Dame i gospodo, Srbija i srpski narod se danas suočava sa ultimatumom, ucenama i pritiscima, upravo od onih, koji već dugo godina uslovljavaju, pritiskaju srpski narod. To su isti oni, koji su u ime demokratije, u ime mira, srpski narod isterali sa vekovnih srpskih ognjišta iz Republike Srpske Krajine, pa, nije im to bilo dovoljno, onda su krenuli da teraju srpski narod iz Republike Srpske. Pa, kad su videli da je ipak ostao jedan deo teritorije, koji kontroliše srpski narod u Republici Srpskoj, onda su počeli da plasiraju tu svoju čuvenu demokratiju. I, upravo smo svedoci, kako im izgleda ta demokratija.
Demokratija im je počela sa bombarderima, sa tomahavcima. Kad su videli da srpski narod u Republici Srpskoj neće da popusti onda su pripremili neopravdane metode. Suprotno i protivno volji srpskog naroda, koja je iskazana na prethodnim izborima, oni su smenili legalno i legitimno izabrane srpske predstavnike srpskog naroda u Republici Srpskoj. Nije im ni to bilo dovoljno, nego su se dosetili kako još više da upropaste srpski narod, da ga nateraju da što pre napušta vekovna ognjišta, dosetili su se i jednostavno su izdvojili Brčko, grad koji se nalazi u Republici Srpskoj, iz teritorijalne celovitosti Republike Srpske. Kažu - to je već viđen model u Južnoj Americi, primenili ga Amerikanci i oni misle da je to dovoljno da bi zadovoljili i smirili srpski narod.
I dalje su nastavili, ali sad direktno vrše pritisak na Srbiju. Želja im je i krajnji cilj je njihov da rasparčaju Srbiju, da razbiju srpski narod, da nas rasele, isele iz Srbije. Kako su to zamislili da urade u Srbiji? Zamislili su preko šiptraskih terorista. Mislili su da teroristi, šiptarski separatisti imaju toliko realnu snagu , da će oni biti dovoljno jak protivnik Srbiji, da ćemo mi u Srbiji popustiti pred tom snagom i jednostavno prihvatiti silom da se Kosovo i Metohija proglašava šiptarskom državom, da Kosovo i Metohija nije više u sastavu Srbije.
Kada su videli da u Srbiji vlada jedinstvo, da Srbija ima snagu, da Srbija ima moć, brže bolje priskočili im Amerikanci u pomoć, brže bolje, Klinton je poslao svog ličnog izalanika - kakav takav ugovor i sporazum da se potpisuje, samo da bi se spasila ona šaka, šačica koja je ostala od šiptarskih terorista posle delovanja države Srbije.
Kada su videli, na kraju krajeva, da taj sporazum ide na štetu američkih interesa na Kosovu i Metohiji, jer jedna od glavnih tačaka u tom sporazumu je upravo popis stanovništva, Amerikanci preko svojih satelita brže bolje- organizuju neke nove sastanke, sastanke u Rambujeu, u dvorcima, ili sastanke u Parizu. Nema veze gde se održavaju, isti cilj je tih sastanaka - izvršiti pritisak, izvršiti prisilu, dovesti u situaciju predstavnike Srbije, članove delegacije da potpišu sporazum, onakav, kakav Amerikanci ponude, onakav kakav su oni smislili u svojim laboratorijama.
Jasno je da su članovi delegacije morali da izdrže te pritiske, jer ova skupština im je dala punu podršku, a mi srpski radikali smo rekli - ne smeju popustiti pod bilo kakvim pritiscima, ni jednog trenutka, bez obzira kojoj partiji pripadaju članovi delegacije, kako su politički opredeljeni, kom narodu ili nacionalnoj manjini pripadaju, moraju da izdrže sve pritiske, nema popuštanja.
To je zbunilo Amerikance, jer imali su plan posle toga, kad prošetaju na Kosovu i Metohiji sa svojom vojskom, na red dolazi Raška oblast. Tamo već imaju pripremljene svoje satelite. To su oni koji pripadaju separatističkim partijama, a sami sebe nazvaše Bošnjaci. Niti u Bosni rođeni, niti Bosnu omirisali, alÄ eto zovu se - Bošnjaci.
U isto vreme, ili nešto kasnije, Amerikanci su pripremali da preko svojih poslušnika izazovu incidente, sukobe, pripreme teren u Vojvodini. Ko su im tamo njihovi poslušnici , njihovi sateliti. To su oni, koje narod u Vojvodini zove kuferaši ili u poslednje vreme , kako su popularni, tako ih je narod zavoleo, pa ih narod zove podrepaši. Taman im je to dovoljan prostor da im svi članovi stanu. Valjda tako narod i nadimke daje. Rastrčali su se širom Vojvodine, upravo ti i takvi pojedinci, njihove političke partije koje su minorne i male, rastrčali su se po Vojvodini, traže moguća žarišta, kako bi što pre dojavili međunarodnoj zajednici da u Vojvodini međunacionalni odnosi nisu dobri, kako bi međunarodna zajednica na isti ili sličan način intervenisala kao što sad interveniše na Kosovu i Metohiji.
Međutim, nemaju uspeha. Nemaju uspeha, to oni ne mogu da shvate. Nemaju uspeha iz više razloga. Jedan od osnovnih i glavnih razloga je upravo to što u Vojvodini živi većinski srpski narod sa pripadnicima mnogih nacionalnih manjina i što u Vojvodini nije zabeležen slučaj međunacionalnog sukoba, nije zabeležen, bez obzira što se u okolini Vojvodine odvijao rat. To je tolerancija srpskog naroda prema svojim sugrađanima, prema onima sa kojima zajedno žive.
Ima pojedinaca, doduše, koji pripadaju nacionalnim manjinama u Vojvodini koji su na čelu nakih partija, koje navodno treba da zastupaju interese nacionalne manjine, ali ti pojedinci koji su čelnici takvih partija, oni to rade iz ličnog interesa , iz lične koristi, njih i njihovih najbližih u porodici. Njih su njihovi sunarodnici odavno prozreli, njima više ne veruju njihovi sunarodnici. Ne veruje im niko u srpskoj Vojvodini i uzaludan je njihov pokušaj.
Mi srpski radikali smo uvek govorili, uvek upozoravali na namere, na posledice koje proističu iz načina kako to međunarodna zajednica želi da nam nametne određena rešenja. Uvek smo govorili da je jedno od rešenja da bude sloga, jedinstvo. Sad u ovom trenutku jasno su politički relevantne partije u Srbiji pokazale da postoji političko jedinstvo. Narod je odavno jedinstven, pogotovu kada je u pitanju odbrana Srbije.
Jer, taman smo počeli da lečimo rane, koje su nam ostale od Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, evo, Amerikanci nam otvaraju nove rane, najveću ranu srpskom narodu, a to je Kosovo i Metohija. Nijedan normalan čovek ne pomišlja da se preda, da prepusti Kosovo i Metohiju ni šiptarskim separatistima, a pogotovu Amerikancima.
Mi znamo da je Amerika sa svojim saveznicima velika, ogromna i moćna vojna sila, koliko ćemo uspeti da se odupremo toj sili, to unapred niko ne zna, ali znamo da nema građanina Srbije, nema Srbina koji se neće boriti protiv američkih vojnika, pa bez obzira što misle da uđu sa njihovom koka-kolom i sa čokoladom, kako su to radili u Republici Srpskoj. Neka im i koka - kola i njihova čokolada, neka je jedu i piju u Americi, a neka nas ostave u Srbiji na miru, inače, neće lako ulaziti ni na Kosovo i Metohiju, ni u Šumadiju, ni u srpsku Vojvodinu.