi smo zahvalni predstavnicima Ministarstva na otvorenosti i na vrlo dobrim i uspešnim razgovorima koje smo vodili u prethodnim danima.
Sa treće strane, rekao sam da smo mi bili među malobrojnim strankama svih ovih godina koja se zalagala za opstanak regionalnih, lokalnih i javnih servisa i zalagali smo se za mogućnost opština i gradova da budu osnivači tih medija, ali da to nije bilo moguće više nakon stupanja na snagu Odluke Ustavnog suda, ma šta mi mislili o toj odluci suda, to se mora poštovati.
Zbog toga se u ovim razgovorima nismo mogli zalagati za opstanak na taj način regionalnih javnih servisa, za koje smatramo da su potrebni i da građani Srbije zaslužuju da budu potpuno informisani i u odnosu na neke regionalne ili lokalne vesti, ili od lokalnog, ili regionalnog značaja.
Kada je već to tako, zbog Odluke Ustavnog suda mi smo se zalagali za ugradnju vrlo ozbiljnih garancija za opstanak karaktera javnog servisa u tim medijima i nakon njihove privatizacije koja mora da se dogodi u sledećih godinu dana.
Na naš predlog je u tekst ušla garancija vezao za kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja.
Pet godina ovi mediji, ne samo da moraju očuvati delatnost koju imaju neke od njih poslednjih četrdesetak godina pa i više, nego kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja podrazumeva i obavezu održavanja udela programskog vremena na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, odnosno udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom šemom u periodu od 12 meseci, koji je prethodio usvajanju ovog zakona.
Zašto je ovo bitno? Ovo je bitno zbog toga da bi građani bili u situaciji da se na svom maternjem jeziku informišu i sledećih godina, kao što su to činili i prethodnih decenija.
Nažalost, imamo vrlo, vrlo loša iskustva u vezi privatizacije medija u Srbiji. Imamo svega jedan dobar primer, jednu svetlu tačku u moru privatizacije, neuspešnih privatizacija medija, to je „Radio Srbobran“, koji je očuvao program na svim jezicima na kojima je emitovao program pred 2007. godine, kada je privatizovan, ali sa druge strane ne smemo zaboraviti nekada postojeće radio stanice koje su emitovale program na više jezika kakav je na primer bio „Radio Kula“ ili „Radio Sombor“ i znamo šta se desilo nažalost u slučaju privatizacije tih medija.
Ova mogućnost i ove garancije u vezi kojih smo naišli na otvorenost i ministra Tasovca i njegovih saradnika u Ministarstvu kulture i javnog informisanja će obezbediti opstanak tih medija kao javnog servisa.
Mislim da će svi špekulanti biti obeshrabreni da kupe te medije zbog zgrade, zbog imovine, ili iz raznih drugih pobuda, a ukoliko se ipak ne nađe kupac koji bi kupio pod tim uslovima te medije, a mislim da će vrlo često to biti slučaj, onda će se akcije preneti na zaposlene bez naknade i to će značiti opstanak tih medija i opstanak i karaktera tih medija u budućnosti.
Iz ovih iznetih razloga, zbog ovih vrlo važnih garancija i raznih odredbi koje su ušle u Zakon na naš predlog, mi ćemo glasati za Predlog zakona o javnom informisanju, a na isti način su prihvaćene naše primedbe u vezi Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.
Poštovane su nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina u većini slučajeva vezano za Zakon o elektronskim medijima gde će se uvesti nova mogućnost da nacionalni saveti budu ovlašćeni predlagači člana saveta regulatora, što je bitno zbog informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Veoma je bitno da je u Predlogu zakona o elektronskim medijima predviđeno kod audio vizuelne medijske usluge civilnog sektora, da se one pružaju radi zadovoljavanja specifičnih interesa pojedinih društvenih grupa, pa se tu eksplicitno navode i nacionalne manjine.
U ovom slučaju će pružalac medijske usluge moći da bude Udruženje zadužbina crkava u okviru lokalne, odnosno regionalne zone pokrivanja i te dozvole će se izdavati bez obaveze plaćanja naknade.
Mislim da je to izuzetno bitno, a što se tiče Zakona o javnim medijskim servisima, veoma je značajno, što ćemo napokon imati dva ravnopravna javna servisa sa statusom pravnog lica, to je RTS i RTV.
Sredstva koja javni medijski servis koristi su u svojini AP Vojvodine u slučaju RTV, naravno. Visinu takse će zajedničkom odlukom utvrđivati upravni odbori RTS i RTV što je isto značajno.
Ono što je najbitnije, sredstva prikupljena po osnovu takse uplaćivaće se na podračun RTS i RTV otvoreno kod Uprave za trezor i ja se nadam da u vremena kada se nije znalo ni u ovoj oblasti šta je čije i šta je koliko iza nas i da će se na transparentan način finansirati rad javnih medijskih servisa i da će građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine zahvaljujući tome što revnosno uplaćuju u budućnosti taksu, do sada pretplatu, videti korist i od toga, zbog toga što će program na RTV biti bolji, raznovrsniji zbog toga što će RTV raspolagati onim sredstvima sa kojima je trebala da raspolaže i po sada važećem zakonu, a da to nije uvek bio slučaj pošto se nije znalo u Novom Sadu koliko je uplaćeno i koliko RTS ili neko drugi doznačava republičkom, odnosno pokrajinskom, izvinjavam se, javnom servisu.
Mi smo podneli svega jedan amandman vezano za Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, i u vezi tog amandmana smo se usaglasili. Radi se o nadležnosti Nacionalnih saveta nacionalnih manjina koja se odnosi na pribavljanje mišljenja Saveta o kandidatima za odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine u slučaju javnog servisa. To je jedna nadležnost koja je predviđena Zakonom o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
I na kraju da zaključim podržaćemo ove predloge i zadovoljni smo zbog toga što iako nismo uspeli iz objektivnih razloga da osujetimo ovu privatizacija medija po svaku cenu ipak uspeli da očuvamo osnivačka prava i nacionalnih saveta, ali sa druge strane…

… završavam, hvala, omogućimo opstanak regionalnih i lokalnih javnih servisa. Hvala.

Poštovana predsednice, gospođo Udovički, dame i gospodo narodni poslanici, možda će neki reći da je ovaj predlog zakona tehničke prirode. Ja se sa tim iz više razloga ne bih složio, s jedne strane zbog toga što je radna grupa tokom prošle godine, dvadesetočlana grupa, radila oko šest meseci na ovom tekstu predloga zakona.
S druge strane, menja se oko ili blizu 70 članova, od ukupno 139 članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali bi se ovaj tekst mogao smatrati na neki način tehničkim izmenama zbog toga što se tiču, pre svega, izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i onih pitanja koja su u vezi sa registracijom nacionalnih saveta, vođenjem biračkog spiska, organizovanja izbora za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina itd.
Rekao bih da se ovde ne radi o tehničkim izmenama zakona, nego se menjaju oni delovi zakona koji bi se mogli posmatrati kao procesni delovi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali se ne dira u taj materijalni deo, pošto Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz 2009. godine regulišu tri velike oblasti: nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, izbore, način izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Zbog toga smatram da su ove izmene značajne i bitne, ali da očekujemo još jedne izmene ovog zakona, nadam se do kraja godine, koje mi posmatramo kao mnogo značajnije izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nego što su ove, pre svega zato što će se te izmene ticati i nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, tj. tog materijalnog dela Zakona o nacionalnim savetima.
Treba reći da Republika Srbija spada u države koje poznaju i priznaju kolektivna prava nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu novost u pravnom sistemu Republike Srbije. Mnogi govore o tome da je ovaj zakon donet 2009. godine, što je tačno, ali želeo bih podsetiti na to da su nacionalni saveti nacionalnih manjina prvi put formirani na teritoriji Republike Srbije pre 12 godina, 2002. godine, da su nacionalni saveti nacionalnih manjina ustavna kategorija 11 godina, pošto su bila predviđena ustavnim aktima nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, a u Ustavu Republike Srbije oni se spominju od 2006. godine.
Radi se o veoma bitnim telima, organima, pošto i po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i po Ustavu Republike Srbije, radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete. U ovim propisima se kaže i da nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti.
Ovo je bitno reći zarad javnosti, jer mnogi ljudi u Republici Srbiji ne znaju šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina, da li su to državni organi, da li su to udruženja građana, da li su to nekakva druge organizacije ili organizacije drugačijeg tipa. Rekao bih, po našim propisima je tako predviđeno, da su nacionalni saveti najviši organi kulturne autonomije ili samouprave određene nacionalne zajednice nacionalne manjine. Trenutno u Republici Srbiji 19 nacionalnih zajednica je formiralo svoje nacionalne savete i one godinama funkcionišu.
Ne bih želeo da krijem zadovoljstvo zbog toga što je ovaj predlog zakona hronološki treći koji će ovaj saziv Narodne skupštine usvojiti, i to posle Zakona o ministarstvima, što je nužnost u svakom mandatu Narodne skupštine, i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koja je bila bitna zbog određenih rokova. Ako izuzmemo ta dva predloga zakona, onda je praktično ovaj zakon koji branite, gospođo Udovički, prvi u ovom sazivu Narodne skupštine u kojoj raspravlja ovaj cenjeni dom.
Možda ću biti malo subjektivan, rekao bih da to nije slučajno. Nije slučajno ni to što je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić u svome ekspozeu posvetio deo nacionalnim savetima nacionalnih manjina i najavio vrlo brzo donošenje ovih izmena zakona, kao i još jedne izmene zakona u bliskoj budućnosti na koje sam malopre aludirao.
Na ovo mi gledamo kao na maksimalno poštovanje našeg koalicionog sporazuma sa SNS i mislim da je veoma dobar signal, ne samo pripadnicima nacionalnih manjina da će Narodna skupština vrlo brzo usvojiti ove izmene zakona, kao i da će se, prema našim nadanjima, vrlo brzo formirati radna grupa koja će izraditi ove druge za nas mnogo značajnije izmene.
Ove izmene i dopune zakona su bile u skupštinskoj proceduri od 18. decembra 2013. godine, ali nisu usvojene zbog raspisivanja i održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Činjenica da su ove izmene već bile u proceduri ne moraju automatski da znače da će među prvima ovaj zakon biti usvojen i zbog toga sam rekao, ovo što sam malopre naglasio, izuzetno je dobro što Narodna skupština već danas raspravlja o ovim izmenama i dopunama zakona.
To je značajno i zbog toga što će se, kao što su već mnogi rekli, vrlo brzo održati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, tj. u oktobru tekuće godine, zbog toga što ističu četvorogodišnji mandati nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ne bi bilo dobro zbog principa legitimiteta da se produžava mandat nacionalnim savetima kada postoje uslovi da se ovaj zakon usvoji.
Neki su govorili o tome da pripadnici nacionalnih manjina ne prepoznaju nacionalne savete kao bitne organe u ostvarivanju svojih prava. Sa tim se ne bih složio, jer uvek imam problem sa generalizacijama i uvek imam problem kada se kaže da jedna određena grupa ljudi nešto ne prihvata ili nešto prihvata, verovatno ima i ovakvih i onakvih ljudi. Ono što je moje iskustvo jeste da pripadnici nacionalnih manjina, npr. govorim o mađarskoj nacionalnoj zajednici, prepoznaju rad nacionalnog saveta zbog toga što je npr. Nacionalni savet Mađara, privremeni, formiran još 1999. godine, tada kao udruženje građana, a po važećim zakonima imamo nacionalni savet od 2002. godine.
U ovom sazivu je Nacionalni savet Mađara usvojio osam strategija. Na primer – strategiju razvoja obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika, obaveštavanja, obrazovanja odraslih, demografsku strategiju itd. Znači nacionalni savet je za našu nacionalnu zajednicu usvojio strategije iz kojih oblasti, nažalost, čak ni država nema strategije razvoja. Nadam se da će se to u ovom sazivu vrlo brzo promeniti.
Pored toga, Nacionalni savet Mađara dodeljuje iz budžetskih sredstava stipendije studentima i to će doprineti, već sada doprinosi, to mogu da kažem posle četiri godine, kompetitivnosti pripadnika mađarske nacionalne zajednice i time ćemo postići cilj da će više Mađara studirati na fakultetima u Republici Srbiji.
Dobro je što će ovaj zakon, ovaj predlog zakona precizirati određene pojmove i poboljšati zakonski okvir vezano za registraciju nacionalnih saveta, za mandat nacionalnih saveta, za potreban cenzus, za raspisivanje neposrednih izbora za izbor nacionalnih saveta, jer smatram značajnom činjenicom i to da je ogromna većina nacionalnih saveta izabrana na neposrednim izborima. Naravno, ne bih želeo da diskriminišem ni one nacionalne savete koji iz raznih razloga nisu mogli na neposrednim izborima da se konstituišu, nego je to učinjeno putem elektronskih skupština, ali svakako smatram bitnim da je većina formirana na osnovu neposrednih izbora.
Regulišu se pitanja i u vezi rokova, raspuštanja nacionalnog saveta, obrazovanje privremenog organa, upravljanje, u tom slučaju, mandata članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ono što je možda najznačajnije jeste regulisanje ažuriranja posebnih biračkih spiskova jer se na tome jako malo radilo u prethodnom periodu. Naravno da je dobro rešenje prema kojem će RIK sprovoditi izbore za nacionalne saveta nacionalnih manjina, a ne tzv. Centralna izbora komisija koja nije imala kapacitete, ni 2010. godine, da kvalitetno izvrši tu nadležnost.
Smatram značajnim i rešenje vezano za biračka mesta da će ovaj zakon uvesti mogućnost da se biračka mesta definišu i otvore i kada na određenom području nema tako velikog broja birača, kako je to predvideo prethodni zakon, i na taj način će svi pripadnici nacionalnih manjina biti u mogućnosti da izaberu svoje nacionalne savete. Kao što rekoh, ove izmene se tiču procesnih pravila iz važećeg Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predstoji mnogo ozbiljniji rad na izmenama delova ovog zakona zbog toga što je Ustavni sud 16. januara 2014. ukinuo neke odredbe Zakona o nacionalnim savetima, ali je ujedno Ustavni sud u svom obrazloženju naveo da ta rešenja u drugačijoj pravnoj konstrukciji u skladu sa pravnim shvatanjem Ustavnog suda mogu biti ponovo uspostavljene izmenama i dopunama važećeg zakona.
Mislim da ćemo tu morati zajednički da pronađemo adekvatna rešenja da bismo, s jedne strane, poštovali odluku Ustavnog suda, ali, sa druge strane, omogućili da nacionalni saveti nacionalnih manjina u što većoj meri budu ono što treba da budu po Ustavu i važećim zakonima Republike Srbije, a to je najviši organ kulturne autonomije određene nacionalne manjine ili nacionalne zajednice.
Mi nemamo običaj da komentarišemo odluke Ustavnog suda, ali ne mogu da se suzdržim i da ne kažem da je vrlo interesantna ova odluka Ustavnog suda. Mogao bi da kažem čak, pod znacima navoda, da se ovom odlukom Ustavnog suda krši Ustav, da je sama odluka Ustavnog suda u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije, jer prema članu 20. stav 2. Ustava Republike Srbije dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Ako su nacionalni saveti nacionalnih manjina organi kulturne autonomije nacionalnih manjina, ako Republika Srbija poznaje i priznaje kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina, ako pripadnici nacionalnih manjina putem slobodno izabranog nacionalnog saveta vrše određene nadležnosti i sfere obrazovanja, kulture obaveštavanja i službene upotrebe jezika, tj. iz onih oblasti koje su bitne za očuvanje identiteta određene nacionalne zajednice, onda je vrlo čudno ukidanje bilo koje nadležnosti nacionalnog saveta, a to je upravo učinio Ustavni sud 16. januara 2014.
Kao što rekoh, mi ćemo poštovati, naravno, odluku Ustavnog suda. Država će isto tako naravno poštovati odluku Ustavnog suda. Ne preostaje nam ništa drugo nego da poštujući smernice koje su date tom odlukom izmenimo zakon na način da sačuvamo što viće nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
S druge strane, bitno je da ni ta odluka Ustavnog suda nije dovela pod znak pitanja osnove kulturne autonomije pošto je ukinuo dva člana Zakona o nacionalnim savetima u potpunosti, i osam članova delimično tj. neke stavove osam članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Da zaključim, mi ćemo naravno podržati ove izmene i dopune zakona. Neću da krijem da smo mi bili konsultovani i tokom predlaganja ovog zakona, već za vreme mandata ove Vlade tako da nismo imali potrebe da podnosimo amandmane na ovaj tekst.
Značajno je što je među prvim zakonima ovaj predlog, kao što rekoh, i nadam se što bržim još jednim izmenama Zakona o nacionalnim savetima. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine budući premijeru, dame i gospodo budući ministri, dame i gospodo narodni poslanici, odmah u prvoj rečenici želim da kažem da će narodni poslanici SVM glasati za izbor Vlade gospodina Vučića. Veoma nam je drago što smo prvi put posle dužeg vremena čuli ekspoze koji je celovit plan i program buduće Vlade Republike Srbije, koji nije samo forma, već je pravi program sa najkonkretnijim merama za sledeće četiri godine. To je jedan od razloga zbog kojeg će naši poslanici danas glasati za izbor nove Vlade Republike Srbije.
Drugi razlog se ogleda u tome što smo mi odmah nakon raspisivanja republičkih prevremenih izbora hrabro, iskreno i otvoreno rekli da je naša namera da, u slučaju postizanja dobrog izbornog rezultata SVM, budemo partner onoj stranci koja će nesumnjivo osvojiti najviše glasova i koja će nesumnjivo biti u poziciji da formira novu Vladu, a to je SNS. Trebalo je hrabrosti za te rečenice, ali mislim da se hrabrost i poštenje isplati.
Ne bih sada koristio vreme da hvalim sopstvenu stranku, ali želim da hvalim birače, pošto smo dobili 75.294 glasa, a to je za 10% više nego što smo dobili 2012. godine. Zbog toga želim da se zahvalim svim građanima koji su nam ukazali poverenje i koji su podržali naše namere i naša programska opredeljenja. Mi smo poslanička grupa koja je udvostručila broj poslanika od 2007. godine zahvaljujući poverenju birača građana Republike Srbije i na svim dosadašnjim izborima od 2007. godine smo samostalno nastupali na izborima, jer smo mislili da je to najpoštenije.
Smatramo da treba da damo doprinos, koliko je to moguće, izgrađivanju jedne, upotrebiću sintagmu koju je i budući premijer vrlo često izgovarao ovde u Narodnoj skupštini, a i mi smo to prvi put 2012. godine izgovorili, šta više, to je bio naš izborni slogan, a to je – normalna, pristojna Srbija. Želimo na tome da radimo. Želimo da budemo partneri u postizanju tog nimalo jednostavnog cilja. Smatramo da političare napokon u Srbiji treba da krasi hrabrost, iskrenost i otvorenost. Ono što mi možemo ponuditi jeste ozbiljnost i doslednost.
Mi smo danas pre podne potpisali koalicioni sporazum sa SNS. Ne zbog toga što nemamo poverenje u naše buduće partnere, nego, znate, mi Mađari smo malo kruti, formalisti, volimo da stavimo na papir zajedničke namere i volimo da to objavimo da bi građani znali zbog čega ćemo mi podržavati ovu Vladu. To nisu funkcije. Želim zbog javnosti da kažem i ovde u parlamentu, a ne samo u nekim izjavama, da mi nismo tražili ni jedno ministarsko mesto, ni jedno potpredsedničko mesto, ne zbog toga što bežimo od odgovornosti, nego zbog toga što smatramo da to nije pošteno kada je jedna stranka dobila natpolovičnu većinu glasova birača Republike Srbije. Ali, imaćemo državne sekretare u onim resorima za koje smo rekli prethodnih nedelja, upravo zbog toga da bismo pokazali i dokazali da želimo da preuzmemo na sebe deo odgovornosti i da želimo da budemo deo tima koji će sprovoditi ovaj program koji smo čuli i koji je prepun nimalo popularnih mera. Mi ćemo preuzeti deo odgovornosti u skladu sa našom veličinom ili u skladu sa merom podrške koju smo dobili od građana na izborima 16. marta.
Mi smo i u prethodnim godinama, u prethodne dve godine dobro sarađivali, bez obzira što smo bili jedna opoziciona poslanička grupa. Želeo bih da spomenem samo dve konkretne stvari, dva zajednička dostignuća.
Prvi se odnosi na snižavanje limita kod tzv. sitnih krađa. Mislim da je to značajno za sve građane Republike Srbije. Drugo, programsko opredeljenje koje smo uspeli da realizujemo u prethodnom mandatu jeste donošenje, ovde u Narodnoj skupštini odluke, ili deklaracije tačnije, o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine. Tu zaslugu treba pripisati SNS sa kojom smo mi zajednički podneli ovaj dokument, ali svakako kod ove teme, pored imena gospodina Vučića, treba svakako spomenuti prethodnog premijera, gospodina Dačića i naravno predsednika Republike, gospodina Nikolića.
Ako smo tako uspeli da sarađujemo i ako smo uspeli u prošlom mandatu da realizujemo ove dve krucijalne važne stvari, a bilo ih je još, onda sam ubeđen da ćemo tu saradnju moći još efikasnije i efektivnije da nastavimo kada ćemo biti partneri u zajedničkoj Vladi.
Mi smo se vrlo brzo dogovorili prethodnih nedelja. Mi smo bili stranka koja nije stigla na te razgovore, pre svega sa listom funkcija i želja, nego sa listom programskih opredeljenja za koje smo želeli da budu prihvatljivi, ili prihvatljiva i za SNS, odnosno sve stranke koje će činiti buduću Vladu Republike Srbije.
Te bih prioritete podelio u tri grupe. Prva se odnosi na programske ciljeve koji su zajednički za sve građane Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu ili geografsku pripadnost. Tu su pitanja vezana za poljoprivredu, socijalne teme, kapitalne investicije, razvoj infrastrukture, podizanje nivoa usluga u zdravstvu, itd.
Druga grupacija se odnosi na specifične manjinske teme. Veoma je značajno što je mandatar rekao i u svom ekspozeu da će među prvim zakonskim predlozima koji će stići u Narodnu skupštinu biti Predlog izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima, da bi se izbori za nacionalne savete mogli sprovesti u što kraćem vremenskom periodu, zbog jednostavne činjenice što tim veoma značajnim telima manjinske samouprave mandati ističu u julu tekuće godine.
Ali je još jednu stvar rekao mandatar i to je isto za nas izuzetno bitno, to su još jedne izmene Zakona o nacionalnim savetima do kraja godine. Da bismo s jedne strane ispoštovali odluku Ustavnog suda koju moramo da poštujemo, bez obzira na naša subjektivna razmišljanja vezano za tu odluku i za neke druge odluke Ustavnog suda Srbije. Izmene bi s jedne strane poštovale tu odluku, a sa druge strane ipak omogućile da preformulacijom određenih odredbi. Te izmene ne snižavaju dostignuti nivo manjinskih prava pripadnika nacionalnih manjina, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Treća grupacija pitanja se odnosi na Vojvodinu, na položaj AP Vojvodine. Ne želim da govorim o konkretnim temama. Ne želim da govorim o konkretnim programskim opredeljenjima zbog toga što će taj naš dogovor, taj naš sporazum biti dostupan javnosti već sutra. Mislim da svi mi možemo biti ponosni na to da smo postigli sporazum i dogovor u vezi tih programskih opredeljenja.
U vezi funkcija, želeo bih da kažem još jednu stvar, pošto je bilo dosta spekulacija, ne baš najdobronamernijih, u vezi javnih preduzeća. Nadam se da niko ozbiljan, da niko u ovoj državi ne misli ozbiljno da će baš SVM biti stranka koja će tražiti direktorska mesta ili mesta u upravnim odborima, u javnim preduzećima. To nikad nismo tražili, nismo ni sada, nećemo ni u budućnosti.
Ali, jedna stvar je bitna. Prethodnih 25 godina se skoro ništa nije učinilo, ili barem ta stremljenja nisu dovela do nekih ozbiljnijih rezultata povodom zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru. Tu mislim i na sudove i na javna tužilaštva i na policiju i na javna preduzeća, velike javne sisteme.
Prema našem Ustavu, pri zapošljavanju u javnom sektoru, treba da se vodi računa o nacionalnoj strukturi i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. Mi, jednostavno, želimo postići da, na primer, u Pošti, u „Elektroprivredi Srbije“, na lokalu, rade ljudi sa kojima građani, pripadnici nacionalnih manjina, mogu komunicirati na maternjem jeziku. Mislim da to nije puno, to je u skladu sa našim najvišim pravnim aktom i to ne možemo postići, izuzev ako smo deo sistema i to je razlog zbog kojeg želimo da razmišljamo i o tim javnim preduzećima. Ni jednu funkciju nismo tražili u tim javnim preduzećima, niti nam pada na pamet da to činimo.
Mi želimo da damo skroman stručni doprinos poboljšanju atmosfere u Srbiji, realizaciji ovih programskih opredeljenja. Želeo bih da kažem da smo veoma srećni što je budući premijer spomenuo i rokove vezano za postizanje određenih ciljeva iz ekspozea. Tačno znamo koji predlozi, zakoni će stići u narednim mesecima.
Mi smo više puta isticali u prethodnim godinama da je Vlada u obavezi da Narodnoj skupštini dostavlja plan zakonodavne aktivnosti. To nikada nije činjeno, a sada smo iz ekspozea saznali barem za sledeći period, do kraja godine kada se šta može očekivati. Postoji tu jako puno sitnih stvari. Te stvari su sitne za državu, ali su izuzetno bitne za građane Republike Srbije, i vezano za poljoprivredu, i vezano za socijalnu zaštitu, i vezano za neke ostale sfere ili teme.
To neću sada da spominjem, ali sam siguran da ćemo uspeti u narednom mandatnom periodu da o tim pitanjima ne samo razgovaramo jer smo to već učinili, nego i da rešavamo i te probleme koji su značajni. Na prvi pogled se čini da nisu baš najznačajniji, za Vladu Republike Srbije, ali za građane su i te kako značajne, a zbog toga treba da budu značajne i za Vladu Republike Srbije.
Na samom kraju mog izlaganja bih želeo da kažem dve stvari. Prva stvar se odnosi na to da je do sada postojala praksa da nova Vlada iz skupštinske procedure povlači automatski sve predloge zakona prethodne Vlade. Mislim da bi sa tom praksom trebalo prekinuti i da bi Narodna skupština mogla da radi odmah nakon prvomajskih praznika.
Najdobronamerniji predlog je da se iz procedure ne povlače barem oni predlozi zakona koji su nesporni, koji su tehničke prirode i oni predlozi zakona koji se odnose na potvrđivanje međunarodnih sporazuma, jer tu treba da postoji kontinuitet. Ako su ti sporazumi prvo parafirani, a nakon toga potpisani. Ako se nalaze u skupštinskoj proceduri, mislim da nema razloga za njihovim povlačenjem iz procedure. Odmah nakon prvomajskih praznika bi Narodna skupština na sledećoj sednici mogla da potvrdi te međunarodne sporazume.
Na kraju želim da poželim uspeha svim budućim članovima Vlade Republike Srbije. Želeo bih da istaknem one članove buduće Vlade koji će po nama imati najteži posao. Tu neću spominjati ekonomsku sferu, jer je apsolutno to najkomplikovanije. Želim da poželim uspeha pored premijera i gospođi Kori Udovički. U njen mandat će spadati i manjinska prava, a spremni smo i da pomognemo i budemo konstruktivni. Želim da poželim dobru saradnju sa nama i mnogo uspeha danas još koleginici Snežani Bogosavljević Bošković. Na nas uvek možete računati. I gospodinu Srđanu Verbiću, pošto je za nas prosveta, obrazovanje od izuzetnog značaja i spremni smo na saradnju, sa gospodinom Tasovcem ćemo na pitanjima kulture i informisanja nastaviti saradnju. Gospodine Vučiću, hvala vam na ozbiljnom pristupu i želim puno uspeha novoj Vladi Republike Srbije.