Poštovani gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, najpre u ime poslaničkog kluba Nova demokratija izražavam najiskrenije saučešće porodicama svih poginulih vojnika, policajaca i nedužnih civila, stradalih od strane šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji.
Nova demokratija se odlučno suprostvlja pritiscima i vojnim pretnjama našoj zemlji, jer je jedino dobro rešenje ono rešenje do koga se dođe mirnim putem, političkim kompromisom, uz punu saradnju sa međunarodnom zajednicom.
Odlučno osuđujemo pretnje bombardovanjem naše zemlje i naglašavamo da je ne samo legitimno, nego i logično pravo na odbranu u slučaju agresije i u tom smislu nove demokrate će časno i odgovorno ispunjavati svoju patriotsku obavezu.
Istorija nas uči da u ovom teškom istorijskom trenutku po naš narod i državu pitanje nije da li ćemo čuvati Kosovo i Metohiju, u tome smo svi jedinstveni. Pravo pitanje jeste kako da to učinimo uspešno na najbolji mogući način. Moramo biti mudri u zaštiti naših državnih i nacionalnih interesa i u zaštiti života svih naših građana. Naše opredeljenje je jasno: široka autonomija, uz punu zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Jugoslavije.
Zato predlažemo da se ne dozvoli realizacija započetog scenarija kažnjavanja Srbije i srpskog naroda od strane NATO snaga na osnovu lažne humanitarne katastrofe, koju režiraju Albanski secesionisti sa svojim mentorima, pošto su im obezbedili stratešku prednost u međunarodnoj zajednici, stavljanjem potpisa uz potpis ambasadora Hila i Petriča i prihvatanje te predstave od strane ostalih članica Kontakt grupe.
Nova demokratija smatra da su odbrana države i naroda najveći patriotizam. Zato predlažemo da Narodna skupština ovlasti državnu delegaciju da odmah uputi Kontakt grupi, OEBS-u i Savetu bezbednosti UN pismo o namerama, u kome će se izričito potvrditi volja Srbije da se dođe do političkog sporazuma, uz razjašnjenje nekoliko bitnih pitanja i predlog da se o sprovođenju tog sporazuma dogovor postigne sa Savetom bezbednosti UN.
Imajući u vidu sastav stalnih članova Saveta bezbednosti, gde se pre svega nalaze Rusija i Kina, koje imaju pravo veta, vremensku ograničenost njegovih odluka, nema realne opasnosti da njegove odluke ugroze nezavisnost i suverenitet naše zemlje, tim pre što je i za takve odluke neophodna saglasnost naše države.
Verujemo da bi ovakav pristup znatno poboljšao pregovaračke pozicije Srbije i Jugoslavije i da bi bio prihvaćen od najvećeg dela međunarodne zajednice, kojima, naravno, jeste jasno da Srbija želi mir, mirno i političko rešenje.
Ukoliko bi se ovi predlozi realizovali, ne bi bilo pretnje suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i Jugoslavije, tako da ne bi bilo ni smetnji da se potpiše politički sporazum, koji bi se konačno usaglasio sa Kontakt grupom, naravno ni na koji način ne na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa.
Time bi svi dobili tri godine dragocenog mira, preko potrebnog da bi se pronašlo konačno rešenje. Dobrog rešenja nema i ne može ga biti bez mira, oporavka, obnove i povratka u međunarodnu zajednicu, koja mora organizovano podržavati pripremu naše zemlje i svih balkanskih zemalja za evropske integracije i koja mora vrlo jasno znati da nema sprečavanja lažnih humanitarnih katastrofa pretnjama, bombama i agresijom na jednu suverenu zemlju.
Nova demokratija skreće pažnju da nije vreme za isterivanje pravde sa svetskim moćnicima i da je odbijanje srpske strane upravo ono na šta računa secesionistička politika Albanaca i njihovi uticajni savetodavci, koji su ih naučili da tako svu odgovornost za neuspehe pregovora svale na srpsku stranu. Zato ih moramo nadmudriti, jer time albanski secesionisti postaju partneri velikim silama, na štetu Srbije.
Podsećamo da je to već dosta puta viđen scenario tokom proteklih devet godina na ovim prostorima i zato ne smemo napraviti takvu istorijsku grešku koja bi nas preko započetog scenarija nastavka nasilja i organizovane lažne humanitarne katastrofe, uvukla u sukob sa najrazvijenijim zemljama sveta, među kojima su i svi dojučerašnji saveznici u borbi za nacionalnu i državnu nezavisnost i slobodu srpskog naroda.
Kada je u pitanju izveštaj o radu državne delegacije, koja je zajedno sa predsednikom Republike Srbije, gospodinom Milutinovićem zastupala Republiku Srbiju na proteklim razgovorima u Rambujeu i Parizu i Predlog sporazuma, koji je dala naša državna delegacija, Nova demokratija nema nikakvih primedbi. Nova demokratija žali što naš Predlog sporazuma nije prihvaćen od strane Kontakt grupe. Time smo se vratili na sam početak i zato ponovo ukazujemo na činjenicu da je neophodan kompromis i dogovor sa međunarodnom zajednicom.
Nova demokratija očekuje da će željeni kompromis, bolan za sve učesnike, ali bolji od rata, naći u razgovorima koji upravo teku između predstavnika američkog predsednika, ambasadora Ričarda Holbruka i predsednika Savezne Republike Jugoslavije, gospodina Slobodana Miloševića. Mi podržavamo taj dogovor i u tom slučaju naša inicijativa je njime realizovana.
Poruka Nove demokratije je jasna - Kosovo i Metohiju moramo ne samo braniti, nego zaista i odbraniti. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Miković iz poslaničkog kluba Srpskog pokreta obnove, a neka se pripremi narodni poslanik Kasa Jožef, šef poslaničkog kluba Saveza vojvođanskih Mađara.

Gospodine predsedniče, molio bih da mi omogućite da o ovako ozbiljnoj stvari na ozbiljan način izlažem.

Samo izvolite.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, narodni poslanici, danas se nalazimo pred izjašnjavanjem, kao izuzetno odgovorni ljudi, kao ljudi kojima je povereno da u ime građana izraze sve ono što oni osećaju i misle i da izraze čak i različitosti ako negde postoje i po kojim pitanjima postoje.
Narodna skupština, po slovu našeg Ustava, i ne bi bila nadležna da se o ovim pitanjima izjašnjava, mada u članu 73. Ustava piše da odlučuje o ratu i miru, ali, imamo Ustav Jugoslavije, koji je kasnije donet, gde je to preneto u nadležnost savezne države i očigledno je da ova odredba u Ustavu Srbije neće postojati kada Ustav budemo izmenili.
Ima još jedna odredba koja bi možda govorila o nadležnosti Narodne skupštine da se o ovom izjašnjava, a to je odredba tačke 11. člana 73., gde se kaže da Narodna skupština obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera, pa na taj način, pošto se radi o izveštaju jednog tela koje je Vlada formirala, očigledno je da u tom pogledu može da postoji i nadležnost za jedno takvo izjašnjavanje.
No, ima jedna daleko važnija stvar. Bez obzira šta piše u Ustavu i nadležnostima, sigurno je da moramo na neki način o svim ovim pitanjima, koja su pokrenuta i o kojima se govori, da govorimo odgovorno i da zaista ukazujemo na sve stvari koje mogu da budu posledica odluka koje će doneti vlast u ovoj zemlji i da u tom pogledu pokušamo da damo doprinos da se donesu takva rešenja ili da se sprovedu takva nastojanja, koja će na najbolji mogući način pomoći i državi i narodu ili, koja će u najvećoj mogućoj meri smanjiti eventualnu štetu.
Mi moramo da budemo danas uverljivi, i mi i svi koji govore u ime ove države, ne da pristajemo na određene promene na Kosovu nego da ih želimo da budu sprovedene, jer smatramo da i tako nešto proizilazi iz odredaba našeg Ustava, gde smo i predvideli teritorijalnu organizaciju, postojanje autonomnih pokrajina i njihova prava.
Prema tome, postavlja se pitanje da li smo mogli u trenutku kada smo bili suočeni sa činjenicom da se opstruira posao u Francuskoj, da li smo mogli, pozivajući se na odredbe našeg Ustava, da sami počnemo da preduzimamo mere da toj autonomiji na teritoriji Kosova i Metohije i Vojvodine na određeni način stvorimo i suštinu i dušu i sve ono što treba da predstavlja autonomiju i ne više od autonomije. Imali smo mogućnosti, imamo mogućnosti i danas i sutra i svakog narednog dana.
Prema tome, nije mala stvar ova koja je pomenuta, ne samo jedanput danas i ne pominje se samo jedanput u toku zadnjih dana - moramo da preduhitrimo, koliko god je moguće, sve one koji misle na drugi način ili drugim putem da traže razrešenje ovog pitanja koje je vezano za Kosovo. Vi ste nam ove materijale uručili pre jedan sat. Ima preko 100 strana. Neki su sa tim materijalima raspolagali i ranije. Šteta što nam niste dostavili ranije. Šteta što nismo bili u toku sa svim tim stvarima.
Verujem da bismo možda na zajednički način i zajedničkim razgovorom mogli mnogo štošta da ukažemo. Vidite, jedna od stvari o kojoj je malopre i kolega iz Nove demokratije govorio, to je rok od tri godine. On je rekao, da dobijemo rok od tri godine pa ćemo sve srediti. Ja stojim na suprotnom stanovištu. Ovo pitanje moramo srediti sada, ne danas, ali ovih dana - brzo, hitno. Šta znači tri godine čekanja? Neće da se smire stvari, tenzija će da opstane toliko dugo, a to nije mala stvar. Vi ili neki smatraju da je vreme na našoj strani. Nije ni na našoj strani, nije ni na strani drugih, na bilo čijoj strani nije vreme. Vreme je da što pre to pitanje razrešimo. Ne možemo mi danas reći ljudima niti na indirektan način prihvatiti, ne možemo svetu a da ne kažemo, ako produžite to na tri godine hoće li Albanci znati da li treba da ulažu i da zidaju kuće na Kosovu ili ne, da li će biti Srbija ili Albanija? Hoće li Srbi znati da li treba da se sele ili ne treba da se sele? Hoće li strašne posledice da vise u vazduhu za sve ljude koji žive na ovim prostorima? Prema tome, to možemo svetu da objasnimo. Danas se izjasnite. Ako danas kažete, mi računamo sa Kosovom, koje će biti nešto drugo a ne autonomna jedinica, onda ćemo danas to pitanje da raspravimo, a ne da ga ostavimo otvorenim tri godine. Vidite, mislim da treba da ukažemo na jednu stvar, odnosno nesporno je da u ovoj zemlji nema nijednog čoveka, ozbiljnog i odgovornog čoveka koji pripada bilo kojoj nacionalnosti, a koji bi prihvatio da zemlja bude bombardovana.
Svako bombardovanje, svaka takva akcija ne vodi do smanjivanja onih nesaglasnosti između ljidi jedne nacije i ljudi druge nacije. To samo kvari odnose i ne u maloj meri, jer ako je zbog tebe došlo do bombardovanja mene, onda ja ne mogu sutra da budem u boljoj situaciji i da sa tobom zajednički organizujem život, gnusno bi bilo ako toga svega ne bi bilo.
Prema tome, mi svetu moramo da stavimo do znanja da jedan takav akt, bez obzira kakve posledice će na drugom terenu ostaviti, ali na terenu odnosa ljudi koji žive danas na Kosovu samo može da bude negativna činjenica i nešto što će otežavati, a ne olakšavati situaciju koja danas tamo postoji.
Šta sam do sada ma i jednom rečju rekao, a što je suprotno onome što se u ovoj zemlji od strane pregovarača čulo, lica koja su išla u naše ime, šta sam rekao? Ništa nisam rekao što je protiv i ne vidim razloga da ovog trenutka vi smatrate da treba da vodimo razgovor, onakav kakav se vodi na ulici od strane onih slučajnih prolaznika koji se izjašnjavaju o svojim političkim stavovima. Zašto na taj način? Mi smo ozbiljni i odgovorni, treba svako od nas da se vrati u svoju sredinu i svako će nas pitati za šta si bio, za šta si se zalagao, koji su to stavovi koji se mogu braniti, a koji su stavovi koji se ne mogu braniti?
Ovog trenutka moramo da skrenemo pažnju, nalazimo se neposredno pred Vaskrsom. Ovaj grad pre 55 godina bio je suočen sa jednom vojnom akcijom i sa silnim žrtvama u ovom gradu. U takvoj situaciji ništa to ne smemo da zaboravimo, svega toga moramo da budemo svesni i sve to možemo i treba da predočimo. Prema tome, stoje takve stvari i sve to treba imati u vidu, na sve to treba ukazati i u pogledu svega toga treba se izjašnjavati.
Ima stvari na koje nam predstavnik delegacije, istovremeno i potpredsednik Vlade nije dao sve odgovore, koji bi nam bili od značaja, da nam kažu nešto što apsolutno sve interesuje. Šta ovog trenutka Vlada nacionalnog jedinstva i naša delegacija namerava da preduzme? Šta čini? Na koji način to čini? Da li smo mobilisali sve koji u ovoj zemlji predstavljaju ovu zemlju? Da li smo ih sve mobilisali? Da li smo sve naše ambasadore mobilisali? Da li naše Ministarstvo inostranih poslova preduzima sve mere? Da li, sem onoga što vidimo na televiziji, postoje apsolutno akcije koje vode u tom pravcu da uspemo sve to da objasnimo, da uspemo na sve to da ukažemo i da sprečimo sve negativne ili većinu negativnih posledica do kojih bi moglo da dođe, koje nam prete i koje nam vise nad glavom?
Jasno je da ako prihvatimo ono što je delegacija u svom izveštaju iznela, šta je preduzimala i da naslutimo da misli na isti način i da traži odgovore na ona pitanja koja su postavljena, a na koje odgovori nisu stigli, onda moramo zaista da vidimo da li nepreduzimanjem bilo kakvih mera možemo da izađemo iz situacije u kojoj se danas nalazimo.
Vlada zna, Vlada vodi politiku. Ustav kaže da Vlada vodi politiku i, razume se, Vlada u prvom redu snosi odgovornost za sprovođenje te politike. To piše u Ustavu i jasno je da ovog trenutka, kada u naše ime delegacija republičke vlade vodi pregovore, ona mora apsolutno da je jasna i po tom pitanju šta sve treba da se uradi. Može sigurno dosta da se uradi, ali mora da nam se objasni pored toga i kako ćemo da tumačimo izjavu gospodina Ivanova, ponašanje ruskog predstavnika u grupi trojice koja je donosila svoje stavove. Mora to da znamo.
Mi smo u dubokom uverenju bili i narod je ubeđivan da stavovi koji su svojevremeno bili izneti ili predočeni, da su to stavovi Rusije. Nisam sasvim siguran da poslednje izjave, poslednji podaci koji su stigli do nas su identični sa tim stavovima koji su nama predočeni putem sredstava javnog informisanja.
Prema tome, bez obzira da li Vlada ima ili nema plan šta će sutra, prekosutra, narednih dana da uradi, ona ako ništa ne uradi, ako ništa ne preduzme da nešto učini jasno je da nam slede samo takve posledice koje će biti negativne po nas. U takvoj situaciji, sa punom odgovornošću ćemo saslušati sve koji se danas ovde budu izjašnjavali, predstavnike Vlade i vlasti posebno. Na osnovu toga kako će se prvo nama, a time i narodu objasniti stvari, zauzeće se stavovi i u ovoj skupštini i u narodu. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Kasa Jožef, šef poslaničkog kluba vojvođanskih Mađara.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, naša zemlja se danas nalazi u izuzetno teškoj situaciji. Ovih dana će pasti konačna odluka o ratu ili miru. Potrebna je izuzetno velika državnička mudrost da bi se donela ispravna odluka koja će za sledeća desetleća odrediti našu sudbinu.
Stav Saveza vojvođanskih Mađara je uvek bio, a i danas je jasan, da se problem Kosova mora rešiti mirnim putem, dugotrajnim i mukotrpnim dijalogom zainteresovanih strana. Nažalost, u poslednjih 10 godina nije bilo prave želje i volje za rešavanje nagomilanih problema. Smatralo se da kosovski problem uopšte ne postoji, iako je bilo očigledno da se taj problem sve više produbljuje.
Na žalost, problemi su se počeli rešavati tek kada je došlo do eskalacije oružanih sukoba i kada se situacija više nije mogla ignorisati. Na žalost, kosovski problem je danas mnogo teže rešavati, kada je internacionalizovan i kada međunarodna zajednica diktira takve uslove koje možemo ili prihvatiti ili odbaciti, ali konačna odluka sada već više ne zavisi od nas.
Vojvođanski Mađari ne žele da se naša zemlja bombarduje, rekli smo i ranije, a reći ću to i sada. Ne želimo ni to da se Kosovo odvoji. Mislimo da Kosovo treba da ostane deo ove zemlje, a verujemo i to da su se problemi koji su se danas javili, uključujući i pretnje bombardovanjem, mogli i mogu biti izbegnuti. Treba da učinimo sve da izbegnemo i rat i otcepljenje Kosova. Rat koji nam preti neće doneti trajna rešenja i to mora da zna i međunarodna zajednica.
Rat donosi sa sobom samo nove žrtve, a naša zemlja je već dosta žrtava pretrpela. Ako se Skupština olako opredeli za rat, svi mi, svi građani ove zemlje lako možemo postati taoci i žrtve te odluke.
Ubeđeni smo da nisu izdajnici ove zemlje svi oni koji pozivaju na razum i državničku mudrost. Patriotizam kod mnogih naroda se ne meri, odnosno ne ocenjuje se samo oružjem i odnosom prema oružju.
Savez vojvođanskih Mađara oduvek je bio protiv rata. Ne želimo da bude ni uzaludnih žrtava među građanima ove zemlje, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Ratna razaranja, izgubljeni ljudski životi, nikada i nikome nisu doneli trajnu sreću, ni pobedniku, a ni poraženom. Mislimo da je došao poslednji trenutak kada se rat još može izbeći. Zato zahtevamo da zaraćene strane bezuslovno prekinu vatru na celoj teritoriji Kosova i da se vrate za pregovarački sto do pronalaženja konačnog rešenja.
Budućnost svih nas, budućnost sledećih generacija, budućnost Srbije i Jugoslavije, zavisi od toga. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč Gulbehar Šabović, član državne delegacije i član Privremenog izvršnog veća Kosmeta.

Poštovani predsedniče, narodni poslanici,        sada je već izvesno da su francuski razgovori o mirnom rešenju kosmetskih problema bili zapravo pokušaj da se pod plaštom diplomatskih napora izvrši dalji pritisak na našu zemlju, koja predstavlja glavnu smetnju hegemonističkim interesima zapadnih moćnika na ovom delu evropskog kontinenta.
Organizatori ove neviđene političke farse u Rambujeu i Parizu su najpre ponudili delegacijama 10 principa Kontakt grupe, kao osnovu na kojoj treba dalje graditi politički sporazum. Za razliku od njihovih tvoraca, državna delegacija Vlade Republike Srbije ih se dosledno pridržavala, jasno stavljajući na znanje da je uvek spremna da prihvati svako rešenje koje obezbeđuje punu ravnopravnost nacionalnih zajednica koje žive na Kosmetu i koje ne ugrožava suvernitet, integritet i ustavni poredak naše zemlje. Delegaciju albansko-separatističkih i terorističkih predstavnika nisu, međutim, zanimala rešenja koja nude mir. Njih su interesovala samo ona rešenja koja promovišu jednostranu nameru, zapravo njihove iluzije o otcepljenju Kosmeta od matice Srbije. Zato su oni uvek pominjući autonomiju radili na formiranju države u državi, a govoreći o ljudskim pravima, mislili na etnički čisto Kosovo. Takav njihov stav je imao očigledno jaku podršku zapadnih mentora, koji su bili istovremeno i organizatori i supervizori ove farse služeći se svim mogućim sredstvima: podvalama, pritiscima i falsifikatima kako bi izdejstvovali izgovor za vojnu intervenciju prema "nekooperativnoj i neposlušnoj Srbiji". Poništavajući sve etičke i logičke principe međunarodna zajednica one koji odbijaju čak i da sednu za zajednički sto, koji znaju samo za jezik oružja proglašavaju mirotvorcima, a one koji brane dostojanstvo svoje zemlje proglašavaju krivcima.
Naša delegacija se od samog početka razgovora iskreno zalagala za istinsku autonomiju Kosmeta, u kojoj bi sve nacionalne zajednice uživale ista prava, u kojoj niko ne bi mogao da bude građanin drugog reda, gde treba da vladaju mir, međusobna tolerancija i uvažavanje međusobnih različitosti naroda koji žive na Kosmetu. Sam sastav naše delegacije, u kojoj su ravnopravno zastupljeni predstavnici svih nacionalnih zajednica u Kosmetu, jeste dokaz o iskrenoj nameri da u zajedničkom životu na Kosovu i Metohiji ravnopravno učestvuju svi građani, bez obzira na veru, naciju i kuluturu kojima pripadaju.
Nažalost, ponuđena široka autonomija poslužila je zapadnim moćnicima samo kao paravan. Ali kao što to uvek biva posle svih loših predstava, maske na kraju uvek padaju. To se dogodilo i diplomati Volgangu Petriču, kome se prilikom razgovora sa nama otrglo iz ustiju ono što svi mi već dugo i dobro znamo da je Kosmet trebalo da posluži kao model po kojem bi se veštački izazivale krize u drugim delovima Srbije i Jugoslavije.
Zato je naša delegacija odlučno odbila da potpiše nametnuti sporazum, koji zapravo i nije sporazum, jer su za sporazum potrebne dve strane. Odbila je da potpiše ono što bi predstavljalo uslov za secesiju kosmetske teritorije, što bi predstavljalo okupaciju naše suverene teritorije i sve ono što se protivi našem ustavnom poretku.
Mi nismo ni u Rambujeu ni u Parizu predstavljali sebe, već smo branili narodnu volju koja je naš najveći i jedini imperativ, a ta narodna volja bila je i ujedno izraz naše lične volje i patriotskih osećanja. Zato naša delegacija nije mogla da prihvati delove sporazuma koji ugrožavaju najvitalnije i nacionalne interese naše zemlje a koji bi omogućili okupaciju naše suverene zemlje od Nato snaga i gaženje tuđe čizme preko najviše srpske i jugoslovenske svetinje.
Mi to nismo i nećemo nikad prihvatiti. Naš zadatak je bio da čuvamo i branimo čast i dostojanstvo naroda ove naše napaćene ali slobodarske zemlje koja je dala milionske žrtve za slobodu i mir. To je bila naša misao vodilja koja nas je hrabrila i ulivala veru u našu misiju. Kao član državne delegacije, mogu reći da smo svoj patriotski zadatak ispunili časno i dostojanstveno, da nismo ničim izneverili poverenje, nade i očekivanja naroda ove zemlje i patriotskih političkih snaga koje su na njenom kormilu.
Naša poruka je stoga u Francuskoj bila vrlo jasna: "Razgovori da, okupacija ne". (Aplauz u sali.)

Zahvaljujem.