Gospodine predsedniče, uvaženi poslanici, uvaženi budući ministri Vlade, ja neću posebno govoriti o medijima, jer je dosta diskusije bilo o ovoj temi. Mislio sam da govorim nešto više o jugu Srbije. Međutim, ovo što je gospodin Đinđić u svom ekspozeu rekao, mislim da ne možemo počinjati uvek i isticati da istorija počinje od 5. oktobra ili od danas. Demokratija u Srbiji je bila mnogo pre nego što je današnji dan i ne bi trebalo da se zavaravamo. To važi i za mnoge druge koji smatraju da istorija počinje od danas, a to se radi o demokratiji.
Drugo, mislim da je vreme da se Vlada, ova skupština konačno odredi po pitanju juga Srbije. Hteli ne hteli, moramo priznati da je jug Srbije u ratu, samim tim je i Srbija u ratu. Dole je policija, dole je vojska i puca se sa jedne i sa druge strane. Zbog toga bih zamolio da jedna od sledećih sednica bude zakazana i da se povede skupštinska rasprava o jugu Srbije. Predložio bih da bude samo jedna tačka dnevnog reda.
Ovo ističem iz više razloga, ja bih naveo samo jedan. Ako se nama čini da je to dosta daleko, moram ukazati na jednu činjenicu koju svi znate. Srbija se brani na jugu. Ako mislimo da se Srbija brani iz Beograda, onda ćemo mi Srbiju brzo izgubiti.
Zatim, ekspoze ove vlade se može ostvariti, pod uslovom da se svi uključe u rad, ali me iznenađuje štampa koja pre nekoliko dana navodi - prvih 100 dana Vlade biće hapšenja.
Hapsite, normalno, ima tu organa koji će goniti, ima koji su zaslužili itd. Svuda u svetu se prvih 100 dana Vladi dozvoljava da pokaže to što zna. To što će hapsiti, to se zna ko će taj posao raditi.
Drugo pitanje je pitanje osiromašenog uranijuma. Moram reći, vi znate da je jug Srbije, da je Preševo, Bujanovac i Vranje, da su gađani od strane NATO pakta osiromašenim uranijumom. Verovatno su i oni računali da su to siromašni krajevi. Da su znali da smo malo bogatiji, možda bi nas gađali obogaćenim uranijumom. To je još gore po nas. Zbog toga predlažem da ova skupština i vlada, pre svega, preduzmu sve da onaj koji je upravo gađao ove krajeve, računam i Kosovo, ali s obzirom na sve ono što se dešava i pod čijim je patronatom, to će neko drugi rešavati, da se izvrši dekontaminacija ovog područja, a to je moguće uraditi što pre, to bolje. Kolega malo pre reče 4,5 miliona godina, 4,5 milijarde godina. Dekontaminacija da se izvrši. (Aplauz.) Hvala lepo.
Pošto radim u obrazovanju, ministar je sada prisutan, on je i biran ministar, zamolio bih da se ovde izjavi, pre svega zbog roditelja i dece koji stalno pitaju, šta će se desiti i kako će se desiti sa obrazovanjem. Znam, recimo, da je naš obrazovni sistem dosta zastareo. Mi obrazujemo učenike, pa i studente, kao i pre 120 godina. To je tačno. Mi se, doduše, dičimo nekim rezultatima kada naši studenti ili naši učenici ostvare mnoga prva mesta na nekim olimpijadama itd. Ali, to je sve po broju činjenica, koliko su naučili itd. Ali, ne i po onome koliko toga mogu da prenesu u praksi, odnosno u praktičnom životu. Zbog toga je reforma sigurno neophodna, ali ne ovako kako se zamišlja. Ovde je, pre svega, mislim, pitanje koje je sada veoma aktuelno, ministar je najavio da će sa šest godina učenici polaziti u školu, iako, do sada se zna da su sa šest godina polazili učenici koji su prolazili određene provere, odnosno komisije. Na Zapadu, u mnogim zemljama polaze i sa 6 godina, ali je neophodno pre toga stvoriti uslove, a ne tokom školske godine, ne ove školske godine, stvoriti uslove za taj uzrast. Ako to želimo, onda moramo izmeniti nastavne planove kompletno, izmeniti nastavne programe, izmeniti udžbenike, pripremiti nastavnike i pripremiti decu, normalno.
Drugo, dve generacije sigurno do sada su deca, kao što znate, polazila sa sedam godina, sada sa šest. Mora se to premostiti. Tu treba naći najbolji modus kako to da premostimo. Za pet-šest godina to se može uraditi. Sigurno je da se ovakav način i ovakav pristup ne može ostvariti po svaku cenu.
Dalje, pitanje univerziteta. Sada je u proceduru već ušao Zakon o univerzitetu. On će biti na dnevnom redu i mi ćemo o tome govoriti, tako da ja ne bih o tome zadržavao. Ali, hoću da vam kažem ono što se koristi. Najveći protivnici postojećeg Zakona o univerzitetu su sada najveće pristalice. Upravo, koriste ga i kod imenovanja direktora, dekana i svih drugih organa. Taj zakon se koristi, a istovremeno, priprema se jedan drugi zakon koji će verovatno biti drugačiji i mnogo bolji, ali, moramo sačekati vreme. Mislim da je daleko bolje da smo i do sada primenjivali taj zakon, posledice bi bile daleko manje, jer je bolje imati loš zakon, nego koristiti bezakonje. Mi smo upravo tri meseca radili tako.
Ono što naročito pogađa, ministar je to u jednoj diskusiji svojoj rekao, kada se radi o racionalizaciji, jeste, ali je problem naročito malih seoskih škola. Vi znate da je populacija dece, naročito na selu, veoma slaba, zbog demografske politike, zbog takvog nataliteta kakav je, da nismo stvorili uslove na selu, veliki broj živi u gradovima, i to u većim gradovima, i da tamo imamo veoma male, patuljaste škole, sa pet, šest ili dva učenika. Mislim da o tome treba voditi računa prilikom stvaranja uslova da se te škole razviju, odnosno, ne ukidati po svaku cenu škole u kojima nema dovoljno učenika, ako se radi o seoskim školama, jer, doći ćemo u situaciju da će se, praktično, škole zaželeti učenika, ali učenika nigde biti neće. Hvala lepo.