Na sednici koja je održana 13. decembra 2022. godine, članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu razgovarali su o položaju i perspektivi Srba u Crnoj Gori.
Na početku se obratila predsednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski, poželevši dobrodošlicu gostima, istakavši da je ovo za nju veliki dan, zbog činjenice da se po prvi put u Domu Narodne skupštine okupila većina Srba predsednika opština i predsednika skupština opština iz Crne Gore.
Predsednica je naglasila da srpski narod u Crnoj Gori već dugo živi teško i da je uspeo na svojim plećima da iznese sav teret. „Decenije diskriminacije, političkog progona i obespravljivanja nisu u vama ugasile junačko srce, već naprotiv, bile su podstrek da se izborite i da danas sa važnih i značajnih državnih pozicija, predstavljate srpski narod u Crnoj Gori, ne samo tamo gde radite, već i ovde u Srbiji“, naglasila je Đurđević Stamenkovski. Govorila je o predstojećem popisu stanovništva koji treba da se sprovede u Crnoj Gori, istakavši da predstavnici zakonodavne vlasti i rukovodstvo Srbije poštuje suverenitet Crne Gore i da će se udruženim snagama potruditi da se stvori atmosfera u kojoj će se naši građani u Crnoj Gori izjasniti onako kako se osećaju, bez bilo kakve zadrške i dileme da će zbog toga biti suočeni sa diskriminacijom.
Učešće na sednici uzeo je ministar bez portfelja, zadužen da predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom Đorđe Milićević, poželevši dobrodošlicu svim gostima i pozdravivši ih rečima: „Dobrodošli u svoju kuću“.
Za Republiku Srbiju je od vitalnog interesa briga o svom narodu ma gde on bio, a politika Vlade Republike Srbije usmerena ka Srbima koji žive u regionu je jedna od ključnih stubova delovanja naše spoljne politike, zaključio je Milićević.
Prioritet rukovodstva Srbije je razvoj dobrosusedskih odnosa sa državama u regionu, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet naše i svih ostalih država u regionu, naveo je ministar i dodao da ukoliko postoje otvorena pitanja, isključivo se trebaju rešavati dijalogom, kako bi došlo do pravičnog i kompromisnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.
Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu ukazao je na značaj rada Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Rekao je da je položaj Srba u Crnoj Gori nezadovoljavajući, iako je bolji od onog kakav je bio. Naglasio je da je diskriminacije Srba sve učestalija i da traje više decenija. Politička situacija u Crnoj Gori stvara neprijatnost srpskom narodu, i dovodi se i u pitanje vera i indetitet srpskog naroda. Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je finansirala veliki broj projekata u Crnoj Gori, između ostalog, jedan od njih je i škola srpskog jezika za strance u Nikšiću. Naglasio je da je budžet za dijasporu i Srbe u regionu za 2023. godinu, tri puta veći u odnosnu na 2022. godinu.
U nastavku rada govorio je Emilo Labudović, direktor „Srpske kuće“ u Podgorici, koji je ukazao na težak položaj Srba u Crnoj Gori.
„Došli smo u apsurdnu situaciju da čak ni kao izraz narodne volje, kao rezultat slobodno sprovedenih izbora, predstavnici srpskog naroda ne mogu da budu deo vlasti na državnom nivou u Crnoj Gori, jer mi ne možemo i nećemo da se odreknemo tri najveće svetinje u Crnoj Gori, Srbije, Rusije i srpske pravoslavne crkve“, podvukao je Labudović.
Dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore je istakao da je u Crnoj Gori složena situacija i da su srpske organizacije bile u potpunosti isključene iz fondacije koje obezbeđuju sredstva za očuvanje identiteta i da nije bilo pomoći Republike Srbije, sve bi stalo.
„Formiranjem Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore uspeli smo od tih sredstava i projekata da formiramo srpske medije, poput portala Srpske novine, Srpski radio, Srpsku televiziji, Književnu zadrugu itd..“, naveo je Vuksanović.
Na sednici je govorio je i zamenik predsednika Odbora Milimir Vujadinović, ukazavši da je rukovodstvo Srbije uložilo velike napore kako bi se očuvao nacionalni indetitet, jezik i kultura našeg naroda u Crnoj Gori. Govorio je o predstojećem popisu u Crnoj Gori i istakao da je neophodno da se u skladu sa zakonom i evropskim normama omogući svakom čoveku u Crnoj Gori da se izjasni onako kako želi i kako se oseća. Osvrnuo se na inicijativu „Otvoreni Balkan“, koja je potekla upravo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a koja je od izuzetnog značaja za povezivanje i saradnju na prostoru Zapadnog Balkana.
Učešće na sednici uzeli su: Marko Kovačević, predsednik Opštine Nikšić, Vesko Delić, predsednik Opštine Mojković, Vuko Todorović, predsednik Opštine Berane, Velimir Đoković, predsednik Skupštine opštine Danilovgrad, Ivan Otović, predsednik Skupštine opštine Herceg Novi, Miljan Marković, predsednik Skupštine opštine Tivat, Stefan Sinanović, predsednik NVO „ Mi znamo ko smo“, Gojko Raičević, urednik informativnog portala, Radosav Jokić direktor „Društvo za ravnopravnost i toleranciju, urednik srpskog radija i televizije u Crnoj Gori.
Sagovornici su se izneli svoje stavove na temu položaja Srba u Crnoj Gori sa osvrtom na predstojeći popis u Crnoj Gori.
Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Milica Đurđević Stamenkovski, a prisustvovali su i zamenik predsednika Odbora Milimir Vujadinović i članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Dušan Marić, Rodoljub Stanimirović, Aleksandar Čotrić, Radovan Tvrdišić, Nikola Bokan, Radovan Arežina, Jelena Milošević, Dušan Radosavljević, mr Ivan Kostić, Momčilo Vuksanović, Jasmina Karanac i Miodrag Linta.
