Uvaženi predsedniče, uvaženi potpredsednici, uvažene kolege poslanici, neću puno govoriti o ekspozeu mandatara, gospodina Đinđića, moje kolege su dosta rekle, a plus toga što se ne bih ni uklopio ako bih hteo, a nije uputno o svakom segmentu tog programa govoriti i ne bih se mogao ni uklopiti u ovih 10 minuta, limitiranih.
Meni je ostala upečatljiva jedna mandatarova rečenica, koju je izrekao i u usmenom delu izlaganja, a pročitao sam je i u pisanom delu. Ona glasi otprilike (usmeno sam više to pratio) - pre nego što krenemo u ozbiljne reforme, ili paralelno sa njima, moramo pre svega svesti račune sa prošlošću. Kakva je ta prošlost bila, vrlo je dobro komentarisao šef mog poslaničkog kluba, SPS-a, ja o tome i neću, ali isto bih sada postavio jedno drugo pitanje - ko će svesti i ko će podneti račune za one nemile događaje i nečasne radnje, koje su se dešavale posle 24. septembra i petog oktobra? Ja ću ih samo taksativno navesti, da vam, jednostavno, ukažem da ova rečenica - mirna oktobarska revolucija - ne drži vodu, i praktično, to nije to.
Dešavaju se fizički napadi na učesnike u vlasti i na političke pripadnike partija koje ne pripadaju DOS-u, paljenje i podmetanje požara u njihovim kućama, a za vreme javnih skupova, a 24 objekta i sedišta SPS-a su ili uništena ili zapaljena, demolirana ili oštećena. Pritom je odneta sva oprema i sve ono što je vrednije od umetničkih stvari bilo. Oduzimanje imovine i skupocene opreme u studijima radija i televizije je bilo svakodnevna pojava. Svima onima što misle drugačije, kao izdavačko-novinske redakcije, sve im je odneto i jednostavno uništeno.
U Kraljevu je recimo Studio TVS zapaljen, a normalno, pre toga je odneta sva oprema. Dolazi 5. oktobar. Posledice su katastrofalne. Upravo tako. Pre svega, te noći je obijeno oko 50 prodavnica, i ono što je najgore, dve žrtve su bile. Povređeno je preko 135 građana, a od toga veliki broj pripadnika MUP-a. Uništeno je, oštećeno ili zapaljeno 158 vozila, od toga 98 službenih vozila MUP-a. Najtragičnije je moglo biti, ali srećom nije, jer je te noći oduzeto, ili pokradeno, bolje reći, 836 komada naoružanja, i to - 15 puškomitraljeza, 15 mitraljeza, 359 automatskih pušaka, 312 pištolja, 25 snajperskih pušaka. Sve je to u izveštaju Republičkog MUP-a, pa ako hoćete, možete proveriti. 14 hemijskih pištolja, četiri šok bombe, 68 hemijskih bombi, i puno, puno municije.
Ali ja vas pitam - šta bi bilo da se krenulo i sa druge strane, koliko bi tek onda bilo žrtava? Posle 5. oktobra formiraju se krizni štabovi i štrajkački odbori i u 69 velikih preduzeća dolazi do nasilne smene upravljačkih i rukovodnih organa. Kakve su posledice toga bile, neko je rekao već pre toga da ta preduzeća uglavnom stoje.
A koliko je ovo sve bilo planirano - ja ću vas samo podsetiti na izjavu jednog vašeg čelnika (a taj čelnik je Velja Ilić), koji je rekao, kada su ga upitali - kako se tako brzo i solidno vodila režija tog puča, on je rekao - ma, to smo mi pripremali nekoliko meseci. Pripremane su grupe koje će probijati kordone, pripremani su ljudi koji će paliti Skupštinu, koji će provocirati miliciju. Prema tome, to se pripremalo bukvalno nekoliko meseci.

Gospodine Bajiću, hajde malo da se vratimo na dnevni red.

Ja bih se još osvrnuo na nekoliko rečenica gospodina mandatara. Reče - nezavisni mediji, nezavisno sudstvo. Apsolutno u ovom momentu i neću da sumnjam da tako budući predsednik Vlade ne misli, ali obzirom kakvi su nam mediji u ovo zadnje vreme, to je najbolje komentarisao isto vaš član, gospodin Korać, kad je rekao da mu se gadi uređivačka politika i udvoričko ponašanje medija. Prema tome, to je vaš član rekao. Ako bi takvi sudovi bili, onda možemo pretpostaviti da bi nam se sudilo jednako kao što šiptarski sudovi sude Srbima na Kosovu.
Isto jedna rečenica - razgovor sa lojalnim Albancima i beskompromisni otpor prema teroristima. Apsolutno podržavam tu rečenicu. Ali, odmah pitanje - pa zbog čega potrčaste da one koji su se suprotstavljali teroristima, i to beskompromisno, da ih pokušavate "na tacni" isporučiti Haškom tribunalu? Da li sutra treba neko isto tako da zbog ovog beskompromisnog otpora prema teroristima, recimo i gospodina Đinđića predloži za Hag?
Ja nikada ni za kog Srbina, ni za Đinđića, ne bih ni za kakvog lojalnog građanina glasao da se pošalje u Hag. Prema tome, ako ste već sada pomenuli da se beskompromisno borite, onda se ponašajte tako.
Što se tiče personalnih rešenja u Vladi, ja bih samo postavio dva pitanja - ko može verovati ministrima, recimo, ministru pravde i policije koji već sada, i pre nego što su ustoličeni, optužuju, hapse, sude i presuđuju? Znači, ne trebaju ni sudovi, ni tužilaštva, ni porote, ni odbrana. Mislim da to ne priliči ljudima koji treba sutra da vode tako značajne resore, da se tako ponašaju.
Pošto verujem da će za nekoliko desetina minuta gospodin Đinđić biti izabran za predsednika Vlade, postavio bih direktno pitanje, pošto mi je to amanet građana - naime, u Vojvodini ima preko 100 hiljada građana koji su priključeni na gas, u širokoj potrošnji, nemojte me hvatati za reč, ali u Novom Sadu ima oko 30 hiljada priključaka. Za decembar mesec su to bili računi, gospodine, budući predsedniče Vlade, između šest i sedam hiljada u proseku.
Verujem da ćete odmah biti suočeni s tim problemom, pošto će se to pitanje sigurno pokrenuti, kako mislite pomoći tim građanima da se prevaziđe ovaj problem, jer bukvalno niko od tih građana ne može da plati tu vrednost računa. Ovo pogotovu što oni smatraju da su građani drugog reda, jer pojedini građani se i po pet - šest puta jeftinije greju, dok ovi imaju pet - šest puta veće račune. Mislim da ćete imati ovaj problem već na prvoj vašoj sednici Vlade i očekujem da ipak preduzmete sve korake da se ovim građanima pomogne. Hvala vam na pažnji.

Ima reč narodni poslanik Radojko Petrić, a posle toga narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, u ekspozeu mandatara Vlade kaže se jednom rečenicom da će voditi računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Ovo je inače ustavna obaveza. Ustavna je obaveza da se vodi računa i o podsticanju razvoja nedovoljno razvijenih područja. U vezi sa tim u ekspozeu se ništa ne kaže, nema na tu temu nikakvog osvrta. Skladan regionalni razvoj, kojim se teži da se smanje razlike u razvijenosti, logično je da bude jedan od osnovnih strateških ciljeva Republike.
Po stepenu razvijenosti Republika Srbija ima više različitosti. Znatan deo Srbije čine privredno nedovoljno razvijena područja. Ovo se u prvom redu odnosi na brdsko-planinska područja, područja udaljena od razvijenih privrednih centara, prigranična područja Republike i Raško-Polimsko područje. Ono je posebno specifično zbog različitog nacionalnog sastava stanovništva, a i po tome šta je sve uticalo i koje su okolnosti uslovile da to područje bude nerazvijeno.
Pored ovog opšteg što važi za druga područja, da je brdsko-planinsko, da je udaljeno od razvijenih privrednih centara, imamo i specifičnosti kao što su da je tek 1912. godine to područje oslobođeno od Otomanske imperije, da je kasnilo u razvoju, da je prvo industrijsko preduzeće izgrađeno 1951. godine na tom području, da je povezano sa železnicom tek 1976. godine izgradnjom pruge Beograd-Bar. Zbog nerazvijenosti dolazi do izražene migracije stanovništva i čak se menja nacionalna struktura stanovništva na tom području. Iako do migracije dolazi zbog nerazvijenosti, postoje snage koje to predstavljaju na različite načine, što sve stvara štetne političke i druge naboje.To koriste određene snage. Uzmite samo situaciju, verujem da je manje-više svima poznata, uzmite stranku SDA i Memorandum o autonomiji Sandžaka. Normalno, koriste to snage i sa strane i sve to šteti i građanima srpske, crnogorske, muslimanske nacionalnosti i svim građanima koji žive na tom području, ali to nanosi znatne štete Srbiji.
Mislim da ova vlada mora voditi računa o ovom, jer ravnomerni regionalni razvoj i podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih područja predstavlja važan deo ukupne razvojne, socijalne i demografske politike Srbije. SPS se zalaže za ravnomeran regionalni razvoj i za podsticanje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih područja. U proteklom teškom periodu činila je znatne napore u tom pravcu, ulagala u privredu, u izgradnju lokalnih puteva, u vodosnabdevanje, u izgradnju PTT mreže, u školstvo, zdravstvo. Prethodna Vlada je donela zakon o nedovoljno razvijenim područjima za period od 1996. do 2005. godine. Donet je i još je na snazi Zakon o fondu za razvoj. Bilo bi dobro da je mandatar Vlade dao osvrt kako Vlada misli rešavati ovo pitanje u budućem periodu. Da li će za ove svrhe izdvajati sredstva iz javnih prihoda, mislim iz budžeta, da li će propisivati poreske olakšice, da li će deo sredstava biti usmeren iz međunarodnih kredita, iz donacija? Doduše, mandatar se danas nije izjasnio da li će Vlada tražiti ratnu štetu od NATO, a to bi mnogo značilo za to područje, koje je inače pretrpelo velika razaranja i velike štete. Hoće li se tražiti i od drugih institucija da pomognu razvoj, mislim na Direkciju za puteve, na vodoprivredu, elektroprivredu, PTT itd., za obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i ostalo.
Normalno, ovim područjima potrebno je obezbediti sredstva i ulagati na principima solidarnosti i ekonomske racionalnosti. Solidarnost je neophodno obezbediti kod podmirivanje osnovnih životnih potreba - školstvo, zdravstvo, dečija zaštita itd.
U ekspozeu se u jednoj rečenici kaže - novim zakonom o lokalnoj samoupravi omogućiti decentralizaciju vlasti i finansija. Šta to znači za nerazvijene opštine, decentralizacija finansija? Pa odakle, jer iovako ne mogu izaći na kraj, a ne decentralizacija. Čime će to oni da obezbede i da podmire ove potrebe građana?
Ako se Vlada ne bude permanentno bavila ovim pitanjima, sigurno na ovom području neće biti stabilnosti, ni ekonomske, ni socijalne, ni političke. Biće nezadovoljni i razvijeni i nerazvijeni. Razvijeni će uvek misliti da izdvajaju neka velika sredstva, a nerazvijena područja i opštine biće nezadovoljni, jer su zapostavljeni, umesto da se približavaju stepenu razvijenosti, raskorak će se još više povećavati i oni će zaostajati.
Ja očekujem da Vlada u ovom pogledu koristi iskustvo razvijenih zemalja. Zemlje Evropske unije vrše podsticaj u okviru svojih zemalja područja, koja nemaju približno prosečan nivo razvijenosti. I Italija i Švajcarska imaju svoje opštine za koje izdvajaju određena sredstva za ubrzan razvoj na tim područjima. Zato verujem da će Vlada imati u vidu ovo i imati svoj konstruktivni stav po ovom pitanju, da će pokloniti dužnu pažnju da ova područja krenu sa bržim razvojem i da smanjuju stepen zaostajanja u razvoju.

Ima reč narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ja sam Jovan Todorović, poslanik SPS iz Loznice. Pažljivo sam slušao uvodno izlaganje našeg budućeg predsednika Vlade, a zatim i pažljivo pročitao tekst, koji nam je kao poslanicima Narodne skupštine podeljen.
Nekoliko rečenica najpre o samom ekspozeu. Čini mi se da je za ovu priliku ekspoze mogao da bude i nešto konkretniji, sa jasnijim pokazateljima, na osnovu kojih bi mi, narodni poslanici i građani, koji prate ovu skupštinu, a i direktori mnogih privrednih subjekata mogli da opredele svoju ekonomsku strategiju i politiku u 2001. godini. Doduše, rečeno je da je osnova ovog ekspozea program DOS, ali je onda verovatno trebalo taj program podeliti svim poslanicima, bez obzira kojoj parlamentarnoj stranci pripadaju, da bismo mogli da na vidljiv način uočimo na šta se odnose osnovne odrednice ekspozea gospodina Đinđića. Utoliko ovo uzmite kao dobronamernu kritiku, bez namere da osporavam neka osnovna opredeljenja u ovom ekspozeu.
Naravno da bih i ja, kao i svi vi narodni poslanici, voleo pa i naši građani, da se dobar deo ovog programa ostvari, a naročito onaj deo koji se odnosi na privredu i ekonomske i privredne reforme i na to da nam se obećava bolji život u narednom periodu.
Istina je da bih bio mnogo zadovoljniji da sam danas čuo ovde koji će to biti društveni bruto proizvod ostvaren u 2001. godini, koji ćemo nacionalni dohodak po glavi stanovnika imati na osnovu ekonomskih parametara na kraju 2002, 2003. ili na kraju mandata ove vlade ili na bilo kom kraju mandata ove vlade. Doduše, saznajemo iz ekspoze da ćemo na kraju 2001. godine moći da kupimo čitavu potrošačku korpu. Koliko će ta korpa koštati, mi to još uvek ne znamo. Koja će biti prosečna zarada u Srbiji, mi to još uvek ne znamo, ali znamo, prema obećanju mandatara, da ćemo za te pare moći da kupimo čitavu potrošačku korpu. Pa i to je bolje od ove činjenice da imamo 70% platežnih mogućnosti da kupimo.
Ja ovo najiskrenije govorim, ali bih voleo da znam i koja je to plata u nekom nominalnom iznosu, sa kojom bih mogao kao čovek iz privrede da uđem u neke planove za 2001. godinu i naredne godine. Pretpostavljam da će u kasnijoj razradi ministri, zaduženi za druga ministarstva, a koja imaju veze sa privrednom delatnošću, egzaktnije podatke dati.
Da ne bih gubio vreme, ja ću da idem redom po ovom ekspozeu i da nekoliko svojih dobronamernih kritika na sve ovo kažem. Recimo, na deo koji se odnosi na Albance sa Kosova i Metohije - ja sam potpuno saglasan da taj problem sa Albancima treba rešavati dogovorom, sporazumom, demokratskim sredstvima. Ali, podsećam gospodina Đinđića i sve nas narodne poslanike, da smo mi to radili i u prethodnom periodu. Da li smo mi zaboravili da je ona prethodna Vlada Mirka Marjanovića 16 dana uzastopno bila u Prištini i razgovarala sa predstavnicima Albanaca sa Kosova i Metohije. Posle toga su usledili teroristički napadi, usledio je Račak, a kulminacija svega toga je bilo bombardovanje.
Dakle, nisam preterano veliki optimista u pogledu da će Albanci biti spremni da demokratskim sredstvima ostvare svoja prava u ovoj zemlji. Jer, još nisam ni na jednom mestu čuo ni jednu izjavu, da se bilo koji Albanac odrekao Kosova Republike, ili nezavisne države Kosova.
Sa druge strane, kada je u pitanju jug Srbije, kada je u pitanju Medveđa, Preševo i Bujanovac, podsećam na činjenicu da je američki general Džekson izašao na televiziju i rekao da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova razoružani. Ti i tako razoružani Albanci su tukli teškim naoružanjem pripadnike naše vojske i policije, upravo u tim delovima naše Republike. Možemo li i u ovoj situaciji postupati tako da ih lepo zamolimo da izađu sa naše teritorije, da ne ubijaju naše policajce i naše vojnike i da očekujemo da će oni to prihvatiti.
Ja ovde iskazujem jedan racionalan oprez. Kada država pokaže svoju snagu i kada svim svojim sredstvima, svim raspoloživim mogućnostima reaguje na terorizam koji je, očigledno, tamo prisutan, onda ćemo, najverovatnije, imati opasnost da međunarodna zajednica oštro zameri, a kasnije i sankcioniše i da nam se čitav taj scenario, u neku ruku, ponovi.
Danas sam ovde čuo jedan nov izraz - ekonomski zločin. Doduše, mandatar je rekao da je to možda preterana reč, ali ja na ovom mestu pitam, kakvo će biti određenje naše Vlade prema svim drugim zločinima. Na ovom mestu hoću da kažem da nisam još čuo, ni od koga, da je Hašim Tači ratni zločinac, da je Olbrajtova ratni zločinac, da je Klinton ratni zločinac, da su ratni zločinci oni koji su ovu zemlju bombardovali, koji su uništili sve ono što su generacije od 1945. godine pa naovamo stvarale i naneli ratne štete koje se prema nekim pokazateljima, danas sam ovde čuo, mere na 30 milijardi dolara, a sa indirektnim štetama to je sigurno oko stotinu milijardi dolara.
Kakav će biti odnos ove buduće Vlade prema tim i takvim zločinima? Hoće li ta pitanja pokrenuti kod međunarodne zajednice i kod Haškog tribunala, a ne uporno i sve vreme raspravljati o tome, hoćemo li naše ljude, Srbe, naše građane isporučiti ili ne u Hag, ili ćemo im suditi u našoj zemlji.
No, ostavio bih tu političku komponentu koja se nalazi u ovom ekspozeu i vratio bih se na nešto što mislim da je aktuelno za sve nas poslanike, a i za građane, pre svega na neka privredna pitanja koja su ovde prisutna, istina, previše načelno, ali se iz nekih odrednica iz ovog ekspozea mogu razaznati osnovni ciljevi naše buduće Vlade. Kažem naše, jer nema nikakve sumnje da će ta Vlada biti večeras izabrana. I, neka bude tako, ovde postoji parlamentarna većina koja će to da uradi. Ali, socijalisti imaju pravo da ukažu na neke stvari za koje misle da se i u ovom programu, ali i budućem, realizovanjem tog programa mogu popraviti.
Recimo, kao privrednik pozdravljam opredeljenje Vlade da se značajno smanjuju porezi i doprinosi na zarade. Ali, voleo bih da na ovom mestu znam koliko će biti smanjenja u 2001. godini, da li je to 15%, da li je to 20%, da bismo mogli da povećamo, ako ništa drugo, plate za taj iznos i da se približimo onom cilju da za platu u decembru 2001. godine naša prosečna porodica može kupiti tu potrošačku korpu.
Dalje, potpuno pozdravljam opredeljenje da se u budućem vremenu prednost da malim i srednjim preduzećima, da im se obezbeđuju povoljni krediti. Takođe bih voleo da znam u kojim privrednim granama ćemo imati prioritet u vezi malih i srednjih preduzeća. Ovde o tome nije govoreno. Pretpostavljam da nadležna ministarstva mogu tu stvar konkretizovati, ali, očigledno se ovde postavlja pitanje, koja su to mala preduzeća i koja su to kreditna sredstva. Razumeo sam iz ekspozea da se uglavnom računa na inostrana sredstva. Hoćemo li imati domaćih kreditnih sredstava, kao podsticaj razvoju malih i srednjih preduzeća? Za mene je to kao privrednika jedno od ključnih pitanja, jer, to što ćemo dobiti od Zapada ili od inostranih partnera, to je, na neki način, na dugom štapu. Mi moramo već od februara meseca da pokrenemo intenzivno privredni razvoj u ovoj zemlji. Da pokušamo da nadoknadimo sve posledice i NATO agresije i desetogodišnjih sankcija i do da dođemo do toga da zaista kao građani, kao ljudi živimo bolje.
Rečeno je da će biti povećana zaposlenost i da će po prvi put u ovih 10 godina biti pozitivna. Koliko pozitivna? Da li 1%, 2%, sve su to samo parametri koji su nam bitni da planiramo svoj privredni život. Nemamo ih ovde iskazane. Podržavam opredeljenje na srednja i mala preduzeća, ali u isto vreme postavljam i pitanje, šta ćemo sa velikim preduzećima. Mislim da će se ova vlada suočiti sa jednim vrlo ozbiljnim problemom na temu velikih preduzeća. Na ovom mestu želeo bih da pitam gospodina Đinđića, kao budućeg predsednika Vlade, kakav će biti odnos Vlade prema prethodnim odlukama bivše Vlade?
Moram još nekoliko bitnih informacija da kažem zato što od privrednog života zavisi kako ćemo svi kao građani živeti. Hoćemo li imati besplatno obrazovanje i zdravstvo ili nećemo. Na ovom mestu moram da pitam mandatara Đinđića - Vi ste u vašem usmenom izlaganju rekli da ćemo imati besplatno osnovno i srednje obrazovanje, a u ekspozeu piše - imaćemo solidno obrazovanje i zdravstvo. Znači, solidno i besplatno, a ministar Gašo po novinama priča kako ćemo ubuduće morati da plaćamo i srednje obrazovanje. Da li je to tačno ili nije tačno, ili je to nekakav raskorak?
Konačno, i ako je tačna ta odrednica iz programa da ćemo imati besplatno osnovno i srednje obrazovanje, pitam se šta će biti sa visokim obrazovanjem. Da li će samo ona deca čiji roditelji imaju dovoljno sredstava studirati ili će za upis na fakultet biti od uticaja kvalitet u srednjoj školi.
Hoću da iskoristim priliku, pošto će gospodin Đinđić, prema mojim informacijama, biti naš gost, upravo gost lozničke opštine u Banji Koviljači 3. ili 4. februara, jer će tamo biti godišnja skupština i Izvršni odbor Demokratske stranke, hteo bih da iskoristim priliku da ga pozovem da bude gost u "Viskozi". Dozvolite mi samo minut da kažem nešto o "Viskozi" zbog toga što je prethodna Vlada usvojila program proizvodne i finansijske konsolidacije "Viskoze".
Gospodo poslanici, morate da znate da je "Viskoza" bila izvoznik sa 100 miliona dolara godišnje, da je ostvarivala godišnji suficit od 80 miliona godišnje, da je ovaj program koji je usvojila prethodna Vlada predvideo devizni suficit od preko 200 miliona maraka za naredne četiri godine. Da je samo u 2000. godini trebalo da se ostvari 20 miliona maraka deviznog suficita. Samo da znate da je do 5. oktobra "Viskoza", od maja meseca do oktobra, izvozila 12 i po miliona maraka na svetsko tržište, a od 5. oktobra do 31. 11. samo 500 hiljada maraka. Na žalost, čitava je "Viskoza" stala i molim da se odnosite prema zaključcima Vlade kao dobar domaćin, ono što se kaže - ono što je valjalo nećemo dirati, a ono što ne valja, menjaćemo. Prema tome, dajte da realizujemo zaključak i odluku Vlade u periodu revitalizacije i oživljavanja proizvodnje u "Viskozi".

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Velimir Živojinović.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, pažljivo sam saslušao budućeg premijera Zorana Đinđića. Ukazao bih sada na nekoliko najvažnijih pitanja, najvažnijih stvari koje su izrečene u njegovom ekspozeu.
Prvo, konstatuje se da za opšti razvoj Srbije prvi uslov je opšta politička stabilnost. Svi se apsolutno u SPS slažemo da je pitanje Kosmeta, okupacije Bujanovca, Preševa i Medveđe i odnosi sa Crnom Gorom da su to prioritetna pitanja.
Danas, četiri meseca posle vlasti DOS-a po svim ovim krupnim državnim pitanjima situacija je drastično gora nego u vremenu pre 24. septembra.
Na Kosovu i Metohiji šiptarski teroristi divljaju, ubijaju Srbe, kidnapuju, pljačkaju. U takozvanoj bezbednosnoj zoni, Bujanovcu i Preševu, Šiptari su okupirali 600 kilometara srpske zemlje. Premijer nam je obećao, negde početkom decembra, da ćemo već negde 24. decembra imati počišćenu tu teritoriju i lično sam podržao tu jednu ideju, jer vrlo dobro znam da sa Šiptarima nema nekih naročitih pregovora.
Kada je reč o Crnoj Gori, situacija je mnogo gora. U vremenu naše vlasti, Milo Đukanović je samo mogao da sanja da raspiše referendum i da se otcepi. Stalno je govorio da ima vremena za to, vreme radi za njega. Od kada je DOS došao na vlast, Milo Đukanović se odlučio pod hitno i odmah da se otcepi. Najverovatnije će to i učiniti. Jer, teško da će snage koje su jugoslovenski orijentisane u Crnoj Gori pobediti na izborima 22. aprila. Ono što se mnogima neće ovde svideti, ali moram da kažem da kada je reč o Kosovu i Metohiji najstabilnija situacija, kada govorimo o položaju Srba, bila je u vremenu 1988-98., znači u vremenu vlasti Slobodana Miloševića. Da, upravo tako. (Dobacivanje u sali.) Kako da ne hvalim, kada je to istina.
Ovde bih prozvao i predsednika Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja, pošto me i on ponekad začudi, kada kaže da su pregovori na Kosovu i Metohiji trebali da se odigraju ranije ili da smo tu situaciju mogli da rešimo ranije. Nikada mi nismo mogli da rešimo tu situaciju, jer jednostavno na pregovore nisu dolazili, a šta su oni hteli i šta su želeli? Oni hoće svoju državu. Šiptari su imali sva manjinska prava, prava koja nema nijedna manjinska nacionalna zajednica u svetu. To je istina.
Posebno mesto u ekspozeu je zauzela ideja o decentralizaciji. Vi znate da u Srbiji već osam godina funkcionišu okruzi. Okruzi možda nisu najsrećnije rešenje, ali okruzi su pokazali i svoju opravdanost. Imali su određene manjkavosti i decentralizacija je mogla da se odnosi samo na otklanjanje tih manjkavosti i tih nedostataka. Ja bih ovde pitao budućeg premijera šta znači decentralizacija vlasti i finansija, kada je reč npr. o policiji, kada je reč o sudstvu, kada je reč o tim krucijalnim državnim organima. Gorka su iskustva srpskog naroda i 80-tih godina, tamo gde su šefovi policije, gde su predsednici sudova bili neki drugi. Devedesetih, mi smo to promenili, s pravom, s punim pravom.
Isto tako, kada govorimo o zdravstvu. Zdravstvo je koncipirano na principu solidarnosti. Taj princip solidarnosti se već ruši. Rukovodstvo Vojvodine već govori o tome da će se kase odvojiti. To prelivanje nije veliko, ali negde je 10% za sada. Takođe, u užoj Srbiji, možda jedno pet do sedam opština bi mogle da pokrivaju zdravstvenu zaštitu svog stanovništva. Sve ostalo je na principu solidarnosti i na principu prelivanja sredstava. Kako će se taj problem rešiti? Ako, primera radi, u jednoj Ćupriji, koja ima izuzetno razvijen zdravstveni centar, ako lokalna samouprava treba da pokriva zdravstvene troškove svojih osiguranika, ona to nikada neće moći, jer ima takvu privrednu strukturu koja to ne može da pokriva. Još je gora situacija sa malim opštinama, koje ne mogu da pokriju ni funkcionisanje svojih domova zdravlja, tako da će oni biti ukinuti. Ako u ovoj državi išta treba da bude besplatno, treba da bude zdravstvo.
Sa tog aspekta, smatram, kada se govori o poreskom sistemu i o smanjenju obaveza u oblasti poreskog sistema i doprinosa, da bar u ovom delu treba stope doprinosa za zdravstvo da ostanu iste ili bar da se sredstva nadomeste na drugi način, pre svega iz budžeta. Bilo je reči i oko stope nezaposlenosti u našoj državi, Republici. Veća stopa nezaposlenosti je u mnogim drugim državama, ne u Srbiji i ne u Jugoslaviji. Veća stopa nezaposlenosti je i u Rumuniji i u Bugarskoj. Pa, Rumuni i Bugari dolaze da rade u Srbiju, a ne idu Srbi u Bugarsku i Rumuniju.
S druge strane, jedan od važnih podataka, u Republici Srpskoj je stopa nezaposlenosti 41%, a to je država koja je imala, u vreme Dodika, naravno, veliku pomoć, izdašnu pomoć Zapada. Mislim da će i ova naša vlada tako proći, da će takvu pomoć dobiti kao što je dobio i Dodik. Ali, nažalost, ne bih voleo da i ovaj narod prođe kao narod u Republici Srpskoj.
Premijer, budući premijer nam nije ništa rekao oko ratne odštete. Vi dobro znate da su NATO agresori ubili više od 2.000 civila, da su bombardovali i puteve i mostove i privredne objekte koji nam život znače, ali ne samo to, pri tom su koristili osiromašeni uranijum, i to jasno govori da meta NATO pakta nije bio režim Slobodana Miloševića. Meta NATO pakta je bio srpski narod i srpska država, sasvim jasno.
Još jedno pitanje za budućeg premijera. Neće valjda da oslobodi šiptarske teroriste? Nije valjda amnestija za one koji su nas ubijali, koji su počinili tolike zločine srpskom narodu, ne samo u zadnjih desetak godina, nego i ranije.
Na kraju, oko ovih kadrovskih rešenja. To je stvar budućeg premijera, a SPS neće glasati za ova rešenja. Mislim, kada se govori o kandidatu, neko je pominjao ministarku zdravlja Nadu Kostić, ona uopšte ne zaslužuje da bude kandidat, i svako je bolji od Nade Kostić, jer je legalizovala svoje krizne štabove koji su bili u zdravstvenim ustanovama od 5. oktobra do današnjeg dana.
Na kraju, mislim da se sprema scenario o konačnom razbijanju SRJ i rasparčavanju Srbije. Ali, socijalisti ostaju čistog obraza, jer smo sve učinili na zaštiti vitalnih nacionalnih državnih interesa. Hvala.

Za reč se javio predsednik Poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke.