Dame i gospodo narodni poslanici, nakon niza sramnih i nečasnih sporazuma evo još jedan sporazum ispred Skupštine Srbije. Pre nešto više od godinu dana, posle herojske borbe srpskog naroda protiv ničim opravdane agresije na SRJ, dolazi do sramnog potpisivanja sporazuma Černomirdin - Ahtisari u režiji SPS i SPO. Posledice tog sporazuma su katastrofalne za Kosovo i Metohiju. To je teritorija sa "mirovnom misijom", kojoj su se mnogi radovali, koja je danas stvorila jednu teritoriju, koja je najnesigurniji prostor u Evropi, na kome vlada haos, beda, trgovina drogom, oružjem, belim robljem. Proterano je preko 300.000 Srba, ubijeno preko 1.000 Srba, kidnapovano oko 1.000 Srba. To su posledice tih sporazuma SPS i SPO.
Danas imamo jedan novi sporazum ove dve poslaničke grupe, koje mogu obezbediti većinu u ovom parlamentu. Predlaže se zakon o dopunama Zakona o ministarstvima, a pre par dana smo usvojili po hitnom postupku Predlog zakona o ministarstvima baš na ovoj skupštini, koji je donela SRS. Protiv svih pravila mi taj zakon bacamo, sklanjamo, a podnosimo narodnim poslanicima da glasaju o zakonu o dopuni Zakona o ministarstvima.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom obavlja poslove državne uprave, koji se odnose na unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Šta to znači? Da li je to zakon kojim se ruši SRJ, da li to znači da više neće biti SRJ, ako svi znamo da se ovo ministarstvo konstituše na nivou Savezne države. Ili, ako ostaje da se formira ministarstvo i na nivou Savezne države, da li to znači da će ovo Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom svoju delatnost obavljati na nivou sadašnje Srbije, da li će ovaj ministar pregovarati sa autonomašima u Vojvodini, sa Bošnjacima u Raškoj oblasti, sa Šiptarima na Kosmetu, separatistima u Crnoj Gori?
Ja se plašim svih ovih tajnih sporazuma SPS i SPO. Zato predlažem svim narodnim poslanicima da glasaju protiv ovog zakona. Ako samo uzmu u obzir koje su posledice njihovog prethodnog sporazuma Černomirdin - Ahtisari i kakva je sudbina tada zadesila srpski narod. Strah me je da neće još teža sudbina zadesiti srpski narod nakon izglasavanja ovog zakona i njihovog tajnog sporazuma.
Gospoda poslanici iz SPO stalno traže da se rasvetle neka ubistva, kidnapovanja, terorizmi. I ja sam za to da se razjasni ko je ubio tu četvoricu aktivista iz SPO, kao i sav terorizam u Srbiji, ali me je jako sramota zašto nikada ne traže da se otkrije ko je ubio hiljadu nevinih i nedužnih Srba na Kosmetu. Zašto nikada ne traže i da pitaju gde su tih hiljadih kidnapovanih Srba sa Kosmeta. Nije valjda taj Dragan Nikolić i Ivan Stambolić toliko vredan da to stalno tražite, a da zaboravite i da ne tražite to za moju braću na Kosmetu, jer verovatno njihova nisu. Samo se setite koliko ste se radovali toj misiji, koliko se radao vaš lider kako će na Kosovu zavladati red, mir, blagostanje. Zašto sada taj isti vaš lider ne pita, ne samo za vaše članove, nego valjda od tih hiljadu Srba jedan je bio bar član SPO, a možda nije ni jedan. Ili od tih hiljadu ubijenih ili od tih 300.000 prognanih. Vaš poslanik je proteran iz Peći, što se ne zamislite bar nad njim, kao što su mnoge naše kolege proterane sa Kosova, a vi samo potencirate jedno isto. A sudbina Srba na Kosovu i Metohiji kao da ne postoji. To je ono vaše radovanje, i sada se isto radujete i jedva čekate da uđete u neku prelaznu vladu, ekspertsku vladu, da sprečite bezvlašće, da uspostavite pravni poredak, obezbedite imovinsku sigurnost. A ja imam osećaj da će sve biti u većem haosu, da će biti još većeg bezvlašća i da će se još više narušiti pravni poredak i da će još teže biti Srpskom narodu posle izglasavanja ovakvih zakona i ovakvih vaših sporazuma i dogovora. Mi, srpski radikali glasaćemo protiv ovog zakona i molim pogotovo moje kolege sa Kosova i Metohije i vas da glasate protiv ovog zakona.

Ima reč narodni poslanik Milovan Blažić.

Dame i gospodo, zašto SRS neće glasati za ovaj zakon? Neće iz razloga koji su sadržani u nekoliko poruka. Osnovna je: budi što god hoćeš, ali budi to do kraja. Znači, ako si protiv izdaje, budi to do kraja. Ako si protiv nepravde i neslobode, budi to do kraja. Ako si za Jugoslaviju, zajedničku državu, onda budi to do kraja. Ako si protiv nasilja i pljačke, onda budi to do kraja. Ako si za slobodu štampe i govora, onda budi to do kraja. Ako si za pravnu državu i vladavinu prava, onda budi to do kraja. Ako si za socijalnu pravdu i brigu za socijalno-ekonomski položaj građana - onda budi to do kraja.
Časno je ostati principijelan, dosledan i boriti se za nešto veliko, pa makar se u datom trenutku ne izboriti za to, nego se izboriti za nešto sitno i lično što te može poniziti kao čoveka. Svak se rodi da po jednom mre, čas i bruka živi do veka. Strah čoveku često obraz kalja, iz ovih razloga SRS neće glasati za ovaj zakon.

Ima reč Miroljub Veljković.

Upravo sam dobio pouzdanu informaciju da je ideološka komisija DOS, znači ove nove revolucionarne organizacije, da ona budno prati ponašanje poslanika SPS u ovoj Skupštini. Po ovim pouzdanim ifnormacijama do sada su odlične ocene dobili Zoran Anđelković i gospodin Tomić, predsednik Skupštine. Oni su se posebno istakli radom i zalaganjem. Eks ministar Tomović još nije prošao, znači treba još malo da poradi, inače tu je negde na ivici.

Budite ljubazni, govorite o zakonu.

Moram da informišem. Dok Bidža katastrofalno stoji. Gospodine Tomiću, niste odgovorili na onom zatvorenom delu Skupštine dok nije bilo televizije na postavljeno pitanje Steve Dragišića, zašto za ovo zasedanje Narodne skupštine niste stavili na dnevni red ono što smo usvojili na prethodnom zasedanju. Zašto se poslanici SPS i SPO bore da se ne ukine dnevnica solidarnosti? Obnovu smo završili, dnevnicu treba ukinuti.

Budite ljubazni, govorite o zakonu.

Upravo o zakonu. Ili, zašto se borite da se ne ukine dnevna taksa.
Što se tiče ovog zakona, on treba da pripremi brutalnu i brzu privatizaciju po modelu kakva je sprovedena sa malim varijacijama u svim istočnoevropskim zemljama. Na prošlom zasedanju kao jedna od tačka dnevnog reda bio je novi zakon o privatizaciji, koji je predložila poslanička grupa SRS. To je izvanredan zakon, po kome bi 10% akcija dobili svi zaposleni radnici u toj firmi, 10% bi bilo podeljeno vaučerima svim punoletnim građanima ove zemlje, a ostalo bi država prodala i ta sredstva, ubrana na taj način, išla bi direktno u fondove za podršku socijalnih fondova, u Fond za zdravstvo itd.
Međutim, to neće moći tako. Nije moglo tako da se uradi ni u ostalim istočno-evropskim zemljama, pa neće moći ni ovde. Zadatak DOS-a je, upravo, da u nacionalno-državnom smislu pripremi dalje komadanje srpsko-etničkog tkiva, a u socijalno - ekonomskom smislu da pripremi brzu i brutalnu privatizaciju, otimanje narodne imovine i prodaju budzašto, kako ovim novim bogatašima, tako i Zapadu. Da su ove moje tvrdnje tačne, pre par večeri oglasio se i Sulja Ugljanin. Pošto ja dolazim iz Raške oblasti, odgovorno tvrdim da su svi građani ove zemlje, muslimanske veroispovesti, glasali gospodina Koštunicu. To nije sporno, međutim, sada dolazimo po cenu. Sulja Ugljanin se oglasio pre dve ti večeri i kaže - molim vas gospodo, mi smo 1991.godine glasali za autonomiju Sandžaka i glasali smo da možemo napraviti sporazumno pripajanje bilo kojoj susednoj državi. Zna se na koju misli, na Bosnu i Hercegovinu, odnosno , bolje reći na Muslimansko-hrvatsku federaciju.
Oglasio se pre neko veče i ono čudo od čoveka, pola čovek pola riba, Čanak, i doslovno čovek na Prvom programu RTS-a kaže - nećemo mi do decembarskih izbora ništa pokretati što se tiče autonomije i odvajanja Kosova, čak nam i neke prirodne granice crta oko Zemuna, iza Zemuna itd., ali čim prođe, mi ne odustajemo od naših programa. Znači, da se malo pritajimo, ne bi li ponovo prevarili srpski živalj, posebno u Vojvodini, da nam da poverenje, a onda ćemo završiti ovaj posao koji su nam dali Amerikanci.
Sad se vraćam na ovaj zakon. U socijalno-ekonomskom smislu , ovaj zakon ovo ministarstvo treba da pripremi, kroz te tzv. veze sa inostranstvom, treba da pripremi jedan novi model privatizacije, tzv. stoprocentne vaučerske privatizacije. Sticajem životnih okolnosti, ja sam živeo u Bugarskoj, u to vreme kada je izvršena tzv. tranzicija državne svojine u privatnu. Vrlo kratko , pre svega zbog naših gledalaca, objasniću kako to izgleda. Na primeru Srbije, ako je procenjena državna i društvena svojina u ovoj zemlji oko sedamdesetak milijardi maraka, znači, na 7-8 hiljada maraka svaki građanin će dobiti na parčetu papira ili kao vaučer. Oformiće se privatizacioni fondovi i taj fond će moći da otvori neko, primera radi, ko može da deponuje 10-20-30 miliona dolara. Građani će morati te kupone, talone ili vaučere da daju na upravljanje privatizacionim fondovima. Oni će, bukvalno, bez para, znači , brutalno i brzo privatizovati srpsku privredu i onda, ta nova političko-ekonomska oligarhija, ovi što su sada dobili, uslovno rečeno, poverenje naroda, oni nemaju tih sredstava, ali, bogami ovo na levoj strani.... To je to. To je taj spoj i nemoj da se čude građani Srbije zašto Levica pristaje. Normalno da pristaje. Treba se sačuvati dok ova oluja traje, treba sačuvati stečen kapital. Na kakav način, to će pravosudni organi verovatno utvrditi i onda, normalno, ustoličiti se u jednoj drugoj formi i izvršiti brzu privatizaciju. Priča se da ćemo ući u veliki investicioni ciklus. Iz primera te iste Bugarske, Rumunije, Mađarske i da ne nabrajam dalje, šta su stranci kupili, gde su stranci investirali? Kupili su cementare, zato što do 2006. godine, na tlu evropsko - ekonomsko unije više neće biti ni jedne cementare. Cement će se proizvoditi u Istočnoj Evropi. Kupili su deo hemijske industrije, ne svu. Kupiće verovatno ovu hemijsku industriju "Župa" u Kruševcu, pošto proizvodi pesticide i ostalo. Kupili su pivare, jer je brzi obrt kapitala itd, i ništa više. Ovo ostalo što preostane, daće kao nagradu ovoj novoj finansijsko-političkoj oligarhiji.
Zato, u tom smislu, ja pozivam građane Srbije da vrlo dobro razmisle kome će dati poverenje na decembarskim izborima. Upozoravam vas, posebno vas poslanike SPS-a, kod građana se sad probudila jedna nada.
Ovi lažu, svako veče izlaze stotine milijardi dolara, ovo, ono, pomoć, levo, desno. Niko ne priča da treba da se počne da se radi u ovoj zemlji, da ozbiljno moraju da se zasuku rukavi i da počne da se radi, nego, maltene kao da ćemo živeti narednih 20 godina od te pomoći od Zapada. Svi mi znamo ovde, svi ste ozbiljni ljudi, stići će ovih 200 miliona eura i to svi znamo. To je to, da bi dobili izbore. Čim to prođe, onda će krenuti uslovi. Kakve investicije. Ne mislite valjda da će "Ferero" iz Italije, da uloži u "Takovo"- Gornji Milanovac ili "Bambi", da im donese nove tehnologije itd., da bi oni krenuli i zaposlili svoje kapacitete. Bože sačuvaj. Oni će ugasiti te kapacitete. Oni imaju hiperprodukciju, oni imaju recesiju u svojim zemljama. Oni traže nova tržišta. U tom smislu, ja se obraćam pre svega građanima naše zemlje, dobro razmislite na decembarskim izborima kome ćete dati poverenje.
Gledam Veselinova, do skoro sam ga gledao i pušio je "Partner". Sada u holu ga gledam, zapalio Havanu. Fidel Kastro, bože moj. Verovatno mu je on i uzor iz mladih dana. To je to.

 Zahvaljujem. Da se dogovorimo, polovina vas je svega od kvoruma u sali. Dajem pauzu od pola sata, da prikupimo kvorum, da se malo izduvate, kao i ja.
(Posle pauze - 23,30)