Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održao je 1. marta 2023. godine sednicu, na kojoj su razmotreni položaj i perspektive Srba u Republici Severnoj Makedoniji. Predsednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski je navela da se, prema podacima popisa u Severnoj Makedniji, koji su objavljeni 2021. godine, 1.3 odsto stanovnika izjasnilo kao Srbi, a da se 0.6 odsto izjasnilo da govori srpski kao maternji jezik. Stamenkovski je istakla da pažnju zavređuje činjenica da se polovina onih koji su se izjasnili kao Srbi, nije izjasnilo da govori srpski jezik. U apsolutnim brojevima, u odnosu na prethodni popis, broj Srba u Severnoj Makedoniji smanjen je za više od 12.000, sa 35.939 na 23.847, istakla je Đurđević Stamenkovski i dodala da se još dramatičniji pad beleži kod upotrebe srpskog jezika. Predsednica Odbora je ukazala da Srbija treba da pruža podršku našem narodu u nastojanjima da očuva svoj nacionalni identitet u Severnoj Makedoniji, navodeći da su za pohvalu nastojanja da se motivišu mladi da nastave sve dosadašnje aktivnosti u očuvanju srpskog nacionalnog identiteta u Severnoj Makedoniji. Ministar bez portfelja, zadužen da predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom Đorđe Milićević istakao je da su odnosi Srbije i Severne Makedonije na svom istorijskom maksimumu, a da su Srbi u Severnoj Makedoniji most između naše dve zemlje. Naveo je da regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan“, kao platforma za razvoj regionalnih odnosa, dodatno osnažuje naše veze i odnose sa sunarodnicima u Severnoj Makedoniji. Milićević se osvnruo i na projekte koji se sprovode, zajedno sa Ministarstvom prosvete, u cilju negovanja i očuvanja srpskog jezika u Sverenoj Makedoniji. Nikolina Milatović Popović, v.d. pomoćnika direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu ukazala je na program saradnje u oblasti obrazovanja između Srbije i Severne Makedonije, koja se bazira na potpisanom bilateralnom sporazumu. Navela je i da u Severnoj Makedoniji postoje tri osnovne škole koje održavaju nastavu na srpskom jeziku, kao i da postoji program fakultativne nastave srpskog jezika. Ipak, najveći problem predsatavlja nemogućnost u ostvarivanju kontinuiteta u obrazovanju na srpskom jeziku, nedostatak nastavnog materijala, kao i nedostatak stipendija za naše učenike i studente, navela je Milatović popović i dodala da u Skoplju, gde ima najviše Srba, nema mogućnosti pohađanja nastave na srpskom jeziku. Sednici su prisustvovali i predstavnici srpske zajednice i udruženja u Severnoj Makedoniji: predsednik DPSM i poslanik Sobranja Republike Severne Makedonije Ivan Stoilković, predsednica Srpske zajednice u Makedoniji Gordana Jović Stojkovska, urednik portala “Srbi.mk” Miroslav Tričković, predsednik Zajednice Srba u Makedoniji Zoran Žugić, predstavnik Srpske zajednice u Makedoniji Primislav Stanojević, predsednik KUD “Srpski Vez” Dalibor Kitanović i predstavnica Udruženja za negovanje nacionalnih, verskih i kulturnih tradicija Srba – Srpski kulturni centar Vasilka Kitanović. Oni su govorili o svojim aktivnostima unutar oblasti kojima se bave, kao i o izazovima i mogućnosotima za unapređenje položaja Srba i očuvanja jezika i nacionalnog identita u Srba u Severnoj Makedoniji. U nastavku sednice, podnet je izveštaj o radu i aktivnostima u prethodnom periodu zamenika predsednika Odbora Milimira Vujadinovića, kao predstavnika Odbora za dijasporu i Srbima u regionu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milimir Vujadinović, Sanja Lakić, dr Uglješa Mrdić, Rodoljub Stanimirović, Aleksandar Čotrić, Radovan Tvrdišić, Nikola Bokan, Radovan Arežina, Jelena Milošević, mr Ivan Kostić, Ilo Mihajlovski i Jasmina Karanac.

Na sednici koja je održana 13. decembra 2022. godine, članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu razgovarali su o položaju i perspektivi Srba u Crnoj Gori. Na početku se obratila predsednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski, poželevši dobrodošlicu gostima, istakavši da je ovo za nju veliki dan, zbog činjenice da se po prvi put u Domu Narodne skupštine okupila većina Srba predsednika opština i predsednika skupština opština iz Crne Gore. Predsednica je naglasila da srpski narod u Crnoj Gori već dugo živi teško i da je uspeo na svojim plećima da iznese sav teret. „Decenije diskriminacije, političkog progona i obespravljivanja nisu u vama ugasile junačko srce, već naprotiv, bile su podstrek da se izborite i da danas sa važnih i značajnih državnih pozicija, predstavljate srpski narod u Crnoj Gori, ne samo tamo gde radite, već i ovde u Srbiji“, naglasila je Đurđević Stamenkovski. Govorila je o predstojećem popisu stanovništva koji treba da se sprovede u Crnoj Gori, istakavši da predstavnici zakonodavne vlasti i rukovodstvo Srbije poštuje suverenitet Crne Gore i da će se udruženim snagama potruditi da se stvori atmosfera u kojoj će se naši građani u Crnoj Gori izjasniti onako kako se osećaju, bez bilo kakve zadrške i dileme da će zbog toga biti suočeni sa diskriminacijom. Učešće na sednici uzeo je ministar bez portfelja, zadužen da predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom Đorđe Milićević, poželevši dobrodošlicu svim gostima i pozdravivši ih rečima: „Dobrodošli u svoju kuću“. Za Republiku Srbiju je od vitalnog interesa briga o svom narodu ma gde on bio, a politika Vlade Republike Srbije usmerena ka Srbima koji žive u regionu je jedna od ključnih stubova delovanja naše spoljne politike, zaključio je Milićević. Prioritet rukovodstva Srbije je razvoj dobrosusedskih odnosa sa državama u regionu, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet naše i svih ostalih država u regionu, naveo je ministar i dodao da ukoliko postoje otvorena pitanja, isključivo se trebaju rešavati dijalogom, kako bi došlo do pravičnog i kompromisnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane. Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu ukazao je na značaj rada Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Rekao je da je položaj Srba u Crnoj Gori nezadovoljavajući, iako je bolji od onog kakav je bio. Naglasio je da je diskriminacije Srba sve učestalija i da traje više decenija. Politička situacija u Crnoj Gori stvara neprijatnost srpskom narodu, i dovodi se i u pitanje vera i indetitet srpskog naroda. Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je finansirala veliki broj projekata u Crnoj Gori, između ostalog, jedan od njih je i škola srpskog jezika za strance u Nikšiću. Naglasio je da je budžet za dijasporu i Srbe u regionu za 2023. godinu, tri puta veći u odnosnu na 2022. godinu. U nastavku rada govorio je Emilo Labudović, direktor „Srpske kuće“ u Podgorici, koji je ukazao na težak položaj Srba u Crnoj Gori. „Došli smo u apsurdnu situaciju da čak ni kao izraz narodne volje, kao rezultat slobodno sprovedenih izbora, predstavnici srpskog naroda ne mogu da budu deo vlasti na državnom nivou u Crnoj Gori, jer mi ne možemo i nećemo da se odreknemo tri najveće svetinje u Crnoj Gori, Srbije, Rusije i srpske pravoslavne crkve“, podvukao je Labudović. Dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore je istakao da je u Crnoj Gori složena situacija i da su srpske organizacije bile u potpunosti isključene iz fondacije koje obezbeđuju sredstva za očuvanje identiteta i da nije bilo pomoći Republike Srbije, sve bi stalo. „Formiranjem Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore uspeli smo od tih sredstava i projekata da formiramo srpske medije, poput portala Srpske novine, Srpski radio, Srpsku televiziji, Književnu zadrugu itd..“, naveo je Vuksanović. Na sednici je govorio je i zamenik predsednika Odbora Milimir Vujadinović, ukazavši da je rukovodstvo Srbije uložilo velike napore kako bi se očuvao nacionalni indetitet, jezik i kultura našeg naroda u Crnoj Gori. Govorio je o predstojećem popisu u Crnoj Gori i istakao da je neophodno da se u skladu sa zakonom i evropskim normama omogući svakom čoveku u Crnoj Gori da se izjasni onako kako želi i kako se oseća. Osvrnuo se na inicijativu „Otvoreni Balkan“, koja je potekla upravo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a koja je od izuzetnog značaja za povezivanje i saradnju na prostoru Zapadnog Balkana. Učešće na sednici uzeli su: Marko Kovačević, predsednik Opštine Nikšić, Vesko Delić, predsednik Opštine Mojković, Vuko Todorović, predsednik Opštine Berane, Velimir Đoković, predsednik Skupštine opštine Danilovgrad, Ivan Otović, predsednik Skupštine opštine Herceg Novi, Miljan Marković, predsednik Skupštine opštine Tivat, Stefan Sinanović, predsednik NVO „ Mi znamo ko smo“, Gojko Raičević, urednik informativnog portala, Radosav Jokić direktor „Društvo za ravnopravnost i toleranciju, urednik srpskog radija i televizije u Crnoj Gori. Sagovornici su se izneli svoje stavove na temu položaja Srba u Crnoj Gori sa osvrtom na predstojeći popis u Crnoj Gori. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski, a prisustvovali su i zamenik predsednika Odbora Milimir Vujadinović i članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Dušan Marić, Rodoljub Stanimirović, Aleksandar Čotrić, Radovan Tvrdišić, Nikola Bokan, Radovan Arežina, Jelena Milošević, Dušan Radosavljević, mr Ivan Kostić, Momčilo Vuksanović, Jasmina Karanac i Miodrag Linta.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu održane 17. oktobra, članovi Odbora razgovarali su o položaju srpske zajednice u Republici Hrvatskoj sa posebnim osvrtom na rezultate popisa stanovništva u Vukovaru. Sednici su prisustvovali i govorili Dejan Drakulić, predsednik Zajedničkog veća Opštine Vukovar, Srđan Kolar, zamenik gradonačelnika Vukovara i Episkop osečko poljski i baranjski gospodin Heruvum. Sednici su prisustvovali i iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, direktor Uprave, Nikolina Milatović Popović, v.d. pomoćnika Direktora i Olga Milojević, v.d. pomoćnika direktora. Takođe, govorili su i Duško Ćutilo, direktor Fonda za izbegla, raseljana lica i za saradnju sa Srbima u regionu AP Vojvodina i Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono informacionog centra „Veritas“. Članovi Odbora i gosti razgovarali su o popisu stanovništva u Hrvatskoj iz 2021. godine, prema kom je broj Srba u poslednjih deset godina pao sa 4.36 odsto na 3,2 odsto. Ukazali su na probleme sa kojim su se suočavali Srbi u Hrvatskoj, usled kojih je došlo do konstantnog iseljavanja Srba i izbegavanja da se izjasne kao Srbi. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski, a prisustvovali su i zamenik predsednik Odbora Milimir Vujadinović i članovi i zamenici članova Odbora; Sanja Lakić, Miodrag Linta, Dušan Marić, Rodoljub Stanimirović, Aleksandar Čotrić, Radovan Tvrdišić, Nikola Bokan, Jelena Milošević, Dušan Radosavljević, mr Ivan Kostić i Sanja Jefić Branković. Nakon konstruktivne debate, usledila je konferencija za novinare predsednice Odbora Milice Đurđević Stamenkovski i zamenika predsednika Odbora Milimira Vujadinovića.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održao je Prvu sednicu, 5. septembra 2022. godine. Sednicu je, na osnovu člana 25. Poslovnika Narodne skupštine, sazvao predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, Momčilo Vuksanović narodni poslanik iz Poslaničke grupe PUPS - solidarnost i pravda. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali narodnu poslanicu Milicu Đurđević Stamenkovski iz Poslaničke grupe Srpska stranka Zavetnici, dok je za zamenika predsednika izabran narodni poslanik Milimir Vujadinović iz Poslaničke grupe „ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE“.