Uvaženi predsedniče, uvaženi predsedniče Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, sinopsis koji imam pred sobom, neću ga pročitati, jer izgleda da na javnoj političkoj sceni Srbije još uvek ima ljudi kojima nešto nije jasno, još uvek bi neki da filozofiraju - šta bi bilo, kad bi bilo, i u sklopu toga, da li smo mi možda krivi? Od razgovora u Prištini, pa do razgovora u Rambujeu i u Parizu, jedan od osnovnih uslova međunarodnih posrednika i albanskih političkih partija je bio da se razgovori održavaju van zemlje i sa posrednicima.
To smo im dali, da bi sačuvali mir i da bi mirnim rešenjem došli do rešavanja problema na Kosovu i Metohiji. Međunarodni pregovarači su napravili jedan veliki cirkus i jednu tešku improvizaciju, u kojoj su hteli da upletu državnu delegaciju i u novoj međunarodnoj podeli snaga i svetske moći hteli da iskoriste te Albance, da bi porušili suverenitet i integritet države Srbije.
To je vrlo jasno iz hronologije koju je podneo šef državne delegacije, Ratko Marković, i vrlo jasno iz onoga što je Madlen Olbrajt, što je Kuk ili što je Petrič nama u razgovoru rekao, kad su im se istrgle dve rečenice, da je rekla u stilu: ako ovo ne potpišete, ići će se do nezavisnosti. Ili Kuk: da potpiše albanska delegacija da bi bombardovali. Ili Petrič - da je ovaj sporazum idealan i za Sandžak. To je jasno šta je i tu više nema potrebe da se dalje pregovara.
Političke partije Albanaca, separatističke i terorističke nikada nisu imale u svojim programima i istupima uključivanje drugih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji, pod pritiskom albanske asimilacije i onoga što su činili sa svim drugima, nisu mogle da dođu do izražaja.
Takav sporazum i takav dogovor bi značio likvidaciju svih drugih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Ako to nije jasno, ovim sporazumom koji je nama ponuđen, to se videlo.
Pregovarači su javno u Rambujeu izbegavali bilo kakav razgovor sa nacionalnim zajednicama, ali nisu mogli da upotrebe činjenicu 90 prema 10 za Albance, jer su stajali ljudi koji su predstavljali druge nacionalne etnike na Kosovu i Metohiji.
Pristali su na razgovor kada su poturili falsifikovani sporazum, koji nije mogao da se menja, a tražili su samo da nas slušaju. Takvi razgovori i takvi sporazumi ne vode ničemu i takve sporazume ne možemo ni da potpišemo. Romi, koji su lojalni građani Republike Srbije, smatraju da zajednički život i ravnopravnost svih nacionalnih zajednica je jedina garancija za život na Kosovu i Metohiji. To govorim zato što tamo živim i nema potrebe da se junačim. Ovo što smo radili u Rambujeu i Parizu uopšte nije pitanje junačenja. To je pošten odnos prema državi, to je pošten odnos prema društvu i to je lojalan odnos svih građana, svih nacionalnih zajednica prema državi Srbiji. Normalno da ćemo tako ostati i da nećemo dozvoliti nikakve kalkulacije po tom pitanju.
Ako je već došlo do toga da se politikom bombi rešava pitanje, mi ne možemo to da izbegnemo i pošto se ne uklapamo u novi međunarodni svetski poredak, mi ćemo prihvatiti i taj izazov, ali odstupanja Kosova van Srbije, nema nikakve šanse. Hvala. (Aplauz.)
