I još sa jednom rečenicom završavam, rekli ste da je danas, da se ovaj dan simbolično može nazvati 6. oktobrom. Ako je današnji dan 6. oktobar, onda je sve ono što se dešavalo od 5. oktobra do danas noć između 5. i 6. oktobra. U toj noći se mnogo toga desilo. Formirani su krizni štabovi koji su otimali nadležnosti državnih organa, nadležnosti direktora, nadležnosti nekih institucija, heklerima se upadalo u Narodnu banku Jugoslavije, pretilo se nekim ljudima, sprovedeno je mnogo toga što je trebalo da bude sankcionisano po onome što ste obećali. Ta noć između 5. i 6. oktobra bila je najteža noć u kojoj se Srbija nalazila u poslednjih 10 godina. Ja se nadam da jutro koje treba da svane neće biti još gore. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine Đinđiću i članovi Kabineta u najavi, hteo sam da vam kažem, da prvo nešto konstatujem, pa da pređem na one stvari koje sam hteo da kažem danas. Meni se budući mandatar, odnosno predsednik Vlade, pošto DOS ima dovoljnu većinu da ga izglasa, gospodin Đinđić mi se sviđa zbog dve stvari. Prva stvar je ima najlepše ime na svetu, zove se Zoran, kao ja. Druga stvar, kada sam saslušao program, a propo ovih mojih drugova iz SPS-a koji su brže-bolje hteli da pobegnu iz SPS-a u DOS, ja sam se ovde šetao u prvoj pauzi i raspitao se kako da pređem u DOS, pa su mi onda ovi malo stariji, ozbiljniji političari rekli, sine, nemoj da žuriš, ima ih mnogo, biće tu svađe, program je dobar, ali neće imati ko da ga sprovede.
Onda ćemo i mi sa naših 37 poslanika, uz pomoć još nekih ljudi ovde, da pravimo Vladu, pa ćemo svi džabe da idemo na utakmice i da se družimo na sportskim terenima. Normalno, šalim se i oko učlanjenja, šalim se i oko programa, ne šalim se oko imena, a kada smo već kod utakmica, krajem prošle godine, pošto sam ja pričao o sportu i vas sam ja drage moje kolege slušao pažljivo, kada sam pričao o sportu pre dva dana, igrala se jedna utakmica pred kraj godine, koja je imala dva poluvremena. Prvo poluvreme bilo je 24. septembra, a drugo 23. decembra. Na te dve utakmice mi socijalisti dobili smo dva žuta kartona. Radili smo prethodnih 10 godina tako kako smo radili, narod nam je dao žute kartone i desila se još jedna stvar. Na poluvremenu 5. oktobra, iako je narod bio sudija, utrčali su igrači na teren, ljudi na teren, pa su onda malo tukli ove naše ljude, formirali su krizni, nadkrizni, dokrizni štab, koji su sami delili pravdu.
Takve stvari normalno nisu dobre za razvoj sporta, pa sam ja pre dva dana insistirao na tome da mi ostavimo novoj Vladi Ministarstvo za sport, jer mi socijalisti ćemo ukoliko nam ne ostavite ovo Ministarstvo sporta i omladine, kažnjeni sa ona dva žuta kartona, da se zagrejavamo za predstojeće političke utakmice. Već smo odštampali nalepnice i gotov je, i puko je, samo da vidimo koga ćemo da stavimo na sliku od ovih predsednika, mandatara, pa ćemo, ukoliko nas sve ne pohapsite, da ih lepimo po celoj Srbiji. Time ćemo razvijati fizičku kulturu i sport uopšte. Mislim da mogu da pomognem time, pošto, koliko sam shvatio, bićemo svi uhapšeni, a propo za vreme Drugog svetskog rata Jevreji, kao i oni da stavimo crvene trake ovde, da bar ljudi znaju ko su socijalisti, da ne ispadne svi su socijalisti lopovi.
Pošto smo ovih dana, odnosno prethodne godine malo više ozračeni, možemo onaj znak, žuti znak, za radijaciju, da ofarbamo u crveno, pa da ga stavimo na ruku, pa da to bude crveni iliti ozračeni socijalista, i to će onda biti lakše za traženje i pronalaženje na ulici. Napredak medicine, znači iz mog posla kojim se ja bavim, otkrivanje ljudskog genoma omogućilo je da se živi mnogo, mnogo duže, tako da 6 meseci za Ministarstvo ekologije i nije tako dug period da se formira, jer poluraspad plutonijuma traje negde oko 4,5 miliona godina. Možda ćemo decu zvati uskoro, mušku decu Pluton, a žensku decu Urana. Ovi moji socijalisti, koji su otišli i brže-bolje požurili kod vas, ja vas molim da ih primite sve, pod hitno, jer su nama mnogo pomogli, pa će verovatno i vama. Tako da, to je blago, to je ona reklama, blago Hisara koje ostavljamo vama.
Sada bih podsetio gospodina Đinđića na dve-tri stvari. Godine 1994. kada su bile Markale, kao direktan povod za napad na Srbe, mislim da su ljudi iz GSS tada osudili zverski napad Srba na Muslimane. Posle dve godine je bilo da nije bilo baš napada Srba na Muslimane. Pre nekog vremena ispalo je da je Račak bio povod za napad na Srbe, pa onda, opet nije bilo istine u tome. Postavljam pitanje, neće li sutra kada u interesu ove države, naše zajedničke države Srbije i Jugoslavije, budete vi i ministar policije poslali policiju da odgovori na opasne provokacije terorista, neće li neko iz GSS-a ili druge stranke da napiše pismo i da Vas, odnosno Vladu prijavi nekom trećem, a da posle ispadne da je to bila samo provokacija šiptarskih terorista prema Srbima.
Da se vratim na sport, mislim da su juče i Fudbalski savez Srbije i JAZAS poslale pisma mandataru, odnosno bivšoj Vladi da se još jednom razmisli oko Ministarstva za sport. Ako pogledate da smo mi kao zemlja prošle godine u ukupnom plasmanu u ekipnim sportovima bili između 12. i 17. mesta i ako, osim prodaje oružja i droge kao nelegalnih poslova, posle poslova sa naftom, sport je najveći biznis. Mislim da Srbija zaslužuje da ima to ministarstvo. U Francuskoj su radili eksperiment, gde su, da ih tako nazovem, u delinkventnim kvartovima formirali sportske centre i preko 60% je smanjena delinkvencija u tim istim kvartovima.
Kao što reče eks ministar informisanja, gospodin Vučić, kada se poziva na vreme informisanja iz prethodnog perioda, pošto dobar deo vas nije navikao da čita "Politiku", "Borbu", "Ekspres", jer kada smo mi bili na vlasti nije bilo slobode štampe, jer su postojali "Blic", "Glas", "Svedok", "Telegraf", "Danas", "Vreme" i ostale novine, u današnjoj "Politici" na petoj-šestoj strani imate sedam-osam naslova, gde kažu: u Velikoj Britaniji - ostavka ministra, ostavke i skandali u Japanu, u Rusiji moćnici beže u senku, javni tužilac štiti kriminalce u slovenačkom pravosuđu, Janša podmeće bombe.
Prema tome, nismo mi tako crni kao što se misli. Jesmo malo više crveni, a i po sastavu vlade važi ona parola i za vas - svi smo mi po malo socijalisti.

Gospodin Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto me je pomenuo gospodin Radovanović moram da kažem da govoreći o medijima nisam pohvalio "Politiku" i  nisam rekao ništa dobro za "Politiku" u prethodnom periodu, jer "Politika" u ranijem periodu je ista kao i danas. Nikakve razlike tu nema.
Teško da mogu za ovo dugo vreme koliko čitam "Politiku", još pre punoletstva, da primetim bilo kakvu razliku u pisanju "Politike". Uvek je bila ista. Uvek je bila režimska. Doduše i kada je režimska donedavno je bila pre svega julovska i donekle socijalistička, a sada je dosovska, možda malo više Đinđićeva nego Koštunicina. Neki drugi listovi obrnuto, ali ništa u suštini to ne menja.
Nešto drugo, što se tiče medijske situacije, jeste tačno i na to bismo morali da ukažemo. Prilika je za ljude koji to žele da shvate ili da vide opasnost sa kojom će se Srbija suočavati narednih meseci, a to je činjenica da ne postoje nikakvi alternativni mediji, nikakva mogućnost da neko vodi drugačiju politiku od one za koju se zalaže DOS, niti imate mogućnost da pružite odgovor o onome što jesu tvrdnje DOS-a, a ne samo tvrdnje već počesto i falsifikati, laži, intrige itd.
Gospodine predsedniče, pošto nisam bio tu kada ste razgovarali sa gospodinom Šešeljem i Nikolićem, žao mi je ako ste razumeli da sam rekao da sam šef poslaničke grupe. To nisam rekao ni sa ove govornice, ni Vama. Rekao sam da su oni otišli na konferenciju za novinare. Prvi sam se prijavio da govorim i mislim da je to bio dovoljan razlog da govorim. Ne vidim u čemu bi bio problem, jer i da sam govorio duže nego uobičajeno, a govorio bih dva puta da sam istupao kao šef poslaničke grupe, pa bih vas molio da to imate u vidu.
Takođe bih ukazao na činjenicu da ste odmah posle mog govora primetili da su poslanici DOS-a nervozni zbog produženja vremena koje sam koristio, pa bih rekao da su nervozni pre svega zbog svoje nepristojnosti ili onoga što je gospodin Đinđić nazvao demokratska transparentnost. To je ta demokratska transparentnost. Svako ko misli drugačije, svako ko želi da izgovori nešto drugačije, znači demokratski transparentno, pa će u prvom slučaju da dobacuju i dovikuju, a kasnije će da se služe i koriste bagerima, puškama ili šta već zatreba da bi potvrdili tu svoju demokratsku transparentnost.

Reč ima Slobodan Tomović.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, drago  mi je što je gospodin predsedavajući ispravio propust. Zovem se Slobodan Tomović, ali naravno da gospodin Maršićanin, kao taze predsednik, ima pravo da to ne zna. Iskreno se nadam da će on to neznanje ispraviti.
Usprotivio bih se nekim tvrdnjama, konstatacijama pa i opredeljenjima koja su izneta u ovom ekspozeu. Budući da sam po osnovnom obrazovanju inženjer, za svaku kvalifikaciju tražim jedinicu mere. Ovde se u prvom pasusu kaže da je stepen kriminalizovanja društva veoma visok, pa pitam - šta je jedinica mere?
Jer, ako za jedinicu mere gospodo uzmemo broj krivičnih dela na 100 hiljada stanovnika, onda stvari stoje ovako - u Srbiji je broj krivičnih dela na 100 hiljada stanovnika 1.180, u Sloveniji 1.830, a u Bugarskoj 2.998. Dalje, u Srbiji npr. krivična dela protiv imovine su negde oko 747, a ponder je 100 hiljada stanovnika, u Slovačkoj 2.231. U Srbiji broj krivičnih dela sa elementima nasilja je 79, u Slovačkoj 198. Krivična dela maloletnika su u Srbiji 133, a u Sloveniji 218. Broj provala u stanove u Srbiji je 84, a u Nemačkoj 262 i konačno broj ukradenih vozila u Srbiji je 81, u Sloveniji 158, u Slovačkoj 775, u Češkoj 580, u Velikoj Britaniji 605 itd.
Ovo zbog toga da vidimo šta je jedinica mere kada određujemo kvalifikaciju o tome u kojoj meri je to tako, a verovatno i dovoljno ilustrativno da kaže da možda đavo i nije tako crn kao što izgleda.
Drugi razlog mog javljanja je što kao neko ko je bar u ova tri meseca obavljao, istina sa jednom trećinom, funkciju ministra MUP-a, želim da zaštitim pripadnike MUP-a od paušalnih kvalifikacija kakve se daju i u ovom ekspozeu, kada se govori o korumpiranosti, a naročito u jednom pežorativnom kontekstu kada se govori o pripadnicima MUP-a.
Drage moje koleginice i kolege, MUP pre svega čini skup ljudi, zanatlija, profesionalaca, časnih i čestitih ljudi, koji veoma savesno obavljaju i svoje sadašnje zadatke, deluju u Kopnenoj zoni bezbednosti, a i sve druge koji su pred njih bili postavljani, od borbe protiv terorizma na Kosovu, pa nadalje.
Dakle, u najmanju ruku je neukusno, neodmereno i paušalno, sem ako iza toga ne stoji neka zla namera, pričati o tim ljudima tako. Mi možemo imati različite ukuse, o upravi, o resorima, i to je druga priča, ali kada govorimo o korumpiranosti ne možemo tu etiketu stavljati celom ministarstvu. Moramo reći konkretno - ko, kad, gde i šta.
Kada je reč o ovih pet uslova navedenih u funkciji ubrzanog razvoja zemlje, jedna od kvalifikacija, da je jedan od uslova lična i imovinska bezbednost, to se tako kaže kao da toga uopšte nije ni bilo. Mnogo je tvrda i rigidna ova formulacija. Jer, da nije bilo lične i imovinske bezbednosti ni vi gospodo ne biste sedeli u ovim klupama. Ni većina od nas.
Prema tome, uvek može od nečega biti bolje, i neka bude bolje, ali nemojmo pričati kao crveni Kmeri da sve počinje od nas i da sve treba da se meri po našim kriterijumima i našim aršinima.
Što se razvoja tiče, prioritet ovome što se govori - kvalitetna saobraćajna infrastruktura - dajem energetici i energentima. Bez toga nema nikakvog razvoja industrije, a najmanje onoga što se dalje zove saobraćaj. Saobraćaj da, ali kao jedna logična nadgradnja onoga što prethodi početku svega. Dakle, kuća se može zidati od krova, ali verovatno je takva tehnologija do sada nepoznata.
Što se tiče uslova koji kaže da nam je potrebna kvalifikovana i pouzdana radna snaga, znam šta znači kvalifikovana radna snaga. Voleo bih da mi neko kasnije objasni šta se podrazumeva pod pojmom pouzdana radna snaga. Šta se konkretno time misli? Ali bih u odnosu na ovaj uslov prednost dao jednom drugom uslovu, koji bi morao da nađe svoje mesto u ekspozeu, a to je transformacija i revitalizacija velikih sistema kakvi su "Zastava", "Bor" itd.
Tamo gde imamo najviše nezaposlenih, tamo imamo, da tako kažem, žarišta socijalne bede i socijalne krize. Tu moramo neke stvari da rešimo, bilo nalaženjem alternativnih programa, bilo nalaženjem diversifikovanih programa u odnosu na tehnologije koje su tu zastupljene, prekvalifikacijom radne snage itd. To moramo uraditi.
A mi kažemo da se nećemo baviti "lovom na veštice". Pritom, u ekspozeu vrlo decidirano kažemo - šta ćemo raditi u obračunu sa prethodnim režimom, a zadovoljavamo se da u ovom delu, koji je razvojni, kažemo - strateški prioritet je edukacija radne snage za novu ekonomiju. Nije to strateški prioritet. Strateški prioritet je da vidimo koji su to programi koji će zaposliti tu radnu snagu, šta se može iz ovih tehnologija još izvući, kako se te tehnologije mogu poboljšati, sa kim to sve raditi? To su strateške strane. A kada to rešimo, onda ćemo da prekvalifikujemo radnu snagu i onda ćemo to da vidimo.
Malo zbunjuje da u jednom ozbiljnom dokumentu, kakav predstavlja ekspoze, kaže se - ono što očekujemo su velike spoljne investicije u narednom periodu, ulaganja u poljoprivredu itd. Molim vas, gospodo, očekivanja su jedno, ali mi moramo reći - šta će to očekivati? Mi moramo, kada o tome govorimo i kada pravimo program da damo odgovore na najelementarnija pitanja, a to su - ko, kada, šta i kako? Ne možemo reći - mi očekujemo, moramo videti kako očekujemo, šta će se to desiti, šta ćemo mi u tom smislu preduzeti?
Dakle, mi vrlo jasno pričamo o tome kako ćemo se obračunavati. U ovom delu gde govorimo o razvoju, mi očekujemo, mi ćemo videti, mi ćemo pokušati, i mislim da to mora u programu da bude prorađeno i da mora da bude jasnije istaknuto.
Dakle, mora se u programu reći kako ćemo rešiti energente. Mora se reći šta ćemo da radimo sa gasom. Danas nam je to problem. Ako potraju hladni dani, to će biti jedan strahovit problem, koji će dovesti do destabilizacije elektroenergetskog sistema. Bojim se, dakle, gospodine Đinđiću, da ćete rizikovati time što ste u ekspozeu rekli da će biti dovoljno električne energije. Umesto da se samo napravi remont, jer time će se popraviti stabilnost elektroenergetskog sistema, i mala proizvodnja, ali električne energije neće biti dovoljno, moraćemo da je uvozimo, utoliko više ukoliko budu hidrološke prilike lošije, utoliko više ukoliko ne bude gasa.
Uz remont, moramo graditi nove kapacitete. To mora da nađe svoje mesto u ekspozeu. U protivnom, sve će se svesti na očekivanja, a ne verujem da će to neko drugi umesto nas da uradi. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Miloš Nešović, poslanik ispred SPS-a, ko me ne zna, do nove demokratske DOS-ovske vlasti bio sam generalni direktor Telekoma Srbije, a nakon toga, raspoređen sam na mesto referenta u Telekomu Srbije, i to nižeg referenta.
Moram da vam još jedan biser ispričam - da bi se zamenio generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbije, gospodin Aleksa Jokić, morao sam naći način i Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbije je proglašeno da je u likvidaciji ili pod stečajem, ne znam tačno, tako da je novi direktor upisan ili kao stečajni upravnik, odnosno direktor ili likvidacioni direktor.
Zaboravilo se da Pošta Srbije ima tradiciju 160 godina, zaboravilo se da je 1874. godine Pošta Srbije u Ženevi, sa 19 velesila, učestvovala u stvaranju svetskog poštanskog saveza. Danas nam se smeje međunarodna zajednica na takav postupak i potez. Gospodin Đinđić, kao mandatar, govorio je i o saobraćaju, pa mi dozvolite da nekoliko reči kažem i o Telekomu Srbije, koga u zadnje vreme izuzetno mnogo napada DOS-ovska vlast i često čitamo po novinama veoma negativne stvari. Telekom Srbije, vi znate, ja neću govoriti o akcionarskom sporazumu, jer u tome nisam ni učestvovao, došao sam za generalnog direktora, znači, kada je sve to bilo završeno, i podsećam samo da su Italijani kupili 29% kapitala, da su Grci učestvovali sa 20% kapitala, i naravno, Javno preduzeće PTT Srbija, odnosno Vlada, sa 51% akcija.
Možemo vrlo otvoreno reći, i ja se time ponosim, da je za tri godine Telekom Srbije investirao u razvoj 670 miliona DM, da je prilikom formiranja Telekoma Srbije bilo oko milion i devetsto hiljada fiksnih pretplatnika. Danas imamo instalisanog kapaciteta u fiksnoj mreži blizu tri miliona. Zatim, da smo razvili mobilnu telefoniju Srbije na pola miliona mobilnih priključaka, da se vrše i dalje proširenja, da smo digitalizovali mrežu, znači najsavremeniju tehnologiju, sa 32% na 54%.
Molim Vladu, pošto vidim da se smenjuju svi redom direktori, u PTT-u je smenjeno 80% direktora, smenjuju se i u Telekomu Srbije, dovode se novi ljudi, koji ne mogu telekomunikacije upoznati tako brzo, i možemo dovesti i telekomunikacije u jednu tešku situaciju, gde će posledice imati i država i naši građani.
Sada mi dozvolite da kažem nekoliko reči i oko juga Srbije, i oko Kosova i Metohije, pošto mislim da na to imam pravo. Bio sam tri i po godine na Kosovu i Metohiji, iako sam iz Kraljeva, jedno vreme kao zamenik načelnika Kosovskog okruga, a jedno vreme i kao načelnik Kosovskog okruga. Vreme prolazi, a albanski teroristi još uvek su na jugu Srbije, i ono što sam sada čuo od gospodina poslanika Lazića, da nije tačno da su teroristi samo u Kopnenoj zoni bezbednosti, već da su izvan Kopnene zone bezbednosti, i mislim da se to pitanje mora pod hitno rešavati.
Znam da imamo i dobru policiju, i dobru Vojsku Jugoslavije, ali s obzirom na sve one koji su za vreme NATO agresije stali na branik naše domovine, da je brane i zaštite, danas se proglašavaju ratnim zločincima i nastoji se da se isporučuju za Hag.
Ako je to tako, ja se plašim da mi nećemo imati ni iz Vojske, ni iz policije, generale i oficire, koji će komandovati da se oni uklone sa naše teritorije.
Inače, ne verujem u to, poznavajući dobro mentalitet Albanaca, da oni ne spremaju neke druge pozicije za neke pregovore, kada će oni prihvatiti, jer do sada nisu ni prihvatali pregovore.
Kad govorim o pregovorima, mislim da treba gledati da su oni građani Republike Srbije i SR Jugoslavije, da se sa građanima ne pregovara nego razgovara, a mi smo već došli u fazu da govorimo o pregovorima, kao da su oni već izvojevali neku samostalnost, što i jeste.
Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ne znam koliko sada na Kosmetu živi srpskog, crnogorskog, muslimanskog i drugog nealbanskog življa, ali znam da u Kraljevu ima preko 35.000 iseljenih Srba sa Kosova. Za ove tri godine, koje sam bio na Kosmetu, upoznao sam skoro sve te ljude i razgovarao sa njima. Ukoliko se Kosmet ne reši u što kraćem roku, mislim da nećemo imati koga da vratimo na Kosovo i Metohiju. Ja sam stalno u kontaktu sa njima i svi se oni izjašnjavaju da oni više ne idu na Kosovo i Metohiju i da neće dozvoliti da se oni vraćaju, a da se ne poštuje Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, da se vrati prethodno vojska, policija i da se njima obezbedi lična i imovinska sigurnost. Lično sam informisan od mnogih Srba i Crnogoraca, koji su sada u Kraljevu, da su svoju imovinu, stečenu na Kosovu i Metohiji, maltene poklanjali Albancima, koji su se uselili i zauzeli te prostore. Znači, ukoliko se ne vrate što pre i ne nađe neko rešenje, mislim da nećemo imati koga da vratimo.
Kada sam govorio o Bujanovcu, Preševu i Medveđi, daću jednu sugestiju da je možda potrebno, ukoliko međunarodna zajednica neće da ih istera, a ja sam ubeđen, imam takav utisak da međunarodna zajednica želi da ih iseli, da bi to mogla da uradi u roku od 24 sata i da ih istera sa tog područja, pa bih ja zatražio od međunarodne zajednice da prisustvuje toj akciji, gde bi se teroristi sa te teritorije proterali, da ne bismo imali problem da sutra odgovaramo za zločine i za navodno genocid koji smo tamo napravili.
Iz suštine same Koalicije DOS-a i izjava vaših čelnika jasno nam je da ćemo vrlo brzo ući u regionalizaciju Srbije. Nisam našao u ekspozeu mandatara ili nisam čuo, nisam mogao to da nađem, ali mislim da je to veoma ozbiljno pitanje. A čuju se tonovi iz Skupštine Vojvodine, iz Novog Sada, iz Novog Pazara, a bogami i iz Niša da će oni trošiti svoja sredstva na svojoj teritoriji, bez Beograda. Da li to znači da će oni uređivati, voditi pravosudne organe, inspekcijske službe, policiju, što bi bilo opasno? Da li ćemo u tom slučaju doći u situaciju da to budu neke samostalne republike, pa da pravimo neku federalnu Srbiju ili neki savez država u Republici Srbiji? Mislim da treba o tome dobro da se razmisli, kada se radi o regionalizaciji.
Na kraju, želim da kažem nekoliko reči o standardu građana, s obzirom na ovo što se dogodilo sa smenom velikog broja direktora. Da ne budem pogrešno shvaćen, ja pripadam SPS, ja znam da je druga partija na vlasti, da je DOS došao na vlast, da će sasvim prirodno i normalno zameniti direktore, koji su pripadali prethodnoj vlasti. Ali, mislim da je to moglo da se radi drugačije, civilizovano. Imali ste vlast, mogli ste da donesete odluke, Vlada Republike Srbije lepo donese odluke, predloži zamenu direktora, predloži novog direktora, predloži upravne odbore, izvrši se primopredaja i tu nema nikakvih problema. S obzirom na smenljivost vlasti, bojim se da će posle nekoliko godina, kada drugi budu došli na vlast, a budite sigurni da će doći, ponovo će da se postupa kao što se postupalo sada, što nije dobro. Imali ste istorijsku šansu da taj prelaz bude drugačiji. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Bora Stanimirović.