JOVAN PALALIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1971. u Bačkoj Palanci godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Stalni je komentator ruskog državnog lista Parlamentarna gazeta. Član je Saveta Instituta Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti u Moskvi.

Poslanik u Skupštini Srbije od 2004. godine. Bio je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije od 2004. do 2006. godine, a od 2007. godine je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije. U sazivu od 2008. bio je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu i član poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom i Ukrajinom. U periodu od 2005. do 2010. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, a od 2010. godine član je Predsedništva DSS. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika.

Kasnije prelazi u Srpsku narodnu partiju, gde je trenutno na mestu generalnog sekretara stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori ruski, engleski i italijanski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 42
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 8 dana i 14 sata

Poštovani gospodine Palaliću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 3 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 11 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako su zaista svi sporazumi o kojima danas raspravljamo od izuzetnog značaja, ja ću se u svojoj diskusiji koncentrisati na Sporazum između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije, jer smatram da je on, ne samo po ekonomskim posledicama, nego i po političkim posledicama izuzetno značajan za Republiku Srbiju.

On je, i to želim ovom prilikom da istaknem, jer nekako u današnjim diskusijama, s pravom su isticane njegove ekonomske posledice i sve ono što je on proizvodio, prethodni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, da ukažem na nekoliko važnih političkih činilaca koji su uticali da on uopšte bude danas na dnevnom redu.

Nemojmo potceniti, ja ovde to želim da podvučem i hrabrost i odlučnost da se donese nekoliko važnih odluka kojima je Republika Srbija pokazala da štiti svoje državne nacionalne interese, a koje su bile neophodne da bi mi danas uopšte raspravljali o ovom sporazumu.

Ovog sporazuma sa Evroazijskom unijom danas u Skupštini Srbije ne bi bilo da je Srbija uvela sankcije Rusiji.

Srbija, kao jedina država pod ogromnim pritiskom pod kojim se nalazila 2014. godine, odlučila je rukovodeći se svojim i državnim ekonomskim interesima da te sankcije ne uvede. Da smo mi tada imali neku drugu vlast, tj. vlast koja je bila do 2012. godine, mi danas o ovome ne bi raspravljali. To želim odgovorno ovde da kažem.

Da li bi oni uveli sankcije Rusiji? Uveli bi sigurno. I mi danas ovaj sporazum ne bi na dnevnom redu imali. Bio bi srušen i Sporazum sa Ruskom Federacijom i danas taj sporazum ne bi bio potvrđen i objedinjen sa nekim drugim sporazumima.

Važno je istaći ovaj politički aspekt da odu kod predsednika Republike i Vlade Republike Srbije da štiti svoje ekonomske interese, da diversikuje svoju trgovinsku politiku, doprinela je da mi danas imamo šansu u budućnosti da iskoristimo ovaj sporazum u mnogo većoj meri nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Zašto govorim u mnogo većoj meri nego što je to bilo u prethodnom periodu? Mi smo propustili veliku priliku da u periodu od njegovog potpisivanja, govorim o Sporazumu sa Ruskom Federacijom, jer se ovaj Sporazum faktički u najvećoj meri odnosi na zadržavanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i prednosti koji ima sa Ruskom Federacijom, on je 90% ovog sporazuma.

U periodu od 2000. godine do 2012. godine, kada Rusija nije bila članica Svetske trgovinske organizacije, Srbija je propustila priliku zbog jedne jednostrane politike, to moram ovom prilikom da vam kažem, politike da Evropa nema alternativu, ni na koji način nije iskoristila priliku da se pozicionira i razvije prvenstveno na ruskom tržištu, a time sada stekne još veće mogućnosti za razvoj na evroazijskom tržištu.

Nakon ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju 2012. godine, snižene su i prema drugim zemljama carinske stope, plus uvođenje sankcija prema Ruskoj Federaciji, kada je Rusija krenula da se sama razvija u velikom broju svojih privrednih domena, mi smo propustili određene prilike.

Želim da kažem da smo mi mogli u prethodnom periodu da uradimo više, ali sam uveren da u narednom periodu možemo da uradimo mnogo više.

To se prvenstveno odnosi na dva aspekta koji su bitna za razvoj srpske ekonomije. Jedan je novo privlačenje i u većoj meri stranih investicija. Drugo je razvoj naše proizvodnje i naše industrije.

Kada je u pitanju privlačenje investicija, to je moja sugestija na osnovu nekih kontakata koji sam ja imao sa mnogim prijateljima, a pogotovo u Zapadnoj Evropi koje ih zaista zanima položaj Srbije i mogućnost da Srbija bude neka vrsta mosta prema Evroazijskoj ekonomskoj Uniji kada je u pitanju izvoz svih vrsta proizvoda.

Nekoliko godina poslednjih učestvujem na Evroazijskom ekonomskom forumu koji se održava u Veroni. Prošle godine je bio održan baš na dan kada je Srbija potpisivala ovaj Sporazum. U razgovorima sa mnogim prijateljima i kolegama stekao sam utisak o veliko neinformisanosti koja postoji kada su u pitanju privrednici u Evropi.

Mislim da bi morali u mnogo većoj meri da promovišem ovu izuzetnu priliku koja postoji i koja Srbija može da iskoristi, da privlači investicije i da te strane kompanije koje ovde budu registrovane sa proizvodnjom od 51%, kao zemlja porekla Republike Srbije izvoze na evroazijsko tržište.

Sa druge strane, vrlo je važno i to je velika prednost koja je postignuta ovim sporazumom, danas se o tome malo govorilo, jeste da je Srbija ovim pregovaranjem uspela da izdejstvuje ukidanje pravila direktne kupovine.

Prvi put će sada Srbija i naši privrednici moći preko posrednika da ostvaruju izvozna evroazijsko ekonomsko tržište i to će znatno olakšati, a i uštedeti mnogo finansijskih sredstava i to je nešto što moramo da čestitamo Vladi Republike Srbije na ovom uspehu.

Želim da istaknem još nekoliko bitnih pitanja koja su ovde otvorena kada je u pitanju politika i saradnje sa Rusijom. Apsolutno je u najtežim i najvažnijim trenucima i novije i starije srpske istorije to prijateljstvo sa Ruskom Federacijom potvrđeno i kada je bilo ključno da podržimo jedne druge, mi smo podržavali jedni druge, ali važno je istaći da se to prijateljstvo razvijalo isključivo i najvećoj meri na osnovu najveće podudarnosti interesa koje su postojale između Republike Srbije i Ruske Federacije.

Moj uvaženi kolega, Aleksandar Martinović, je govorio o tim razlikama između boljih ili lošijih odnosa sa nekim drugim državama o različitom stepenu. Ja bih samo nadogradio na to što je kolega Martinović rekao na većoj podudarnosti interesa, jer Srbija, prvenstveno kao nezavisna i suverena država mora da vodi računa, prvenstveno o svojim državnim nacionalnim interesima.

Zato je ovaj sporazum u dubokom interesu Republike Srbije, njenih građana i njenih proizvođač. I ako se budemo u narednom periodu bolje organizovali, podstakli našu proizvodnju, sigurno će ovaj udeo koji sada čini, od 7% biti mnogo veći, sigurno će time to veliko tržište o kojem smo u najvećoj meri samo pričali, a nismo uspeli da iskoristimo potencijal biti velika šansa za našu privredu i za naše poljoprivrednike.

Mi moramo da iskoristimo odlične političke odnose koje imamo, a ne samo sa Ruskom Federacijom, nego i sa svim zemljama Evroazijske ekonomske unije, ali to nije dovoljno ukoliko mi ne shvatimo da je konkurentno da je konkurentnost na takvom velikom tržištu danas neuporedivo veća nego što je bila u nekom prethodnom periodu koje smo mi prilike, nažalost, propustili.

Pozicioniraju se, takođe mnoge kompanije koje pokušavaju na različite načine da izbegnu sankcije koje sada postoje. Ruska država investira i daje velike subvencije da ih zadrži na svom tržištu.

Mi moramo, kao Vlada, a uveren sam da ćemo to uspeti, sada u većoj meri podržati razvoj naših kompanija na evroazijskom ekonomskom tržištu.

Ovo je bilo moguće samo kada smo počeli da vodimo odgovornu, ozbiljnu, državotvornu, nacionalnu politiku koja štiti srpski interese bez obzira na pritiske koji su bili 2014. godine, da uvedemo sankcije Rusije i prošle godine da odustanemo od ovog sporazuma, mi smo izdržali te pritiske, jer nam je bio na prvom mestu interes Srbije, njenih građana i njene privrede. Samo tako ćemo moću u narednom periodu da pomognemo našoj privredi da zaštitimo interese Republike Srbije da bude još razvijenija, još uspešnija, a to je u ovom trenutku isključivo zasluga predsednika Republike Srbije i Vlade Republike Srbije.

Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, gospodo oficiri, obzirom da je zaista na pravi način otvorena tema vojne neutralnosti i saradnje sa ODKB-om ni jedna diskusija koja ide u prilog tome nije suvišna, jer, to mogu slobodno da kažem, radi se o istorijskim odlukama koje potvrđuju da se Srbija konačno opredelila da bude slobodna, samostalna i nezavisna država i da vodi slobodnu i nezavisnu politiku.

Želim ovo da istaknem, obzirom da sam od samih početaka pokušaja uspostavljanja saradnje sa ODKB-om učestvovao 2010. godine i svedok sam svih prepreka i problema koje je prethodna vlast činila da se spreči ovaj položaj koji sada Srbija ima, to da dobije status posmatrača i uspostavi istinski vojnu neutralnost.

Zašto se u prethodnoj Strategiji, iako je Srbija usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti 2007. godine, nije našla vojna neutralnost? Zašto se nije govorilo o totalnoj odbrani? Zašto se nije govorilo o saradnji sa ODKB-om kao načinu uspostavljanja ravnoteže i istinske vojne neutralnosti? Zato što prethodna vlast, i to želim ovde da kažem, je vodila politiku puzajućeg pristupanja NATO paktu, izbegavajući na svaki način da Srbija uspostavi snažnu vojsku, politiku saradnje sa svim vojnim savezima, ali bez pristupanja ni jednom od njih kako bi uspela da sačuva i svoju političku samostalnost i nezavisnost.

Na sve moguće način sprečavali su da se vojna neutralnost nađe u jednom strateškom dokumentu, iako ih je na to obavezivala odluka Narodne skupštine. Ovo je prvi put i zato je ovo važan dokument.

Gospodine ministre, vi ste govorili o istorijskom značaju Strategije nacionalne bezbednosti i ta vaša ocena je u potpunosti tačna, jer se govori o nizu aspekata kojima se ta politika potvrđuje.

Prvi put se govori o kulturi sećanja. Prvi put se prethodnih godina obeležavaju svi važni događaji iz slavne prošlosti, ali iz tragične prošlosti našeg naroda. Ovde u Strategiji se pominje razvoj patriotizma, ako hoćemo da vodimo totalni rat, ako hoćemo da razvijemo civilnu odbranu mi moramo imati patriotski obrazovano stanovništvo i buduće generacije koje će biti svesne te odgovornosti.

Ne može se biti vojno neutralan ako se ne govori o tome da će se Srbija u svojoj odbrani osloniti na sopstvene snage i u slučaju rata voditi totalnu odbranu, a to nije moguće bez patriotske politike i promocije patriotizma. Ta sva pitanja su međusobno povezana i zato je važno to još jednom istaći.

Ovde ste govorili o nekoliko pretnji i izazova koji su važni za našu državu i pomenuli ste islamski ekstremizam. Upravo, značaj i istinitost te izjave u Strategiji govori izjava Bakira Izetbegovića i reakcija na našu Strategiju o nacionalnoj bezbednosti.

Znači, predstavnik jedne političke stranke u drugoj državi našao je za shodno da reaguje i osuđuje jedan važan državni dokument, a zašto? Zato što je on tačan, zato što u osnovu pogađa ono što se dešava na Balkanu, da se pojavljuju povratnici sa ratišta, sirijskog ratišta, koji su bili u redovima islamske države i na prostorima Kosova i Metohije i na prostorima Bosne i Hercegovine i predstavljaju istinsku pretnju za Republiku Srbiju. To mora da se nađe ovde, u ovom dokumentu i na te pretnje mora da se reaguje, kao što ste istinski govorili, to je i moj kolega Balint Pastor ovde istakao, da pretnju od nekontrolisanih i nelegalnih migracija, naravno, ovde je istaknuto još nekoliko drugih važnih pretnji.

Da ne dužim i da ostavim drugim kolegama više vremena, ovo je dokument nezavisne i suverene države. Srbija se konačno opredelila da bude slobodna država i kroz operacionalizaciju i sprovođenje ovih politika mi ćemo sačuvati svoju slobodu, a time i svoj narod i sprečiti, naravno, sve pokušaje da se srpski narod na Balkanu ili uništi ili mu se umanji značaj, kao što su danas pokušaji antisrpskog režima u Crnoj Gori, gde je pokušaj da nam ukradu identitet i da unište Srpsku pravoslavnu crkvu, kao što su pokušaji šiptarskih separatista na Kosovu.

U tom smislu, važno je da javnost Srbije zna kakav dokument donosi i kake su dugoročne posledice. To su sigurno rezultati rada i predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i jasne politike da je Srbija nezavisna i suverena. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

Gospodine potpredsedničke, gospođo ministarko Kuburović, čitava današnja rasprava mogla bi se svesti na to da se vodi oko dve grupe pitanja. Jedna grupa pitanja odnosi se na položaj poverilaca i dužnika na osnovu izmena i dopuna ovog zakona, a druga grupa pitanja se odnosi na položaj i rad javnih izvršitelja i svaka od ove dve grupe pitanja zaslužuje posebnu pažnju.

Vi ste na početku pravilno primetili da su ove izmene i dopune zakona, kao i sam zakon iz 2015. godine izazvale veliku polemiku i interesovanje u javnosti i treba postaviti pitanje - zbog čega je to tako? Zato što po mom mišljenju se upravo u ovoj fazi, konačnoj fazi postupka na najjasniji način postavlja pitanje pravde i tu građani najviše osećaju i najosetljiviji su na to šta je pravda i šta je pravičnost i u zavisnosti od percepcije pravde koju imaju opredeljuju se po pojedinim pitanjima iz ovog zakona.

Postaji pitanje – da li je pravda to da ne bude isplaćen dug onome prema kome postoji ili je pravda to da neko zbog određenog duga bude egzistencionalno uništen, on i njegova porodica i po tom pitanju po pitanju pravde traže se i rešenja u izmenama i dopunama zakona, a ona se traže jako dugo. Ovo je peti Zakon o izvršenju, a sada i o izvršenju i obezbeđenju od 2000. godine. Kroz pet zakona se pokušava doći do optimalnog odnosa pravde kada je u pitanju potreba da se zadovolje potrebe poverilaca i kada je u pitanju potreba da se zaštiti egzistencija dužnika.

Ukazaću, pošto se najviše govorilo o tome danas, o pitanju izvršitelja, samo na onu percepciju koja postoji u javnosti koja je jako važna zbog države. Prevagnula je zbog različitih okolnosti u društvu činjenica pitanja pravde o egzistencionalnoj ugroženosti dužnika i slika koja postoji u javnosti jeste da su javni izvršitelji potpuno odvojeni deo sistema pravosuđa, da nad njima niko nema kontrolu, da je država nemoćna nad onim što oni rade, iako je samo advokatura slobodna delatnosti, a oni su deo pravosudnih sistema na koje su preneta javna ovlašćenja.

Jako je važno ovo primetiti. Vi ste danas rekli koliko ste disciplinskih postupaka pokrenuli. Jako je važno što ste to javno rekli, ali u percepciji javnosti to građani ne vide. Oni vide bahatost i nasilje pojedinih javnih izvršitelja i na osnovu toga grade sliku nemoći države i činjenice da niko ne vodi računa o dužnicima i da jedini interes države da vodi interes o dužnicima, a to nije tačno.

Mnogo se govorilo ovde i poveriocima. Govorilo se o poveriocima kao fizičkim licima. Govorilo se o poveriocima kao bankama. Ima jedna grupa poverilaca ili potencijalnih poverilaca koja jako prati šta se događa u domenu izvršenja jer tu država najkonkretnije pokazuje koliko je efikasna, a to su potencijalni domaći i strani investitori koji žele da vide da li je moguće da se naplati dug koji se može pojaviti u jednom obligacionom odnosu i činjenica da je rešeno hiljadu predmeta iz domena izvršenja sasvim sigurno ohrabruje i zato je važno poslati sliku da je država i na strani poverilaca i da se ta lažna slika koja se stvorila zbog delovanja pojedinih javnih izvršitelja koji se ponašaju kao da nisu deo pravosudnog sistema mora da se ukloni.

Vi ste i to je malo ko od kolega ovde primetio odlično intervenisali kada je u pitanju upravo potreba privrede i stranih investitora ili domaćih investitora, a to je uvođenje skraćenog postupka. Izuzetno važna stvar. I to je dobra poruka za sve one koji žele da investiraju u Srbiju, jer ako dođu investicije otvoriće se nova radna mesta i čitav proces privrednog razvoja će se mnogo više razvijati. Od toga će imati svi građani, pa nažalost i oni koji se nalaze u teškoj situaciji, koristi. Zato u potpunosti podržavam uvođenje skraćenog izvršnog postupka koji će pomoći mnogo u regulisanju privredih odnosa koji postoje u Srbiji.

Što se tiče potrebe, ajde da kažemo izbalansiranog odnosa između pozicije poverioca i dužnika, uz komplikovan tesnac u kojem se nalaze te dve strane u postupku, koje javnost prati godinama, vi ste ovde pokušali da nađete, u ovom trenutku, optimalno rešenje. Da li će ono biti trajno ili zahtevati nove izmene zakona videćemo u primeni. Ovaj zakon se ne odnosi samo na promenjen položaj dužnika i socijalnih potreba, kako ste vi naveli, pa se tiče proširenog definisanja načela srazmernosti, naplate troškova, što je jako važno, gde se pozicija dužnika štiti.

Odlaganje izvršenja, mogućnosti predloga odlaganja izvršenja i mogućnosti da se u tom nekom periodu nađe dogovor ili se stekne mogućnost da dužnik izvrši svoju obavezu.

O prodaji nepokretnosti smo mnogo govorili u svim aspektima, od javnog nadmetanja do zaštite, pa i onemogućavanja onih koji su do sada zloupotrebljavali mogućnost da kupe nepokretnost u izvršnom postupku, sada to više neće biti u mogućnosti. I naravno o tome se dosta govorilo o naplati zarade. Ali, vi u određenoj situaciji da bi se ubrzao izvršni postupak i da bi se dala prednost i samom poveriocu, uvodite pojedine institute i pojedine rešenja u korist poverilaca. I o tome treba da se kaže nešto. To je pitanje naplate kada se započne postupak naplate u okviru Zakona o hipoteci, recimo.

Govorio sam nešto skraćenom postupku. Ili recimo, jako važan momenat, kada je u pitanju dužnik koji je indirektni budžetski korisnik, da naplata prema tom dužniku zahteva prethodno obaveštavanje Ministarstva finansija, što daje mogućnost budžetskom korisniku da u tom periodu od 30 dana reguliše svoj dug.

Govorili smo, naravno, i o mogućnosti uknjižbe neuknjižene svojine, tj. svojina koja se ne vodi na dužnika, nego sada postoji mogućnost da se kroz brži postupak na zahtev suda ona uknjiži na dužnika i brže se realizuje naplata. Tako da, po mom mišljenju ova rešenja pokušavaju da uravnoteže poziciju poverioca i dužnika. Mislim da ta percepcija u javnosti mora da se promeni, i to je moj neki glavni apel prema vama kada je u pitanju položaj same države.

Država ne sme u očima građana da izgleda nemoćna zbog ponašanja pojedinih javnih izvršitelja, zato što ona to nije. Ona je na njih prenela javna ovlašćenja. Ona može jače da ih kontroliše, ona može u krajnjoj liniji da ih oduzme. Možda kroz neku vrstu drugačijeg etičkog kodeksa, možda kroz drugačiju vrstu načina upisa u imenik ili nove kontrole tih svih javnih izvršitelja, jer država tu mogućnost ima kroz kontrolu prakse u prethodnom periodu, može da se prečisti sadašnji imenik javnih izvršitelja kako bi se vratilo poverenje u institut koji je uveden 2011. godine.

Ja sam tada diskutovao protiv tog instituta, zato što je taj zakon bio izuzetno loš. Ali, unapređenim rešenjima iz 2015. godine, pogotovo sada. Teško je govoriti kada se jedan institut uspostavi o njihovom potpunom ukidanju, ali se mora, zato što država time pokazuje određenu ozbiljnost, ali se mora unapređivati, i mora se promeniti ovaj njihov položaj u javnosti, tj. mora se građanima vratiti poverenje u državu i institucije koje je ona osnovala, između ostalog, to je i institucija javnog izvršitelja.

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54637.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -