Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege poslanici, uvaženi gospodine Đinđiću, kandidati za članove Vlade, javio sam se za reč, jer su me izuzetno podstakle dve rečenice u prvom uslovu iz izlaganja gospodina mandatara oko opšte političke stabilnosti u regionu. Kaže se, pored ovih odnosa sa Crnom Gorom, da treba krenuti na definitivno suzbijanje terorizma na jugu Srbije. Slažem se s tim, ali ako se kaže da treba krenuti ka definitivnom suzbijanju terorizma na jugu Srbije, to znači da je aktivnost već počela i treba je dokrajčiti. S ozbirom da poznajem prilike dole, jer sam sticajem okolnosti sa Kosova i Metohije, iz kraja koji se direktno graniči sa tim regionom, Pčinjski okrug, znam situaciju i nikakvi efekti nisu postignuti u borbi protiv terorista na jugu Srbije na području preševske opštine, Bujanovačke i opštine Medveđa. Čak se u nastupima nekih zvaničnika govori da se radi o stacioniranju šiptarskih terorista u Kopnenoj zoni bezbednosti. To je samo prodavanje magle građanima, teroristi su duboko zašli na teritoriju centralne Srbije, odnosno daleko od zone bezbednosti, koja je određena Rezolucijom 1244, odnosno Kumanovskim sporazumom.
Gospodin mandatar, i potpredsednik Čović, i gospođa koministar za informisanje Matić i savezni ministar unutrašnjih poslova obilaze taj kraj i još mnogi drugi. Dobro je što je i savezna i republička Vlada zasedala u Bujanovcu, ali nema efekata na planu eliminacije terorista sa tog područja, iz dela teritorije juga Srbije. Šta to znači? Znači jednu neodlučnost u borbi protiv terorista na teritoriji, koja je pod našom ingerencijom.
Kaže se: ovaj problem ćemo rešiti i oterati teroriste demokratskim putem, pregovaranjem. Koje crno demokratsko rešavanje problema sa teroristima, sa onima koji su na hiljade i hiljade Srba i nemoćnih staraca, žena i dece ubijali, masakrirali, primenili najzverskije metode, koje su prevazišle Aušvic i mnoge logore iz Drugog svetskog rata? Sa njima da pregovaramo i da dijalogom rešavamo probleme, a ušli su na našu teritoriju? Nema razgovora. Oni su već stigli do Bujanovca, ušančili se. Dok se vode razgovori, pregovori u prisustvu tzv. međunarodnih snaga, teroristi se ukopavaju, vrše mobilizaciju po Kosovu i Metohiji, dopremaju ljude tu, a mobilišu i stanovništvo u tim selima, odnosno opštinama na jugu Srbije.
Izuzetno poznajem mentalitet tih ljudi, a imajući u vidu i iskustvo iz ranijeg perioda i pokušaj Vlade Republike Srbije da se na demokratski način i kroz razgovore reši političko pitanje Kosova i Metohije, dvadeset puta je delegacija Vlade Republike Srbije išla u Prištinu da razgovara sa liderima šiptarskih stranaka i nikada nisu došli. Jer, njima nije stalo do razgovora ni sa kim iz Srbije. Oni imaju jasno određen cilj, da li to bila opcija Tačija ili Rugove, oni imaju jasan cilj - nezavisno Kosovo i stvaranje u perspektivi velike Albanije.
Na području Preševa, Bujanovca i Medveđe postoje dve šiptarske partije, koje su u svom programu objavljenom 1996. godine i početkom 1997.godine, nacrtale kartu i zadatak da te tri opštine pripoje Kosovu - republici, to je njihov osnovni programski zadatak. Prema tome, jasno je i opredeljenje tih Šiptara u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Odlazili su ljudi da provere da li su teroristi ispoštovali taj dogovor, da li su digli punktove. Koji crni dogovor, koje crno poštovanje? Samo su skinuli albansku zastavu koja se vijorila u Trnovcu i umesto punkta napravili bunker. A naši funkcioneri idu, gledaju iz prikrajka i posmatraju. Izgleda da su navikli u poslednje vreme da nekoga posmatraju. Gospođa Matić se obraća tim Šiptarima, teroristima, poziva ih da siđu dole da razgovaraju, da na miran način reše problem, da siđu sa planina, jer kaže - hladno je, dođite da razgovaramo, da rešimo problem. Zabrinula se gospođa Matić da se teroristi ne prehlade po planinama. Oni siđu danju u civilu, noću oblače uniforme, blokiraju puteve, maltretiraju srpski narod sa područja Kosova i Metohije, kojima je bio jedini izlaz taj put, relacija Bujanovac-Gnjilane preko Kosovske Kamenice i drugi preko Preševa. Umesto da se ti punktovi terorista sklone, oni koriste našu neodlučnost, pa su postavili novi teroristički punkt na novom prilazu prema Preševu, u selu Crvajki, opet na teritoriji koja je pod našom ingerencijom, tako da jedan značajan korpus srpskog naroda, preko 40.000 Srba iz Pomoravlja totalno su doveli u okruženje, odnosno u geto.
Mislim da i mandatar i budući članovi Vlade na tom planu, na planu obračuna sa teroristima, moraju da preduzmu energičnije mere. Drago mi je da je mandatar to i predvideo u jednom delu svog ekspozea, ali bih voleo da se to i realizuje. Jer, nikad ne smemo da smetnemo sa uma ciljeve šiptarskih separatista i terorista. Njihov cilj sada je da prošire zonu koju kontrolišu, da nam preseku prugu, jer još za vreme Drugog svetskog rata njihov cilj je bio taj. Mnogo naših ljudi je izginulo u borbi za odbranu te južne pruge i sad auto-puta, koji nam je veza prema Grčkoj.
Cilj im je da se približe Kumanovskoj kotlini. Mi te činjenice treba da znamo kada pravimo plan akcija zaštite naše teritorije i oslobađanja puteva i komunikacija naših ljudi koji su ostali na Kosovu i Metohiji verujući u ovu državu, ostaju tamo i svojim životima predstavljaju tapiju srpsku na tim prostorima.
Šta se događa, što me je posebno pogodilo, ne verujem da je lapsus, u istom pasusu, u zagradi mandatara kaže se - pronalaženje načina suživota Srbije i Kosova. Za mene ovo znači nepredviđanje Kosova kao sastavnog dela Srbije. Suživot Kosova i Metohije i Srbije, to znači nešto drugo, znači, Kosovo je van Srbije. Ovo gledanje ovako znači dodatno uznemirenje tih ljudi i gubljenje vere u svoju državu. Moramo da znamo jednu činjenicu, šta se sve događalo na Kosovu i Metohiji i koliko je zločina načinjeno od šiptarskih terorista protiv kojih su naše snage bezbednosti morale da reaguju. Nemojmo ni jednog momenta da zaboravimo Klečku, gde su živi ljudi spaljivani, pa čak i deca. Ne treba zaboraviti jezero Radonjić, takođe gde je mnogo naših ljudi izmasakrirano, zatim selo Ugljare, gde je nađena grobnica pobijenih i masakriranih Srba i to za vreme prisustva mirovnih snaga, odnosno američkog kontingenta.
Pored svih tih zuluma, zlodela, šiptarski teroristi kao narod opstaju, a mi nemamo dovoljno energičnosti da te terorističke bande eliminišemo sa prostora koji je pod našom ingerencijom. Ja verujem da Kosovo i Metohija, iako ovde stoji u ekspozeu - Kosovo, nećemo izbrisati iz naše svesti srpske, da ćemo ga sačuvati. Jer, ako Kosovo izbrišemo iz naše svesti i udaljimo od granica Srbije, iz okvira Srbije, načinićemo greh i prema precima i prema potomcima. Desetak vekova Kosovo i Metohija je bilo ono što je bila i Srbija. Ako se odričemo, onda činimo veliki greh.