Ja sam, gospodine Tomiću, mislio da nikada to neću doživeti. Rođen sam 25 godina posle 1945. Mnogo sam čitao o 1945, o svemu što se zbivalo, pa i o 1948, o Golom otoku i o svemu. Mislio sam da mi se to nikada neće dogoditi. A, to se dogodilo evo kad kažu da je demokratija pobedila. I takva demokratija je pobedila, da su počeli da prete na televiziji. Sinoć ste mogli da gledate izvesnog Dinkića koji preti bezmalo linčom svima koji ne misle kao on, koji hoće svim poslanicima koji tako ne misle, a čuli ste, da se malo razonodimo u svoj ovoj muci i nesreći za naš narod, kaže kako čuvaju sada platni promet i ne znam šta.
Kažu - došao mu jedan pa prijavio "dobio sam dozvolu od Dragoljuba Mićunovića da 150.000 dinara prebacim nekoj firmi". A on je zvao Dragoljuba Mićunovića da proveri da li je on njemu dao dozvolu. Verovali ili ne, u ovoj zemlji Dragoljub Mićunović i krizni štab odlučuju može li neko nekome da prebaci 150.000 dinara. Eto, dotle smo došli.
U kom to ustavu piše? U kojim to zakonima piše? Pitam Manojla Vukotića, preuzeo "Večernje novosti", doneo ovoliki pečat da lupa, ko te je postavio Vukotiću na to mesto? Ćute, ne znaju šta da kažu. Kažu kao Veselinov - doveo narod. Nemojte, to smo gledali u partizanskim filmovima Veljka Bulajića, računali smo da se ta priča završila.
Vi možete da vršite pritisak kakav hoćete. Možete da dovodite i ove iz OTPOR-a, i ove iz DOS-a i kog god hoćete možete ispred da dovodite, i da imate pet, deset, i pedeset i sto hiljada ljudi, da nam pretite puškama, ubistvima, buldožerima i bagerima, čime god hoćete, nećete nas ubediti da ste u pravu. Nećete nas ubediti i borićemo se, kao što smo se borili protiv levičara, posebno protiv JUL-a, kao što smo bili, nisam imao tu sreću, ali ostali čelnici SRS, po zatvorima, a vidim da mi pod vlašću NATO pakta ni to ne gine. Ali, ne brinite, nimalo se ne bojim. Hvala.