Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 239 narodnih poslanika.
Molim da se prebrojavanjem utvrdi broj prisutnih narodnih poslanika u sali.
Konstatujem da je prebrojavanjem utvrđeno da je u sali prisutno 238 narodnih poslanika, te imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju gospodin Zoran Đinđić, kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije (buran aplauz) i kandidati, koje je gospodin Đinđić, kao mandatar za sastav Vlade, predložio za potpredsednike Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije.
Dozvolite mi da ih pozdravim u vaše i svoje ime. (Buran aplauz.)
Poštovana gospodo narodni poslanici, uz saziv Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, koje je sazvano na zahtev grupe od 133 narodna poslanika Poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije, saglasno članu 69. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Drugog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom, sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godine utvrđen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Izbor predsednika, potpredsednika i članova Vlade Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Pre nego što počnemo rad, predlažem narodnim poslanicima da ne ograničavamo diskusiju i da nastavimo sa radom na današnjoj sednici do okončanja ove jedine tačke dnevnog reda i odlučivanja o izboru Vlade Republike Srbije.
Da li se slažete da sa radom nastavimo do okončanja ove tačke dnevnog reda.
Ko je za, molim da podigne ruku? (Svi.)
Da li ima ko protiv? (Ne.)
Ima li uzdržanih? (Nema.)
Konstatujem da smo jednoglasno odlučili da sednicu održavamo do njenog okončanja tokom današnjeg dana.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - IZBOR PREDSEDNIKA, POTPREDSEDNIKA I ČLANOVA VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, koji je, saglasno članu 83. Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike Srbije gospodin Milan Milutinović.
Primili ste saglasnost gospodina Zorana Đinđića, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da prihvata kandidaturu.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stekli su se uslovi da:
- kandidat za predsednika Vlade izloži pred Narodnom skupštinom svoj program i predloži sastav Vlade Republike Srbije (po članu 92. stav 1. Ustava Republike Srbije),
- otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednike i članove Vlade (po članu 186. Poslovnika),
- prilikom izbora Vlade utvrdimo broj potpredsednika Vlade i izaberemo predsednika i potpredsednike Vlade i ministre u Vladi (po članu 73. tačka 10. Ustava Republike Srbije, članu 5. Zakona o Vladi Republike Srbije i članu 187. Poslovnika), kao i da
- članovi Vlade polože zakletvu (po članu 6. Zakona o Vladi Republike Srbije).
Molim gospodina Zorana Đinđića, kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije, da pred Narodnom skupštinom izloži svoj program i predlog sastava Vlade.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u demokratskim zemljama je uobičajeno da program vlade sledi iz izbornog programa one političke grupacije koja je dobila poverenje građana. Mi želimo da u Srbiji uspostavimo demokratske odnose i utoliko smatramo da je prirodno da onaj program, sa kojim je Demokratska opozicija Srbije dobila dvotrećinsku većinu na prethodnim izborima, iz koje većine proističe i ova skupština, da taj program zapravo predstavlja i program ove vlade.
Mi ćemo ga u pauzi, zajedno sa ovim ekspozeom, podeliti narodnim poslanicima i sve ono što piše u tom izbornom programu jeste naša obaveza za mandat za koji smo dobili poverenje.
Naravno, u skladu sa običajnim propisima, ja ću izložiti jedan rezime tog programa kao kratak ekspoze danas ovde o namerama naše vlade u narednom periodu. Sve ono što budem danas rekao takođe predstavlja obavezu naše buduće demokratske vlade.
Pre toga, želim da vam čestitam na izboru za narodne poslanike. Delim vaše uzbuđenje i uzbuđenje javnosti, koje je s pravom vezano za ovaj sastav parlamenta i ovu današnju sednicu, jer je to prvi put posle 60 godina da je Srbija dobila istinski demokratski parlament i dobi će istinski demokratsku vladu. (Buran aplauz.)
U tome je, naravno, naše veliko zadovoljstvo, velika čast, ali u tome je i naša velika obaveza. Jer, stanje, koje zatičemo, stanje koje treba reformama da popravimo, dramatično je loše. Po svim merodavnim pokazateljima mi smo danas na poslednjem mestu u Evropi. Po životnom standardu i kupovnoj moći našeg stanovništva, po stepenu zaposlenosti naših građana, po stanju i starosti naše tehnologije i saobraćajne infrastrukture, po zaduženosti naših preduzeća prema inostranstvu, međusobno prema bankama, po stepenu zaduženosti naše zemlje u celini, po stepenu bezbednosti naših domova, naših kuća, naših granica, mi smo danas daleko od onoga što želimo i što zamišljamo pod pojmom jedne moderne i efikasne srpske države. Čak i više od toga, to nije čak ni ona Srbija u kojoj smo mi odrastali, Srbija naših roditelja, u kojoj je bilo i sigurnih radnih mesta, u kojoj se kupovalo, u kojoj se išlo na letovanje i na zimovanje, u kojoj su bila bezbedna i školska dvorišta, i ulice i granice.
Zadatak, koji mi danas preuzimamo kao nasleđe ovih poslednjih deset godina, veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put. Ta šansa takođe je veoma velika. Zato nam je potrebna saradnja celog parlamenta, cele naše zemlje.
Naravno, neizostavno se postavlja pitanje šta se u međuvremenu desilo i kako smo od jedne srednje razvijene evropske zemlje došli na poslednje mesto na evropskoj lestvici. Pravi odgovor i potpuni odgovor na to pitanje može da da samo istorija. Ovo nije mesto na kome treba da vršimo analize i da raspravljamo o istorijskim i političkim odgovornostima.
Ono što mogu da kažem, sigurno deleći i vaše uverenje, jeste da odgovornost za to što nam se desilo ne snose građani, odgovornost snosi vlast. Jer, građani su bili spremni i danas su spremni da ovu zemlju učine uspešnom, bogatom i srećnom. Ono što je nedostajalo svih ovih godina bila je jasna politička volja da se to učini i jasna strategija i plan puta kako da se to učini.
Srbija je ovih 10 godina bila prepuštena na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama u samoj zemlji i međunarodnim interesima izvan naše zemlje. To vreme je završeno i danas možemo da kažemo da je ono završeno. Posle 5. oktobra Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke. Ovo što mi danas radimo, konstituisanje demokratske Vlade, možemo u simboličnom smislu da smatramo 6. oktobrom. Ova vlada danas dobija mandat koji nam je dao narod na ulicama Srbije, mandat za promene. Onoga dana kada zaboravimo taj mandat i kada pomislimo da smo dobili mandat da vladamo, toga dana smo izgubili. Taj gubitak bio bi mnogo veći nego samo gubitak vlasti. To bi bio gubitak časti, to bi bio gubitak istorije.
Zbog toga, svaki dan ove vlade mi ćemo zapamtiti. Izabrani smo da sprovedemo reforme, te reforme podrazumevaju nekoliko bitnih prioriteta, nekoliko bitnih uslova koje treba da ispunimo, da bismo zemlji vratili kredibilitet, dostojanstvo, snagu i da bi se našoj zemlji mogao da vrati izgubljeni mir, zadovoljstvo i sreća. Nažalost, nekoliko tih prioriteta ne zavise samo od nas. Mi smo ih zatekli i treba da ih rešavamo.
Prvi se odnosi na opštu političku stabilnost regiona i tu je nekoliko elemenata. Demokratski način rešavanja odnosa Srbije i Crne Gore. Rešavanje krize sa terorizmom na jugu Srbije, pronalaženje modaliteta saradnje u regionu, pre svega, sa susedima iz bivše Jugoslavije.
Drugi uslov su stabilne demokratske institucije u Srbiji. Mi moramo da postavimo nezavisno sudstvo, modernu državnu upravu, efikasan sistem javnih službi i servisa, da bi naši građani mogli da ostvaruju svoje interese i da bi oni koji žele da ulažu u našu zemlju, bili sigurni da su te investicije bezbedne.
Treći uslov je dobro zakonodavstvo, pre svega u oblasti poslovanja.
Četvrti uslov je kvalitetna saobraćajna infrastruktura, da bi u našoj zemlji moglo brzo i bezbedno da se putuje, da bi robe mogle brzo da se prevoze.
Konačno, peti uslov za napredovanje ove zemlje je kvalifikovana radna snaga i kvalitetan menadžment u našim preduzećima i našoj privredi.
Izlažem ove uslove, koji izgledaju vrlo teško, sa punom svešću o njihovoj težini, ali sa punim uverenjem da u ovom mandatu od četiri godine ovi uslovi mogu i hoće biti ispunjeni. Treba da budemo Vlada koja će po završetku svoga mandata narednoj Vladi ostaviti jednu zemlju u napredovanju, u izgradnji, u prosperitetu.
Želim samo nekoliko kratkih napomena o svakoj od ovih navedenih tačaka. Na kraju, Demokratska opozicija Srbije, koja daje mandat ovoj vladi i zadatke, ima jasne odgovore po svim tim pitanjima.
Mi našim kolegama u Crnoj Gori kažemo, dajte da se dogovorimo da izaberemo rešenje koje u sebi nosi najmanje rizika. Dajte da se posvetimo prioritetnim pitanjima obnove, ekonomije i vraćanja naše zemlje u izgubljene evropske integracije. Nemojmo da se bavimo sami sobom, bavimo se budućnošću.
Zbog toga predlažemo, dajte reformom već postojeće jugoslovenske države da rešimo sve otvorene probleme na relaciji između Srbije i Crne Gore. To je naša fer ponuda. Ja se nadam da će oni prihvatiti. Mislim da je veća čast ući u istoriju kao generacija koja je Balkan dovela u epohu prosperiteta i mira, koja je za našu zemlju trajno rešila pitanje njenog evropskog pripadništva, nego ući u istoriju kao političari koji su pribavili suverenitet ili međunarodno priznanje za svoju državu. Ima vremena i za tu sujetu. Sada je vreme da se reše veliki istorijski problemi regiona kao takvog. Možemo to zajedno da uradimo. Mi smo spremni sa našim kolegama u Crnoj Gori, i sa svim drugim ljudima u balkanskim državama koji to žele, da napravimo jednu zajedničku koncepciju budućnosti, mirne, prosperitetne budućnosti.
Albancima sa Kosova kažemo, promenile su se okolnosti. Sve ekonomske i ljudske interese vi danas možete da ostvarite samo u saradnji sa Srbijom i samo preko Srbije. Jer, mi smo postali motor razvoja. Srbija ponovo postaje lokomotiva Balkana. A, pre do nekoliko meseci bilo je moguće svaku politiku izdejstvovati protiv Srbije. Danas je moguće na Balkanu svaku politiku izdejstvovati samo u saradnji sa Srbijom.
Mi smo spremni za takvu saradnju, sa umerenim ljudima, sa ljudima koji su se odrekli ekstremizma i sa ljudima koji su spremni da razgovaraju. Koji su spremni da ljudske i porodične interese stave iznad naduvanih nacionalnih interesa i nacionalnih mitologija.
Naša rešenja za jug Srbije su poznata. Mi želimo da umerenim Albancima ponudimo integraciju u socijalni i politički sistem Srbije, a da se sa terorizmom i ekstremizmom odlučno borimo, kao što to čini svaka demokratska država. Sa teroristima nema kompromisa. Zato sa svima onima koji žele da žive u našoj zemlji ima kompromisa i mi pružamo ruku i očekujemo pozitivan odgovor. Naravno, potpuno smo svesni toga da bezbednost i stabilnost regiona zavisi, u najvećoj meri, od odnosa u samoj Srbiji. I, naša pregovaračka pozicija po svim ovim tačkama, naša politička pozicija biće mnogo jača ako institucije Srbije, ako država Srbija, ako delovanje organa Srbije bude takvo da imponuju, da bude čast ponovo sarađivati sa nama, da bude rizično sukobiti se sa nama. To iziskuje čitav niz reformi naše države, našeg društva i naše ekonomije.
Pred nama su dva velika problema. Jedan je u potpunom siromašenju našeg građanstva i rasulu naše ekonomije. Drugi problem je u tome što je naše društvo polarizovano u jednu veliku siromašnu manjinu i jednu malu prebogatu većinu. Ta polarizacija podriva stabilnost naše nacije i naše države. Institucijama se ne veruje, jer one su u proteklom periodu služile, kao instrument, u rukama privilegovanih i bogatih. Ne treba da se zavaravamo. Ljudi danas sumnjaju u politiku i političare kao takve. Ljudi danas ne veruju institucijama kao takvim, ne samo prethodnoj vlasti, ne samo određenoj grupi ljudi.
Naša velika obaveza je da povratimo kredibilitet institucija, da vlast ponovo postane pozitivna reč u srpskom jeziku i da političari postanu ponovo omiljena profesija u Srbiji. To neće biti lako, ali to najpre podrazumeva raščišćavanje prošlosti, svođenje računa sa onim što je prethodna vlast uradila, čime je diskreditovala sve institucije u ovoj državi, i Parlament, i sudstvo, i Vladu, i državne medije i sve ono što joj je stajalo na raspolaganju.
Zbog toga jedan od prvih prioriteta naše Vlade i Parlamenta u celini jeste svođenje računa sa prošlošću, koja se odnosi najpre na ona najteža krivična dela: ubijanje ljudi iz političkih razloga. Preuzeli smo obavezu, i iza te obaveze čvrsto stojimo, da u najskorijem mogućem vremenu, a kada kažem najskorijem tu mislim na dane i sedmice, ne na mesece, rasvetlimo ubistvo Slavka Ćuruvije, ubistvo na Ibarskoj magistrali, otmicu Ivana Stambolića i druga ubistva u našoj zemlji, iza kojih očigledno stoje politički motivi. Nalogodavci i izvršioci tih ubistava moraju se naći pred licem pravde. Oformićemo, na sledećem zasedanju, jednu parlamentarnu komisiju koja će se zabaviti eventualnim, na žalost, verovatnim učešćem nekih državnih organa u teškim krivičnim delima. Ovaj parlament će odlučivati o tome i kako reformisati te organe, pre svega Službu državne bezbednosti i javnu bezbednost, da se te stvari više u budućnosti ne ponove.
Takođe, pred licem pravde, naše pravde, domaće pravde, moraju se naći i oni koji su vršenjem teških krivičnih dela nad humanošću, nad civilima, ubijanjem dece i žena pokušavali da ižive neki svoj lažni patriotizam. Oni su okaljali ime srpskog naroda. Mi ne želimo da nosimo kolektivnu odgovornost zbog toga. Ako postoje dokazi o individualnoj ličnoj odgovornosti, svi ti slučajevi naći će se pred našim sudstvom i biće sankcionisani.
Međutim, u proteklih 10 godina desio se, izvršen je jedan ekonomski zločin. Oduzete su i otete pare milionima ljudi. Neko će da kaže da je reč - zločin - preteška u ovom kontekstu. Ja mislim da nije. Ko zna koliko je hroničnih bolesnika umrlo zato što nisu mogli da kupe lekove, a njihov teško zarađen novac bio je zamrznut u takozvanoj staroj deviznoj štednji. Koliko je brakova propalo ili nije osnovano zbog bede i siromaštva, koliko je porodica razoreno, koliko je dece bilo nesrećno zbog teških uslova života zbog kojih građani nisu bili krivi, koji su bili izazvani jednom kriminalnom ekonomskom politikom, koja je pravljena tako da manjina ima sve, da većina nema ništa.
Moramo da se suočimo sa tom činjenicom. Kada govorimo o svođenju računa sa prošlošću, da budemo spremni da se sukobimo i sa tim moćnim finansijskim interesnim grupama koje danas brzo menjaju stranu, koji nisu bili visoki partijski funkcioneri, ali su zato bili iza njihovih leđa i spremni su danas da stanu iza leđa svakoga od nas. Mi to ne smemo da dozvolimo. Naša obaveza pred opljačkanim narodom je da kažemo istinu o tome ko je imao koristi u ovih 10 godina sankcija, blokade i ekonomskog propadanja. (Aplauz.)
Parlamentu ćemo predložiti, tema je osetljiva i kreće se na ivici poznatog pravnog sistema i postoje primeri iz prošlosti da je to rađeno, mi ćemo vrlo detaljno prostudirati iskustva drugih zemalja i videćemo kako je moguće, krećući se u okvirima zakonodavstva i pravnog sistema, ipak učiniti neke stvari da se sankcionišu finansijske i druge afere iz prošlosti. Mi ćemo parlamentu predložiti nekoliko takvih mera i zakona koji treba da sankcionišu finansijske i druge zloupotrebe, ali i slučajeve korišćenja sankcija i blokade za neumereno bogaćenje.
Razmišljamo o jednokratnom porezu na ekstra profit ostvaren u uslovima sankcija i blokadi. Ti uslovi su, na primer, dobijanje kredita iz primarne emisije tokom hiperinflacije, otkup deviza od Narodne banke po kursu koji je bio znatno niži od realnog, korišćenje monopolskog položaja, oslobađanje od plaćanja poreza i carine. Takođe, razmatramo mogućnost oporezivanja funkcionerskih stanova i vila, koji su dobijeni na korišćenje, a onda, posle dva ili tri meseca, otkupljeni od strane ljudi koji su jedva godinu dana radili na funkciji ministra, a onda su se odjednom našli u posedu nekretnine vredne 100, 200 ili 300.000 maraka. Mislim da je logično i pravedno da najveći deo tog iznosa bude vraćen narodu.
Kao dokaz da mislimo ozbiljno, mi ćemo ukinuti mogućnost otkupa funkcionerskih stanova. Nadam se da će ova skupština jednoglasno izglasati odluku da nikada više u Srbiji neko ko je godinu, dve, tri ili četiri na funkciji, ne može da dobije stan u vlasništvo, jer ga ne mogu dobiti ni ljudi koji po 30, 40 godina vredno rade, kao lekari, kao inženjeri, kao zemljoradnici, kao zanatlije. Ova skupština i ova vlada moraju da dele sudbinu svoga naroda, pre svega u onom finansijskom delu. Mi nećemo organizovati lov na veštice, ali nećemo dozvoliti da finansijski klan starog režima trajno zadrži novac opljačkan od naroda.
Naravno, paralelno sa tim, povešćemo odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala koji deluje u našem društvu, pre svega u domenu otmica ljudi, naplaćivanja reketa, trgovine narkoticima, šverca naftom i cigaretama, krađom automobila. Naravno, naše svođenje računa sa kriminalom iz prošlosti biće uverljivo i dobiće opštu podršku samo ako pokažemo odlučnost da institucionalnim mehanizmima uvedemo takvu kontrolu naše vlade, takvu kontrolu koja će onemogućiti da se te stvari ponavljaju u budućnosti. Zaista smo odlučni u tome da baš ovaj mandat ove skupštine uđe u istoriju srpskog naroda po čitavom paketu zakona koji će ugraditi u institucije našeg društva mehanizme kontrole - mehanizme kontrole Vlade, mehanizme kontrole državne administracije, mehanizme kontrole finansijskog poslovanja svih državnih agencija, javnih preduzeća, u svim domenima gde se nešto kupuje i gde se nešto prodaje. Parlament će biti preko svojih komisija uključen u to i nezavisne kredibilne institucije i instituti će biti uključeni u to. Uzećemo iskustva svih zemalja koje su prolazile kroz tranziciju, iskustva svih zemalja koje su poznate u svetu po borbi protiv korupcije i zloupotreba u državnoj administraciji i sva ta iskustva ćemo implementirati u naše institucije.
Mi želimo da povedemo jednu istinsku kampanju za čiste ruke i da za dve ili tri godine Srbija postane zemlja sa najnižom stopom korupcije u ovom delu Evrope. Sada smo među najkorumpiranijim zemljama na svetu. To je jedan veliki zadatak, jedna velika obaveza i iziskuje veliku odlučnost, iziskuje vašu podršku. Kontrola počinje javnom zabranom privilegija funkcionera, a to znači ministara. Rekao sam, nema otkupa funkcionerskih stanova, nema obavljanja privatnih poslova dok ste u Vladi, nema članstva u dobro plaćenim upravnim odborima za članove Vlade, nema primanja skupih poklona. Takođe, nema intervencije u sudovima, na televiziji, policiji, finansijskoj policiji, preduzećima, carini. Onaj ministar koji nazove i interveniše - sin mi je uhapšen ili priveden, jer je vozio u pijanom stanju, molim te, ja sam ministar ili, rođak mi je itd, taj ministar leti iz Vlade. (Aplauz.)
Ja vam garantujem, onaj ministar koji nazove u RTS i kaže - pusti ovaj prilog ili skini ovaj prilog, njemu nije mesto u Vladi. Ja se sada obraćam javnosti naše zemlje. Svaki sudija koji dobije takav poziv, svaki direktor koji dobije takav poziv, neka se javi u Vladu Srbije, naći će se na dnevnom redu to pitanje. Ako utvrdimo da je istina, menjamo tog ministra.
Već na sledećoj sednici predložićemo parlamentu promenu Zakona o privilegijama funkcionera. Vi znate da je taj zakon donet pre dve godine i on je trebao da funkcionere Republike Srbije obezbedi do kraja života. Niko ne može da bude obezbeđen do kraja života kao funkcioner, politički funkcioner ove zemlje. U članu postojećeg zakona je ministru za policiju stavljeno u nadležnost da on utvrdi koliko vozača, sobarica, kuvarica, članova obezbeđenja treba bivši predsednik Republike Srbije da ima. Ne može ministar za policiju da ima ovlašćenje da dodeljuje privilegije. Te privilegije će biti zakonom jasno određene i one će biti kao u svakoj demokratskoj državi. Penzionisani predsednik države je penzioner. On ne može do kraja života da uživa privilegije predsednika. (Aplauz.)
Dame i gospodo, predstoji nam jedan proces privatizacije naše privrede. Zbog toga je neophodno uspostaviti čitav niz nezavisnih kontrolnih mehanizama, od parlamentarnih odbora, koji će kontrolisati velike slučajeve privatizacije, tendere, konkurse, do ekspertskih timova, koji će nadgledati finansijske operacije i svedočiti o njihovoj korektnosti. Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija. Mi imamo nameru da čitavo naše društvo i sve njegove institucije uključimo u kontrolu finansijskih transakcija, koje će se obavljati tokom privatizacije.
Parlamentu ćemo predložiti i jednu novu instituciju, poznatu iz skandinavskih zemalja. To je institucija narodnog advokata, takozvanog ombudsmana. To će biti jedna jaka institucija, sa kredibilitetom i ugledom, gde će građani moći da daju prigovore na delovanje javnog servisa, znači, Vlade, njenih službi, njenih činovnika. Ako izglasate tu instituciju, ombudsman će, verovatno jednom mesečno, imati pravo da parlamentu podnosi izveštaj o stanju u državnoj administraciji i o svim prigovorima koje su građani podneli. Imaće pravo da pokreće inicijative kod redovnih i posebnih sudova. On će biti ono mesto gde se građani mogu obratiti da se zaštite od samovolje države, jer i demokratska država u ovoj prelaznoj fazi možda može, preko nekih svojih činovnika, da prekorači svoja ovlašćenja. Građani imaju pravo na zaštitu i mi ćemo ih ohrabriti da tu zaštitu traže.
Što je najvažnije, uspostavićemo nezavisno sudstvo, uz nezavisne medije koje već sada u našoj zemlji imamo, nezavisno sudstvo će biti drugi snažan stub za kontrolu vlasti. Svođenje računa sa zloupotrebama starog režima, uspostavljanje mehanizama za kontrolu ove vlasti, predstavljaju jedan okvir u kome možemo da krenemo sa ekonomskim reformama. Govorim o procesima koji će se odvijati istovremeno, jer ekonomske reforme ne mogu da čekaju. Mi moramo da krenemo sa njima odmah. Imamo za njih određene ideje i planove i u pripremi programa za izbornu kampanju izneli smo ideje kako treba reformisati našu privredu. Uostalom, uglavnom na osnovu tih ideja dobili smo veliko poverenje građana.
Naravno, u ekonomiji se suočavamo sa najvećim deficitima i tu je najteže pokrenuti stvari sa mrtve tačke. Tu ne zavisi sve od volje i odlučnosti. Tu postoji pitanje tehnologije materijala, tu postoji pitanje finansijskih dugova, tu postoji pitanje teškog nasleđa prošlosti. Međutim, želim da upozorim na jednu stvar, a to je da, baveći se dnevnim urgentnim problemima, ne izgubimo viziju, da ne zaboravimo na ekonomski plan razvoja našeg društva.
Kakvu Srbiju mi zapravo želimo? To nije Srbija preživljavanja, to nije Srbija rešavanja dnevnih problema, gde ima dovoljno hrane, struje, lekova. To je zemlja koja treba da počiva na jednoj jakoj ideji, na jednoj koncepciji. Za nas je to koncepcija Srbije kao zemlje jake, srednje, građanske klase, stabilnih finansijskih, nezavisnih porodica, dobrog obrazovanja, dobrih zanata, dobrih struka, stabilnog penzionog osiguranja, dobrog školstva, besplatnog osnovnog i srednjeg školstva, tako kvalitetnog da naša deca koja pohađaju te škole znaju isto onoliko koliko i njihovi vršnjaci u Evropi ili Americi. Konačno, zemlja sigurnih, bezbednih ulica. Da možete svoje dete da pošaljete u diskoteku, a da mu neko ne ponudi drogu na ulazu u diskoteku. Zemlja nekorumpirane policije, zemlja brzog sudstva. Ako želite da izdejstvujete svoje pravo sudskim putem, da ne čekate 10 godina, nego da postoji jedan vrlo ograničen i jasan rok u kome sud mora da reši vaš problem.
To je Srbija koju mi želimo, do te Srbije moramo da dođemo paralelno, upornim, dnevnim radom na rešavanju problema, ali i upornim sleđenjem te vizije i pravljenjem osnovnih pretpostavki te vizije. Doći će investicije u našu zemlju, u to nema sumnje. Poboljšaće se finansijska situacija našeg stanovništva, u to nema sumnje. Međutim, mi treba da postavimo pitanje zašto dolaze investicije, koji je motiv ljudi koji će da ulože novac u našu zemlju. Ljudi ulažu novac ili tamo gde je radna snaga veoma jeftina ili tamo gde je radna snaga veoma kvalitetna. Ljudi ulažu novac ili tamo gde su rizici visoki i zarada visoka ili tamo gde su uslovi veoma stabilni, gde zarada nije visoka, ali na duži vremenski rok je veoma znatna.
Pitanje je da li mi želimo da budemo zemlja jeftine radne snage, neka vrsta radničkog predgrađa Evrope, sa mogućnostima brze zarade i visokih rizika, ili želimo da budemo zemlja visokokvalifikovane kvalitetne radne snage, zemlja u kojoj radna snaga nije malo plaćena. Naravno, niže nego u srednjoj i zapadnoj Evropi, ali mnogo više nego u drugim istočnoevropskim zemljama, ali zemlja koja privlači investicije svojom stabilnošću, svojim dobrim zakonima i svojim institucijama. Naše opredeljenje je ovo drugo. Već danas kada pravimo plan ekonomskog razvoja naše zemlje, mi kažemo, mi hoćemo da budemo zemlja visokokvalifikovane radne snage, zemlja dobrog menadžmenta u preduzećima, zemlja pouzdanih ugovora, zemlja dobrog sudstva i dobrih zakona.
To je paket reformi koje mi predlažemo kao Vlada u ovom delu koji se odnosi na ekonomsku politiku. Naravno, na putu ka tom strateškom cilju mi moramo da rešavamo i neke teške tekuće probleme, a jedan od najtežih je nezaposlenost i nizak životni standard našeg stanovništva. Po zvaničnim rezultatima u Srbiji danas je zaposleno oko 2,2 miliona građana, oko 820.000 se zvanično vode kao nezaposleni, što je otprilike 27% nezaposlenosti. Najviša stopa u Evropi. Međutim, uz to i struktura zaposlenih nije sjajna, jer oko 500.000 ljudi, koji se zvanično vode kao zaposleni, rade u preduzećima koja su trajno nelikvidna. Koja bi, po našim važećim propisima, morala da idu u stečaj. Što znači, 500.000 ljudi možemo smatrati kao uslovno zaposleno. To je dodatnih 15%, i time imamo preko 40% nezaposlenih. Ali od ukupnog broja zaposlenih koji primaju platu, 400.000 primaju platu iz budžeta. Znači, praktično, oni ljudi koji u proizvodnim organizacijama, u organizacijama koje stvaraju višak vrednosti, rade, to je jedna trećina onih koji su zaposleni u Srbiji.
To je najveći problem ove vlade i to je najveći izazov svake vlade u jednoj takvoj zemlji. Uspeh ove vlade će se meriti pre svega na tome da li će rešiti problem nezaposlenosti i to na dva načina. Prvo, prestruktuiranjem preduzeća, da se prestruktuira i radna snaga, da tih 2,2 miliona zaposlenih ljudi postepeno budu pretvoreni u ljude sa kvalitetnim radnim mestima.

Vreme.

Da budu prebačeni iz onih koja su fiktivna u ona koja su stvarna. Treba da rešimo pitanje budžeta, tako da on može redovno da isplaćuje 1,3 miliona penzija koliko ima, kolika je obaveza ove vlade. Naravno, nije dovoljno prestruktuirati zaposlenost, potrebno je otvoriti nova radna mesta. Za to je potrebna obnova tehnologije i potrebna je nova kvalifikaciona struktura radne snage u našoj zemlji. Za to su potrebna velika ulaganja, ali i to su najopravdanija ulaganja, to su ulaganja u ljude, to su ulaganja u ljudski kapital, to je šansa za mlade ljude u zemlji koji imaju ambiciju, ali to je šansa i za sve one koji imaju energiju da urade nešto u svom životu.

Takođe, naša najveća briga i druga glavna proba jeste životni standard i kupovna moć našeg stanovništva. Prema zvaničnim podacima, za prethodnih nekoliko godina, od prosečne porodične zarade danas jedna četvoročlana porodica može da plati jedva 70% potrošačke korpe. Naše obećanje i naš cilj je da će na kraju 2001. godine od prosečne plate jedna prosečna četvoročlana porodica moći da kupi najmanje jednu celu potrošačku korpu. Ono što očekujemo su velike spoljne investicije i to u poljoprivredu, saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Mislim da ćemo na kraju sledeće godine biti ponovo jedan od izvoznika hrane, a ne uvoznika kao do sada i mislim da možemo da obećamo da naredne godine neće biti restrikcija električne energije, jer ćemo tokom ove godine izvršiti generalni remont naše elektroprivrede, prvi put u proteklih 10 godina. Obezbedićemo značajne kredite za mala i srednja preduzeća, a već smo u razgovorima sa Evropskom bankom za razvoj, sa Evropskom zajednicom i bilateralnim razgovorima sa nekoliko evropskih zemalja, koje su spremne da ponude znatna sredstva za kreditiranje privatne privrede, znači malih i srednjih preduzeća.

Naša ekonomska strategija jeste i mora da bude u privlačenju velikih investicija. Posle 10 godina propadanja, Srbiji nije dovoljan postepen razvoj. Srbiji je potreban neobičan razvoj. Razvoj koji će da nadmaši neku samolinearnu projekciju normalnog rasta. Nama je potreban nenj deal, nama su potrebne velike investicije u osnove infrastrukture ove zemlje, da se obnovi tehnologija, da se pokrene proizvodnja i da se ova zemlja postavi na zdrave noge. Za to je potreban jedan paket zakona, a ja ću ih navesti samo u nekoliko rečenica, to je paket akcija ove vlade. Prvo, utvrdićemo jasno stanje finansija, imovine, obaveza i prava u Srbiji. Da se vidi, ko kome šta duguje, po kojoj osnovi šta duguje i na koji način se ta dugovanja mogu rešiti. Predložićemo zakon o vraćanju oduzete imovine, čime ćemo bar delimično obeštetiti ljude čija je imovina oduzimana iz ideoloških razloga. Mi tu imovinu ne možemo vratiti, ali im možemo dati neku naknadu za to, putem učešća, deoničarskog učešća u preduzećima koja su možda nastala od njihovih firmi, putem davanja neke adekvatne zamene za stanove i kuće koje su im oduzete ili na neki drugi način. To je naša obaveza.

Mi ne možemo novo pravo da gradimo na staroj nepravdi. Od Savezne vlade očekujemo da donese odgovarajuće propise i da poništi odgovarajuće propise iz 1945. godine. Takođe, očekujemo od Savezne vlade da porodici Karađorđević svečano vrati državljanstvo koje je oduzeto 1945. godine. (Aplauz.) Sasvim otvoreno rečeno, očekujemo da se ta najslavnija srpska porodica vrati svojoj kući u Beli dvor. (Aplauz.) Drugo, izvršićemo finansijsku deblokadu privrede, time što ćemo međusobna dugovanja pretvoriti u suvlasništvo, reprogramiraćemo ih ili ćemo ih međusobno kompenzovati. Treće, uspostavićemo jasnu vlasničku strukturu, sprovođenjem Zakona o privatizaciji i korekcijom postojećih zakona o privatizaciji. Time će se promeniti upravljačka struktura u našim preduzećima. Današnji direktori, rekoh diktatori, ljudi koji nemaju nikakve obaveze, a sva prava, upropaštavaju našu privredu, oni mogu da ulažu tuđi novac, a ako izgube taj novac nije njihov.

Vlasnici će odgovarati za svoju svojinu i za svoje pogrešne investicione odluke će odgovarati svojim parama, a ne parama naroda.

Četvrto, kompletiraćemo zakonodavstvo koje omogućava neometano poslovanje po standardima Evropske zajednice. Mi želimo da se prilagodimo Evropskoj zajednici i njenom zakonodavstvu da bismo za 10 godina, najkasnije, postali član Evropske zajednice.

Peto, uspostavićemo novu poresku politiku. Već u ovom narednom budžetu smanjićemo prihode koji dolaze od poreza i doprinosa na lična primanja. Pojednostavićemo poreski sistem, a onaj novac koji nedostaje nadoknadićemo strogom kontrolom trgovine i prometa naftnim derivatima, cigaretama, alkoholom i drugom akciznom robom.

U svemu, drage kolege, ovo je vlada velikih namera i velikih reformi. Ona je sastavljena iz dva dela. Jedan deo čini neku vrstu tima za strategiju i prioritete, tima koji će da nadgleda reforme, da ih koncipira, da komunicira o tome sa javnošću, i to su predsednici stranaka Demokratske opozicije Srbije u Vladi Srbije, uglavnom na mestima potpredsednika.

Drugi deo vlade čine eksperti, ljudi koji su svoje znanje stekli pre svega u svetu prakse, a samo delimično u svetu teorije. Nekolicina njih imaju i uspešnu karijeru u najvećim svetskim kompanijama. Oni su došli da bi pomogli svojoj zemlji, ali i da bi se upisali u listu utemeljivača demokratske Srbije.

Pre nego što navedem njihova imena želim da dam kratak komentar o strukturi ministarstava. Neka ministarstva su kao što ste prekjuče videli, spojena, a neka su prekomponovana, neka druga su transformisana u sekretarijate i agencije.

Kao nepotrebno ukinuto je Ministarstvo za informisanje, jer u demokratskoj Srbiji nema cenzure. Prijava listova može se obaviti u Ministarstvu za pravdu. Onaj ko ispunjava zakonske uslove za to dobiće prijavu. Nije potreban ministar da arbitrira o tome šta treba mediji u Srbiji da rade.

Ministarstvo za brigu o porodici na logičan način je pridodato Ministarstvu za socijalnu politiku, jer srpska država treba da se meša samo u one porodice koje imaju probleme, pre svega socijalne probleme. Država ne treba da se meša u porodice koje mogu da svoje probleme rešavaju i bez države. Mi smo liberalna i demokratska država.

Za našu dijasporu imamo nekoliko vladinih institucija. Nije neophodno ministarstvo. Posebne reakcije je izazvala budućnost ekologije i sporta u ovoj vladi. Namera naše vlade je da u narednih šest meseci osnuje ministarstvo za upravljanje prirodnim resursima i za zaštitu životne sredine. To je ozbiljno ministarstvo koje neće samo meriti zagađenost vazduha i posledice ekoloških katastrofa, nego će planirati prirodne resurse ove zemlje, kao što su voda, kao što su eko sistemi, kao što su šume.

Na žalost i takvo je stanje, jedan deo nadležnosti tog ministarstva je danas utkano u nadležnost ministarstva za poljoprivredu, za zdravstvo, za urbanizam. Da bi se definisala prava nadležnost tog novog ministarstva potrebno je izvesno vreme. Mi planiramo da u narednih šest meseci predložimo skupštini formiranje tog ministarstva.

Što se tiče Ministarstva za sport, za vrhunski i amaterski sport, imamo Savezno ministarstvo. Deo koji se odnosi na fizičku kulturu je u nadležnosti Ministarstva prosvete, dok je komercijalni sport u nadležnosti svojih klubova i svojih navijača.

Ne vidim razlog da postoji republičko ministarstvo za sport. Dosta su političari sedeli u upravnim odborima i na svečanim tribinama. Mislim da je to vreme prošlo. (Aplauz.)Oni koji za tim žale neka kupe ulaznice i neka gledaju utakmice sa drugim navijačima.

Dosta je bilo prigovora na ovu strukturu ministarstava. Mislim da i ovako redukovana vlada ima previše ministarstava. Mislim da tendencija treba da bude da smanjimo broj ministarstava u budućnosti i da pokušamo da vladu rasteretimo onog dela posla koji mogu da obavljaju druge organizacije u našem društvu, kao što je to slučaj u drugim modernim zemljama.

Oni koji žale za ministarstvima neka kažu ko treba da plaća ta ministarstva i odakle taj novac, i ako treba da smanjimo broj ministarstava, kojih je bilo 24, koja treba da ukinemo. Mi smo pokušali da ovim prestruktuiranjem ministarstava naznačimo pravac reformi i državne uprave. Naš cilj je da se ubuduće, za dve ili tri godine, reformiše državna uprava u Srbiji, da vlada ima još manje ministarstava, da se u međuvremenu postavi sistem agencija koji će onda obavljati određene poslove, koje će delimično biti nezavisne po uzoru na neke skandinavske zemlje koje imaju dobra iskustva u toj oblasti.

Sada dolazim do biografije, osnovnih podataka, članova Vlade, najpre potpredsednika Vlade:

Žarko Korać, rođen 1947. godine u Beogradu, diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde danas radi kao profesor. Bio je poslanik u Skupštini Srbije od 1993. godine do 1997. godine.

Nebojša Čović, rođen 1958. godine u Beogradu, diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, magistrirao, doktorirao 2000. godine na istom fakultetu. Od 1990. godine nalazi se na mestu generalnog direktora FMP-a, 1994. godine je izabran za gradonačelnika Beograda. Osnivač je i predsednik Demokratske alternative. Oženjen je i otac dvoje dece.

Dušan Mihajlović, potpredsednik Vlade, rođen 1948. godine u Valjevu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio savezni poslanik i predsednik Odbora za kreditna i monetarna pitanja Veća republika u Saveznoj skupštini od 1992. do 1996. godine. Jedan je od osnivača Nove demokratije.

Jožef Kasa, rođen 1945. godine u Subotici, diplomirao na Ekonomskom fakultetu, predsednik SO Subotica od 1989. godine, republički poslanik je od 1992. godine. Trenutno je poslanik u Veću republika Savezne skupštine i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara od 1995. godine.

Momčilo Perišić, general-pukovnik, rođen 1944. godine u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca, završio Vojnu akademiju kopnene vojske, artiljerijski rod, Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane, a diplomirao psihologiju. Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije je od 1993. do 1998. godine, oženjen i otac dvoje dece.

Aleksandar Pravdić, rođen 1958. godine u Milanovcu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, od 1996. godine odbornik u SO Gornji Milanovac, a trenutno je na funkciji predsednika opštine Gornji Milanovac. Jedan je od osnivača i potpredsednika Demokratske stranke Srbije.

Vuk Obradović, rođen 1947. godine u selu Kondžalj u Toplici, završio je Vojnu akademiju kopnene vojske, Visoku vojno-političku školu Komandno-štabnu školu operatike kao najbolji u svojoj generaciji. Doktor je vojno - političkih nauka. Bio je najmlađi general JNA, narodni poslanik u Veću republika Savezne skupštine, osnivač i predsednik Socijaldemokratije. Oženjen je i otac dvoje dece.

Ministri - Božidar Đelić, ministar za finansije i ekonomiju, rođen 1965. godine u Beogradu. Diplomirao je 1987. godine na vodećoj francuskoj biznis školi i na Institutu politehničkih nauka u Parizu, 1987. godine magistrirao je ekonomiju na Visokoj školi društvenih nauka, 1991. godine je magistrirao finansije, strategiju, makroekonomiju i međunarodne odnose na Harvardskoj školi na Kembridžu. Od 1993. godine do oktobra 2000. bio je na Kembridžu. Trenutno je šef ekspertske grupe u Saveznoj vladi, oženjen je i otac dvoje dece.

Goran Novaković, ministar za energetiku i rudarstvo, rođen 1959. godine u Zagrebu. Diplomirao je na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je menadžment na Masačusets institutu za tehnologiju. Vodio je tim za sirovu naftu i naftne derivate. Rukovodio je kompanijom koja se bavila trgovinom naftom i naftnim derivatima u Kaspijskom regionu, Africi i Rusiji. Bio je šef moskovske kancelarije u Enron. Vodio gas, struju, naftu, investicije kompanija bivšeg Sovjetskog Saveza.

Vojislav Milovanović, ministar vera, rođen 1947. godine u Apatinu, diplomirao je i magistrirao 1974. godine, doktorirao 1978. godine na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Profesor je na Građevinskom fakultetu. Od 1985. godine radi na Hramu Svetog Save u Beogradu u svojstvu protoneimara. U prelaznoj republičkoj vladi bio je zamenik ministra građevina.

Goran Pitić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, rođen je 1961. godine, diplomirao, magistrirao i doktorirao 1993. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Dobio diplomu magistra ekonomskih nauka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Torontu. Radio kao docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu od 1986. godine. Direktor je Sektora za ekonomska istraživanja na Ekonomskom institutu u Beogradu. Od 2000. godine je šef katedre za postdiplomski kurs o tranziciji i rekonstrukciji u alternativnoj akademskoj mreži.

Aleksandar Vlahović, ministar za restruktuiranje privrede i privatizaciju. Rođen je 1963. godine u Beogradu, diplomirao je 1987. godine u Beogradu, a 2000. godine je postavljen na mesto generalnog direktora "Dilojt-tuš" Jugoslavija, uključujući i Republiku Srpsku. Član je Udruženja američkih procenitelja, međunarodnog Udruženja računovođa, Udruženja jugoslovenskih ekonomista i Udruženja jugoslovenskih procenitelja, oženjen je i otac dvoje dece.

Marija Rašeta - Vukosavljević, ministar za saobraćaj i telekomunikacije, rođena 1962. godine, diplomirala na Građevinskom fakultetu u Beogradu, zaposlena na Saobraćajnom institutu CIP od 1990. godine, kao vodeći projektant u Zavodu za konstrukcije. Udata je, majka dvoje dece.

Gašo Knežević, ministar za obrazovanje, rođen 1953. godine u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao 1987. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Trenutno zaposlen na Pravnom fakultetu u Beogradu, u zvanju vanrednog profesora. Istovremeno je poslanik u Veću građana Saveznog parlamenta. Član je Predsedništva Građanskog saveza Srbije, oženjen, otac dvoje dece.

Gordana Matković, ministar za socijalna i boračka pitanja. Rođena je 1960. godine u Beogradu. Diplomirala i magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a doktorirala 1992. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1984. zaposlena na Ekonomskom institutu u Beogradu, a 1996. postaje direktor Centra za međunarodne projekte. Od 1995. predaje na postdiplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Dragan Domazet, ministar za nauku i tehnologiju. Rođen je 1947. godine u Nišu, gde je diplomirao na Tehničkom fakultetu, na smeru za proizvodno mašinstvo. Magistrirao je i doktorirao na Mašinskom fakultetu u Nišu, gde je izabran za redovnog profesora na katedri za proizvodno mašinstvo. Poslednjih šest godina predavao je na postdiplomskim studijama na Mašinskom fakultetu Tehnološkog univerziteta u Singapuru.

Dragoslav Šumarac, ministar za građevinu, rođen 1955. godine u Raški, diplomirao 1979., magistrirao 1983., a doktorirao 1987. na Univerzitetu "Ilinois" u Čikagu. Od 1998. godine redovni je profesor na Građevinskom fakultetu. Oženjen, otac troje dece.

Obren Joksimović, ministar za zdravstvo, rođen 1952. godine u selu Kočevlje, Bosna i Hercegovina. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979., specijalizirao opštu hirurgiju 1988., a 1997. stiče zvanje primarijusa. Sedam godina bio je načelnik Službe hirurgije u Zdravstvenom centru - Požarevac. Član je Političkog saveta Demokratske stranke Srbije. Oženjen, otac četvoro dece.

Branislav Lečić, ministar za kulturu, rođen 1955. godine u Šapcu, diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1978. Jedan je od osnivača najznačajnijih alternativnih pozorišnih grupa, koje su bitno uticale na pozorišni život u zemlji. Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1980. godine. Igrao je u mnogim pozorišnim predstavama, filmovima, TV dramama i serijama. Oženjen, otac dvoje dece.

Vladan Batić, ministar pravde, rođen 1949. godine u Obrenovcu, diplomirao 1972. godine, doktorirao 1981. na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio je poslanik u dva saziva Narodne skupštine Srbije. Osnivač je i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije. Predsednik je Poslaničke grupe DOS-a u Saveznoj skupštini. Oženjen je, otac troje dece.

Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje, rođen je 1955. godine u Beogradu, po profesiji metalac i pred završetkom studija mašinstva. Od 1975. godine zaposlen u preduzeću IMT. Od 1996. nalazi se na mestu predsednika Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Oženjen, otac troje dece.

Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, rođen 1950. godine. Redovni profesor političkih nauka u Beogradu i počasni profesor Koledža Svetog Antonija londonskog Univerziteta. Politički aktivista od 1980. godine. Od 1996. je predsednik Koalicije Vojvodina. Autor je mnogih naučnih knjiga, članaka i studija. Otac dvoje dece.

Slobodan Milosavljević, ministar za trgovinu, turizam i usluge, rođen 1965. godine u Beogradu. Diplomirao 1990. godine i magistrirao 1996. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Završava doktorsku disertaciju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 1997. obavlja poslove direktora Centra za konjukturna istraživanja i makroekonomske analize u Institutu za tržišna istraživanja. Oženjen je, otac jednog deteta.

To je, drage kolege poslanici, dame i gospodo, program naše vlade i to su ljudi koji treba da ga sprovedu u delo. Najmanje što možemo da obećamo u ovoj teškoj situaciji jeste da će to biti Vlada brzine, efikasnosti i demokratske transparentnosti.

Na svaki problem ćemo reagovati odmah, reći ćemo istinu i predložiti rešenje, i što je najvažnije, nećemo lagati i nećemo krasti. Mi se ovde pred vama obavezujemo (aplauz).

Doduše, mi nemamo čarobni štapić. Ono što imamo, to smo mi, naše znanje i naša energija, to je narod u Srbiji i njegova energija. Uz podršku ovog parlamenta, uz podršku građana Srbije, ja sam siguran da ćemo ostvariti sve ono što smo naumili i što sam izneo u ovom programu.

Hvala vam na strpljenju (aplauz).

Zahvaljujem se gospodinu Đinđiću.
Čuli smo program i predlog sastava Vlade, koji je gospodin Đinđić izložio, kao kandidat za predsednika Vlade.
Molim Službu da podeli program i predlog sastava Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, uručen vam je program i predlog sastava Vlade.
Shodno ovlašćenjima iz člana 97. Poslovnika, određujem pauzu u radu sednice u trajanju od 30 minuta za potrebne konsultacije, posle čega će se otvoriti pretres.
Zamoljen sam da obavestim da će sastanak Poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije biti održan u maloj sali.
(Glasovi: pauza da bude jedan sat.)
Onda za sat vremena nastavljamo rad, u 13,00 časova.
(Posle pauze.)

Možemo da nastavimo sa radom.
Otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za potpredsednike i članove Vlade.
Dozvolite mi da vas podsetim da nismo skratili trajanje diskusija i da one po Poslovniku traju 10 minuta.
Najpre imaju reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, redom kako su se prijavili, gospodin Vučić, zatim gospodin Ivković, gospodin Pelević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušavši ekspoze mandatara za sastav Vlade, u jednom trenutku smo svi, čini mi se, pomislili kao i David Štrbac šta nam se sve od miline može zbiti, između ostalog i da ne možemo da dišemo, takav spisak lepih želja, bez stvarnog i realnog programa, bez rešenja, bez načina na koji će se zemlja izvući iz krize, bez konkretnih pitanja, koja moraju da se reše, osim hapšenja, ovde nismo ni čuli. Nismo čuli ni činjenicu da u Srbiji mali broj fabrika, od 5. oktobra  još mnogo manji broj fabrika radi, funkcioniše. Mislim da su to 25 fabrika, koje su prestale sa proizvodnjom od 5. oktobra. Na koji način će one pokrenuti proizvodnju, na koji način će građani Srbije moći da prežive, na koji način će moći da žive bolje, kako je mandatar obećao?

U svom ekspozeu mandatar je pomešao ingerencije savezne i republičke vlasti, kao da nije čitao naše ustave kao najviša pravna akta naše zemlje.

Kao jedna od prvih tema, o kojoj je govorio, bila je odnos između Republike Srbije i Republike Crne Gore i šta ćemo mi to nuditi Crnoj Gori, kakav je to naš predlog za opstanak zajedničke države i na koji način mi to želimo da rešimo. Plašim se da je time mandatar Đinđić ukazao na činjenicu da će se ići ka stvaranju saveza država ili ka potpunom otcepljenju Crne Gore od SR Jugoslavije. Ta tema nema apsolutno nikakve veze sa republičkim parlamentom i sa republičkom Vladom. Možda će imati neke veze, trenutno nema. Ali, ako će imati, onda možemo odmah da raspustimo i saveznu vladu i saveznog predsednika da otpustimo i sve savezne državne organe i savezne državne službe.

Dalje, gospodin Đinđić kaže da je izborni program DOS osnov političkog, ekonomskog i socijalnog programa nove Vlade Republike Srbije. Postavlja se pitanje čiji je to program, koji je to program DOS-a? Da li onaj, koji su objavili u predizbornoj kampanji, u kome se osim načelnih rešenja ne govori ništa konkretno, pa opet niste sigurni šta je program DOS-a, jer kada budemo govorili o pojedinim predstavnicima predložene Vlade Republike Srbije, uverićete se da su njihova programska opredeljenja potpuno različita ili suprotna.

Gospodin Đinđić kaže da on želi da se stvori saradnja između Srbije i Kosova. Pa valjda u programu DOS-a i u svemu onome što su govorili pred ove izbore bilo je reči o tome da je Kosovo sastavni deo Srbije, a ne da Kosovo sarađuje sa Srbijom. To je nešto što nas je prilično iznenadilo, gotovo da ne možemo da razumemo takav politički stav. DOS je to obećao, kao i sve druge političke organizacije. Ne mislite valjda da su građani Srbije tako brzo zaboravili koja su im obećanja bila.

Govore o problemima na jugu Srbije, inače govoreno je samo o nasleđenim problemima, o svemu što je bilo loše ranije. Pitam se da li gospodin Đinđić u tih deset godina računa i Vladu demokratsko - socijalističku, kada je njegova stranka bila na vlasti 1992. godine ili računa, ima negde oko 40 godina vlasti ukupno njegovih članova Vlade, koji su bili na vlasti, pre svega sa Socijalističkom partijom Srbije, ali i u Savezu komunista Jugoslavije i tako dalje. Valjda i njih računa, kada govori o onima zbog kojih su nasledili ovako loše i ovako teško stanje. Ali, ne samo da od njih nisu nasledili, već ni od koga nije nasledio teško stanje na jugu Srbije. Za to je odgovorna DOS-ova vlast, jer je ta teritorija okupirana u novembru mesecu prošle godine. DOS je obećao da će odmah posle izbora, čak neki iz Grupe 17 da će to biti 25. decembra, da će se rešiti pitanje suvereniteta Srbije na tom delu naše teritorije i da neće biti nikakvih problema, da će to demokratska Srbija da reši u dogovoru sa takozvanom Međunarodnom zajednicom, da će sve ići u srpskom interesu, a na uštrb onih koji se suprotstavljaju novoj demokratskoj Srbiji. Kao što vidimo, od toga ništa.

Demokratska Srbija se dokazuje i pokazuje pretnjama, hapšenjima. Nova demokratska Srbija se dokazuje mašinkama, koje je juče uperila u neke ljude, mislim iz Socijalističke partije Srbije, to sam video na državnoj televiziji. Ranije su, kada neko izvuče pendrek, pa su sve novine to objavljivale, nešto ne vidim da su se pretrgli da objasne koje su to jedinice uperile puške. Nisu to automatske puške, ja nisam nikada video one puške, koje su oni juče uperili na narod. Odmah su to uradili, ali su zato brže - bolje predali još neki punkt Albancima na jugu Srbije. To je nešto što je nedozvoljivo i to je nešto za šta ne može da bude odgovoran bilo ko drugi osim DOS-a, koji je to sproveo, odnosno dozvolio i sa tim se pomirio. I sada nam još Karl Bilt preti mirovnom konferencijom, nekim novim Dejtonom, kao da će to otprilike biti srpska budućnost ili je to rešenje naših nacionalnih problema.

Ima nešto zbog čega sam prilično siguran da se to neće ostvariti. To je dosadašnja praksa posle 5. oktobra pokazala. Mi smo u Srbiji imali najnedemokratskije izbore od 1990. godine pa naovamo (smeh u sali), imali smo najprljaviju kampanju. ... Ovim nevaspitanim poslanicima iz DOS-a, koji se smeju, a koji ništa ne znaju, to mogu da potvrdim, zato što sam učestvovao gotovo u svim kampanjama i mnogo češće kao opozicioni poslanik, samo jedanput kao neko ko je pripadao vlasti. Mnogo češće sam bio i na Miloševićevim sudovima, ne znam zbog čega, nego što su oni i sanjali da mogu da kažu i izgovore rečenice protiv njega (aplauz). Tek toliko da bi se, gospodine predsedniče, prizvali pristojnosti, ničemu drugom.

Što se tiče ovoga o čemu sam počeo da govorim, tiče se demokratije o kojoj se stalno govori. Ta demokratija nam je donela najprljaviju kampanju protiv političkih protivnika na izborima u decembru mesecu. Nikada tako podla, prljava i perfidna kampanja protiv političkih protivnika u Srbiji nije vođena. I nikada je niko tako nije vodio. Možda socijalisti 1993. godine, ali pošto je to bilo relativno davno, čini mi se da je ova vaša u decembru mesecu nadmašila (pojedini poslanici dobacuju sa mesta).

Molio bih, gospodine predsedniče, da uputite opomenu nepristojnim poslanicima koji dobacuju. Što se tiče nas, i kada gubimo, odmah priznamo da gubimo. I kada pobeđujemo, odmah kažemo da pobeđujemo. Ali i kada pobeđujemo, ne uzimamo ni puške, ni bagere i nikoga ne rušimo i ništa ne spaljujemo, nego izađemo na konferenciju za novinare i saopštimo rezultate (aplauz). To je razlika između vas i nas.

Plašim se ovog stalnog pominjanja demokratije. Sva demokratija pretvorila nam se: ovaj će biti uhapšen danas, ovaj prekosutra, ovaj za četiri dana, ovaj za deset dana, ovaj za 50 dana.

Neka budu svi pohapšeni, možete da pohapsite sve u Parlamentu, šta će vam opozicija. Tako je vladao Tito i Kim Il Sung. Oni su, otprilike, sve medije držali pod svojom kontrolom i kompletnu javnost držali pod svojom kontrolom, kao što to vi danas činite. I, nije nikakav problem. Mi smo to preživljavali. Bar nas radikale nemojte time da plašite. Možete, možda, ovde socijaliste. Mi smo skoro svi bili u zatvoru. Ja nisam bio u zatvoru, ali, znate, nekako se tužno osećam - svi moji bili, a ja nikako i ne bi bilo loše da to probam.

Što se tiče vaše demokratije čini mi se da to postaje već prilično smešno svima. Ranije smo mi govorili, a ja ću to sada da ponovim. Znate, to je kao malo dete kada nacrta slona ili konja, pa da bi reklo svojim roditeljima da je to slon ili konj, on mora da napiše da je to slon ili konj. Tako i vi stalno govorite o demokratiji, o demokratskoj transparentnosti.

Sada ću vam reći kako izgleda ta demokratija i kako izgleda činjenica da niko ne poziva medije. Zato mi je bila potrebna ova fascikla da je donesem, gde kaže ovako: "Ovo se nije dogodilo još od 1980. godine." Možda od 1979., jer Tito je bio mnogo bolestan pa nije mogao direktno da upravlja iz bolnice. Pročitaću vam saopštenje DOS-a, piše, Tanjug je ovo prosledio (13. januar - Beograd), to je posle 5. oktobra, to je nedavno bilo, čini mi se. Kaže: "DOS je danas oštro protestovao..."

(Predsednik: Pazite na vreme.)

Rekli ste da ne ograničavate vreme.

Idemo po Poslovniku, da sada ne objašnjavam.

Rečeno je: "Da je DOS oštro protestovao zbog načina organizovanja i kriterijuma u izboru gostiju u jučerašnjoj emisiji "Kompromis" - Televizija Studio B, napominjući da je gost emisije govorio isključivo laži i tako na najgrublji način povredio princip otvorenosti medija".
Da ne bih dalje gubio vreme, taj čovek je suspendovan i više ne radi. To je vaša demokratija.
Što se tiče poziva i nepoziva, mi smo pred izbornu tišinu dobili pismo od direktora Radio televizije Srbije, u kome nam je ponudio da učestvujemo u podeli termina i da saopštimo političke stavove radikala, kao i sve ostale političke stranke, ali je trebalo da platimo određeni novčani iznos. Onoliko stranaka koliko bi uplatilo, delilo bi taj termin od dva sata. Ispostavilo se da je samo Srpska radikalna stranka uplatila. Međutim, Srpska radikalna stranka nije mogla da dobije taj termin, jer je DOS intervenisao. Oduzet je termin, iako plaćen, dat je Nebojši Čoviću, samo da bi blatio Srpsku radikalnu stranku i nikoga drugog. To je vaša demokratija, to je vaša demokratska transparentnost.
Što se tiče ministara, moram samo da nekoliko stvari kažem. (U sali graja.)
Što ste toliko nervozni, šta vas to toliko plaši, što se toliko sekirate zbog nekoliko rečenica koje ću da izgovorim.

Molim narodnog poslanika da privede kraju diskusiju.