Na sednici Odbora, održanoj 23. decembra, razmotreni su spoljnopolitički odnosi sa posebnim osvrtom na region i položaj srpske zajednice u regionu, kao i rad Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Sednici je prisustvovao ministar spoljnih poslova Nikola Selaković koji je članove Odbora upoznao sa dosadašnjim aktivnostima Ministarstva tokom proteklih 14 meseci, i izneo podatke o broju i vrsti susreta sa stranim zvaničnicima, o najvažnijim temama o kojima je bilo reči, kao i o iznosu i vrsti pomoći koju je Republika Srbija uputila našim sunarodnicima u regionu. Ministar je predložio još tešnju saradnju Odbora i Ministarstva spoljnih poslova po pitanju učešća u regionalnim političkim dešavanjima. Poslanici su izrazili zadovoljstvo zbog uspostavljene saradnje sa Ministarstvom spoljnih poslova i dobroj razmeni informacija potrebnih za funkcionisanje međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje. Predsednik Odbora Milimir Vujadinović istakao je da je ova sednica bila jedna od najboljih i najproduktivnijih sednica Odbora u ovom sazivu, a možda i šire od toga. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: mr Jadranka Jovanović, Aleksandar Čotrić, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Petar Vesović, Mladen Bošković, Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, mr Slavenko Unković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.

Članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu održali su 19. novembra 2021. godine sednicu, na kojoj je v.d. direktora Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Arno Gujon predstavio rad Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu za 2021. godinu i planove za 2022. godinu. Gujon je naveo da je tokom ove godine obavljen bitan posao, izvršena je digitalizacija konkursa koje Uprava objavljuje za dotacije organizacijama civilnog društva, čime je značajno unapređen rad, uz uštedu vremena i novca. Gujon je ukazao da 64 odsto budžeta Uprave ide upravo na dotaciju organizacijama civilnog društva za projekte i manifestacije, što potvrđuje važnost digitalizacije konkursa. Direktor Uprave je detaljnije upoznao članove Odbora sa projektima, aktivnostima, manifestacijama i kampanjama sprovedenim tokom 2021. godine. Naveo je da je Uprava odobrila 202 projekta organizacijama civilnog društva, što je duplo manje nego prethodne godine, sa namerom da se smanji broj, ali poveća kvalitet i visina opredeljenog novca za projekte. Gujon je posebno istakao da su tokom ove godine otvorene dopunske škole srpskog jezika u dijaspori, a pojedine postojeće škole su proširene novim odeljenjima, čime se za 20 odsto uvećao broj srpske dece u dijaspori koja uče srpski jezik. Predsednik Odbora Milimir Vujadinović pohvalio je rad Uprave za dijasporu i Srbe u regionu u ovoj godini, ističući da je Uprava aktivno sarađivala sa nadležnim institucijama i organizacijama civilnog društva koje sprovode projekte u dijaspori i regionu. Naveo je da je Odbor nastojao da doprinos radu ove Uprave, u okviru svojih nadležnosti. Na sednici je razmotren i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, Razdeo 17, Glava 17.2 – u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, koji je podnela Vlada. Predloženi budžet za Upravu obrazložila je je v.d. pomoćnika direktora ove Uprave Nikolina Milatović Popović, navodeći da je predviđeno da se opredeli 164 miliona 275 hiljada dinara, kroz dve Programske aktivnosti: za zaštitu prava i interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu i za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta dijaspore i Srba u regionu. Članovi Odbora su odlučili da predlože nadležnom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, Razdeo 17, Glava 17.2 – u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Slobodan Alavanja, Miodrag Linta, Milan Ilić, Goran Milić, Aleksandar Čotrić, Miloš Terzić, Radovan Tvrdišić, Mladen Bošković, Justina Pupin Košćal, Hadži Milorad Stošić i prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održane 7. jula, članovi Odbora pod prvom tačkom dnevnog reda razmotrili su izveštaj Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije na rešavanju problematike pitanja nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ. Na samom početku sastanka predsednik Odbora Milimir Vujadinović pozdravio je Komisiju za nestala lica Vlade Republike Srbije, kao i relevantne predstavnike iz Republike Hrvatske, Republike Srpske, te relevantnih institucija u Republici Srbiji. Predsednik je istakao da centralna tema i cilj ove sednice da se najvažnijim predstavnicima države predstavi šta je Srbija učinila po pitanju nestalih lica u prethodnom periodu. „O važnosti ove teme govori sam podatak da je na prostoru SFRJ nestalo 10 000 lica, odnosno 10 000 porodica traži svoje najbliže. Od toga preko 40 odsto predstavljaju lica srpske nacionalnosti. To govori o razmerama i o obimu nesreće koja je pogodila ovaj narod i ovu zemlju“, istakao je Vujadinović. Predsednik Odbora pozdravio je pozvane goste, ističući da je Dom Narodne skupštine dom svih Srba iz regiona. Među gostima našli su se specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih u Hrvatskoj Veran Matić, tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina Momčilo Stevanović, predsednik Srpskog narodnog vijeća, zastupnik u Hrvatskom saboru prof. dr Milorad Pupovac i voditelj kancelarije SNV Zagreb Jovan Vlaović. Predsednik je pozdravio i predsednika Zajedničkog veća opština Vukovar Srđana Jeremića, direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica mr Milorada Kojića, sekretara Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila Republike Srpske Isidoru Graorac Štrkić i saradnika Bojana Kelemana, potom direktora Republičkog sekretarijata za raseljena lica i migracije Republike Srpske Ljubu Ninkovića. Predsednik Odbora na sednici je dobrodošlicu poželeo i predstavnicima Bezbedonosno-informativne agencije, Radivoju Milankovu, Vojnobezbedonosne agencije potpukovniku Nenadu Spasiću, Vojnoobaveštajne agencije potpukovniku Miroslavu Veselinoviću, kao i samostalnom savetniku u Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Đorđu Aleksiću. Sednici su prisustvovali i predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije Milica Bjelobaba, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica "Suza" iz Beograda Dragana Đukić, i predsednica Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica, Mirjana Božin sa saradnikom Slobodankom Koldžićem. Izveštaj o nestalnim licima u oružanim sukobima na prostorima SFRJ predstavio je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i generalni sekretar Narodne skupštine. On je istakao da je najteža posledica sukoba koji se desio na prostoru bivše Jugoslavije nerasvetljena sudbina, u ovom trenutku još 9.996 lica svih nacionalnosti. „To jeste razlog za brigu, jer od prvih nestanaka, prošle su tri decenije i to je nešto što za porodice i sve one koji su na bilo koji način u svemu ovome, zajedno sa nama, frustrirajuća činjenica“, dodao je predsednik Komisje. Naveo je i to da bez obzira koliko je do danas urađeno po ovom pitanju, ova problematika ne sme da gubi prioritet. Odalović je objasnio da su lica koja su nestala u sukobima na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije najverovatnije tamo i sahranjena, a ono što region očekuje od Srbije kada se bavi ovom problematikom, jeste da preuzme odgovornost iako, odgovornost nije samo na srpskoj strani. Istakao je da je angažovanost svih u Komisiji, kada se pristupa ovoj problematici, takav da pitanja nacionalnosti nisu prioritetna, već namera da se pomogne, bilo informacijom ili bilo kojim drugim mehanizmom rasvetljavanje sudbina nestalih lica. „Imamo aktivnu ulogu, dobru nameru i dobru volju i to je ono što nas ponekad dovodi u vrlo delikatnu i tešku situaciju, uprkos dobrim namerama.“ On je dodao da sve relevantne organizacije i službe učestvuju u rasvetljavanju zločina, nestalih lica i neotkrivenih grobnica, ali da nepostupanje nadležnih institucija u regionu veoma često usporava ovaj proces. Predsednik Komisije je govorio i o pravinom okviru sa regionom koji je, kada je u pianju Hrvatska, proistekao iz Dejtonskog sporazuma, koja insistira na novom pravnom okviru, što bi po mišljenju Komisije dodatno usporilo razrešavanje pitanja nestalih lica. Odalović je naveo da je sa Bosnom i Hercegovinom potpisan Protokol o saradnji, kao nastavak saradnje koja je već postojala i vodila se na osnovu zaključaka sa regionalnih sastanka nadležnih vladinih tela za nestala lica. Sa Crnom Gorom uspostavljen je poseban Protokol o saradnji, s obzirom da Srbija i Crna Gora nisu bile strane u sukobu, a ovim Protokolom uspostavljene su veze i podeljene informacije, što je značajno doprinelo razrešavanju pitanja nestalih i stradalih lica sa teritorije Crne Gore. Što se tiče međunarodne saradnje Odalović je istakao saradnju sa dve institucije kao veoma značajne u ovom procesu, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Međunarodne komisije za nestala lica, čiji angažman region neretko pokušava da marginalizue. Odalović je naveo da je dalji podsticaj o rešavanju pitanja nestalih lica usledio kroz Berlinski proces na londonskom samitu za Zapadni Balkan, gde je stavljen akcenat na pomirenje i rešavanje pitanja koja proističu iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Dodao je i to da je u sedištu Međunarodne komisije za nestala lica u Hagu potpisan Okvirni plan, kojim su domaće institucije zemalja potpisnica osnovale posebne grupe za istraživanje nestalih lica, neidentifikovanih lica i bazu podataka. Predsednik Komisije predtstavio je mehanizam Radne grupe za lica koja su nestala na području AP Kosova i Metohije, a kojim je do sada razrešeno 75 odsto slučajeva nestalih lica, odnosno sudbine 6 064 osobe na ovom području. Odalović je u daljoj prezentaciji Izveštaja naveo da broj lica srpske naionalnosti koji se traži i vodi kao nestalo prema evidenciji Komisije iznosi 2 397, dok se u Republici Srpskoj kao nestalo vodi još 1654 osobe srpske nacionalnosti. U nastavku sednice, predsednik Komisije izneo je dalje podatke u vidu panel prezentacije. Nakon predstavljanja Izveštaja, usledila je diskusija, gde su gosti i članovi Odbora izneli svoje stavove po ovom pitanju. Pod drugom tačkom dnevnog reda, predsednik Odbora Milimir Vujadinović informisao je članove Odbora za dijasporu i Srbe u regionu o službenim putovanjima, od 19. do 24. maja, kada je posetio Mostar, Tiranu, Skadar i Podgoricu. Predsednik je konstatovao da je opšti utisak sa putovanja da gde god srpski narod nema zvanične političke institucije, situacija u kojoj se nalaze je izuzetno teška. Takođe utisak je da su naši sunarodnici iz regiona sagledani u Srbiju i na ekonomski i privredni napredak i političku stabilnost. Takva situacija po automatizmu znači bolji položaj Srba u regionu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora: Miodrag Linta, Milan Ilić, Aleksandar Marković, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Milan Đurica, Petar Vesović, Mladen Bošković i Janko Langura.

Na sednici Odbora, održanoj 29. marta, razmotreni su položaj i perspektive Srba u Republici Sloveniji i Rumuniji, u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Predsednik Odbora Milimir Vujadinović istakao je da srpski narod nikada nije bio jedinstveniji oko osnovnih nacionalnih pitanja i da je dokaz tome prisustvo gostiju na današnjoj sednici, ali i prisustvo srpskih vlasti na svakom mestu gde žive Srbi. „Jedino jaka Srbija kakvu danas stvara vlast na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem može biti od pomoći Srbima u regionu“, naglasio je Vujadinović. Vladimir Kokanović predsednik Saveza Srba u Sloveniji govorio je o položaju Srba u Sloveniju. On je naglasio da je Savez osnovan sa ciljem da stvari jedinstvo svih Srba koji žive u toj zemlji i u tome su, kako je istakao, imali veliku pomoć matice. Kokanović je naglasio da još od XV veka, kada su Srbi naselili Belu Krajinu, nisu imali veću podršku i bolju saradnju sa maticom, nego danas. On je rekao da je da je Savez pokrenuo i realizovao niz projekata, od kojih je najznačajniji uvođenje dopunske nastave na srpskom jeziku u svim školama Slovenije, za koju se prijavilo 1500 učenika. Značajna inicijativa koju je Savez pokrenuo odnosi se na popis stanovništva u Sloveniji. Kokanović je objasnio da se prema popisu iz 2002. godine, 40 hiljada stanovnika izjasnilo kao pripadnici srpske nacionalne manjine, da bi 2011. godine popis bio čisto statistički, bez mogućnosti izjašnjavanja o veroispovesti i pripadnosti nacionalnim manjinama. Zbog toga je Savez u decembru prošle godine podneo inicijativu Vladi Republike Slovenije za izmenu te regulative i formiranje registra verske i nacionalne pripadnosti. Međutim i ako je rok za odgovor bio 15 dana, do današnjeg dana nije stigao, rekao je Kokanović. O položaju Srba u Rumuniji govorio je Ognjan Krstić predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije. On je istakao da je položaj srpske nacionalne manjine u toj zemlji izuzetno dobar, ali i da pored toga u Rumuniji živi sve manje Srba, te da ih je prema poslednjem popisu stanovništva bilo svega 18 ipo hiljada. „Uživamo svo poštovanje od strane rumunskih vlasti, jer su u nama prepoznali partnera koji je uvek za dijalog“, rekao je Krstić naglasivši da svaka manjina ima i svog predstavnika u Parlamentu, što im omogućava da budu i političi aktivni i uključeni u procese odlučivanja. Komentarišući saradnju sa maticom Krstić je naglasio da su u prošlosti imali često utisak da u Rumuniju članovi Diplomatsko konzularnog predstavništva dolaze „kao po kazni“, dok je danas situacija potpuno drugačija i da Srbiju u Rumuniji predstavljaju ljudi na koje su ponosni i sa kojima imaju izuzetnu saradnju. Predsednik odbora je izneo svoj lični stav da imenovanja jesu bila „po kazni“ jer su bila oličenje politike koja je vođena prema našim sunarodnicima u regionu, gde cilj nije bio jedinstvo već nešto sasvim suprotno. Predsednik Odbora osvrnuo se na informaciju da Slovenija ne priznaje PCR testove iz Srbije, te uputio apel vlastima u Sloveniji da preispitaju tu odluku i postupe u interesu i naroda Srbije i naroda Slovenije. „Apelujem na naše slovenačke prijatelje, na vlasti u Sloveniji, da još jednom razmotre tu odluku. Srbija je danas lider u borbi protiv pandemije, to govori i činjenica da se danas mnogo građana iz regiona i nekih zemalja Evropske unije vakciniše u Srbiji. Ako je lider u tome, ne vidim ni jedan razlog da Slovenija ne uvažava ono što je dokument zdravstvenog sistema Republike Srbije“, zaključio je Vujadinović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal, Aleksandar Čotrić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Mladen Bošković i Janko Langura.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 15. marta 2021. godine, predstavljene su dosadašnje i planirane aktivnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u realizaciji projekata pomoći i saradnje sa Srbima u regionu i dijaspori. Na početku sednice, predsednik Odbora Milimir Vujadinović je istakao da je ovo istorijski momenat, jer je prvi put na sednici Odbora prisutan direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Naveo je da Uprava nije imala direktora od 2015. godine i izrazio nadu da će se u narednom periodu uspostaviti uspešna saradnja Odbora sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Fondom za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu. Takođe, istakao je da je zajednički cilj Odbora, predsednika Republike i Vlade Republike Srbije da se pomogne Srbima u regionu, poštujući ustavne odredbe zemalja u kojima žive. Dosadašnje i planirane aktivnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima predstavio je direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon. Arno Gujon je istakao da je zajedničko za sve Srbe koji žive u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji očuvanje srpskog jezika, kulture i identiteta. Prema rečima Gujona, Srbi koji žive od davnina u tim zemljama doprinose ekonomskom i kulturnom razvoju našeg regiona. Istakao je da Srba u regionu prema statističkim podacima ima oko 1,6 miliona i da oko 16 miliona ljudi u svetu govore srpski jezik. Gujon je ocenio da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu upravo tu da bi na dnevnom i institucijalnom nivou mogla da sasluša, čuje i pomogne Srbima u regionu. Postavlja se pitanje zašto Srbi u regionu nemaju status nacionalne manjine, kada sunarodnici, koji su malobrojniji u našoj zemlji ga imaju, zašto je ćirilično pismo potisnuto, kada je latinica u Srbiji prisutna. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu učestvuje godišnje sa preko 50 miliona dinara za udruženja Srba iz regiona, kao i 50 miliona dinara za udruženja Srbe iz dijaspore. U proseku svake godine Uprava finansira 250 projekata. Trenutno, kao najbitniji projekat, kojim se bavi Uprava je pojednostavljenje konkursa koji su se do sada radili ručno i „peške“. Cilj je da digitalizujemo konkurse kako bi se oni uspešnije sprovodili, da se jednim klikom sve realizuje, naveo je Gujon. On je istakao i da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu povodom Međunarodnog dana očuvanja maternjeg jezika, koji se obeležava 21. februara, pokrenula kampanju za očuvanje srpskog jezika. Duško Ćutilo direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu - AP Vojvodina je naveo da je nedavno Fond dobio ovlašćenja da i se pored toga što se bavi pitanjima izbeglih i raseljenih lica bavi i saradnjom sa Srbima u regionu. Istakao je da se Fond već 14 godina bavi stambenim zbrinjavanjem i ekonomskim osnaživanjem izbeglih i raseljenih lica, pre svega iz BiH, Hrvatske i Kosova i Metohije. Raspisani su javni konkursi koji s odnose na stambeno zbrinjavanje i dva programa ekonomskog osnaživanja, naveo je direktor Fonda. Takođe, raspisana su i dva javna poziva koji se odnose na region, i to informisanje na srpskom jeziku i zemljama u regionu i javni poziv za udruženja iz regiona. Jedan od važnijih ciljeva Fonda je unapređenje saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, uz poseban osvrt na očuvanje ćiriličnog pisma. Milimir Vujadinović je naveo da treba obratiti pažnju na popis koji sledi, da se Srbi ohrabre i izjasne onako kako se osećaju. Statistički podaci i popis stanovništva su jedno, dok je zvanično državljanstvo drugo. „Važno je ohrabrivanje našeg naroda da podnesu u konzulatima zahtev za državljanstvo Republike Srbije, jer ako nemaju državljanstvo, veza se maticom se gubi, a sticanjem državljanstva ona postaje trajna i čvršća“, podvukao je Vujadinović. Važno je sprečiti stvaranje novih identiteta na Balkanu na račun urušavanja srpskog identiteta, zaključio je predsednik Odbora. U diskusiji, koja je usledila, govorili su narodni poslanici Aleksandar Čotrić, Radovan Tvrdišić, mr Jadranka Jovanović i Aleksandar Marković. Oni su čestitali direktoru Gujonu na postavljenju i poželeli mu uspeh u radu. Zajednički su ocenili da je veoma bitno staviti akcenat na očuvanje srpskog jezika i kulture i da je neophodno da zajedničkim trudom i radom doprinesemo očuvanju položaja srpskog naroda u zemljama regiona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Radovan Tvrdišić, mr Slavenko Unković, Goran Milić, Mladen Bošković, Aleksandar Marković i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 18. februara 2021. godine, govorilo se o stanju srpske zajednice u Republici Hrvatskoj, sa posebnim osvrtom na posledice izazvane zemljotresom i značaj pomoći Republike Srbije u saniranju posledica. Predsednika Odbora Milimir Vujadinović rekao je da smo svedoci da se u poslednjim godinama i mesecima naše društvo, ali i društva u svetu, suočava sa prirodnim katastrofama i društvenim i ekonomskim problemima. U prilog tome podsetio je na poplave, zemljotrese, migrantsku krizu, pandemiju i naglasio da se malo koji predsednik države susreo sa takvim teškoćama sa kakvim se susreo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, ali i da je iz svih tih problema Srbija izašla kao pobednik. On je naglasio da je Srbija nesebično pomagala i drugim zemljama, o čemu svedoči doniranje vakcina protiv Korona virusa Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, a vakcinisani su medicinski radnici iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. „Time pokazujemo da smo prave komšije i da ne mislimo samo na sebe kada je najteže. Srbija je bila jedna od najvećih donatora nakon zemljotresa u Hrvatskoj. Pružanjem materijalne i nematerijalne pomoći Srbija dokazuje da se zalaže za politiku solidarnosti i gajenja prijateljskih odnosa“, naglasio je Vujadinović. Prisutnima se obratila članica Hrvatskog sabora i potpredsednica Srpskog Narodnog Veća Dragana Jeckov, koja je istakla da se Baniji koja je razorena ratom, raseljena, obuhvaćena epidemijom i na kraju razorena zemljotresom pruža prilika da se potpuno revitalizuje u najširem smislu i ekonomskom i infrastrukturalnom i socijalnom i demografskom. „Tu najveći deo posla treba uraditi u okvirima Republike Hrvatske, ali ono što se ne sme zaboraviti je činjenica da je prva i najznačajnija pomoć došla iz Republike Srbije, te se javno zahvaljujem predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i svima koji su imali priliku da daju svoj doprinos. Pomoć nije samo materijalne prirode, ona je ispružena ruka srpskoj zajednici u Hrvatskoj“, rekla je Jeckov. Glavni kordinator u akciji Srpskog Narodnog Veća „Banija je naša kuća“ Jelena Nestorović, istakla je da su gubici nakon zemljotresa ogromni, poginulo je mnogo ljudi, a neka sela su sravnjena sa zemljom. „Banija je ostala bez vode, bez puteva, to je posao koji će trajati i nije odgovornost Srbije, ali doprinos Srbije jača Srbe u Hrvatskoj“, istakla je Nestorović. Protojerej Saša Mićović govorio je o žrtvama zemljotresa i koliko je bio razočaran svaki put kada je bio pitan koje nacionalnosti su žrtve. „Zemljotres ne bira ni veru, ni nacionalnost, on razara sve pred sobom. Sve se može popraviti i nadoknaditi, ljudske žrtve su nenadoknadive“, rekao je protojerej. On je naglasio da je Banija ostala pusta, bez ljudi, a nakon zemljotresa Petrinjska parohija je ostala bez ijedne crkve. U ime srpske zajednice iz Republike Hrvatske članovima Odbora obratio se predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić. On je rekao da su meštani Banije po ko zna koji put ostali bez ičega, a Srbija je prva priskočila u pomoć i to ne samo srpskoj zajednici, već svim građanima Hrvatske bez obzira na nacionalnost. „Milion evra pomoći koje je Srbija uputila Vladi Republike Hrvatske namenjeno je svim stradalnicima zemljotresa. Srbija se ponovo pokazala kao lider u regionu, a predsednik Vučić kao neko ko hoće da gradi dobrosusedske odnose“, rekao je Jeremić, naglasivši da je pomoć Srbije kontinuirana i da se u proteklih par godina povećala za 300 odsto. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić istakao je da je neophodna ekonomska osnova da bi jedna država mogla da pokaže solidarnost. „Odgovorna politika Vlade Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića doprinosi tome da Srbija može odgovorno da se ponaša u trenucima kada je susedima potrebna pomoć“, rekao je gradonačelnik. On je naglasio da je potrebno definisati šta je našim sunarodnicima potrebno i održati kontinuitet pružanja podrške i pomoći, čime ćemo pokazati da brinemo jedni o drugima i da smo jedan narod. Okupljenima se obratio i direktor Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćutilo, predstavnik Privredne komore Srbije Đorđe Andrić, članovi Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, Milorad Linta i Sanja Lakić. Na kraju sednice, predsednik Odbora je pročitao molbu direktora Srpske kuće u Podgorici Emila Labudovića, kojoj se i lično pridružio, sa apelom da film „Dara iz Jasenovca“ koji će premijerno biti prikazan 20. februara 2021. godine bude vidljiv i gledaocima Radio televizije Srbije u Crnoj Gori. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Čotrić, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal i prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici, od 2. februara, članovi Odbora održali su sednicu na temu položaj i perspektive Srba u regionu u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Na samom početku sednice, predsednik Odbora Milimir Vujadinović poželeo je dobrodošlicu gostima, rečima da oni zapravo nisu gosti, već prijatelji koji su došli u svoj dom, Dom Narodne skupštine, gospodinu Ivanu Stoilkoviću, predsedniku Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslaniku u Sobranju Republike Severne Makedonije, Gordani Jović-Stojkovski, predsednici Srpske zajednice u Makedoniji, Pavlu Jakoju (Brajoviću), Udruženja srpsko-crnogorske manjine „Morača Rozafa“ iz Skadra, Albanija, Ekremu Duleviću, predsedniku Udruženja Srba „Jedinstvo“, u Fieru, Albanija, Esinu Lekiću, članu Udruženja Srba „Jedinstvo“, u Fieru, Albanija, dr Ivanu Bošnjaku, kopredsedavajućem međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina i Dušku Ćutilu, direktoru Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodina. Predsednik je istakao da je ova sednica nastavak prethodne sednice, o položaju srpske zajednice u regionu, samo sa prijateljima iz drugih zemalja. Istakao je da su ciljevi ove dve sednice odgovori na pitanja: šta danas opterećuje srpsku zajednicu u regionu, koliko znači pomoć Republike Srbije i šta je to što bi Odbor mogao da učini da pripomogne zajednici kroz inicijative. Istakao je i da su problemi sa kojima se susreće srpska zajednica u zemljama gde je malobrojnija, kao što su Makedonija, Albanija, Slovenija i Rumunija izraženiji nego u zemljama kao što su Crna Gora, Republika Srpska i Hrvatska. Predsednik Odbora se i ovog puta zahvalio potpredsedniku Narodne skupštine dr Vladimiru Orliću na prisustvu i zamolio ga da se obrati prisutnima. Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić zahvalio se na ponovnom organizovanju sednice sa visokoprioritetnom temom za samu Srbiju i region. Orlić je istakao da je tema sednice položaj Srba na prostorima na kojima se nalaze vekovima unazad i predstavljaju autohtono stanovništvo, pogotovo kada su u pitanju Albanija, Skadar grad, Severna Makedonija, Severni Banat, koji kako je rekao, ne bi bili ni izgrađeni da nije bilo srpskog stanovništva. Naveo je da Srbi na ovim prostorima neretko moraju da se bore za svoja osnovna prava, što jeste razlog za organizovanje ovakvih vrsta sednica. Dodao i je to da se veoma često govori o desetinama hiljada Srba koji žive na ovim prostorima, a da je zadatak, između ostalog i Narodne skupštine, da se taj broj precizno i utvrdi. „Gde god da nas ima, važno nam je da se taj broj utvrdi, jer samim tim na snazi dobijaju argumenti da se pre svega, naš narod bavi svojom kulturom, svojom istorijom i svojom tradicijom“, naveo je Orlić. Podvukao je i to da je zanemarivano i zataškavano da na pomenutim prostorima Srbi imaju pravo na obrazovanje na sopstvenom jeziku, literaturu, kao i jake veze sa Srpskom maticom. Milimir Vujadinović istako je da danas postoji volja da se položaj Srba u regionu poboljša, što nije uvek bilo, pa su samim tim i problemi nakupljeni, ali da postoji i rezultati, koji još možda nisu vidljivi u okolnim zemljama zbog zatvorenosti sistema u kojima žive. Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Republike Severne Makedonije istakao je da položaj Srba u Makedoniji u svakom pogledu zavisi od međunarodnog položaja Srbije, kako u ekonomskom tako i političkom pogledu. Kako je rekao Srbija je počela da ekonomski prednjači u regionu, pa je i položaj Srba u Makedoniji počeo da se menja. Rekao je da je to je najveća pomoć koju Srbi u Makedoniji mogu da da dobiju, a s obzirom da se i pozicija Srbija u prethodnih nekoliko godina promenila, počeli su i projekti i otvorio se prostor za dalju saradnju. Kada je reč o svakodnevnim izazovima sa kojima se susreću Srbi u Makedoniji, naveo je za primer pritisak nametanja kolektivne odgovornosti direktno Srbiji. „Da bi opstali u Makedoniji moramo da opstanemo kao politički Srbi“, jer kako je rekao ako se Srbi oslone samo na nevladine organizacije, ostaće bez političkog uticaja u Makedoniji. „To je jedini način za opstanak naših prava u Severnoj Makedoniji, čiji smo i konstitutivni element“, istako je Stoilković. On je objasnio da je političkim delovanjem dobijen Sveti Sava, kao državni praznik Srba u Makedoniji, Agencija za prava zajednica, a podnesen je i predlog zakona koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, a tiče se garantovanja poslaničkog mandata za pripadnike nacionalnih manjina. Stoilković je govorio i o popisu stanovništva koji će biti sproveden u aprilu mesecu, a za koji sumnja da neće biti propisano sproveden, zbog postojanja ogromnog prostora za manipulaciju, jer kako je rekao, ne postoji popisna metodologija, i ne zna se kako će izgledati popisni list. Gordana Jović-Stojkovski je objasnila način organizacije i funkcionisanja Srpske zajednice u Makedoniji i dodala da je ona bila krucijalna za formiranje Demokratske partije Srba u Makedoniji 1991. godine. Dodala je i to da je jedan od elementarnih problema i vlast Albanaca u Makedoniji, koja svaku inicijativu koju Zajednica pokušava da realizuje diskredituje. Pavle Jakoje Brajović govorio je o izuzetno teškom položaju Srba u Albaniji, u kojoj postoji mnogo srpske istorije koju treba očuvati, ali da je nedvosmisleno da se Srbi bore za svoj položaj. Dodao je da se i u Albaniji, kao i u Severnoj Makedoniji manipuliše sa brojem Srba koji tamo žive. O položaju Srba u Albaniji govorio je i Ekrem Duelević, osvrćući se na neuspeli projekat za izgradnju srpske škole. Dr Ivan Bošnjak, kopredsedavajući međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina govorio je i postignutim rezultatima u regionu, počev od Makedonije i Albanije, pa do Rumunije i Hrvatske. Duško Ćutilo, direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodina, prisutnima je obrazložio da se Fond od osnivanja, pa do prošle godine bavio isključivo programima podrške izbeglim, prognanim i raseljenim licima iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Hrvatske, ali i Kosova i Metohije. Realizovani su i programi podrške povratničkim sredinama. Od ove godine Fond je počeo da se bavi Srbima koji žive u zemljama u regionu, a cilj je da se Fondom obezbede sredstva za saradnju u oblasti kulture, prosvete, nauke i sporta. U nastavku rada usledila je diskusija u kojoj su učestvovali članovi Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Čotrić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Biljana Jakovljević, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Milan Ilić, Aleksandar Marković, mr Slavenko Unković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 16. decembra 2020. godine, razmatran je položaj i perspektiva Srba u regionu u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Predsednik Odbora Milomir Vujadinović poželeo je dobrodošlicu gostima, rečima da oni zapravo nisu gosti, već prijatelji koji su došli u svoj dom, Dom Narodne skupštine: „Siguran sam da našim sunarodnicima nikada nije bila potrebnija pomoć Republike Srbije nega sad, ali i da nikada nisu mogli više da se oslone na Srbiju nego danas“, rekao je Vujadinović. On je naglasio da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ulaže velike napore da sa svim državnicima u regionu uspostavi i održi dobre odnos, što se preslikava na odnos Matice i Srba u regionu, ali i širom sveta. Predsednik Odbora zahvalio se potpredsedniku Narodne skupštine dr Vladimiru Orliću na prisustvu sednici Odbora, čime se, kako kaže Vujadinović, daje poseban značaj radu tog tela. Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić zahvalio se na mogućnosti da u svoje i u ime Narodne skupštine poželi dobrodošlicu prisutnima, poručivši im da su došli u svoju kuću. On je dodao da nije postojao uvek na isti način izgrađen osećaj prema institucijama Srbije, niti su te iste institucije uvek pokazivale istu vrstu osećaja sa svoje strane, niti istu vrstu pažnje i želje da se brinu o svojim sunarodnicima. „Od trenutka kada je predsednik Republike postao Aleksandar Vučić ta promena se dogodila i postala očigledna i mnoge od naših sunarodnika iznenadila i obradovala, prema rečima episkopa bihaćko-petrovačkog Sergija, pruživši dokaze trajne ljubavi kroz vrtiće, škole, puteve, hramove kojima se niko nije nadao i kojima su se obradovali svi“, rekao je potpredsednik Orlić. On je naglasio da Srbija ima snage i želje i drži visoko na listi prioriteta potrebu da se o svom narodu stara gde god da on živi. Direktor Srpske kuće u Podgorici Emil Labudović položaj Srba u Crnoj Gori opisao je kroz komentar jednog poslanika, koji je čuo prilikom jedne posete Narodnoj skupštini, a koji je rekao da su danas Srbi koji letuju u Albaniji, sigurniji nego oni koji letuju u Crnoj Gori: „Sa gorčinom moram da priznam da je to istina. Mi smo u Crnoj Gori ugroženi od braće, odnosno od razbraće, koji nas mrze onom iskonskom kainovskom mržnjom“, rekao je Labudović. Labudović je istakao da ono što Srbima najviše nedostaje, čak više i od materijalne pomoći, je podizanje duhovne i kulturne svesti o jedinstvu srpskog naroda. Labudović je rekao da će u Crnoj Gori početkom naredne godine biti izvršen popis stanovništva, te apelovao na Srbiju da preko međunarodnih faktora izvrši pritisak da taj popis bude zakonit. On je iskoristio priliku da izrazi zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na pomoći da se obezbedi 3,7 miliona evra, za otvaranje Srpske kuće u Podgorici, naglasivši da niko za Crnu Goru i njen narod nije uradio više od predsednika Srbije, još od vremena Kralja Aleksandra. Mlađan Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, istakao je da je odnos Republike Srpske i Srbije uvek bio dobar, ali da je u proteklih sedam godina na dosada najvišem nivou. Naglasio je da pomoć Srbije nikada nije izostala i da je nemerljiva u borbi Republike Srpske za očuvanje nacionalnog identiteta, jezika i kulture. On je govorio i o nizu zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture, kulture i umetnosti, koji u značajnoj meri unapređuju položaj Republike Srpske i istakao važnost dodatnog jačanja ekonomske saradnje. Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar istakao je da na prostoru Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, koje je tesno povezano sa Republikom Srbijom, danas imamo očuvanu homogenu srpsku zajednicu koja u potpunosti baštini svoju tradiciju, kulturu, veru, običaje, jezik i pismo. Ipak on je ukazao na niz prava, garantovanih Ustavom Republike Hrvatske koja su uskraćena srpskoj nacionalnoj manjini, kao što je pravo na zapošljavanje, upotreba dvojezičnog jezika i pisma, školovanje na srpskom jeziku. Dr Ivan Bošnjak, kopredsedavajući međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina, govorio je o dosadašnjim aktivnostima i postignutim rezultatima komisije koje su doprinele položaju manjina u regionu. On je naglasio da Srbija želi i može da pomogne manjinama u okruženju, kao i u ostatku sveta. U nastavku rada usledila je diskusija u kojoj su učestvovali članovi Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milomir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Milan Đurica, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Nataša Ljubišić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održao je Prvu sednicu, 26. oktobra 2020. godine. Sednicu je, na osnovu člana 25. Poslovnika Narodne skupštine, sazvao predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao Hadži Milorad Stošić najstariji član Odbora, narodni poslanik iz Poslaničke grupe PUPS - „Tri P“. Članovi Odbora su većinom glasova za predsednika Odbora izabrali narodnog poslanika Milimira Vujadinovića, iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“, dok je za zamenika predsednika izabrana narodna poslanica Justina Pupin Košćal, iz Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije.