Zahvaljujem predsedniče.
Uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, današnji, predlagači današnjeg našeg dnevnog reda i plenuma ove sednice, poštovani ministre Vesiću, drago mi je da vam pozdravim, iskreno, zato što ste ovde i odgovarate na sva pitanja, a pitanja su veoma bitna, tiču se infrastrukture, kao što su i vaše kolege ispred Vlade, raznih agencija, ovde par puta u toku dana pomenuli u dobrom svetlu ovaj dom i narodne poslanike i na tome želim da im se zahvalim, jer ovde predstavljate pravdu i infrastrukturu.
Generalno, u istoriji razvoja građanstva, demokratije, građani su uvek gladni pravde i infrastrukture. Što je infrastruktura bolja, viši su zahtevi i treba sve veća infrastruktura. Što je pravde više, već je konfor u životu, više toga imamo, Zaštitnika građana, Poverenika i svega toga i dolazimo do ovih tema, ali je dobro da ste danas ovde i da odgovarate u ovom visokom domu i da imate taj odnos prema njemu, jer ipak narodni poslanik predstavlja narod. I to ste pomenuli i ja zato stvarno iskreno želim da vam se zahvalim, jer u prošlom sazivu imali smo neke neprijatne situacije sa nekim predstavnicima, pa ne bih to da pominjem i zato imam i obavezu danas da vam se zahvalim.
Pošto je ministar Vesić maločas dosta pomenuo oko Dunava, moja je tema baš i prijavio sam se da govorim o potvrđivanju Finansijskog ugovora za razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji, odnosno u Srbiju između Vlade Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Mislim da je ministar Vesić, koliko se sećam, juče pomenuo razvoj železničkog i transportnog železničkog saobraćaja, brzine, i svega toga što je pomenuo i to je sve neophodno građanima i Republici Srbiji i razvoju i na ovome, na kraju, ovim koridorima koji presecaju našu republiku i koji je spajaju sa istokom i zapadom. Ali, smatram da rečni saobraćaj sigurno nikako ne kasni i da su samo drumski i železnički saobraćaj, oni su samo nastavak rečnog saobraćaja.
Mi imamo tu sreću da kroz našu zemlju protiče Dunav. Ja imam sreću što živim u Kladovu i mnogi ovde koji žive na obali Dunava, znamo šta to znači i znamo kroz istoriju koliko je taj brodski saobraćaj, kako rečni i putnički, kako transportni, šta je predstavljao kod nas. Mi znamo dobro da jedan brod šlep zamenjuje 120 šlepera kamiona, pa uzmite to.
Drugo što se otvara kao pitanje, koje smo svi svedoci danas i mi, prosto, i celo čovečanstvo danas gleda kako će to da se reši i u kom pravcu će krenuti, to je ukrajinska kriza, ali dole sada vidimo da kompletno žito i kompletno veštačko đubrivo i mnoge druge sirovine se vuku odozdo i da su one bukvalno išle na dole. To je naša razdvojna šansa posebno govorim.
Još ću jedanput pomenuti da dolazim iz opštine Kladovo, koja baštini 92 kilometra obale Dunava. Iznad Đerdapa 1, Hidroelektrane Đerdap 1, kreće Đerdapska klisura, ona je Kladovo-Golubac i tu je Dunav ono što kažu četiri puta naj - najlepši, najširi, najuži, i najdublji i tu je najbolja razvojna šansa, turistička razvojna šansa, nepregledno, tu je Nacionalni park Đerdap i ono što smo sve imali u ovom vremenu za nama tog razvoja, a to je većinski od izgradnje Hidroelektrane Đerdap 1.
Sreća je što su remontovana prevodnica na Hidroelektrani Đerdap 1, koja poboljšava saobraćaj i treba naglasiti da je prethodno remontovana i sa rumunske strane, ali građani treba da znaju, većinom možda i ne znaju i ovde prisutni poslanici, da naša prevodnica može da prevodi i rečno morske brodove, što je veoma značajno za saobraćaj.
To je pitanje luka u ovom, da kažem, kreditnom angažmanu. Ali, mi imamo uz luke, i ja želim da pomenem luku Prahovo, koja mislim da je od raritetnog značaja za Republiku Srbiju, jer je to bila i u bivšoj SFRJ, odnosno kako ćemo danas reći, u današnjem regionu.
Znači, luka Prahovo je bila pandan mnogim morskim lukama, da li je to Split, Bari itd, i po količini robe, a posebno, mislim da ministar Vesić, koliko vidim, da me razume, posebno razvojem kompleksa RTB Bor, Majdanpek itd. i transformacijom te robe, a železničkim saobraćajem od Prahova imamo železnicu, normalno, poboljšanje, možemo tu robu da razvozimo i da uposlimo luku Prahovo i ceo taj dole naš, da kažem, kraj, ja ga zovem severoistočni deo, pošto kad kažemo istočni deo Srbije, to vam je Pirot, a Pirot-Kladovo ili Negotin su oko 200 kilometara. Tako da, to je severoistočni deo Srbije. Odatle kreće Srbija. To je geopolitički i strateški veoma značajan prostor na kome treba, a on najbolje može da se razvija kroz razvijanje ovoga što je danas tema, a to je tog lučnog. I da kažem, uz luke, mi imamo i pristanište i pristane.
Molim vas, ministre, pošto vi to revnosno beležite, zabeležite da popišemo sva pristaništa i da im omogućimo pun kapacitet i angažovanje, jer imamo velikih brodova koji danas iz Evrope prolaze putem, staju, na sreću, u Donjem Milanovcu više, da i Kladovo, po mogućstvu, više oživimo, pošto imamo uz pristanište, pristane, i marine, i da sve marine, takođe, kao što popisujete one mostove koji nisu za … popišite i sve marine i sve to da imamo predstavu šta nam je na obali Dunava od Prahova do Bezdana i koji su nam resursi, kako možemo najbolje razviti.
Ovo vam govorim zato što dolazim iz Kladova. Nijedan grad na obali Dunava, srpskog, nema prekoputa grad od 100.000 stanovnika i ceo jedan okrug od 300.000 kao što ima Kladovo. Bukvalno gledamo u grad Turnu Severin, koji ima preko 100 stanovnika. Mi moramo tamo jedno brodogradilište rumunsko, kvalitetno, kao što je i brodogradilište danas u Kladovu.
Vi ste danas otvorili ovde još jednu temu zbog koje vam se iskreno zahvaljujem, a to je razvoj nacionalne akademije za obučavanje. Ja sam veoma ponosan što dolazim iz kraja lađara. Mislim, i to je nastavak ove teme, a to je razvoj brodarske škole, koja je naša bila poznata, rečno-brodarskog JRB nekadašnjeg.
Mi danas moramo kao država da idemo u susret vremenu, a vidimo da se vreme menja i da time gledamo da izgradimo mogućnost da naša flota u datom trenutku bude konkurentna na Dunavu, jer je meni jednom prilikom pre desetak godina, bili smo domaćini tadašnjem predsedniku Rumunije, Trajanu Baseskuu, i na neko pitanje tamo koje smo imali, nije bitno, kada sam pomenuo Dunav kao Koridor 7 i razvojnu šansu razvoja Rumunije i Srbije, meni je Trajan Basesku lično odgovorio da kada Nemačka zagospodari Dunavom, tad ćemo dobiti da oni imaju problem s njima.
U tome, dok mi razvijamo putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, gledajte da kroz luke, kroz pristaništa, pristane, marine i kroz obučavanje i kroz školovanje možemo da omogućimo i da u datom trenutku budemo konkurentni.
Na kraju, mi smo toliki koliki jesmo, ali smo vredni i naši lađari su kapetani u DDSG-u i u Nemačkoj i na svim prekomorskim brodovima, zašto da ne da budemo uslovno i kao podizvođač, ali da mi uhvatimo deo tog kolača koji nosi ceo tok Dunava i zašto ne srpskom brodarstvu podići spomenik negde, kao što su ti gradovi, jer on je to zaslužio jer je Brodarac srpski bio pre Kapetan Mišino zdanje itd, Aksentijević, bio je značajniji nego i železnički i drumski saobraćaj.
Još samo nešto ću pomenuti. Mi imamo, čuvena operacija „Dunavski vilenjak“, gde je Nemačka, kada se povlačila u Drugom svetskom ratu, potopila silnu svoju flotu. Jedan deo 100 potopljenih brodova je potopljen kod Prahova i tu je 21 brod. Mi imamo ugovor i kreditno zaduženje itd. i zajedničko sa Nemačkom da se ta flota, i to treba ubrzati u narednom vremenu.
Na kraju, vama lično, ministre Vesiću, pošto ste vi u prošlom mandatu svakom od nas poslanika poslali vašu knjigu sa posvetom, ja ću danas vama da poklonim moju knjigu, iz razloga da vam se revanširam, a i zato što na naslovnoj stranici je Trajanova tabla.
Molim vas, kao ministra građevinarstva, da oslobodimo Dunav što više u srpskom interesu, da sa Dunava i transportni brodovi i rečni putnički i jedrilice i kanui i sve ono što prolazi Dunavom može da pogleda Trajanovu tablu koja ima preko hiljadu devetsto stotina godina i koja je najznačajniji istorijski objekat koji može da se vidi samo sa Dunava, a nikako na drugim načinom i to ću vam pokloniti. Hvala.
Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što išta kažem o temi jučerašnjeg i današnjeg zasedanja Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji, a kada se govori o Kosovu i Metohiji svaki Srbin treba da pođe i jedino se drži reči majke Jevrosime – Nemoj, sine, ogrešiti dušu, bolje ti je izgubiti glavu.
Moram da se mimo teme, još pod utiscima jučerašnjeg toka sednice, zahvalim svima koji su učestvovali u radu Skupštine opštine Kladovo u bezmalo 20 godina kako sam odbornik iste, kao opozicija, pozicija, biran i smenjivan, na gospodstvu i dostojanstvu u poređenju sa jučerašnjim dešavanjima u Narodnoj skupštini, i to kada su oči celog sveta uprte u nas, u našu odgovornost spram teme.
Pitanje statusa naše južne autonomne pokrajine KiM, po ko zna koji put u poslednje tri decenije, nalazi se pred ultimatumom postavljenim, kako Srbiji, tako i srpskom državnom rukovodstvu, kao i svima nama, da priznamo putem stolice u UN ono sveto što nam je oteto, naše Kosovo i Metohiju.
Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. godine do 15. januara 2023. godine jeste kratak period, ali period koji ima svoju vekovnu predistoriju.
Ja ne bih danas išao od pretkosovskog ciklusa, ali malo više od 100 godina hoću, i to 22. oktobra 1922. godine, kada je srpska vojska pod komandom generala Božidara Jankovića oslobodila Kosmet i ušla u Prištinu posle više vekova. To treba svako da zna.
Mi ne brojimo vekove bez Kosova i Metohije, mi sanjamo i pevamo o Kosovu i Metohiji najlepše pesme i mi se na Kosovo i Metohiju, kako god i posle ma koliko vremena, vraćamo kao mestu naše državnosti i naše duhovnosti, a jedno bez drugog ne ide.
Isto tako, neko postavlja pitanje da li uopšte pregovarati, razgovarati i iznalaziti rešenje. To je nedvosmisleno – da, treba. U godinama s početka 20. veka znao je i Dragutin Dimitrijević Apis da razgovara sa Albancima, koji su još tada nasilno želeli za sebe Kosovo i Metohiju. Konkretno, razgovarao je sa Isom Boljetincem, jednim od vođa albanskih pobunjenika kačaka. U svim godinama do danas geopolitička kretanja, posebno na današnjem zapadu, mahom su išla na ruku Albancima. Tako da kraljevi, žandarmi i Titovi milicajci istu su muku mučili u obezbeđivanju dostojanstvenog suživota Srba i Crnogoraca sa Albancima u AP Kosovo i Metohija.
Nesrećnim Ustavom iz 1974. godine vrag je odneo šalu i ogoleo nesposobnost tadašnjih srpskih političkih prvaka. Usledile su demonstracije 1981. godine i sve svirepiji teror nad Srbima. Setimo se samo jednih od stotina počinjenih zverstava, svirepog ubistva mlade Branke Đukić i slučaja Đorđa Martinovića, štrajka rudara u Trepči 1989. godine, za koji mnogi kažu da je bio uvod u definitivno razbijanje SFRJ, i na koncu, devedesete koje su se završile bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, Kumanovskim sporazumom i sa ove distance gledano, u najnepovoljnijem geopolitičkom trenutku izvojevane Rezolucije 1244, kada je danas velika Kina tada prešla preko toga što je NATO bombardovao njihovu ambasadu u Beogradu, a pola Kremlja tada uopšte ne zna ko je danas planetarno znani Vladimir Putin.
Zato molim da se prema Rezoluciji 1244 odnosimo sa neizmernim poštovanjem. Reći će neki da to kao socijalista činim zbog pokojnog predsednika Slobodana Miloševića. Da, i zbog njega, ali ponajviše zbog one mladosti pale na Paštriku i Košarama. Usledilo je ubrzo amnestiranje albanskih terorista od strane tadašnjeg petooktobarskog srpskog rukovodstva, amnestiran je i današnji kamen spoticanja ikakvim suštinskim dogovorima Aljbin Kurti, i to kamen spoticanja pod čijom se komandom u trećoj deceniji trećeg milenijuma ponovo puca na srpsku decu.
Bože me oprosti, juče ga umalo ponovo ne abolirasmo našim nesmislenim strančarenjem, nerazumnim napadima na predsednika Republike Aleksandra Vučića, kao da smo zaboravili na reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića. Najveći srpski greh je onaj iz koga kasnije proizilazi svo zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevnice, jeste nestrpljenje. Strpljenja braćo i sestre, drugarice i drugovi iz sloge i finigramskog pristupa ovoj vekovnoj temi i borbi za naše Kosovo i Metohiju ako smo svesni da bez Kosova i Metohije nema ni Srbije.
Govorili smo nekada da je Jugoslavija okružena brigama, svako slovo predstavljalo je početno od tadašnjih suseda. Današnja Srbija nije okružena brigama, ali jeste NATO, a Srba još ima, hvala Bogu, u tim NATO državicama o kojima treba brinuti, a ko će ako ne Srbija. Toliko je od nekih izvikan Briselski sporazum i ZSO koja proizilazi iz njega, a zaboravlja se da je nastao približno kada i Minski sporazum, a svedoci smo šta sada izjavljuju isti tadašnji potpisnici Minskog sporazuma zapadni čelnici. Da je ZSO ranga mesnih zajednica, kako to vole da kažu neki od naših tapijaša patriotizma, Kurti bi ga primenio koliko juče, a da smo šovinisti kako uporno žele da nas predstave, i neki od ovde prisutnih predstavnika nacionalnih manjina i to slobodno za razliku od bilo kog parlamenta u kojem Srbi učestvuju kao nacionalna manjina, reći ću samo ovo - šovinisti ne bi gradili auto-put Niš-Merdare. A onim našima koji se sekiraju zašto se gradi? Ne misleći ni na Merošinu, Prokuplje, Đavolu Varoš i razvoj privrede kulturnog i banjskog turizma očito je žao Albanaca koji će plaćati putarinu kao i Srbi i svi ostali, putujući za Evropu putem Merdare-Horgoš.
Smejali su isti i našoj proizvodnji novih vojnih oruđa, valjda im ne odgovaraju jer data su im imena Lazar i Miloš. Nije po meri i ukusu ni razvoj sektor za vanredne situacije, sve što iole miriše na snagu Srbije bar u regionu, u sve je pomenuto i mnogobrojno izostavljeno, posebno nekima smeta otpriznavanje. Termin savremene diplomatije koje eto, pa, mi skromno patentirasmo. Moćni kažu da je Kosovo „sui generis“.
Poseban slučaj, vešto nošen silom zaobilazi činjenicu da je Kosovo presedan. Zahvaljujem. Mogao sam, imao sam još, ali prosto…
Zahvaljujem, predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, narodne poslanice, poštovana premijerko Ana Brnabić, sa ministarkama i ministrima, želim prvo da iskoristim ovu priliku i da kažem da sam ja od letos poslanik, prosto ono što gledaju građani Republike Srbije i što veoma poštuju to je ovaj dan zadnji u mesecu četvrtak, kada Vlada odgovara svojim narodnim poslanicima na određena pitanja i to je nešto što je prihvaćeno među građanima kao ozbiljna demokratska kategorija i to trebamo da nastavimo.
Posebno želim vama da se zahvalim, jer prateći, vi ste na svakoj sednici ovde prisutni, odgovarate svima i na svakakva pitanja. Tako da, to je nešto što je pozitivno.
Smatram da mnogi od nas koji dolaze iz malih mesta imamo tada priliku da postavimo određeno pitanje, koje nas tangira i koje tangira građane i koji bi trebali da dobiju odgovor.
Moje današnje konkretno pitanje se ne odnosi samo na opštinu Kladovo, odnosi se na mnoge opštine koje su na obali Dunava. Vidim da je tu i poštovana ministarka, odnosno potpredsednica Vlade Ministarstva i energetike Zorana Mihajlović, tako da ćete me razumeti. Ja danas od vas ne očekujem kompletan odgovor, samo da znate, ja samo želim da vam ovo stavim kao jednu konstataciju koju kao Vlada Republike Srbije koja se brine o građanima, koja se brine o razvoju, što je evidentno i po putevima u Istočnoj Srbiji i po svemu onome što činite, smatram da ovo uzmete u razmatranje jer su neke prethodne vlade nama napravile jedan veliki problem koji mi imamo kao Kladovo, kao opština Negotin i druge.
To se odnosi na sledeće. Skupštine Srbije 1990. godine, donela je propis kojim se nadoknađuju štete prouzrokovane usporom voda izazvanim izgradnjom akumulacije hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“, i podizanju nivoa podzemnih voda, plavljenjem i menjanjem prirodnog režima voda, šteta na zemljištu i tako dalje. Posebnom odlukom Skupštine tada je predviđena naknada za korišćenje dobara od posebnog interesa koja je pripadala opštinama na području uspora stvorenih izgradnjom hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Naknada se zvala Fond rente. Naknada renta se izdvajala iz cene proizvedenih kilovat sati na generatoru u svim hidroelektranama.
Iz ovih sredstava su opštine na plavnom području rešavale probleme nastale plavljenjem, odnošenje zemljišta, obrušavanjem, propadanjem puteva, potapanje i druge komunalne probleme.
Zbog čestih promena nivoa voda u akumulaciji izazvanih režimom eksploatacije vodenih potencijala za proizvodnju hidroelektrične energije u elektranama štete su svake godine sve veće.
Najveći deo opštine Kladovo pogođen je izgradnjom hidroelektranom „Đerdap 2“. Tada novonastalo jezero „Đerdap 2“ topi određene delove, pa i cela sela, odnosno mesne zajednice koje su gravitirale i gravitiraju na obali Dunava nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 1“.
Na primer, kada se u Kladovu šetate kejom ili sednete u nekom od restorana, bašte koje gledaju na Dunav, vi u stvari ne gledate u Dunav, vi gledate u Đerdapsko jezero 2.
U pitanju su konkretno mesne zajednice Novi Sip, Davidovac, Kladušnica, Kladovo, Kostol, Mala Vrbica, Velika Vrbica, Rtkovo, Korborvo, Vajuga, Milutinovac, Velesnica, Ljubičevac, Grabovica, Brza Palanka i Tekija, koja je izgradnjom HE Đerdap I relocirana, kao što je to i Brza Palanka i Vajuga itd.
Nesretnim Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine ukinut je fond rente i to, čini mi se, predzadnjim članom Zakona o rudarstvu. Renta koju smo mi koristili nesretnim imenom, nema sigurno nikakve veze sa Zakonom o rudarstvu i predzadnjim članom, tako da smatramo i svi znamo da je taj vid rente tržišna kategorija, pa molim Vladu Republike Srbije i vas, gospođo premijerka, na čelu Vlade i sve ostale… i molim Orlića da mi oprosti za ovih pola minuta, neću onih dva minuta koristiti zato što je to jedinstveno pitanje, da u narednom periodu, to nije obaveza, da sagledamo mogućnosti da se Kladovu i drugim opštinama to na neki način nadomesti od strane Hidroelektrane Đerdap I i II.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem poštovana potpredsednice Elvira, drago mi je što vi predsedavate, još od prošlog saziva.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imam pitanje za Ministarstvo energetike, ministarku energetike, gospođu Dubravku Đedović Negre.
Poštovana ministarko Đedović, duboko sam svestan, kao i građanin Srbije, trenutka u kome se nalazi kako srpski, tako i evropski energetski sistem, i da ste vi po stupanju na čelo Ministarstva energetike Vlade Republike Srbije naišli na nerešena pitanja koja decenijski opterećuju srpski energetski sistem, kao i mnoštvo svakodnevnih izazova koji su pred ministarstvom i Vladom Republike Srbije većma nametnuti ukrajinskom krizom.
Kako dolazim iz Kladova koje se nalazi, kao što znate, između dva monumentalna srpska hidroenergetska objekta, Đerdapa 1 i 2, njihovom izgradnjom samo Kladovo sa okolinom imalo je sijaset problema, posebno onih trajnih od relokacije kompletnih naselja, tako i do promene biodiverziteta, kao i ekosistema. U Kladovu se više ne proizvodi jedan od najboljih svetskih kavijara, niti se uzgaja najslađa lubenica bivše SFRJ. Mnoge od navedenih i nepomenutih pričinjenih šteta lečene su određenim taksama i posebno fondom rente, koja je nesretno ukinuta još 2006. godine. Do sada po tim osnovama za nešto više od deceniju unazad budžet opštine Kladovo uskraćen je za oko pet milijardi dinara. To je u ovih nekoliko godina delimično amortizovano, posebno projektima koji proizilaze iz plana razvoja Srbije 2020.–2025.
Ono što je najviše pogodilo građane opštine Kladovo je uskraćivanje poslednje beneficije od strane hidroelektrane Đerdap i EPS-a, a to je korišćenje sportsko-rekreativnog centra „Jezero“, tj. naše sportske hale u kladovskom sportu, odnosno našoj omladini koja je nažalost sve manja. Uvedeno je tzv. ekonomsko plaćanje termina, i to u iznosu od 6.000 dinara po satu korišćenja, a što je u suprotnosti i sa Sporazumom o finansiranju izgradnje sportske hale u Kladovu, a koji se najbolje vidi u članu 11. Sporazuma, što ne reći i sa dobrom praksom evropskih kompanija koje na mnoge načine iskazuju svoju društveno odgovornu politiku raznim subvencijama, posebno prema lokalnim samoupravama i zajednicama na čijoj teritoriji ostvaruju profit.
Pošto veliki broj građana opštine Kladovo živi širom Evrope, navešću samo dva primera koja sam čuo od njih, a egzaktni su - Svarovski kristali prema Tirolu i Nordiks prema Hiorodu kod Kopenhagena.
Budžetom za 2023. godinu predviđena su sredstva od dve milijarde za prevodnice na Đerdapu 1 i 2, što potvrđuje brigu države Srbije o ovim kapitalnim objektima, dok sa druge strane ogranak Đerdap i EPS svojim ekonomskim cenama dovode do nemogućnosti održavanja, čak i novogodišnjeg turnira u malom fudbalu u Kladovu. Zato bih pitao ministarku - da li je moguće da se iznađe adekvatno rešenje za ovaj problem građana opštine Kladovo?
Očekujem da će Vlada da prisustvuje kada završimo sa ovim poslaničkim pitanjima i da ovo lično predam, jer bi mnogo značilo da možemo da organizujemo turnir, jer prosto je nemoguće sve to platiti u dve nedelje. Tako da ono što je važilo do proletos i što nije u normi da bude u izbornoj kampanji, to je stvarno mimo svih pravila koja su se desila kod nas u Kladovu. Očekujem da će ministarka Dubravka biti prisutna da joj lično uručim ovo pitanje, a vi putem skupštinskih službi to uputite. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, Hristos se rodi.
Koristim ovu priliku da svim građanima i građankama čestitam i poželim srećnu 2022. godinu.
Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se konkretno na Ministarstvo omladine i sporta. Svedoci smo ovih dana jedne tužne globalističke predstave koja se odigrava u Australiji, na žalost nekog demokratskog sveta, koji je sebe podrasto demokratskim vrednostima, u kojem je slobodan čovek najviša vrednost. Naš planetarno najpoznatiji sunarodnik Novak Nole Đoković, uoči Badnjeg dana, u Julijanskom kalendaru pritvoren je, da ne kažem utamničen od strane imigracionih Australijskih vlasti, i tokom Božićnih dana.
Reagovali su predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Ana Brnabić, predsednik Narodne Skupštine Ivica Dačić i drugi. Utisak je da Ministarstvo omladine i sporta nismo čuli onako kako to zaslužuje naš Novak Nole Đukanović, više puta najbolji igrač sveta, Evrope i naše Srbije, prvi reket sveta već nebrojeno nedelja uzastopno.
Ministarstvo za sport, Sportski savez Srbije i drugi, kao potpora našem sportu i sportistima, od strane države Srbije, koja sve više i više sredstava izdvaja za razvoj sveukupnog srpskog sporta, na prvoj stranici svojih agendi i obaveza, i to pod tačkom 1. imaju za zadatak zaštitu srpskih sportistkinja i sportista.
Zašto ste tihi dragi prijatelji, iz Ministarstva omladine i sporta, čudo je da se niste javili ili oglasili? Ali to nije smetalo Vijori Čitaku, takvoj političarki sa tzv. Kosova ili bolje rečeno vekovima i do dana današnjeg otimanog Kosova, da na vest o Novakovom medicinskom izuzeću, na svom tviter nalogu objavi aludirajući na Novaka, citat iz Orvelove životinjske farme „ Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih“, ne shvatajući da od brzine i posebno zle namere, vređa sportiste celog sveta, što pre da uvredi i zapljune najboljeg na svetu i to Srbina iz Zvečana, sa srpskog KiM, Novaka Noleta Đokovića.
Džordž Orvel, ostavio je još misli za razmišljanje čovečanstvu, jedno od njih kaže, u svetu gde je sve obmana pričati istinu je revolucionarni čin, Vijora Čitaku i svi njeni saprati ovih dana sa svih strana, treba baš to da znate, naš Nole priča, igra i živi istinu.
Nole Đoković uvek i bezrezervno podržava i navija za sportiste nekadašnjeg SFRJ i kada se god takmiče protiv bilo koga drugog iz sveta, a da nije iz Srbije. I po tome je dosledni naslednik legende šampiona Mate Parlova.
Nole je prototip reči našeg Patrijarha Porfirija, koji je u ovoj Skupštini prvi citirao Rahmetli Efendi Zukorlić – ne možeš biti svetski, ako nisi svoj. Novak je prvo svoj, pa naš i tako nadasve svetski.
Sa neizmernim poštovanjem želim da se zahvalim sudiji Entoniju Keliju, na presudi kojom je vratio vizu Novaku i time spasio demokratski obraz Australije.
Predlažem Vladi Republike Srbije da prigodno odlikuje sudiju Kelija, reči sudije Entoni Kelija tužiocu – šta je ovaj čovek, misleći na Noleta Đokovića, više mogao da uradi?
Ovo su reči koje neki mogu da upute sami sebi i da se ozbiljno zapitaju. Sportistkinjama i sportistima Srbije želim uspešnu 2022. godinu, Novaku Đokoviću da upiše 10. Grend Slem na Australijan Openu, a posebno mi je zadovoljstvo da u ime svih nas ovde prisutnih našem kolegi narodnom poslaniku Ratku Nikoliću, direktoru Rukometne reprezentacije Srbije, da sa našom reprezentacijom, ostvari najbolji mogući rezultat na Evropskom prvenstvu koje se u narednom periodu održava u Mađarskoj i Slovačkoj, i živeo srpski sport i da nas raduje u ovoj godini što više. Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je čast, kao što reče predsednik, da se obratim ovom domu u ime cele jedne regije, da kažem, Podunavlja, ali pre nego što se obratim po poslaničkom pitanju, želim da prenesem pozdrava građana koji su, bar se meni obratili i sa kojima sam ja kontaktirao, koji posebno pozdravljaju studiozno obraćanje i obrazlaganje na sednici koju smo imali o Kosovu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i moram da naglasim posebno zadovoljstvo vašim državničkim govorom koji ste se na toj sednici obratili kako nama ovde prisutnima, tako i građanima širom Srbije.
Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se na više ministarstava u Vladi Republike Srbije - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede i krovno Ministarstvo finansija.
Svedoci smo i posebno smo zadovoljni što se u vremenu naše koalicije SNS i SPS i državnog rukovodstva koje predstavlja ovu koaliciju, realizuju mnogi infrastrukturni projekti od evropskog značaja, u korist i na dobrobit svih naših građanki i građana u svakom kraju naše zemlje, naše lepe Srbije.
Koristim priliku da pozdravim dinamičan početak rekonstrukcije puta Kladovo-Donji Milanovac, da naglasim završetak rekonstrukcije puta Kladovo-Brza Palanka. Takođe, očekujemo nastavak rekonstrukcije puta kroz Donji Ključ kod Kladova, gde je završena deonica Kladovo-Kostol-Mala Vrbica i Velika Vrbica u dužini od devet kilometara i očekujemo ubrzo nastavak od petnaestak kilometara Velika Vrbica-Rtkovo-Korbovo-Vajuga i Milutinovac.
Da bismo pospešili razvoj najlepšeg krajolika u ovom delu Evrope, Đerdapske klisure, nama je nasušno potrebno otvaranje i intenziviranje rečnog saobraćaja na evropskom Koridoru 7 ili reci Dunav koji će spojiti Roterdam - Konstancu i Severno more sa Crnim morem, dok Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od toga 92 kilometra kroz opštinu Kladovo.
Najlepši deo Dunava predstavlja Đerdapska klisura, od Golupca gde se prostire na širini od 6,5 kilometara, Golubačke tvrđave, pa kroz Kazane, gde je širina na jednom mestu samo 150 metara i dubina 90 metara, Lepenskog vira i Donjeg Milanovca, Trajanove table, Tekije, Hidroelektrane „Đerdap 1“, Karakaš i Kladova.
Da bismo velikom delu Srbije, regionu, Evropi, pa i svetu predstavili lepote srpskog Podunavlja, preko nam je potrebna angažovanost pomenutih ministarstava i njihova međusobna koordinacija, kao i grada Beograda, Smedereva, opština Veliko Gradište, Golubca, Majdanpeka i Kladova radi uspostavljanja putničko-rečne brodske linije Beograd, Smederevo, Ram, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Tekija, po uzoru na onu koju smo imali nekada do sredine osamdesetih godina u bivšoj SFRJ. Ta plovila, odnosno hidrogliseri, koje smo zvali „rakete“, a koristila su kerozin kao pokretačko gorivo, stizala su od Beograda do Tekije za tri i po sata. Vlada SFRJ je subvencionisala ozbiljan deo troškova, ali se to isplatilo po više osnova.
Stoga je moje pitanje, ujedno i apel da ministarstva koja sam pomenuo, zajedno sa Vladom Republike Srbije, a i pokretačkim imputom predsednika Republike Aleksandra Vučića, osmisle rešenje spram vremena i tehnološkog razvoja po pitanju najnovijih kud i kamo ekonomičnijih plovila i da tako uz rekonstrukciju tvrđava koje krase obalu Dunava sa naše srpske strane, upotpunimo i učinimo dostupnim mnogim turistima iz sveta naš impozantni turistički potencijal kao kolaž istorijskih vremena od Beograda do Kladova i time ubrzamo razvoj svih gradova i opština sa ove jedinstvene turističke destinacije.
Da konkretizujem pitanje – da li Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstva koje sam naveo kao nadležna razmišljaju o integrativnom pristupu razvoja u Podunavlju kao našeg ogromnog saobraćajnog privrednog i turističkog resursa i pokretanje putničke rečne linije Beograd – Tekija – Kladovo i da li se razmišlja o nekom jedinstvenom i razvojnom dokumentu za naše Podunavlje?
Predsedniče Skupštine, samo da podsetim, predsednik Skupštine je upoznat sa ovim našim krajem jer je bio nekada davno na akciji na Đerdapu i u Bukovu početkom osamdesetih godina.
Hvala vam puno.
(Kladovo, 09.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (plata) | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 01.11.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 26.10.2022 - |
| Predsednik Skupštine Opštine | Skupština opštine Kladovo | Opština | Mesečno | 50000.00 | RSD | 11.05.2022 - |
| Odbornik u Skupštini | Opština Kladovo | Opština | Mesečno | 15000.00 | RSD | 11.05.2022 - |