Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, obično nismo srećni kada nam se odbijaju amandmani, ali sada prvom prilikom mogu konstatovati da neprihvatanje naših amandmana i nije toliko veliki problem zbog toga što smo se mi u subotu u Subotici dogovorili da zajednički predložimo izmene i dopune tzv. osnovnog ili krovnog zakona o kulturi. To je za nas prihvatljivo, šta više i bolje rešenje od amandmanskog intervenisanja u Zakonu o bibliotečkoj delatnosti, zbog toga što bi se ovaj problem sistemski rešio. Problem je u neusklađenosti odredaba Zakona o kulturi sa Zakonom o nacionalnim savetima.
U načelnoj raspravi sam govorio o tome da je za nas neprihvatljivo da određeni zakoni iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja budu u suprotnosti sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i zbog toga što je to protivustavno, što je članom 20. Ustava rečeno da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, ali je problematično i sa civilizacijske tačke, ako ova država priznaje određena individualna i kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, onda ta prava konkretno te nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina treba predvideti i kasnije donetim zakonima, u ovom slučaju kulture.
Tu možemo intervenisati na dva načina. Jedan način je ovaj koji smo mi prvobitno predložili da se u Zakon o bibliotečkoj delatnosti unesu ove nadležnosti, a da to isto učinimo kada bude na dnevnom redu zakon o kinematografiji, o arhivima, o pozorišnoj delatnosti, pozorištima itd. Druga mogućnost je da se izmeni Zakon o kulturi. Zakon o kulturi govori o ustanovama kulture, što su i biblioteke, pozorišta i arhivi na neki način i sve te ustanove i sigurno je i elegantnije i celishodnije da promenimo u odnosu na nadležnosti nacionalnih saveta nekoliko odredbi Zakona o kulturi i onda u isti mah rešimo sve ove probleme i sada postojeće i one koji bi mogli nastati u kasnijem periodu.
Zbog toga nas raduje ovaj naš dogovor od subote i mogu da ponovim i javno da ćemo mi do kraja ove nedelje vama, gospodine ministre, uputiti predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi, u odnosu na nadležnosti nacionalnih saveta. Time ćemo predložiti otklanjanje kolizija koje postoje između Zakona o kulturi i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Naravno, otvoreni smo i za druge predloge ukoliko postoje kolizije ili drugačija razmišljanja u odnosu na neka druga rešenja iz postojećeg Zakona o kulturi, nevezano za pitanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina i generalno kulture nacionalnih zajednica koje žive u Srbiji i onda nam preostaje samo da se dogovorimo ko će da bude predlagač, da li će to biti Ministarstvo ili će biti narodni poslanici. Za nas bi bilo od izuzetne važnosti da izmene i dopune Zakona o kulturi usvojimo po mogućnosti već u septembru u toku vanrednog zasedanja skupštine ili najkasnije u jesenjim mesecima, da se ove kolizije u najkraćem mogućem periodu otklone i da imamo čistu situaciju i čiste nadležnosti nacionalnih saveta, kada je reč o kulturi. Isto to ćemo učiniti i u odnosu na obrazovanje, informisanje.
Mogu ovom prilikom da vam kažem samo u dve rečenice da ćemo sutra održati jednu konferenciju za štampu u vezi medijske strategije. Imaćemo primedbe i u vezi medijske strategije, ali tu Ministarstvo nije predlagač tog dokumenta, ali ćemo svakako i vama kao resornom ministru uputiti naše primedbe. Nadam se da ćemo dogovorno uspeti da promenimo i taj nacrt medijske strategije. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nadamo se da će se ovim izmenama i dopunama Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja otkloniti određene nedostaci koji su konstatovani u primeni ovog zakona od septembra 2009. godine.
Na početku svog izlaganja ću izneti za koja rešenja smatramo da su nesporno dobra. Smatramo da je veoma dobro što je nedvosmisleno regulisano zakonom da će se sredstva za rad Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih obezbediti u budžetu Republike Srbije.
Takođe je dobro što je nedvosmisleno rečeno na početku ovog krovnog zakona da će se doneti zakon o obrazovanju odraslih. Očekujemo skupštinsku raspravu povodom tog predloga zakona na jesen najkasnije. Nadam se da je to realno. Taj zakon bi bio izuzetno značajan za Republiku Srbiju, pogotovo kada znamo koliko imamo broj nezaposlenih lica i ako znamo da je svrha tih zakona o obrazovanju odraslih i u zemljama u regionu prekvalifikacija odnosno dokvalifikacija onih lica koja ne mogu da rade u svojoj struci, koji ne mogu da koriste svoje diplome koje su stečene pre nekoliko godina ili decenija.
Isto tako je dobro što se preciziraju ovim zakonom odredbe u vezi težih povreda obaveza učenika, odnosno disciplinske obaveze učenika. Siguran sam da odlično znate, gospodine ministre, kakve sve probleme imamo na terenu i u vezi takozvane inkluzije.
Ne želim da govorim protiv inkluzije, to je demokratski, to je u skladu sa evropskim standardima, ali imamo slučajeve određenih škola ili odeljenja u nekim školama u kojima se jednostavno ne odvija nastava na normalan način, kako je to zakonom regulisano, zbog toga što u određenim sredinama imamo, na primer, izbegla i raseljena lica koja jednostavno ne govore i ne poznaju jezik nastave.
Navešću vam jedan primer samo, ali mislim da je to problem u čitavoj Republici Srbiji - Osnovna škola u Horgošu. U Osnovnoj školi u Horgošu, opština Kanjiža, imamo poprilično veliki broj dece koji ne poznaju ni srpski ni mađarski jezik. "Pohađaju" nastavu na mađarskom jeziku u odeljenjima na mađarskom jeziku i jednostavno ne mogu da prate nastavu, ometaju nastavu i postoji problem jer roditelji počinju da razmišljaju, a mislim da je stvar otišla i dalje od razmišljanja, da prepisuju, da vade svoju decu iz te osnovne škole i da ih prepisuju u osnovne škole u drugim naseljenim mestima unutar te opštine.
Mislim da bi država trebala ozbiljnije da se bavi ovim pitanjem. Ne radi se o pitanju i o problemu lokalnog značaja, uveren sam da taj problem postoji i u više opština u Republici Srbiji.
Sada koristim priliku da ukažem na ovaj problem koji bi svakako trebalo rešiti, odnosno trebalo bi ući u rešavanje ovog problema pred početak nove školske godine.
Naravno, određeni koraci su učinjeni i u konkretnom slučaju o kojem sam malopre govorio u Osnovnoj školi u Horgošu. Tu su i Nacionalni savet Mađara i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i lokalna samouprava uključeni u rešavanje tog problema, ali mislim da koordinacija trebala da bude bolja i da bi država trebala da nađe neko rešenje za ovaj problem.
Kada se radi o bazi podataka i o jedinstvenom informacionom sistemu prosvete, isto smatramo da je trebalo ovu oblast regulisati zakonom, da je bilo krajnje vreme da bude jasno šta je čija obaveza, šta je čije pravo, šta je čije ovlašćenje, ali bih povodom ovog rešenja imao i nekoliko pitanja odnosno želeo bih da ukažem na nekoliko potencijalnih problema.
Mislim da treba razjasniti ko je korisnik tih podataka. Mislimo da na nedvosmislen način treba regulisati da i nadležni organ Autonomne Pokrajine Vojvodine mora da bude korisnik tih podataka.
Naravno, nemamo ništa protiv da ta baza podataka i informacioni sistem bude jedinstven, nemamo ništa protiv toga da Ministarstvo prosvete i nauke bude nadležno u vezi poslova, u vezi formulisanja baze podataka i jedinstvenog informacionog sistema, ali korisnik tih podataka nesumnjivo treba da bude i nadležni organ Autonomne Pokrajine Vojvodine, to je Sekretarijat za obrazovanje.
Imamo više razloga zbog kojih mislimo da to tako treba da bude regulisano. Jedan je taj što na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, u skladu sa važećim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i na osnovu Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, pokrajinski organi vrše osnivačka prava i obavljaju nadzor nad radom obrazovno-vaspitnih ustanova na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kada već imaju te nadležnosti onda je nesumnjivo da treba da znaju osnovne podatke u vezi obrazovno vaspitanih ustanova na teritoriji Vojvodine.
Sa druge strane, Vojvodina, odnosno Sekretarijat za obrazovanje obavlja i poverene poslove organizovanja polaganja ispita za direktora i sekretara ustanove, kao i za licencu za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike. Kada je već to tako, a dobro je što je tako, onda treba nadležan organ pokrajine da ima podatke o direktorima, sekretarima, nastavnika, vaspitača i uopšte ustanova na kojima vrši osnivačka prava.
U skladu sa ovim što sam malo pre govorio, mi smo podneli jedan amandman za koji smatramo da razjašnjava koja su ovlašćenja i koja su prava i obaveze AP Vojvodine. Taj amandman smo podneli na član 40. osnovnog zakona. to je član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Predložili smo rešenje po kojem AP, preko svojih organa vodi evidencije i registre u okviru obavljanja svojih izvornih poverenih poslova, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Mislimo da je ovo rešenje neophodno da bi se precizirale nadležnosti i ovlašćenja unutar definisanja baze podataka i jedinstvenog informacionog sistema prosvete za koju smatramo, kao što sam malo pre rekao, da treba postavi i da vodi Ministarstvo. To nije sporno. Taj sistem je jedinstven za teritoriju čitave Republike Srbije.
Pre nego što nastavim, želeo bih da izložim i ostale naše amandmane koje smo podneli na ovaj zakon. Želeo bih da govorim o dva problema, odnosno da dotaknem dva problema. O ovim problemima sam govorio i pre dve godine, kada smo isto ovako u julu razgovarali o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Jedan problem, odnosno jedno pitanje, se odnosi na školske uprave. I tada sam postavio pitanje – zašto Subotica kao pet grad po veličini u Republici Srbiji nema svoju školsku upravu, odnosno ni jedna školska uprava nema sedište u gradu Subotici, bez obzira što se u ovom gradu na teritoriji ovog grada nastava izvodi na srpskom, mađarskom, hrvatskom i romskom jeziku? Mislimo da bi ovo rešenje koje postoji jako dugo unazad, da taj grad nema svoju školsku upravu, trebalo da se promeni.
Naravno, znamo da se to ne reguliše zakonom, nego je to podzakonskim aktom regulisano. Želim i ovom prilikom da pokrenem jednu inicijativu da Ministarstvo, odnosno Vlada razmotre ovu mogućnost i da formiramo u Subotici školsku upravu.
Drugo pitanje ili drugi problem koje želim da kandidujem za raspravu jeste problem nepostojanja višepredmetnih nastavnika u Republici Srbiji. Višepredmetni nastavnici bi bili dragoceni ne samo za manjinske zajednice, nego za sistem obrazovanja Republike Srbije, bez obzira na jezik na kojem se nastava izvodi.
Znamo da u velikom broju opština i gradova u Srbiji imamo manjak nastavnog kadra, da nemamo stručne nastavnike za određene predmete. Još jedanput kažem, to se odnosi na odeljenja i na srpskom jeziku, mađarskom, hrvatskom, slovačkom, rumunskom, albanskom, romskom itd.
Smatramo da bi rešenje moglo da bude, a to rešenje postoji i u zemljama u regionu, da se uvede mogućnost školovanja višepredmetnih nastavnika, pa da jedno lice bude osposobljeno da ima diplomu, na primer, profesora istorije, a isto tako da ima diplomu i profesora geografije.
Smatramo da bi ovo trebalo regulisati izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju i nekim podzakonskim aktima. Opet je slučaj, kao što je bio u vezi školskih uprava, da ovaj zakon nije nadležan za ovo pitanje, ali je svakako potreban. Osećam potrebu da pokrenem ovo pitanje, pošto sam to činio i pre dve godine i, nažalost, ništa povodom ovog pitanja nije učinjeno.
Sigurno znate da je ova država potpisala sporazum, a taj sporazum je i ratifikovan, o zaštiti srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. na osnovu tog sporazuma je formirana međuvladina mešovita komisija. Ta komisija se sastaje svake godine. Jedan takav sastanak je bio 20. juna ove godine u Budimpešti. Zapisnik sa te sednice sadrži preporuku za obe države, o uvođenju mogućnosti za školovanje višepredmetnih nastavnika.
Kada je reč o ostalim našim amandmanima, vrlo kratko bih želeo da ukažem na jedan problem koji postoji u našem sistemu obrazovanja od usvajanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pre skoro dve godine, a to je neusklađenost rešenja iz ovih zakona sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Vi ste odlično upućeni u taj problem i o tome smo razgovarali pre dve godine. Nažalost, između ta dva zakona postoji kolizija. Ta pravna kolizija dovodi do ogromnih problema na terenu.
Problem je u tome što je regulativa vezano za školske odbore i direktore jedno u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a sasvim drugo u osnovnom zakonu koji reguliše pitanje obrazovanja. Ta kolizija je nastala zbog toga što smo podneli amandmane i pre dve godine. Predlagali smo rešenja i za ovaj zakon koji predviđa Zakon o savetima. Ta rešenja nisu prihvaćena, prihvaćena su samo u modifikovanom izmenjenom obliku.
Mi smo podnosili ispravke amandmana, pošto smo se tako dogovorili pre dve godine, pošto smo bili vođeni stavom – bolje išta nego ništa. Nismo se mogli pozivati na Zakon o savetima, pošto je taj zakon bio na istoj sednici na kojoj je bio i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Gospodine ministre na istoj sednici su oba zakona izglasana 31. avgusta 2010. godine. Na istoj su sednici bili i nismo se mogli pozivati na rešenja iz Zakona o savetima, jer je u tom trenutku i taj zakon bio u formi Predloga zakona. U međuvremenu su se pokazali nedostaci te kolizije, a pošto je u Ustavu definisano da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, mislimo da se ne mogu smanjivati ona prava koja su predviđena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nego Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da to treba uskladiti sa Zakonom o nacionalnim savetima.
O čemu je reč? Reč je o tome da po Zakonu o savetima postoje dve vrste škola, odnosno obrazovno-vaspitnih ustanova. U jednima se nastava izvodi i na jeziku neke nacionalne manjine, a u drugoj vrsti ustanova se nastava izvodi u većini odeljenja na jeziku neke nacionalne manjine. Odnosno, radi se o ustanovama koje su proglašene ustanovama od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne razlikuje ove dve vrste ustanova, ove dve vrste škola. Mislimo da je logično da Nacionalni savet ima jednu vrstu nadležnosti kada se radi o školama u kojima se u nekoliko odeljenja nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, u školama u kojima je, da upotrebim taj izraz, jezik manjine većinski na neki način, pošto se koristi u većini odeljenja. Predložili smo tu dva amandmana u cilju otklanjanja ove kolizije.
Kod školskih odbora smo u jednostavnijoj situaciji, jer ste i vi predložili izmene tog člana, a to je član 54. osnovnog zakona. Tu smo predložili amfandmane u vezi nekih drugih stavova tog predloga zakona.
Kod direktora je situacija malo komplikovanija, jer niste kao ministarstvo, odnosno Vlada, predložili izmenu tog člana, ali mislimo da ako se dogovorimo da se usvoji naš amandman u vezi školskog odbora onda bi bilo logično da završimo čitavu priču i da se ta kolizija otkloni i u odnosu na direktore ustanova.
Ovaj problem imamo inače i u vezi zakona iz oblasti kulture. O tome sam govorio juče ministru Predragu Markoviću. Mislimo da nije dobro rešenje prema kojem Srbija pripadnicima nacionalnih manjina, kojima Ustav garantuje individualna i kolektivna prava, daje neke mogućnosti, neka prava jednim zakonom, Zakonom o nacionalnim savetima, a da se kasnije donetim zakonima iz oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma, javnog informisanja, te nadležnosti uzimaju. To jednostavno nije u skladu sa načelom pravne države i vladavine prava. Zbog toga smatramo da ovu koliziju treba otkloniti.
Moram da kažem i ovom prilikom, što sam rekao juče i gospodinu Predragu Markoviću, mi jednostavno ne možemo glasati za zakone koje u određenim svojim rešenjima znače direktan korak unazad u odnosu na rešenja koja su predviđena i koja postoje u nekim važećim pravnim aktima, u nekim važećim propisima ove države. Složićete se da je naš zadatak kao predstavnici nacionalnih manjina da se borimo za to da ona prava koja su obezbeđena važećim pravnim aktima Republike Srbije važe i u budućnosti. Mi jednostavno ne možemo pristati na smanjenje nivoa stečenih prava kada govorimo o pravima nacionalnih manjina. To se ne odnosi samo na obrazovanje. Da istaknem još jedanput to se odnosi na kulturu i na službenu upotrebu i na javno informisanje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo bih rekao nekoliko rečenica o samoj proceduri. Mislim da nije dobro što je Vlada ove predloge zakona podnela po hitnom postupku. Ne mislim zbog toga što prema mojim procenama ima jako malo onih narodnih poslanika koji se razumeju u bibliotečku delatnost. Jednostavno ako uzmemo u obzir činjenicu da su ovi predlozi zakona stigli u četvrtak popodne, a da je danas utorak, moraćete priznati da jednostavno nije bilo vremena i mogućnosti, prilike da zatražimo mišljenje, predloge stručne javnosti.
Verujem, da ste vi uzeli u obzir mišljenje stručne javnosti kada ste radili na ovom predlogu zakona i znamo da ste vrlo dugo radili na ovim predlozima. Rad je počeo još pre vašeg mandata kao ministra kulture, ali bez obzira na tu činjenicu ja mislim da narodni poslanici koji shvataju ozbiljno svoju dužnost i svoje obaveze narodnog poslanika treba da zatraže mišljenje stručne javnosti povodom svih predloga zakona. To ovom prilikom nije bilo omogućeno i mi smo bili uskraćeni za tu stručnu pomoć javnosti, pa smo mogli da procenimo prema našim nestručnim saznanjima koliko su ovi predlozi zakona značajni, odnosno koliko su rešenja adekvatna koja su predviđena ovim predlozima zakona.
Što je još veći problem, to se odnosi i na eventulno podnošenje amandmana, kao što sam malo pre rekao prema mojim skromnim saznanjima ima jako mali broj narodnih poslanika koji se razumeju u ovu oblast, u meri da mogu samostalno podnositi amandmane i jednostavno nije dobro što nije bilo vremena i mogućnosti za konsultacije.
Ono što smo mi kao ljudi koji se natprosečno ne razumem u ovu delatnost mogli da konstatujemo, jeste da se radi o modernim predlozima zakona, da se ovi predlozi na moderan način bave ovim materijama koje treba da regulišu. To mogu i da kažem i za Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i u vezi Predloga zakona o obaveznom primerku publikacija i Predloga zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Zajedničko je ovim predlozima zakona što oni unapređuju postojeći normativni okvir i što je možda najznačajnije u odnosu na sva tri predloga zakona jeste da su oni usaglašeni sa novim informacionim okruženjem. U još uvek važećim zakonima koje regulišu ove oblasti, nema naravno ni reči i ne može biti reči o digitalizaciji, ne može biti reči o savremenim tehnologijama i veoma je dobro što te su te tehnologije i naučna dostignuća uzeta u obzir, kada znamo da se zakoni iz oblasti kulture u ovoj državi u proseku donose na svakih 15 do 20 godina. Mislim da sa stručne strane, kažem opet uz rezervu da se ne razumem u ovu oblast i da nisam mogao da se konsultujem sa stručnjacima. Meni izgleda da sa stručne strane mogu značiti jedan solidan i moderan okvir u narednih nekoliko godina.
Ono što je isto tako značajno, kada govorimo o Predlogu zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti jeste činjenica da reguliše stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotečko-informacionoj delatnosti kao i prava i dužnosti korisnika. To su bila pitanja koja nisu bila regulisana, još uvek važećim Zakonom o bibliotečkoj delatnosti. Veoma je pozitivno i to što su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine. Znate, za nas je od izuzetnog značaja to pitanje uvek bilo o kakvom Predlogu zakona da je reč. Mi uvek pogledamo da li su poštovane nadležnosti koje su predviđene Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, da li su uzete u obzir nadležnosti koje su predviđene Statutom AP Vojvodine i uvek konstatujemo, sa zadovoljstvom kada možemo reći da su ti propisi ispoštovani i da su ta rešenja preuzeta u Predlozima zakona.
Pored ove teme, još jednom temi posvećujemo uvek veliku pažnju, kad se radi o Predlozima zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja ili službene upotrebe jezika. To je da li, Predlog zakona uzima u obzir, da li poštuje nadležnosti nacionalnih saveta, nacionalnih manjina. Za razliku od moje pređašnje konstatacije da su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine, to na žalost nisam u mogućnosti da kažem u odnosu na nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Gospodine ministre moram da vam kažem da mi uvek sa velikom dozom zebnje očekujemo rasprave u vezi Predloga zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja. Zebnja postoji, zbog toga što uvek postoji opasnost da ste svesno ili nesvesno stave van pravne snage određeni delovi o nacionalnih savetima nacionalnih manjina i mislimo da je to problematično ne samo sa pravne tačke gledišta nego i sa civilizacijske tačke gledišta, ako to mogu na takav način da formulišem.
Znam, gospodine ministre da vama ne moram da objašnjavam šta su nacionalni saveti, na žalost ima dosta vaših kolega kojima sa nule moramo govoriti o tome šta su nacionalni saveti, da su oni najviši organi kulturne samouprave određene nacionalne manjine, da su oni ustavna kategorija u Republici Srbiji od 2006. godine, da su bili ustavna kategorija u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, još ranije. Da ova država ima Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i da svi ti propisi garantuju pripadnicima nacionalnih zajednica određena, ne samo individualna već i kolektivna prava. Znamo koliko je Republika Srbija ponosna na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji u ovom Domu donet 31. avgusta 2009. godine, istog dana kada je donet i tzv. probni Zakon iz oblasti kulture.
Mi ne sporimo da se radi modernom zakonu i veoma smo zadovoljni što je Srbija donela jedan takav zakon, da Srbija poštuje, odnosno garantuje ne samo individualna nego kolektivna prava.
Postoji ogroman problem i kažem, još jedanput, ne samo pravni nego i civilizacijski kada, na primer, Predlog zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti ne poznaje nacionalne savete nacionalnih manjina. Šta tu možemo uraditi? Možemo podneti amandmane. Mi smo podneli tri amandmana.
Kada govorimo generalno o oblasti kulture, a posebno o bibliotečkoj delatnosti, nacionalni saveti imaju svega nekoliko konkretnih nadležnosti, ali su te nadležnosti veoma bitne za pripadnike nacionalnih zajednica u Srbiji. Jedna nadležnost se odnosi na to da Nacionalni savet daje mišljenje u postupku osnivanja ili ukidanja biblioteka ili organizacionih jedinica biblioteka, koji imaju fond knjiga na jeziku nacionalne manjine. To je član 18. stav 1. tačka 9) Zakona o nacionalnim savetima. Te nadležnosti nema u Predlogu zakona bibliotečkoj informacionoj delatnosti. Da ova nadležnost nije preuzeta, odnosno da ova nadležnost ne postoji u Predlogu zakona ili u zakonu o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, sa jedne strane bi došlo do kolizije između ova dva zakona, odnosno jednog predloga zakona i drugog zakona. Sa druge strane, došli bismo u situaciju koja je nedopustiva u pravnoj državi, da se od opštine do opštine razlikuje da li se primenjuje Zakon o nacionalnim savetima ili zakon o bibliotečkoj informacionoj delatnosti. S obzirom naravno na činjenicu da li osnivaču određene biblioteke, tj. konkretno u lokalnoj samoupravi, sa političke tačke gledišta, odgovara da nacionalni savet ima određenu nadležnosti ili ne odgovara da nacionalni savet ima određene nadležnosti. To je, još jedanput da kažem, u pravnoj državi nedopustivo.
Druga nadležnost koja postoji u Zakonu o nacionalnim savetima, sadržana je u članu 17. tog zakona. Pročitaću vam ovo rešenje koje postoji u važećem zakonu Republike Srbije. Znači, da citiram – "u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave za koje nacionalni savet utvrdi da su od posebnog značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine, nacionalni savet: 1) imenuje jednog člana upravnog odbora ustanove; 2) daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove; 3) daje mišljenje u postupku izbora direktora ustanove". Ove nadležnosti opet nema u konkretnom Predlogu zakona o bibliotečko informacionoj delatnosti. Kao što vidite, ne radi se o izuzetno značajnim nadležnostima. Nacionalni saveti imaju mnogo značajnije nadležnosti u sferi obrazovanja, na primer. Mislim da ne smemo sebi dozvoliti situaciju kao Narodna skupština, da smanjujemo dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava. To opet ne bi bilo u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Sa druge strane, to je eksplicitno zabranjeno Ustavom Republike Srbije.
Iskren da budem, situacija nije toliko jednostavna. Mi imamo i Zakon o kulturu, tzv. krovni zakon, koji na neki način reguliše ovu oblast. Moram da vam kažem, gospodine ministre, da je taj zakon u koliziji sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i odmah ću objasniti zašto ta kolizija postoji. Ta kolizija postoji zbog toga što su oba predloga zakona bila na istoj sednici 2009. godine. Pošto Zakon o nacionalnim savetima još nije bio izglasan nego je bio u formi predloga zakona, mi se nismo mogli pozivati na rešenja iz predloga zakona, pa smo pregovarali sa vašim prethodnikom, gospodinom Bradićem i sa ljudima iz ministarstva oko naših amandmana. Cilj naših amandmana je bio da Predlog zakona o kulturi i Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđaju ista rešenja.
Krenuli smo od povoljnijih rešenja za nacionalne manjine, pošto je to normalno logično i ja mislim opet u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Ti amandmani nisu usvojeni u formi u kojoj su podneti, nego smo mi bili primoravani da damo "primoravani" naravno da damo ispravku tih amandmana. Bili smo vođeni principom – bolje išta nego ništa. Praksa pokazuje da ta kolizija izaziva ogromne probleme na terenu. Nacionalni saveti se pozivaju na rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima, određene lokalne samouprave koje ne razumeju važnost rešenja da nacionalni savet da mišljenje, recimo, prilikom izbora direktora ili da predloži jednog člana u UO ustanova kulturnih, pa i biblioteka, se vode rešenjima koje postoje u krovnom Zakonu o kulturi.
Mislim da je sad prilika da Predlog zakona o bibliotečko – informacionoj delatnosti dovedemo u skladu sa postojećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kad je reč o bibliotečkoj delatnostima i o nadležnostima u vezi ove sfere unutar sfere kulture. Mi smo predložili, kao što sam malo pre rekao, tri amandmana. Suština tih amandmana jeste da se uzimaju u obzir nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina kad se govori o pitanjima u kojima nacionalni saveti imaju nadležnosti, a te nadležnosti imaju skoro dve godina Zakona o nacionalnim savetima.
Kao što sam rekao pre nekoliko minuta, bila bi ogromna šteta kad bismo sad propustili da otklonimo tu koliziju. Mislim da bismo sad zajednički mogli da stvorimo presedan i da bismo se mogli držati tog presedana kad ova Narodna skupština bude raspravljala o Predlogu zakona o pozorišnom delatnošću ili o pozorištima, o arhivama, o kinematografiji i o još nekim oblastima unutar kulture. Verujem da ćemo od sledećih meseci raspravljati i o tim, a i o nekim drugim zakonima, bar o ta dva takva predloga zakona iz oblasti kulture.
Znam, gospodine ministre, da ste vi privrženi načelu vladavine prava, ne samo pravnoj državi. Znam da to za vas nije floskula, nije politički slogan, nego da verujte u snagu vladavine prava. Nadam se da ćemo se moći dogovoriti da ovi amandmani budu prihvaćeni. Odmah moram da vam kažem da situacija bude kristalno jasna, ne da bi vas ucenjivao, naravno. Pošto se poznajemo dugi niz godina, pa znamo šta sebi dopuštamo, a šta ne. Nikad ne bi sebi dopustio da vas ucenjujem. Moramo stvoriti jasnu situaciju. Ne možemo da glasamo za Predlog zakona, a ne radi se samo o ovom zakonu, nego i o svim budućim zakonima. Recimo, sutra imamo na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i u vezi tog zakona je ista situacija. Nećemo moći i ne možemo podržati zakon koji znači direktan korak unazad kad je reč o nadležnostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mi to sebi ne možemo dopustiti, jer bismo time podržali rešenje koje je manje povoljno za pripadnike nacionalnih saveta za pripadnike nacionalnih manjina koje zastupaju nacionalni saveti. Znam da delimo mišljenje po pitanju da narodni poslanici treba da zastupaju interese onih zahvaljujući onima koji sede u Narodnoj skupštini.
Na kraju bih želeo da najavim da ćemo mi u doglednoj budućnosti vrlo skoro predložiti izmene i dopune Zakona o kulturi, da ne bismo imali ovakvu komplikovanu pravnu situaciju.
Mi smo naravno spremni da razgovaramo o konkretnim rešenjima, koja su doduše već postavljena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i vrlo bismo voleli kada bi smo se mogli dogovoriti da Narodna skupština u ovom sazivu izmeni i krovni tzv. krovni ili osnovni zakon o kulturi.
Što se tiče ovih predloženih zakona, kažem još jedanput ja se nadam da će naši amandmani biti prihvaćeni i da ovi zakoni neće biti moderni samo u stručnom pogledu, nego da će poštovati dostignuti nivo manjinskih prava. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, u Srbiji postoji običaj da se određenim pravnim aktima daju pridevi. I ova država je imala Sretenjski ustav, pa Oktroisani ustav, pa Vidovdanski ustav, pa sada ima Mitrovdanski ustav. Ovaj predlog zakona bih ja okarakterisao kao predizborni predlog zakona. Pokušaću da obrazložim zbog čega ovo mislim i izneću neke dileme u vezi ovog predloga zakona.
Nadam se da ću dobiti neke korisne odgovore na osnovu kojih ćemo mi, do dana za glasanje, moći da formulišemo naš stav vezano za glasanje. Odmah da vam kažem sledeće. Nemojte od nas, gospodine Dinkiću, očekivati da danas kažemo kako ćemo glasati. Mi ćemo sačekati odgovore u vezi naših dilema, u vezi naših pitanja, sačekaćemo da vidimo kakvi i koji amandmani će biti podneti, sačekaćemo kako će izgledati konačna verzija predloga ovoga zakona i najkasnije u Danu za glasanje ćemo odlučiti kako ćemo izjasniti u vezi ovog predloga zakona, a Dan za glasanje će biti, prema našim saznanjima, za oko 10-ak dana.
Zbog čega sam ja rekao da postoje dileme i određena pitanja u vezi ovoga predloga zakona? Zbog toga što sam ja pripreme za ovu današnju diskusiju i raspravu počeo time da sam uzeo papir i pokušao sam da napišem koje su, po meni, pozitivne strane a koje su negativne strane ovog predloga zakona. Kao što možete videti, ovaj deo papira gde su negativne strane, dosta je opširniji od ovog prvog dela.
Možda ćete vi u današnjoj diskusiji i u danima koji slede nas ubediti da mi pogrešno gledamo na ovu stvar.
Da krenemo prvo od ovih pozitivnih strana. Na primer, lokalne samouprave će imati 80% poreza na zarade i to je svakako pozitivno. Tu se postavlja samo jedno pitanje – da li vi znate, a siguran sam da znate, da prema budžetu Republike Srbije i sada važećeg budžeta i prethodnih budžeta 18% od prihoda od poreza na zarade na teritoriji AP Vojvodine pripada AP Vojvodini. To znači da prema ovom predlogu zakona 80% će dobiti lokalne samouprave, 18% će dobiti AP Vojvodina. Ja i ne smem da pomislim na to da vi želite kao regionalista da uzmete srednjem nivou vlasti AP Vojvodini 18% iz budžeta, koliko dobija svih ovih prethodnih godina, ali onda izađe da svega 2% ostaje za Republiku. Kada gledamo samo AP Vojvodinu, nismo ništa čuli o tome kako vi zamišljate održati sadašnji nivo deficita ako vi od Republike uzimate 16%, odnosno ostavljate samo 2%, pošto će 18%, i dalje dobijati, AP Vojvodini iz poreza na zarade.
Što se tiče transfera solidarnosti, vi ste rekli da će se grad Beograd odreći od transfera i da će ta sredstva biti preraspoređena lokalnim samoupravama. To je možda tako ali tu postoje dva problema. Prvi je o tome, vi naravno o tome niste govorili, oko 50% zaposlenih ljudi na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište na teritoriji grada Beograda.
Znači, najveći dobitnik ovog predloga zakona jeste grad Beograd. Mi nismo ništa čuli o tome. Vi ste govorili o tome da je Beograd najrazvijeniji grad, i to je svakako tačno, ali ništa nismo čuli o tome da oko 50% zaposlenih živi na teritoriji grada Beograda i da je zbog toga Beograd na dobitku, ako gledamo ovaj predlog zakona i ovo rešenje.
Druga stvar, kada govorimo o solidarnosti, mi smatramo da je solidarnost plemenita osobina i mi jesmo svakako za solidarnost, ali znamo kako je ta solidarnost izgledala prethodnih godina i decenija. Verujte mi, gospodine Dinkiću, ljudi u Vojvodini se naježe kad čuju reč solidarnost. Zbog čega? Zbog toga što su građani AP Vojvodine, izgradili i Kosovo i Metohiju, i Makedoniju, i Crnu Goru i još neke bivše republike članice SFRJ i znamo kako ta solidarnost izgleda.
Sa druge strane, godinama slušamo o tome da AP Vojvodina treba da bude solidarna i da treba da prihvatimo realnost da Vojvodina ne dobija svake godine ona sredstva koja bi trebala da dobije na osnovu Ustava iz republičkog budžeta. To su mnogi govorili i većina budžeta prethodnih godina je bio protivustavan što se tiče finansiranja AP Vojvodine. Vi to vrlo dobro znate, bili ste potpredsednik Vlade i ministar za regionalni razvoj i privredu. A prethodni budžeti su bili, kao što ste i vi rekli, i protivzakoniti u odnosu na finansiranje lokalnih samouprava. Vi ste čak rekli, veoma iskreno, maločas, da su lokalne samouprave zakinute za oko 50 milijardi dinara prethodne tri godine. Samo ste zaboravili da kažete ko je tada bio potpredsednik Vlade i ministar za privredu i regionalni razvoj.
Zbog toga smatramo da, na prvi pogled solidarnost jeste primamljiva kategorija, nažalost u Srbiji solidarnost ne funkcioniše na način kako bi to funkcionisalo u civilizovanim državama.
Sa druge strane, pre samo dve godine, gospodine Dinkiću, marta 2009. godine ste vi govorili da bi Vojvodina trebalo da finansira Koridor 10 na svojoj teritoriji iz budžeta AP Vojvodine i da jedan deo budžetskih izdataka u zdravstvu, prosveti, socijalnim institucijama isto tako treba da finansira AP Vojvodina, tako da nema svoje izvorne prihode i nema svoju imovinu, kao što nemaju ni lokalne samouprave danas svoju imovinu.
Srbija je jedina država u Evropi u kojoj regioni, odnosno AP nemaju svoju imovinu. Pitam se ja, kako je Vojvodina treba da gradi auto-put na svojoj teritoriji, doduše, vi ste rekli da bi trebalo da radi iz tih 200 miliona koje je Vojvodina trebalo da dobije iz prodajne cene NIS, a kao što vrlo dobro znate, a bili ste potpredsednik Vlade, Vojvodina je dobila samo 50 posto od sredstava koje je trebalo da dobije, iz prodajne cene NIS, a 40 još uvek nije dobila, pošto je to predviđeno Zakonom o budžetu RS za 2009. godinu. Znači, 40 posto prodajne cene NIS, Vojvodina do dana današnjeg nije dobila, a ta stavka postoji u republičkom budžetu za 2009. godinu.
Niste govorili ni o tome koje će obaveze imati lokalne samouprave nove u sledećem periodu. Ne mislim da bi se moglo to desiti na osnovu ovog zakona, ali mi ne znamo, da li će biti takvih predloga sledećih meseci i sledećih godina, a znamo iz iskustva da ukoliko Vojvodina dobije nešto više sredstava, odnosno onoliko koliko minimalno treba da dobije po Ustavu RS, onda kreću priče, evo sad vi finansirajte sve na svojoj teritoriji, a vi ste isto govorili 2009. i malopre sam o tome govorio.
Mi za razliku od vas, mislimo da treba povećati nadležnosti lokalnih samouprava opština i gradova, ali naravno na način da lokalne samouprave dobijaju i adekvatna sredstva za vršenje tih novih nadležnosti.
Ja ne mislim, za razliku od vas, da je prirodno da Republika bude osnivač osnovnih škola na svojoj teritoriji. Ne mislim da je to prirodno i ne mislim da je to u skladu sa nekakvim evropskim standardima. Da kažem još nešto u vezi toga, nije prirodno da osnivač srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine bude AP Vojvodina, a osnivač svih osnovnih škola na teritoriji Srbije bude Republika Srbija.
To, jednostavno nije prirodno i mi u ovom trenutku ne znamo koje obaveze i odgovornosti će ići zajedno sa nešto većim prihodima, da li će neka ovlašćenja postati obaveze, da li ćemo mi sledećih godina slušati priče o tome, evo dobili ste više sredstava, pa se sada snalazite.
Vi ste rekli, gospodine Dinkiću, da republika neće finansirati izgradnju seoskih puteva i nekih infrastrukturnih projekata na teritoriji opština i gradova u Republici Srbiji.
To vrlo lepo zvuči, ali ne mislim da su lokalne samouprave, jedinice lokalne samouprave saglasne sa tim, da cena nešto većih prihoda bude ta da republika ništa ne finansira iz infrastrukturalnih projekata na teritoriji tih opština i gradova.
To bi bilo kao kada biste rekli detetu, evo imaš džeparac, pa se snalazi, neću ti plaćati školovanje, neću ti kupovati udžbenike, neću ti plaćati stipendiju, neću ti plaćati zakup stana na studijama, evo imaš džeparac, pa se snalazi. Mislim da je to pogrešan način gledanja na stvari i da jedinice lokalne samouprave, pokazati, neće moći iz ovih većih prihoda i mi ne sporimo da će sve lokalne samouprave imati više prihoda i neće ti prihodi biti dovoljni da jedinice lokalne samouprave samostalno grade sve na svojim teritorijama.
Niste nas uverili što se tiče deficita koji će se naći u republičkom budžetu. U vezi deficita bih vam želeo savetovati da, ukoliko mislite da članovi Fiskalnog saveta ne obavljaju svoje obaveze, svoje nadležnosti dovoljno stručno, onda pokrenete postupak za smenu tih ljudi. U Fiskalnom savetu treba da sede visoko moralni ljudi i visoko stručni ljudi. Ukoliko vi smatrate da ti ljudi nisu takvi, onda imate svaki osnov da pokrenete postupak za smenu tih ljudi.
Kad smo već kod deficita, vi znate vrlo dobro da je pre samo nekoliko dana bio protest poljoprivrednika u Srbiji. Namerno kažem u Srbiji a ne samo u Vojvodini, jer su protestvovali i izvan AP Vojvodine na teritoriji Republike Srbije. Ti ratari su dobili objašnjenje da će, doduše, dobiti subvencije do 100 hektara, ali ove godine samo do 30 hektara, a ostali deo u januaru sledeće godine, jer bi isplata svih tih subvencija do 100 hektara značila povećanje deficita koje Republika ne može da izdrži. Kako je onda moguće da ratari nisu mogli ove godine da dobiju sve što im pripada po uredbi Vlade, a što se tiče ovog predloga zakona nije problem što će se povećati deficit?
Isto tako kada smo kod deficita, mi ne znamo kako bi ovaj predlog zakona ugrozio i da li bi, ali ja verujem da bi, ovaj predlog zakona i ovaj zakon, ako se izglasa u ovoj formi, ugrozio bi buduće budžete AP Vojvodine. Vi vrlo dobro znate kakve muke mučimo svakog decembra kada treba da se usvaja budžet Republike. Vi vrlo dobro znate kako je teško obezbediti, nažalost, u ovoj državi poštovanje Ustava. Vrlo dobro znate da je vrlo teško da se uvek poziva na solidarnost, uvek se poziva na deficit i ukoliko se deficit Republike poveća sa nekoliko desetina milijardi dinara bojim se da u decembru ove godine nećemo moći da obezbedimo poštovanje Ustava i da će AP Vojvodina biti najveći gubitnik ovog predloga zakona. Kao što sam malo pre rekao, Beograd će biti najveći dobitnik ovog predloga zakona.
U vezi finansiranja Vojvodine, vi ste podneli u proceduru još jedan predlog zakona, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim predviđate da se AP Vojvodini uzme 30% od onih sredstava koje po sada važećem zakonu Vojvodina dobija. To u ovoj godini znači milijardu i četiristo miliona dinara manje za finansiranje AP Vojvodine. Kada znamo da je u ovoj državi ustavna odredba o tome da Vojvodina treba da dobija najmanje 7%, s tim da tri sedmine idu na kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine, svaki dinar znači. Vi predlažete da se Vojvodini uzme milijarda i četiristo miliona dinara.
Maločas ste govorili o tome da Pokrajina može da radi projekte, mislili ste na AP Vojvodinu. Ne znam da li znate, trebali bi da znate, pošto ste do pre tri meseca bili potpredsednik Vlade i ministar privrede i regionalnog razvoja, da je Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine trebalo da do sada iz Republičkog budžeta dobije tri milijarde i 600 miliona dinara, 3,6 milijardi dinara, od devet milijardi, koliko je predviđeno za čitavu godinu.
Ne znam da li znate podatak da je Vojvodina od tih 3,6 milijardi dinara, koliko je i trebala da dobije, do kraja maja dobila svega 600 miliona, znači 0,6 milijardi dinara. Kako na ovaj način Vojvodina da finansira projekte? Kako da održimo u životu građevinske firme koje su uložile svoja sredstva i sada su na granici bankrota, a ima takvih građevinskih firmi, nažalost, u Vojvodini više desetina? Kako mi onda možemo da govorimo o fiskalnoj decentralizaciji, o regionalizaciji, kada Republika ne poštuje budžet koji je izglasan pre samo pet meseci u ovom visokom domu?
Kao što sam rekao na početku, mi ćemo saslušati vaše argumente veoma pažljivo. Čekamo odgovore, između ostalih, i na ova pitanja, koja sam ja malo pre spomenuo, odnosno postavio. U danu za glasanje ćemo odlučiti da li su vaši argumenti uverljivi.
Na kraju bih samo želeo da kažem da se Savez vojvođanskih Mađara od svog osnivanja zalaže za decentralizaciju i regionalizaciju, za jačanje i opština i gradova i autonomne pokrajine i mesnih zajednica. Ne bih voleo kada bih još jednom morao da čujem to da oni koji imaju određene argumente i koji imaju određene dileme u vezi predloga ovog zakona su centralisti. Izvinite, ali ja sebe ne doživljavam kao centralistu, ja našu stranku ne doživljavam kao centralističku stranku, ali mislim da se decentralizacijom treba baviti ozbiljno, ne u predizborne svrhe, i da treba razmišljati malo unapred i treba razmišljati o tome kako će izgledati deficit Republike, kako će se poštovati Ustav, kako će se obezbediti Vojvodini ono što joj pripada po Ustavu i kako će lokalne samouprave moći da žive i da prežive u sledećem periodu, kada znamo da ova država, odnosno Vlada krši svoje zakone, i Zakon o budžetu i Zakon o lokalnoj samoupravi, i sve to, nažalost, u ovoj državi treba uzeti u obzir. Hvala.

Gospodine Dinkiću vi ste malopre rekli da je pitanje filozofije i ukusa koji nivo vlasti je za koju političku stranku najbitnija i vi ste rekli da se vi prvenstveno zalažete za što jače lokalne samouprave opšte i gradove. Mi se, gospodine Dinkiću zalažemo za poštovanje Ustava. Kao što znate, u Ustavu Republike Srbije je predviđeno koliko APV sa koliko sredstava treba da raspolaže, a taj isti Ustav definiše i strukturu tih sredstava. Sve dok nema zakona o izvornim prihodima APV ili o finansiranju APV, nažalost, AP je prinuđena da, odnosno AP može da računa samo na ona sredstava koja dobija ili ne dobija iz republičkog budžeta, uz neke izvorne prihode koji su stvarno minimalni.
Sa druga strane, kada već govorimo o Ustavu, vi gospodine Dinkiću ovu vladu podržavate zbog toga što ona ovu državu vodi ka Evropskoj uniji. Mi isto tako zbog toga podržavamo ovu vladu i nema razlike između vas i nas po ovom pitanju. Znate veoma dobro da jedna država koja ne poštuje sopstveni ustav nema šta da traži u EU. Ustavnost je kamen temeljac EU i zbog toga mi ne možemo podržati zakon koji može da dovede do toga da se Ustav ne poštuje, da Vojvodina ne dobije ona sredstva koja joj pripadaju…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… samo da završim rečenicu, molim vas. Ovaj zakon, bez obzira što se ne bavi Vojvodinom, tu opasnost o sebi latentno, nažalost, sadrži. Hvala.

Gospodine Dinkiću, mnogo bolje od mene znate da su lokalne samouprave - lokalne samouprave, a da je AP – AP. Niko ne spori da će sve lokalne samouprave imati više sredstava po ovom predlogu zakona, to sam nedvosmisleno rekao. Ali, postoji i garancija za finansiranje APV i to je jedna ustavna garancija koja je na takav način predviđena Ustavom i to jedna država koja želi da postane članica EU jednostavno treba i mora da poštuje.
Još toliko da kažem povodom ovog pitanja, mi se zalažemo i za decentralizaciju opština i gradova, zalažemo se za jače mesne zajednice i isto tako se zalažemo za jaču AP unutar Srbije, ali, još jedanput da kažem, smatramo da po ovom predlogu zakona postoji opasnost da Vojvodina kao AP ne dobije ona sredstva koja treba da dobije na osnovu Ustava Republike Srbije.
Možemo glasati za ovaj predlog isključivo ako možemo biti sigurni da Vojvodina kao APV neće biti zakinuta sa jedne strane, a sa druge strane republička Vlada i sve buduće republičke vlade neće biti onemogućene da poštuju član 184. Ustava Republike Srbije koji reguliše način finansiranja APV.
Isto tako, nije mi jasno zašto niste predložili zakon o finansiranju APV kada ste već predložili čitav set zakona iz oblasti decentralizacije.

Kratka replika gospodinu Čedomiru Jovanoviću. Vi ste nabrajali lidere stranaka koje su u Vladu ili koje podržavaju Vladu. U ruci imam zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, piše ovde između ostalih odredili smo sledeći dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, zahtev podnose 122 narodna poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Želeo bih da kažem zarad javnosti, gospodine Jovanoviću, da mi iz SVM nismo potpisali ovu inicijativu, nemamo nikakve veze sa inicijativom URS, imamo veze sa ovim predlogom zakona koliko imate vi ili LDP. Mi smo tu da kažemo naše mišljenje i u danu za glasanje ćemo odlučiti kako ćemo glasati u vezi ovog zakona, nije se glasalo o dnevnom redu pošto se radi o vanrednom zasedanju kao što znate vrlo dobro, znači mi SVM nemamo nikakve veze sa ovim predlogom zakona URS. Zarad javnosti, sam to želeo bitnim da kažem da se ova netačna konstatacija ne ponavlja u daljoj raspravi. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, nisam imao nameru da ulazim u polemiku sa vama, pogotovo što imamo veoma slična gledišta, što se tiče ovog predloga zakona. Ali, opet zarad javnosti, moram da kažem, da ne prihvatam da vi nas poistovećujete sa čitavom vladajućom koalicijom i da kažete da smo mi u istoj meri odgovorni za neke pogrešne zakone i za neke pogrešne poteze vladajuće koalcije, kao neke veće stranke.
Što se ovoga tiče, koalicije su stvar koje su promenljive, a to smo videli u ovom sazivu Narodne skupštine i Vlade. Da vas podsetim vi ste glasali, odnosno omogućili ste izglasavanje određenih zakonskih predloga Vlade Republike Srbije u ovom sazivu Narodne skupštine za koje mi nismo bili spremni da glasamo, a u međuvremenu se pokazalo da su ti zakoni izuzetno štetni za sve građane Republike Srbije.
Kao jedan primer, samo da vam navedem, to je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Mi nismo glasali, nismo želeli da glasamo za taj zakon, nismo želeli da obezbedimo kvorum da bi vladajuća koalicija i Vlada povukla taj zakonski predlog, a vi ste obezbedili kvorum, doduše glasali ste protiv zakona, ali ste obezbeđivanjem kvoruma omogućili usvajanje zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava, a da to niste uradili Srbija danas ne bi imala Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kakav ima. Ovaj zakon je poguban za pravosudni sistem Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se više javljati povodom replike, ali zarad javnosti, tačnosti, iskrenosti i kredibiliteta da kažem nekoliko činjenica.
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je donet krajem decembra 2008. godine, bez glasova Saveza vojvođanskih Mađara. Zakon o zabrani diskriminacije je donet 2009. godine. Vize su ukinute 2009. godine. Znači, ovi zakoni nemaju veze sa Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Što se tiče republičkih budžeta, mi smo jednom glasali protiv republičkog budžeta, kada je on bio protivustavan, a u onim godinama kada je predlog bio protivustavan, znači u onim godinama kada je predlog zakona o budžetu bio protivustavan, kada smo se amandmanima uspeli izboriti za to da Vojvodina dobije barem onih minimalnih jadnih 7% iz republičkog budžeta, mi smo glasali za budžet. Ni jedan budžet koji je bio protivustavan Savez vojvođanskih Mađara nije i neće podržati.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, SVM se zalaže za to da građani imaju pravo izbora, a ne samo pravo glasanja. S druge strane, zalažemo se za slobodan mandat narodnih poslanika, odnosno predstavnika građana Republike Srbije.
Što se tiče slobodnog mandata, znamo da mandat može da bude u teoriji slobodan ili imperativan. Kod imperativnog mandata veza između birača i predstavnika je pravne prirode i u tom slučaju ta veza ne prestaje činom izbora. Kod imperativnog mandata birači imaju mogućnost davanja obaveznih uputstava. Predstavnici imaju dužnost podnošenja izveštaja, a postoji mogućnost opoziva. Ova vrsta mandata je bila karakteristična za Evropu do 18. veka, bila je karakteristična za staleške skupštine. Danas u određenim državama Evrope postoji ustavno rešenje koje eksplicitno zabranjuje svaki imperativni mandat. Takav ustav ima, na primer, Republika Francuska.
Kod slobodnog mandata odnos između birača i predstavnika nije pravne nego je političke prirode. Ova vrsta mandata je karakteristična za bezmalo sve države Evrope, ali, kao što sam malopre rekao, kada pravimo klasifikaciju na slobodne i imperativne mandate, onda uzimamo u obzir karakter veze između birača i predstavnika. U Srbiji danas u praksi, nažalost, postoji stranački imperativni mandat. Ta veza nije političke nego je pravne prirode, ali ne postoji između birača i predstavnika birača tj. narodnog poslanika, već između poslanika i stranke sa čije liste je kandidat ušao u Narodnu skupštinu i stekao mandat.
Što se tiče slobodnog mandata, on počiva na teoriji o nacionalnom suverenitetu iz 18. veka. Suština ove teorije jeste da poslanik nije samo predstavnik svojih birača već je predstavnik svih građana, tj. celokupne nacije.
Nažalost, danas možemo konstatovati da je Srbija praksom tzv. blanko ostavki otišla nekoliko koraka unazad i u odnosu na rešenja iz svoje ustavne istorije. Prema Namesničkom ustavu Srbije iz 1869. godine, narodni poslanici nisu bili predstavnici samo onih koji su ih izabrali, već celog naroda. To, nažalost, prema današnjem stanju stvari ne možemo reći, jer postoji stranački imperativni mandat.
Naravno, mi u Savezu vojvođanskih Mađara priznajemo i poštujemo ulogu stranaka u ustavnom poretku Republike Srbije, ali to ne znači da mandat treba da pripada stranci. Štaviše, mandat ne može da pripada stranci, mandat pripada mandataru, tj. narodu.
Kao što znamo, u članu 102. stav 2. Ustava Republike Srbije piše da je narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, ali je pitanje da li narodni poslanik stvarno ima mogućnost, da li ima pravo da raspolaže svojim mandatom? Mi mislimo da nema pravo na takav način da raspolaže mandatom, zbog toga što je slobodni mandat poslanika javna funkcija, a nije subjektivno pravo kojim narodni poslanik, ugovorom ili na neki drugi način, može slobodno raspolagati.
Ovde se poslednjih nedelja mnogi pozivaju na mišljenje Venecijanske komisije, na mišljenje Evropske komisije i to je, naravno, u potpunosti legitimno. Ne mislim da postoji bilo šta sporno u tome što je Narodna skupština tražila mišljenje Venecijanske komisije i Evropske komisije, zbog toga što to čine i punopravne članice EU, a kamoli države koje tek treba da postanu, odnosno koje će, nadamo se, tek u bliskoj budućnosti postati kandidat za punopravno članstvo u EU, ali smatramo da su od mnogo većeg značaja odluke Ustavnog suda Republike Srbije. Time ću preći na ovu drugu temu, vezano za ono što sam rekao – da, po nama, građani treba da imaju pravo izbora, a ne samo pravo glasanja.
Ustavni sud Srbije je u tri navrata raspravljao o ovim pitanjima o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini; mislim na redosled na listi, odnosno na raspodelu mandata narodnih poslanika. Prva odluka Ustavnog suda Srbije datira još iz 2003. godine, druga iz 2010. godine. Doduše, to je bila odluka Ustavnog suda u vezi sa Zakonom o lokalnim izborima, ali iz obrazloženja te odluke Ustavnog suda na nedvosmislen način možemo doneti zaključak šta je bila namera Ustavnog suda u odnosu na mandat, bilo da se radi o odborničkom ili poslaničkom mandatu.
Treća odluka Ustavnog suda Republike Srbije, vezano za Zakon o izboru narodnih poslanika, doneta je 14. aprila 2011. godine. Ova odluka je značajna pre svega zbog toga što se danas stvara privid da će tek sada Narodna skupština na drugačiji način urediti pitanje raspolaganja, odnosno pitanje redosleda na listi, odnosno na koji način se raspoređuju mandati. To jednostavno nije slučaj, zbog toga što je 14. aprila Ustavni sud u svojoj odluci ocenio da član 84. Zakona o izboru narodnih poslanika nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. To znači, kolokvijalno rečeno, da je ovaj član zakona ukinut 14. aprila ove godine. Znači, neće sada Narodna skupština odrediti, odnosno uvesti rešenje prema kojem će podnosioci liste morati da poštuju redosled kandidata sa liste, nego je to već danas tako, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije.
Zbog čega kažem da se mi zalažemo za pravo izbora građana, a ne samo za pravo glasa, odnosno za pravo glasanja? Citiraću dve-tri rečenice iz odluke Ustavnog suda Srbije od 14. aprila 2011. godine. U obrazloženju stoji: „Time što nije u obavezi da poštuje redosled kandidata na izbornoj listi politička stranka suštinski vrši izbor narodnih poslanika, gospodareći poslaničkim mandatima koji su pripali toj listi. Na ovaj način, po oceni Ustavnog suda, ne samo da se ruši sam princip neposrednih izbora, već se obesmišljava ideja reprezentacije naroda, odnosno građana. Polazeći od navedenih razloga, čvrsto zastupajući stav da se pojedinačni poslanički mandati, bez bilo kakvih izuzetaka, dobijaju samo po redosledu naznačenom na izbornoj listi, Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 84. Zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom.“
Mi u danu za glasanje nećemo doneti rešenje da se redosled mora poštovati, nego ćemo doneti rešenje, odnosno formulisaćemo odredbu po kojoj će RIK dodeliti mandate vodeći računa isključivo o redosledu na izbornoj listi, u roku od deset dana od okončanja izbora. Smatramo da je to rešenje ispravno. Još jednom kažem, građanima treba omogućiti pravo izbora.
Još malo bih se vratio na pitanje tzv. blanko ostavki. Malopre sam citirao član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je na neki način uveden institut blanko ostavki. Naravno, mi u pravnom sistemu Republike Srbije nećemo naići na termin blanko ostavki, ali je predviđena mogućnost da poslanici pod određenim uslovima raspolažu svojim mandatom. Malopre sam rekao da, po nama, poslanik ne može da raspolaže mandatom jer mandat nije ugovor. Mandat ne pripada poslaniku, nego narodu.
S druge strane, kada sam spomenuo član 102. Ustava želim da spomenem još neke članove, a to su: član 2. koji govori o tome da suverenost potiče od građana koji je vrše preko svojih slobodno izabranih predstavnika; član 3. govori o tome da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima; član 5. definiše da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi; član 52. govori o tome da su izbori slobodni i neposredni.
Kada pogledamo ove četiri odredbe Ustava, s jedne strane, a s druge strane član 102. Ustava Republike Srbije, možemo zaključiti da postoji kolizija, na neki način, između ovih ustavnih odredaba. Nesporno je, bar po nama, da su ustavne odredbe koje govore o suverenosti, o vladavini prava, o političkim strankama i o tome da su izbori slobodni i neposredni šireg domašaja i opštijeg značenja od odredbe člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Ove ustavne odredbe o suverenosti, izborima, vladavini prava čine temelje naše ustavne konstrukcije. Zbog toga mislimo da je članom 102. promenjen karakter mandata, jer iz njega proizilazi da poslanik predstavlja stranku, a to ne proizilazi iz ovih ostalih temeljnih i suštinskih ustavnih odredaba, koje su šireg domašaja.
Kada sam malopre govorio o slobodnom mandatu pomenuo sam Namesnički ustav Srbije iz 1869. godine i rekao sam da je ova praksa koja postoji u Srbiji korak unazad u odnosu na to rešenje od pre 140 godina.
Mogao bih da navedem jedan sličan primer i u vezi s poštovanjem redosleda sa liste, odnosno poštovanjem principa slobodnih i neposrednih izbora. Prema Ustavu Kraljevine Srbije iz 1888. godine (tada je na vlasti bio kralj Milan, ako se ne varam), bilo je predviđeno da se pojedinačni mandati dodeljuju po redosledu na izbornoj listi. To je bilo demokratsko dostignuće pre 130 godina. Nažalost, Srbija će to rešenje ponovo uvesti tek sada, odnosno, kao što sam malopre rekao, to je uvedeno pre nekoliko nedelja kada je Ustavni sud ukinuo član 84. Zakona o izboru narodnih poslanika.
Iz svih tih razloga mi ćemo u danu za glasanje podržati predložena rešenja. Raduje nas što će građani Srbije, posle svih ovih godina, imati ponovo pravo izbora, a ne samo pravo glasa i što će mandat biti slobodan.
Naravno, podržavamo i rešenje prema kojem među svaka četiri kandidata najmanje jedan kandidat treba da bude pripadnik manje zastupljenog pola. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo sadašnji i budući ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treća prilika kada možemo razgovarati o Vladi gospodina Mirka Cvetkovića. I ovo će biti treća prilika kada ćemo mi dati podršku toj Vladi.
Prva prilika je bila 7. jula 2008. godine, kada je ova vlada izabrana. Druga prilika je bila 18. decembra 2008. godine, kada je opozicija podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi gospodina Cvetkovića. Ovo je treća prilika kada možemo dati sud o radu aktuelne Vlade.
Mi smo u prethodna dva slučaja podržali rad Vlade, a to ćemo učiniti i sada, kao što sam malopre rekao, iz nekoliko razloga. Ova vlada ima određene pozitivne rezultate u svom radu. Za nas je od izuzetne važnosti što je Srbija konačno ušla u red zemlja čiji državljani putuju bez viza u većinu država EU.
Pored toga, donet je Statut AP Vojvodine, Zakon o nadležnostima AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, uhapšen je Radovan Karadžić. To su možda najvažniji rezultati Vlade gospodina Cvetkovića. Isto tako, ima tu još raznih i obećanja i zajedničkih stremljenja koje treba da realizujemo i zbog toga ćemo mi dati podršku ovoj Vladi.
Za nas je politička stabilnost na prvom mestu. Mislimo da ne bi bilo dobro da Srbija sada ide na izbore. Ne mislimo da bi bilo to pogubno, ali mislimo da to ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije. Ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije zbog toga što ovu Vladu čeka i još nekoliko zadataka u sledećim mesecima.
Svakako je značajno, svakako bi bilo značajno da Republika Srbija dobije status kandidata za članstvo EU. To ne bi bilo moguće postignuti, ako bismo sada imali izbornu kampanju, vanredne izbore, formiranje novog saziva Skupštine i Vlade, sigurno bismo imali zastoj od najmanje pola godine i mislimo da to nikome u Srbiji ne odgovara. Ali, zabrinjava me što je premijer malopre rekao, samo da je cilj kandidatura za članstvo EU, nije rekao ni reč o tome da li je cilj dalje određivanje datuma početka pregovora u članstvu EU.
Svi mi vrlo dobro znamo da je samo sticanje statusa kandidata za članstvo u EU polovičan rezultat. Gospodin Đelić sigurno zna da ima zemalja u našem okruženju koji su kandidati za članstvo u EU već nekoliko godina. Na primer, Makedonija već više od pet godina ima kandidaturu, ali još nema određen datum početka pregovora.
Zbog toga smatramo da treba učiniti sve u interesu toga da Srbija ne dobije samo status kandidata za članstvo u EU do kraja godine, nego i da se odredi datum početka pregovora o članstvu EU.
Pored toga, smatramo da treba doneti zakon o restituciji, zakon o javnoj svojini. Veoma je dobro što je i premijer o tim veoma važnim zakonskim projektima u svom ekspozeu i govorio. Ali, nije govorio, na primer, o zakonu o izvornim prihodima AP Vojvodine. Smatramo da je donošenja zakona o javnoj svojini, kojim bi zakonom AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, nakon 16 godine, dobile nazad svoju imovinu, samo polovično rešenje.
Druga polovina ovog rešenja je donošenje zakona o izvornim prihodima AP Vojvodine. Nadam se da se nije odustalo od donošenja ovog zakona do jeseni. Prema mojim saznanjima, donošenje tog zakona je isto tako uslov, na neki način, za sticanje statusa kandidata za članstvo EU.
Isto tako, smatramo da bi trebalo realizovati predizborna obećanja o otvaranju više stotina hiljada novih radnih mesta i povećanju standarda. Nadam se da će Vlada energičnije raditi na ostvarenju tog cilja. Isto tako, nadam se da će biti ispunjen i da će se realizovati dogovor između stožerne stranke vladajuće koalicije DS i Saveza vojvođanskih Mađara o promeni granica upravnih okruga u Srbiji.
Želeo bih sve vas da podsetim da je to deo naše koalicionog sporazuma. To je trebalo odraditi do kraja 2008. godine, a sada je mart 2011. godine. Više puta smo o tome razgovarali, ali rezultata nema.
To nije nacionalno pitanje, to nije u interesu samo mađarske nacionalne zajednice ili bošnjačke nacionalne zajednice, to bi bilo u interesu čitave Srbije, jer postoji niz nelogičnosti koje proizilaze iz još uvek važeće Uredbe o upravnim okruzima, praktično iz 1992. godine.
Mislim da nam neće mnogo vredeti statistički regioni, neće nam mnogo vredeti oblasti unutar statističkih regiona, ako još uvek delamo po "logici iz 1992. godine", koja ne uzima u obzir tok određenih reka i da mi jednostavno ne možemo očekivati sredstva iz EU, da ne možemo raditi na strategijama razvoja određenih opština, određenih oblasti, statističkih regiona, ako nam osnova nije dobra.
Zbog toga smatramo da je ovo jedno životno pitanje i da bi za vreme mandata ove vlade konačno trebalo promeniti Uredbu o upravnim okruzima. Nadam se da će se to desiti. Isto tako, smatramo da bi konačno trebalo otvoriti kancelariju AP Vojvodine u Briselu. Uopšte mi nije jasno zašto tu kancelariju još nemamo, zašto još uvek nemamo saglasnost Vlade Republike Srbije, kada je to predviđeno i važećim statutom AP Vojvodine, na koju je saglasnost dala ova Narodna skupština.
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da čujemo gospodina Balint Pastora.)
To su neki planovi koji bi trebalo da se realizuju. Mi smatramo da će ova pitanja biti u fokusu rada Vlade gospodina Cvetkovića u narednih godinu dana.
Govorio sam o tome prošle godine, da vidimo određene nelogičnosti kod spajanja ministarstava i da ne mislimo da je rekonstrukcija Vlade nešto epohalno. Ne mislimo to zbog toga što, na primer, ne smatramo da će se više raditi u interesu ostvarenja prava i sloboda nacionalnih manjina nakon ukidanja samostalnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Ali, dobro je da su prihvaćeni naši amandmani, da će se novoformirano ministarstvo zvati ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je pozitivan signal pripadnicima nacionalnih manjina, a još je bolje što će se formirati uprava za ljudska i manjinska prava, kao organ uprave u sastavu ovog ministarstva.
Mi mislimo da je bilo izuzetno značajno što je postojalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Želim javno da se zahvalim ministru Čipliću na radu u proteklom periodu. Naravno, nismo se slagali uvek sa svim rešenjima i nismo se uvek slagali ni s ministrom lično, ali on ima izuzetno veliku ulogu u tome što je donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, dobro je što Ministarstvo trgovine ulazi u sastav Ministarstva poljoprivrede, a ne obrnuto. Ukoliko bi poslovi Ministarstva poljoprivrede ušli u nadležnost Ministarstva trgovine, mislimo da bi to bio izuzetno loš signal poljoprivrednim proizvođačima. Ovo rešenje je mnogo bolje. Mislim da se ne radi samo o redu reči, da se ne radi samo o simbolici, nego ovo znači da će Vlada ozbiljnije raditi u interesu poljoprivrednih proizvođača.
Kao što sam to učinio malopre, i ministru Draginu bih želeo da se zahvalim na dosadašnjem radu. Naravno, znamo da poljoprivredni proizvođači nikada ne mogu biti zadovoljni i ne treba da budu zadovoljni radom Ministarstva poljoprivrede, ali određeni podaci govore o tome da je ovo ministarstvo pod vođstvom gospodina Dragina imalo rezultate.
Želeo bih vas podsetiti samo na rekordan suficit u prošloj godini od 1,2 milijardi dolara i o podatku o ukupnom rastu poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini za 14%. Nadam se da će ovakvi rezultati biti aktuelni i ove godine i da će ovo ministarstvo na sličan način funkcionisati i pod vođstvom gospodina Petrovića.
Nadam se da će rečenica iz ekspozea gospodina premijera o tome da će se Vlada postarati da budu veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i ostvariti i da će poljoprivreda biti u svakom smislu prioritet za ovu vladu.
Želeo bih vas podsetiti da je poljoprivreda, nažalost, jedina grana privrede u Srbiji koja posluje sa suficitom. Zbog toga treba podržati poljoprivredne proizvođače. Nadam se da će gospodin Petrović, u svojstvu ministra, moći da se izbori za adekvatna budžetska sredstva. Nikad nije dovoljno budžetskih sredstava za poljoprivredu, ali se nadam da će doći do injekcije, na neki način, u poljoprivredu u sledećim mesecima.
Govorio sam o tome i ove i prošle nedelje i sada bih želeo da ponovim, da nije dobar signal što ministar za poljoprivredu nije iz Vojvodine. Naravno, ne želim da kažem da imamo bilo šta protiv gospodina Petrovića. Kao što sam malopre rekao, mislimo da će on, u svojstvu potpredsednika DS, moći da se izbori za veća sredstva za poljoprivredu i to je u interesu svih poljoprivrednih proizvođača. Ali, doći će se do negativne promene u tom smislu što će on biti prvi ministar za poljoprivredu koji ne dolazi sa teritorije AP Vojvodine, izuzev gospodina Slobodana Milosavljevića, koji je bio ministar nekoliko meseci u prošloj Vladi.
Bez obzira na ovo, želim da kažem gospodinu Petroviću da na nas može da računa i da ćemo mi svakako pratiti njegov rad i da ćemo pružiti svu neophodnu podršku koju možemo da pružimo u interesu toga da poljoprivreda konačno dobije ono mesto u politici Vlade koje zaslužuje.
Gospodinu Predragu Markoviću bih želeo da kažem da je za nas zadovoljstvo što će on biti ministar kulture. On je, inače, dobitnik priznanja za istorijske zasluge u odnosima srpskog i mađarskog naroda. To priznanje je dobio kada je bio predsednik Narodne skupštine. Nadam se da će ga to podstaći da radi u interesu približavanja srpskog i mađarskog naroda, naravno, u sferi kulture.
Odmah bih želeo da ukažem na dva problema koji postoje u sferi kulture. Prvi je – konkurs koji je objavljen za otkup publikacija objavljenih u 2010. godini. Taj konkurs je otvoren do 8. aprila. Taj konkurs je na takav način bio objavljivan i prethodnih godina. Suština je u tome što će ministarstvo izvršiti otkup odabranih naslova, prvih izdanja publikacija na srpskom jeziku, objavljenih u 2010. godini, na osnovu predloženog spiska Komisije za otkup knjiga, a u drugom stepenu će se izbor vršiti među predloženim knjigama za biblioteke po svojim potrebama.
Nema, gospodine budući ministre, naslova na manjinskim jezicima. One biblioteke koje imaju značajan fond knjiga na jezicima nacionalnih manjina ne mogu taj fond da obnavljaju u smislu da se taj fond proširuje sa naslovima na jezicima nacionalnih manjina. To je jedno katastrofalno rešenje. Mi mislimo da bi to trebalo vrlo brzo da se promeni. Ovo nije problem samo za mađarsku nacionalnu zajednicu, ovo je problem za sve nacionalne zajednice koje žive u Republici Srbiji.
Drugi problem koji bi trebalo rešiti je donošenje, odnosno drugi prioritet, donošenje zakona o istorijskim arhivima ili kako će se već zvati taj zakon. Vi znate vrlo dobro da je formirana mešovita komisija istoričara. Ta mešovita komisija istoričara treba da istraži dešavanja iz 40-ih godina prošlog veka.
Ta komisija je formirana i ta komisija radi, ali ima poteškoća u radu, a imaće poteškoće u radu sve dok se ne donese novi zakon o istorijskim arhivima i dok se ti istorijski arhivi ne otvore. Jer zakon koji tu oblast reguliše donet je pre 16 godina, u potpunosti je anahron i zbog toga apelujemo na vas da predložite u što skorije vreme donošenje novog zakona o istorijskom arhivu.
Što se tiče finansija i Vojvodine, samo bih vrlo kratko da ponovim neke stvari koje sam govorio i prošle nedelje. Veoma je loš signal što ova Vlada neće imati ministra sa teritorije AP Vojvodine. Mi smo dobili biografije predloženih kandidata, i po najnovijoj biografiji gospodina Dulića, on je rođen u Beogradu, što nije značajna činjenica, ne ulazimo u to ko je gde rođen, naravno, ali piše da živi u Beogradu.
On je jedini ministar u Vladi, i sadašnjoj i budućoj, u čijoj biografiji piše gde živi. Normalno je da ministar radi i da ima radno mesto u Beogradu, ali da on živi u Beogradu, tj. nije sa teritorije AP Vojvodine, jer je u Beogradu rođen i tu živi. To je veoma loš signal za građane Autonomne Pokrajine. Mi, naravno, ne smatramo da Vladu treba sastavljati po teritorijalnom ključu, ali je stvarno poražavajuće što Vlada neće imati bar jednog ministra sa teritorije AP Vojvodine.
Pored toga, malopre sam rekao da treba doneti zakon o javnoj svojini, treba doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine i treba (Predsednik: Gospodo poslanici, zaista vas molim da budete tiši.) i treba promeniti način razmišljanja po kojem je Vojvodina budžetski trošak od 7%.
Mi smo slušali prethodnih godina ovu formulaciju. Dame i gospodo, Vojvodina nije budžetski trošak od 7% i zbog toga treba mnogo veća pažnja da se posveti razvoju AP Vojvodine. Ima podataka i o tome da je BDP po glavi u AP Vojvodini za 5% niži od proseka Republike, tek smo do ovog došli.
Da rezimiram, pošto mi ističe vreme. Za nas je politička stabilnost najbitnija i zbog toga ćemo podržati rad ove Vlade, koja ima određene rezultate u prethodnom periodu, ali insistiramo na donošenju zakona o izvornim prihodima Vojvodine, zakona o restituciji, zakona o javnoj svojini, otvaranju kancelarije u Briselu AP Vojvodine, i Vlada gospodina Cvetkovića može da računa na našu podršku ne samo danas, nego i u budućnosti, ukoliko će izvršavati ove ciljeve. Hvala na pažnji.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za SVM je najbitnije da postoji politička stabilnost u zemlji. Mi već mesecima govorimo da bi vanredni parlamentarni izbori bili pogubni u ovom trenutku, ne zbog toga što se plašimo izbora, nego što smatramo da Vlada treba da izvrši i odradi one poslove u vezi s kojima je dala obećanja prethodnih godina.
Treba da izvršimo sve one zadatke koji su preduslovi za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. To je šansa za Srbiju i ne bi je trebalo propustiti. Zbog toga smo sa čuđenjem bili svedoci međustranačkih obračuna unutar vladajuće koalicije prethodnih meseci i zbog toga smo srećni što danas imamo Predlog zakona o ministarstvima. Izgleda da se Vlada i vladajuća koalicija neće više u budućnosti baviti unutrašnjim sukobima, nego rešavanjem onih pitanja zbog kojih Vlada i treba da postoji.
Sada ću navesti nekoliko prioriteta, koji su za nas na prvom mestu. To je donošenje zakona o restituciji, zakona o izvornim prihodima AP Vojvodine, zakona o javnoj svojini, kojim bi lokalne samouprave i AP Vojvodina posle 16 godina dobile nazad svoju imovinu i kojim bismo stali na put sadašnjem stanju prema kojem je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave i autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu. Potpuna revizija pravosuđa je isto tako veoma važan prioritet za SVM, a i realizacija onih predizbornih obećanja o otvaranju više stotina hiljada novih radnih mesta i povećanje standarda.
To su pitanja kojima bi Vlada u budućnosti trebalo da se bavi. To su oni zakoni koje bi trebalo doneti u interesu toga da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU do kraja godine. Zbog toga smatramo bitnim da smo napokon, posle nekoliko meseci strančarenja, došli do tačke kada možemo razgovarati o Predlogu zakona o ministarstvima. Nadam se da ćemo za nekoliko dana zatvoriti čitavo ovo poglavlje i da ćemo imati rekonstruisanu Vladu, koja će se od sledeće nedelje baviti onim pitanjima zbog čijih je rešavanja i izabrana.
Ujedno moram da kažem da mi ne smatramo da je smanjenje broja ministarstava nešto ekstremno značajno. Ne mislimo da će time doći do značajnije uštede sredstava. Ne mislimo da je ovo za čitavu državu značajno. Smatramo da je ovo jedno, pre svega, demagoško pitanje, ali naravno, nemamo problem sa tim da glasamo za to da Vlada u budućnosti ima manje članova. To za nas nije problem. Vlada može da funkcioniše i sa manje članova. Vlada je to mogla da čini i do sada. Zbog toga ćemo mi podržati ova rešenja, ali smo protiv načina razmišljanja kojim se ovaj potez prikazuje kao nešto ekstremno značajno za državu i za građane Republike Srbije.
Još 7. jula 2008. godine, kada je ova vlada izabrana, rekao sam u Narodnoj skupštini da, ukoliko bude efikasnog rada, za nekoliko meseci niko neće spominjati glomaznost Vlade, a u suprotnom bi bilo previše i 12 ministarstava. To mislim i dalje. Da li će Vlada biti efikasna, da li će raditi ono zbog čega je izabrana, ne zavisi od broja ministarstava. Ekonomičnost, racionalna i funkcionalna organizacija se može postići i sa osam, i sa 15 i sa 24 ministarstva.
Isto tako moram da kažem da nisu u pravu oni koji govore o tome da je ovo trebalo uraditi zbog toga što pratimo nekakvu evropsku praksu i da je u Evropi praksa da vlade imaju između 15 i 18 članova. Ako gledamo brojke, ako tom pitanju pristupamo s tog stanovišta, onda je verovatno tačno da je u većini zemalja EU to regulisano na takav način, ali ima i drugačijih primera. Efikasnost vlade, još jednom da podvučem, ne zavisi od broja ministara ili broja ministarstva. Na primer, Mađarska je punopravna članica EU, a ima svega osam ministarstava.
Što se nas tiče, Vlada Republike Srbije bi mogla da funkcioniše i sa šest, osam ili deset ministarstava. Smatramo da bi bilo bitno da Vlada ispunjava svoja predizborna obećanja, da činimo sve u interesu toga da dobijemo status kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine i da rešavamo ona pitanja koja treba da rešimo i koja nismo rešavali poslednjih deset godina. I, to treba da činimo zbog Srbije i svih građana Republike Srbije, a ne zbog EU. U tu grupu spadaju i zakon o restituciji, i zakon o javnoj svojini, kao i zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine.
Kada govorimo o konkretnim rešenjima iz Predloga zakona o ministarstvima, moram da kažem da postoje određene nelogičnosti. Na primer, nije nam jasno zašto će i u budućnosti da postoji Ministarstvo za KiM. To ne kažem zbog toga što mi iz SVM ne poštujemo Ustav ili ne znamo šta piše u Ustavu, ali treba da imamo u vidu da je i poslednjih meseci i od samog formiranja ove vlade sve poslove i sve nadležnosti u vezi sa KiM vršilo Ministarstvo spoljnih poslova, kao da se radi o nekom pitanju koje nije unutrašnje pitanje Republike Srbije, kako stoji u Ustavu, nego da se radi o nekom pitanju spoljne politike.
Ako je KiM unutrašnje pitanje Republike Srbije, onda time treba da se bavi Ministarstvo za KiM, ali to nije bio slučaj poslednje dve-tri godine. Skoro sve poslove u vezi s očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije vršilo je Ministarstvo za spoljne poslove. Najbolji dokaz za to je da na čelu pregovaračkog tima Republike Srbije nije ministar za KiM, nego državni sekretar iz Ministarstva spoljnih poslova.
Isto tako, ukoliko već dolazi do redukcije ministarstava, onda ne znam zašto je važnije, na primer, Ministarstvo omladine i sporta od Ministarstva za nauku ili od Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Nismo čuli obrazloženje od predstavnika predlagača zašto je, na primer, Ministarstvo za omladinu i sport neophodno, a Ministarstvo za nauku, recimo, nije. Isto bih mogao da kažem u vezi s Ministarstvom vera i dijaspore. Mi, naravno, nemamo ništa protiv postojanja Ministarstva za vere i dijasporu, ali ne znamo zašto je to ministarstvo važnije od ministarstva nauke.
Mislim da je predlagač trebalo da da neko obrazloženje u vezi s ovim pitanjima. Zbog toga se slažem sa određenim opozicionim poslaničkim grupama da bi trebalo tu da bude premijer, pa da nam on da odgovor na ova pitanja, jer možda ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije ovlašćen da da odgovor na ova pitanja o važnosti i neophodnosti postojanja određenih ministarstava.
Ima, naravno, nelogičnosti i kod spajanja određenih resora. Na primer, postoji Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. To ministarstvo će postojati i u budućnosti. To ministarstvo je poznato po tome što ima najgore rezultate što se tiče ispunjenja Akcionog plana za priključenje EU, a mi tom ministarstvu dodajemo još nove nadležnosti u vezi s rudarstvom. Ako to ministarstvo nije moglo da se izbori sa svojim nadležnostima vezanim za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, kako će se moći izboriti još i sa rudarstvom, pored tih pitanja? Ovo su egzaktni podaci – ovo ministarstvo je pokazalo najgore ''rezultate'' što se tiče Akcionog plana.
Kada govorimo o Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, moram da kažem da je naša poslanička grupa insistirala 2008. godine da se formira to ministarstvo, i to iz više razloga. Smatramo da u državi koja je izrazito multinacionalna, kakva je Srbija, treba da postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, 17% građana Republike Srbije se izjasnilo da su pripadnici neke nacionalne manjine.
Pored toga, formiranje tog ministarstva je bilo bitno i zbog toga da bi postojalo ministarstvo koje je nadležno da predloži zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i da organizuje izbor tih najviših organa kulturne autonomije nacionalnih manjina. Zbog toga je bitno da je to ministarstvo postojalo od 7. jula 2008. godine.
Mi smatramo da je bilo bolje da je to ministarstvo opstalo i nakon ove rekonstrukcije Vlade, koja će uslediti sledećih dana, ali nećemo insistirati na tome da to ministarstvo postoji i u budućnosti. Kao što sam rekao na početku mog obraćanja, za nas je bitno da postoji politička stabilnost, da Vlada izvršava svoje obaveze i da steknemo status kandidata za članstvo u EU do kraja godine.
Zbog toga nećemo insistirati na postojanju ovog ministarstva. Drugačija bi bila situacija da nije donet Zakon o nacionalnim savetima i da nisu organizovani izbori za ova, za nas veoma značajna, tela. Ali u vezi s ovim moram da kažem da smo mi predložili nekoliko amandmana. Suštinski se radi o dva amandmana, ali smo tu logiku morali da pratimo, pa smo iz tehničkih razloga podneli ukupno pet amandmana.
Jedan se odnosi na naziv ''vašeg'' ministarstva, gospodine Markoviću. Mi predlažemo da se to ministarstvo u budućnosti zove – ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Smatramo da bi to bio pozitivan signal pripadnicima nacionalnih manjina i mislimo da niko ne bi trebalo da ima nešto protiv ovog našeg predloga. Štaviše, i Ustav prati ovu logiku.
Podsetiću vas, gospodine ministre, da je u Ustavu Republike Srbije oblast ljudskih i manjinskih prava regulisana drugim delom Ustava, pitanje državne uprave je regulisano petim delom, a lokalna samouprava sedmim. Znači, ako idemo logikom koju prati Ustav, onda smatramo da je logično ovo što smo mi predložili.
S druge strane, predložili smo da se, pored toga što će se, prema našim nadanjima, promeniti ime tog ministarstva, unutar ovog ministarstva formira uprava za ljudska i manjinska prava kao organ uprave u sastavu ministarstva. Smatramo da bi to bilo značajno. Ne bismo imali posebno ministarstvo, ali bismo imali posebnu upravu unutar ministarstva koja bi imala određenu samostalnost. Znači, to ne bi bilo svedeno i degradirano na nivo sektora, nego bi postojala uprava za ljudska i manjinska prava.
Predlažemo da ministarstvo ima nadležnosti u sferi opštih pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, kao i u vezi sa zaštitom i unapređenjem ljudskih i manjinskih prava, a sve ostale nadležnosti u vezi s ovim pitanjima ima uprava za ljudska i manjinska prava kao organ uprave u sastavu ministarstva.
Mislimo da niko ne bi trebalo da ima išta protiv ovog rešenja. Bitno je da postoji uprava koja vodi registar nacionalnih saveta, koja vodi računa o ostvarenju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina i, na kraju krajeva, koja će biti zadužena i imati nadležnosti da organizuje izbore za nacionalne savete. Podsetiću vas da nas čekaju izbori za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine.
Da rezimiram, mi ćemo ovaj zakon podržati zbog toga što smatramo da je politička stabilnost na prvom mestu. Isto tako, ne smatramo da su ovo epohalne stvari i nadamo se da će ovi naši amandmani biti prihvaćeni i da će ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu biti formirano i da će postojati posebna uprava unutar ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Na kraju, bez obzira što danas još ne raspravljamo o imenima novih ministara i kandidatima za nova ministarska mesta, moram da kažem da sam sa zaprepašćenjem pročitao pre nekoliko sati da nova Vlada Republike Srbije od sledeće nedelje neće imati nijednog člana iz Autonomne Pokrajine Vojvodine. Da li to znači da na teritoriji APV u sastavu Republike Srbije ne postoji nijedan čovek koji je dovoljno stručan i dostojan toga da bude ministar u Vladi Republike Srbije?
Neki narodni poslanici mi dobacuju, gospođo predsednice, da sam zaboravio gospodina Dulića. Naravno, gospodina Dulića nisam zaboravio, ali prema zvaničnoj biografiji gospodina Dulića na sajtu Vlade Republike Srbije – doktor Oliver Dulić je rođen u Beogradu, doktor Oliver Dulić živi u Beogradu. Ni po čemu se ne vidi da je on sa teritorije AP Vojvodine.
Zbog toga apelujem na premijera da promeni ovu odluku. To je dobronamerna sugestija, nije ucena. Predlažemo premijeru da razmisli o tome da li je u redu da Vlada nema nijednog člana sa teritorije AP Vojvodine u sastavu Republike Srbije. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je srećan i veseo dan svih kojima je bitno načelo ustavnosti u Republici Srbiji, a tužan dan za rezervne igrače vladajuće većine u Narodnoj Skupštini, pošto će SVM glasati za predloženi budžet za 2011. godinu.
Glasaćemo za ovaj predlog jer se prvi put desilo da Vlada Republike Srbije uputi u skupštinsku proceduru predlog koji je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, tačnije članom 184.
Svakako želim da čestitam Vladi Republike Srbije što je taj cilj sada postignut u petoj godini primenjivanja ili primene ovog Ustava Republike Srbije.
Pažljivim čitanjem smo ustanovili da je ustavni minimum od 7% poštovano, ali to nije problem svih ovih godina, problem je bio da li se poštuje odredba o tome da najmanje tri sedmine budžeta treba da se opredeli za kapitalne rashode na teritoriji AP Vojvodine.
Ako znamo da je predloženi budžet Pokrajine, o čemu u ovim trenucima raspravlja i pokrajinska skupština, 60,7 milijardi dinara, onda je lako doći do zaključka da je minimalan zbir iznosa koji moraju biti opredeljeni za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine 26 milijardi dinara.
Pažljivim čitanjem budžeta smo ustanovili da je opredeljeno 27,2 milijarde dinara za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine za 2011. godinu, i to: 9,8 milijardi preko Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, 6 milijardi dinara za 110 projekata u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije za podsticaj građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, 6,1 milijardi dinara će se obezbediti za kapitalna ulaganja preko pokrajinskih organa uprave.
Sredstva u iznosu od milijardu i 300 miliona dinara su planirana za razvoj odnosno za kreditne aranžmane preko pokrajinskih fondova, tj. Fonda za razvoj, Garancijskog fonda i Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Sredstva u visini od dve milijarde dinara su rezervisana u okviru razdela Ministarstva finansija na ime tekućeg transfera budžeta AP Vojvodine u cilju obezbeđivanja nivoa i strukture budžeta AP Vojvodine.
Najmanje milijarda dinara kroz NIP i najmanje milijarda dinara od Ministarstva infrastrukture, odnosno Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije. Ukoliko pogledamo, još jedanput da kažem, koji je zbir ovih iznosa opredeljenih za kapitalna ulaganja predlogom budžeta pokrajine i predlogom budžeta Republike za 2011. godinu, onda dolazimo do zbira od 27,2 milijarde dinara. Zbog toga možemo da izjavimo da je predlog u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Veoma smatram bitnim naglasiti da je ovo prvi budžet koji vodi računa i o strukturi prihoda AP Vojvodine. Ovo je prvi budžet koji na Vojvodinu ne gleda kao na protočni bojler, ne gleda na taj način da je potrebno poštovati samo tih 7% i ne radi se o tome o čemu se radilo prethodnih godina da su skoro sva sredstva bila transferna sredstva za plate u obrazovanju, transferna sredstva za lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine itd.
Znači, predlog je u skladu sa Ustavom, ali mi predlogom ne možemo, naravno, biti zadovoljni. Smatramo da u privredi Republike Srbije vlada katastrofalno stanje, s jedne strane. S druge strane, gospođo ministarka, nadam se da će se ova projekcija izvršavati i da će se u potpunosti poštovati. Nadam se da neće biti rebalansa u toku 2011. godine, jer bismo opet morali da računamo da li Vojvodina dobija ono što treba da dobije na osnovu Ustava Republike Srbije.
Mogu da vam kažem da smo uvereni da je vredelo glasati protiv budžeta za 2010. godinu. Jeste da smo zbog toga kažnjeni izbacivanjem iz gradske i opštinske vlasti u Subotici i Senti, ali nam je obraz ostao čist i to je dovelo do toga da Vlada RS vodi računa o poštovanju Ustava.
Vredelo je glasati i za protivustavan rebalans 2010. godine, jer smo time pokazali dobru nameru, bez obzira što taj rebalans, kao što smo i tada rekli, nije bio u skladu sa Ustavom, ali posle tog našeg izjašnjavanja su počeli razgovori o tome da nađemo zajedničkim snagama rešenje koje bi dovelo do predloga koji u potpunosti poštuje Ustav RS u odnosu na finansiranje AP Vojvodine.
Ovo je prvi budžet koji ne razmišlja isključivo o 7% nego i o tri sedmine, prvi budžet koji razmišlja o kapitalnim investicijama na teritoriji Vojvodine. Drago mi je što se odustalo od modela zaduživanja ili uvođenja novih vidova poreza. To su bila rešenja koja ste vi, gospođo ministarka, 25. novembra nama ponudili kada smo vodili jednu lepu raspravu u Narodnoj skupštini o rebalansu budžeta za 2010. godinu. Može se postići poštovanje Ustava i bez uvođenja novih vidova poreza na teritoriji Vojvodine ili preteranog zaduživanja.
Još jednom moram da apelujem, da vam skrenem pažnju na dve stvari. Prva je stvar da se nadamo da ove cifre neće biti pogoršane prihvatanjem nekog amandmana. Bio je presedan 2008. godine kada ste prihvatili jedan amandman opozicione stranke u vezi NIS, kojim ste onemogućili da 90% prodajne cene NIS Vojvodina dobije odmah. Dobili smo 50%, a 40% još uvek nismo dobili. Ne znam da li ima smisla da vas pitam kada će Vojvodina dobiti tih 40% prodajne cene NIS koji je bio sadržan u budžetu za 2009. godinu? Nema toga u budžetu za 2010, nema ni u budžetu za 2011, a ne znam da li tih para uopšte ima ili su potrošene mimo odredaba budžeta za 2009. godinu.
Druga stvar na koju vam želim skrenuti pažnju jeste da se ove cifre poštuju i da nemamo problem krajem 2011. godine sa tim da smo glasali za budžet koji je bio u skladu sa Ustavom, ali se nije realizovao na način da i u praksi Ustav bude poštovan.
Na kraju bih želeo da kažem još nekoliko rečenica o stavkama u budžetu. Nije mi jasno kako je moguće da je za Direkciju za restituciju planirano svega 65,3 miliona dinara. Ne znam kako Vlada RS želi da donese zakon o restituciji i započne restituciju u 2011. godini kada nisu planirana ni minimalna sredstva za restituciju, a vi ste, gospođo ministarka, više puta najavljivali, odnosno obećavali da rebalansa neće biti.
Nadam se da neće biti rebalansa i gde ćemo opet morati da računamo da li ima 7% i tri sedmine, a to nam, moram da vam priznam, dosta vremena uzima i zbog toga se nadam da neće biti rebalansa. Ako rebalansa neće biti, ne znam kako ćemo krenuti putem restitucije u 2011. godini. Mislim da je krajnje vreme da započnemo taj proces.
Istovremeno smo zadovoljni iznosom koji je planiran za Nacionalni savet nacionalnih manjina. To je iznos od 284,5 miliona dinara. To je uvećanje, ne veliko, ali kada uzimamo u obzir da su sredstva za tu namenu u 2010. godini bili planirana u visini od 237 miliona dinara.
Isto tako nas raduje što će Narodna skupština raspolagati sa više novca u 2011. godini. Za nas je od izuzetne važnosti da ćemo ponovo imati sredstva za prevođenje određenih zakona na jezike nacionalnih manjina. Taj program je postojao pre dve godine, 2008. godine, ali zbog nedostatka sredstava Narodna skupština nije bila u mogućnosti da obezbedi iznose za tu namenu.
Istovremeno vam moram reći da se apsolutno ne slažemo sa izdvajanjima za agrarni budžet. To je rekao i ministar poljoprivrede. Znam da su svi ministri nezadovoljni, ali ako imamo poljoprivredu kao jedinu granu privrede u RS koja posluje i dalje sa suficitom, a taj suficit je u 2010. godini iznosio oko milijardu dolara, onda nam stvarno nije jasno zašto država, odnosno Vlada ne poklanja više pažnje agrarnom budžetu i poljoprivredi.
Dobro je što će lokalne samouprave dobiti više sredstva nego u 2010. godini, ali ćemo se složiti da je ovaj predlog budžeta još uvek protivzakonit u odnosu na finansiranje lokalnih samouprava, još uvek se ne poštuje odredba iz Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Znam da ni vi nemate problem da to kažete. To ste rekli juče i na Odboru za finansije, ali moramo i na plenumu da konstatujemo da lokalne samouprave neće dobiti ni 2011. godini onaj iznos koji im pripada na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, bez obzira što će dobiti gotovo četvrtinu sredstava više, odnosno osam milijardi dinara više u odnosu na budžet za 2010. godinu.
Na kraju bih želeo da govorim vrlo kratko o nekim poreskim zakonima. Pre svega, o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu. Nama je drago što 2011. godine ti poreski zahvati neće biti toliki, neće biti te dažbine toliko visoke kako se to pretpostavljalo pre nekoliko dana ili pre nedelju dana. Isto tako, moram da vam kažem da jasno treba saopštiti da se ne slažemo sa prebacivanjem odgovornosti na lokalne samouprave.
Vlada Republike Srbije je vrlo mudro donela odluku da je stopa poreza na imovinu 0,4% maksimalno i da će lokalne samouprave odlučivati koju stopu će primenjivati na svojoj teritoriji, kao što ste vi rekli gospođo Dragutinović, to će opštine i gradovi učiniti, s obzirom na činjenicu da li imaju siromašne ili bogate građane. Ne znam da li opštine imaju krajem 2010. godine bogate građane u većini slučajeva ili u srazmeri stanovništva.
Mislimo da se tu radi o prebacivanju odgovornosti na lokalne samouprave. Lokalne samouprave još uvek nemaju svoju imovinu, jedva da imaju neke izvorne prihode. Zbog toga i nemaju neki veliki iznos. Ako žele da prežive, onda će vrlo teško moći da donesu odluku da će primenjivati stopu nižu od 0,4% u odnosu na porez na imovinu. Zbog toga, još jedanput apelujem na Vladu i očekujem i odgovor, kada Vlada Republike Srbije misli da uputi u proceduru Predlog zakona o javnoj svojini i Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine?
Želim da vam skrenem pažnju na činjenicu da, na primer, pokrajinske takse čine svega 0,005% budžeta AP Vojvodine. Vojvodina se još uvek finansira jedinom delom poreza na zarade i delom poreza na dobit preduzeća, bez obzira što je nedavno izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ostavljena mogućnost Vladi da i druge vidove poreza odredi kao izvore finansiranja AP Vojvodine.
To još uvek nije učinjeno, a zakon o javnoj svojini još uvek nije u skupštinskoj proceduri, bez obzira što je Vlada imala rok do kraja 2008. godine po Ustavu da taj predlog uputi u skupštinsku proceduru, tačnije, da Narodna skupština usvoji zakon o javnoj svojini.
Imaćete podršku našu za ovaj predlog budžeta. Istovremeno očekujem odgovor na određena pitanja. Gospođo Dragutinović, najviše bi mi značio odgovor na pitanje kada možemo očekivati Predlog zakona o javnoj svojini i Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine? Mislim da bi se tim zakonima rešili neki veliki problemi, da ne bismo morali računati subotom i nedeljom sedam posto i tri sedmine, nego da bi Vlada Republike Srbije mogla rasterećenije ulaziti u budžetske rasprave sledeće godine. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, Dame i gospodo narodni poslanici, danas bih 20 godina posle organizovanja prvih višestranačkih izbora u Srbiji, u duhu parlamentarizma, želeo da postavim nekoliko pitanja gospodinu Vuku Jeremiću, ministru spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije.
Prekjuče je doneta sramna i skandalozna odluka da predstavnik Srbije ne prisustvuje svečanosti povodom dodele Nobelove nagrade kineskom disidentu Liju Ksijabou. Povodom te odluke bih želeo da postavim nekoliko pitanja.
Prvo pitanje za gospodina Jeremića je – šta povezuje, koje vrednosti povezuju sledeće države: Kina, Rusija, Kazahstan, Kolumbija, Tunis, Saudijska Arabija, Pakistan, Irak, Iran, Vijetnam, Avganistan, Venecuela, Filipini, Egipat, Sudan, Ukrajina, Kuba, Marko i Srbija?
Prvo sam pomislio da se radi o državama koje se drže međunarodnog prava i koje u potpunosti poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. Malo detaljnije sam proverio, pa se ispostavilo da među ovim državama postoje tri zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To su sledeće države: Kolumbija, Saudijska Arabija i Avganistan.
Nit koja povezuje ove države sa Srbijom nije poštovanje međunarodnog prava i odbijanje priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Juče je ministar Jeremić, odnosno sinoć izjavio da ova odluka nije doneta olako i da u ovom trenutku se državni interes Srbije na ovaj način najbolje zastupa. Pitam gospodina Jeremića – koji državni ili nacionalni interes Srbije se na ovaj način najbolje zastupa.
Iz programa Vlade Republike Srbije možemo saznati da ona ima nekoliko ciljeva. Prvi cilj je što skoriji ulazak Srbije u EU. Ova odluka sigurno ne doprinosi ulasku Srbije u Uniju, ukoliko se misli na EU. Ukoliko se misli na nekakvu afričku ili azijsku uniju, onda bi Vlada Republike Srbije o tome trebala da obavesti Narodnu skupštinu.
To da ova odluka ne doprinosi što skorijem ulasku Srbije u EU najbolje pokazuju izjave koje su stigle iz Evropske komisije i iz Odbora za jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta, čiji je predsednik gospodin Eduard Kukan, inače poslanik koji dolazi iz Slovačke, isto države koja nije priznala nezavisnost Kosova. Gospodin Eduard Kukan, zajedno sa članovima ovog odbora Evropskog parlamenta, misli da je ovakva odluka Vlade Republike Srbije loš signal i da je veliko razočarenje za EU.
Drugi cilj prema programu Vlade Republike Srbije jeste privredni razvoj i izgradnja infrastrukture. Mi smo 30.11. ratifikovali Sporazum sa Kinom za izgradnju mosta Borča-Zemun koji predviđa kamatnu stopu u visini od 3%, plus 1,75% za pripadajuće ostale kamatne troškove. Tim sredstvima će se graditi most prijateljstva, most prijateljstva iz kredita.
Isto tako, na sajtu Ministarstva spoljnih poslova piše doslovce, citiram, to je iz aprila 2008. godine – Norveška je jedan od najvećih donatora u Srbiji. U prethodnih sedam godina bespovratna pomoć Norveške je dostigla vrednost od preko 140 miliona evra. Pored toga, treba dodati da su donacije iz EU stigle za poslednjih 10 godina u visini od 1,9 milijardi dinara.
Shodno tome, pitam gospodina Jeremića – koji su to interesi nacionalni i državni Srbije koji su na ovaj način najbolje zastupani? Apelujem na Vladu da promeni ovu sramnu i skandaloznu odluku i da Srbija ipak nekoga (Predsedavajuća: Pet minuta. Narodni poslaniče, vaše vreme na raspolaganju je iskorišćeno.)... završavam, i da Srbija ipak nekoga pošalje na dodelu Nobelove nagrade za mir. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine načelniče Generalštaba, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo vrlo rado i iskreno…