| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovani građani, poštovani ministre, čestitam Vladi Republike Srbije na Sizifovskim naporima da od ove zemlje napravi zemlju koja radi i u kojoj se gradi.
Svi zajedno smo morali da propustimo kroz naša sita dosta žita kako bi došli do ovog trenutka danas, ali još uvek moramo da iz vatre vadimo vrelo kestenje zbog onih koji nikako ne mogu da prihvate činjenicu da ne mogu večno da budu zakucani za državnu fotelju zbog onih koji ne mogu da prihvate činjenicu da nije politika, politika gađanja jajima i zbog onih koji ne mogu da prihvate činjenicu da nije valjana politika, politika urlikanja na sve što je srpsko, a da se nikada nisu udostojili da podsete i na bezumlje koje podseća „Jasenovački cvet“, da nikada u svojim urlicima nisu pomenuli ni „Bljesak“, da nikada nisu govorili o tragediji srpskog naroda u najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata u „Oluji“, da nikada nisu pomenuli srpska stradanja u našim pogromima, da nikada nisu pomenuli stradanje srpskih civila tokom bombardovanja 1999. godine na prostoru Republike Srbije.
Kažu da je sve ljude moguće lagati neko vreme, da je neke ljude moguće lagati sve vreme, ali da je nemoguće sve ljude lagati sve vreme. Zato je njihova politika, politika prošlosti, njihova politika je politika rušenja i drago mi je što danas više u domu ove Narodne skupštine nećemo usvajati zakone koji su doneti sa koca i konopca i nećemo usvajati predloge zakona koji su sa milijardu i jednom rupom, nego danas raspravljamo o Predlozima zakona zahvaljujući kojima imamo podsticaje za zapošljavanje, imamo olakšice za poslodavce. Obezbedićemo uslove za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja i nastavićemo borbu protiv sive ekonomije.
Čitajući Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, vidimo da smo odgovornom fiskalnom politikom, u kombinaciji sa makro-ekonomskim performansama u proteklom periodu obezbedili relaksiranje politike plata i penzija i značajno povećali kapitalne investicije kao bitne komponente i privrede i građevinarstva, saobraćaja i same infrastrukture.
Zato je ponovo važno istaći da je politika koju danas vodi Republika Srbija ne politika rušenja, nego politika izgradnje. Zato moram da podsetim na Zakon o budžetu za 2022. godinu, koji je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture opredelio značajna sredstva, opredelio 255,57 milijardi dinara.
To je budžet koji je veći za 40% od onog inicijalnog budžeta za 2021. godinu, to je budžet koji čak 80%, odnosno 210 milijardi dinara je usmerio upravo na investicije u infrastrukturne projekte. Pored izgradnje 1.300 kilometara autoputeva, pored izgradnje brze saobraćajnice, pored izgradnje lokalnih, komunalnih mreža, mi ulažemo i u brze pruge i spajamo srpsku prestonicu sa svim ostalim evropskim prestonicama.
Ne kažu džabe da je slika vrednija od hiljadu reči. Zato sam danas želela da na primeru jednog relativno malog beogradskog naselja Batajnica u opštini Zemun podsetim kako izgleda kada je na čelu jedne države domaćinska vlast poput ove.
Dakle, Batajnica je bila naselje koje, kako kaže narod, se nalazilo kao zadnja rupa na svirali, a danas samo što se tiče zdravstva izgrađena je prva Kovid bolnica sa smeštajem za 1.000 ljudi i sa najmodernijom opremom. Nismo tu stali. U Ugrinovcima je takođe napravljena potpuno nova zdravstvena ambulanta, rekonstruiše se centralna ambulanta u samom centru Batajnice, a takođe u tom istom centru Batajnice adaptiran je po prvi put dom kulture.
Ono što je posebno značilo ljudima i Krajišnicima koji žive u najvećem izbegličkom naselju u gradu Beogradu, tzv. Busije, jeste izgradnja iz temelja nove osnovne škole sa najmodernijom opremom, a nastavlja se i adaptacija ostalih osnovnih škola, koje se nalaze u samom centru Batajnice.
Takođe smo spojeni važnom petljom na novosadski put, na autoput, i kako je to rekao predsednik Vučić, to znači za Batajnicu i stanovnike ovog zemunskog naselja život zato što će da otškrine vrata za mnoge druge investicije. Takođe, nastavljamo da radimo na lokalnim putevima, a svi oni koji žive u naselju Šangaj u Batajnici znaju šta znači izgradnja brze pruge Beograd-Novi Sad i znaju da je ova izgradnja kao i sve ovo što sam navela, potpuno promenilo lice ovog beogradskog naselja.
Kao što rekoh na početku, nemoguće, zaista je nemoguće lagati ljude sve vreme, zato je vlast koja je držala ovu zemlju na nekim rahitičnim državnim nogama davno prošlo vreme na koje podseti poneko proliveno jaje i po neka litra farbe na beogradskim muralima. Mene oni doista podsećaju na nešto što ne mogu da nazovem glasom razuma i podsećaju me na Nušićevog predstavnika vlasti, na Nušićevog „Narodnog poslanika“ koji doista zna i da govori i da ćuti samo neko, a u ovom slučaju neki gazda treba da mu kaže kada da govori a kada da zaćuti. Hvala.
Poštovane kolege, uvaženi ministre, Republika Srbija ne isključuje primenu afirmativnih mera koje preduzima Vlada Republike Srbije za upis lica sa invaliditetom i pripadnika romske nacionalne manjine.
Činjenica je da primena afirmativnih mera u praksi funkcioniše, ali se slažem sa koleginicom Joković, koja ovim amandmanom dodatno potencira značaj upisa osoba sa invaliditetom i Roma na visokoškolske ustanove.
Primera radi, u poslednjih osam godina od kada se primenjuju afirmativne mere u srednje škole je upisano 12.427 romskih učenika i to je značajan broj, imajući u vidu da smo samo prošle godine upisali 1.894 romska srednjoškolca putem afirmativnih mera.
Uz to, njima se pruža pomoć i podrška na različite načine i o tome najbolje svedoče sami Romi koji su korisnici afirmativnih mera, a jedna od njih je i Martina, koju smo koleginica Sandra Joković i ja imale priliku da obiđemo u toku jučerašnjeg dana i koja je rekla da je težak put od diskriminacije do integracije, ali da zahvaljujući različitim programima ona danas ima mogućnost da uči i da napreduje.
To je današnja Srbija, zemlja u kojoj svako dete ima jednake šanse.
Uvažene kolege, podržavam da se studentima pruži prilika bez želje da zadiremo u autonomiju univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova i omogući produženje roka za završetak studija do kraja školske 2021/2022 godine i studentima iz člana 148. stav 1. Zakona koji ima rok za završetak studija ističe školske 2020/2021 godine.
Mislim da bi usvajanje ovog amandmana, kolege Boškovića dalo dovoljno vremena da se polože zaostali ispiti i završe započete studije.
Sigurna sam da bi to potencijalno produženje rokova, posebno značilo srpskim studentima koji kroz odličan program Vlade Republike Srbije „Srbija za Srbe u regionu“ koji vrlo često nisu imali priliku da borave u Srbiji, omogućiće im da postignu sve zaostale obaveze, a nisu mogli da budu prisutni u Srbiji zbog svih zatvaranja granica i vakcinacije PSR testova i takođe, ograničenja slobodnog kretanja i normalnog studiranja.
Samo bih još jednom iskoristila vreme koje imam, da podsetim da je za školsku 2020/2021 godinu odobreno 80 stipendija srpskim zajednicama u regionu, te su za realizaciju ovog projekta Vlade Republike Srbije obezbeđena sredstva u iznosu od 73. 900.000 dinara, što predstavlja najveći budžet do sada, uprkos tome što smo se susreli sa korona virusom.
Takođe, želim na kratko da se osvrnem na jedan važan činilac visokog obrazovanja, naime, na studentsko organizovanje koje postoji u različitim oblicima, međutim, problem suviše opštih odredbi koje se odnose na studentsko organizovanje kroz Zakon o visokom obrazovanju će ovim zakonom se potpuno rešiti.
Smatram da je Radna grupa za izradu predloga zakona uradila veliki posao na čelu sa tada predsednikom SKONUS-a, a danas državnim sekretarom Milanom Savićem i da je naposletku cilj koji su stavili na početku svog rada gospodin Savić i njegove kolege ostvaren, jer su zaista doneli kvalitetna rešenja za decenijske probleme. Jedan od njih je što ćemo uskladiti naše zakonodavstvo sa evropskim, ali ćemo rešiti višedecenijske probleme u ovoj oblasti gde će se dati i okvir i mogućnost punopravnog učestvovanja studenata u organizovanju.
Predlogom zakona o studenskom organizovanju rešeno je i ovo važno pitanje i smanjena je mogućnost dvosmislenog tumačenja institucionalnog okvira za studentsko organizovanje i stvoreni su uslovi za nezavisnije funkcionisanje i rad.
Hvala.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 116350.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 116350.00 | RSD | 01.08.2022 - |