Onda, ovo ponašanje već samo po sebi predstavlja nepoštovanje ove skupštine. Već smo počeli da ne poštujemo... Vlada ne poštuje svoje poslanike.

Po Poslovniku nema obaveze da predsednik Vlade sedi u sali. On može da prati diskusiju na ekranu.

Evo, predsedavajući mi kaže da kandidat za mandatara može da izloži ekspoze i da ode kući da se odmori i kada mi završimo dođe ovde. (Glasovi: Nije tako.)
Ja sam razumeo.
Poštovani narodni poslanici, prva rečenica kandidata za mandatara je da je ovaj ekspoze, u stvari, predizborni program DOS-a. (Đinđić: Nije tako.)
Ja ću reći nešto različito od mojih prethodnika. U ovih 100 dana imali smo priliku da vidimo niz poseta predstavnika Demokratske opozicije po Evropi gde su bili pozivani i zaista se desilo da su nam ukinute sankcije, mi smo vraćeni u neke evropske institucije. Ali, mislim, da smo, otprilike, došli na nivo gde smo bili 1995. godine, kada smo potpisali Dejtonski sporazum. Sve ostalo, nekako dalje, nekakve razrade.
Ono što mene interesuje, a nije pomenuto u ekspozeu i hteo bih da pitam kandidata za mandatara, gde je granica kada prestaju ucene prema srpskom narodu? Ja to gledam ovako. Moram ovde da podsetim na to da niko ne pominje Rambuje. Malo ću to da obrazložim. Moram da kažem da je ova skupština, u ranijem sazivu, glasala u vezi Rambujea i kompletna, gde su bili poslanici svih političkih partija, rekla da neće prihvatiti taj Rambuje. Ja Rambuje hoću samo da uporedim sa nečim.
Tamo je naša delegacija potpisala prvi dogovor, a onda u Rambujeu sleće na brzinu Madlen Olbrajt i Džejms Rubin i onda se pojavljuju novi zakoni, odnosno brojni aneksi. Pitam se, da li je to prošlost za ovu Srbiju, da li tih vojnih aneksa više prema nama nema. Da podsetim, tada je traženo da trupe NATO pakta uđu na područje Jugoslavije, i da ne odgovaraju po našim propisima. To je bio kraj i tada je počelo bombardovanje.
Znači, to je pravi razlog zašto je počelo bombardovanje SR Jugoslavije i drugi razlog što se htelo da se uđe na Kosovo. U tom intervalu je bombardovana i Televizija. Juče smo čuli informaciju, da je neko nama javio da će biti bombardovana Televizija tog dana, u to i to vreme, u toliko i toliko sati. Nešto razmišljam, pa se pitam, što nam ne javiše za Aleksinac, što nam ne javiše za Grdeličku klisuru, za nišku pijacu i za sve muke koje su nas zadesile tada. Neka mi oproste oni koje nisam pomenuo, ali nekoliko hiljada žrtava je palo.
Zanima me, da li još tih zahteva ima prema nama, ima li zahteva prema Srbiji i srpstvu, hoće li ova vlada i ovaj parlament imati prilike da kažu, gde je granica trpljenja srpskog naroda i ostalih naroda na prostorima bivše Jugoslavije, a dobar deo od tih građana je na području SR Jugoslavije.
Pažljivo sam slušao i nigde nisam našao reč omladina. Ni reči o tome u ekspozeu. Nešto se pominjalo tamo kao školstvo, malo kroz sport, ali to smo razbili i o tome će drugi voditi računa. Ostaje jedino da mislim da će o omladini voditi računa neke vladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva. Bilo bi dobro da omladini, ako ne postoji mogućnost da se formira Ministarstvo, onda bar u Ministarstvu prosvete da bude određen poseban resor gde će se o mladima voditi računa. Mi omladinu nismo izvodili na ulicu i nećemo ih izvoditi na ulicu. Nećemo izvoditi ni osnovce, ni srednjoškolce. Njima je mesto u školi, da se obrazuju, da budu vredni domaćini.
Moram da kažem da se do sada još niko nije osvrnuo na reč - poljoprivreda. Dobili smo ministra, ali o tome u ekspozeu ni jedne reči. Ne znamo ko će misliti o seljacima, ko će rešavati njihova pitanja, da li će uopšte biti agrarnog budžeta u novom programu. Ali, dobili smo ministra.
Kandidat za mandatara je boravio kod nas u Šapcu, u ovoj zadnjoj predizbornoj kampanji. Odlaskom u "Zorku", prva konstatacija je bila da treba zatvoriti šabačka đubriva. Znamo mi, mogli smo to uraditi i pre osam godina, kad su uvedene sankcije. Imali smo puna politička opravdanja. Fabrika je osposobljena i može da radi. Onda su se neki naši lokalni tamo lideri odmah počeli da utrkuju u obrazloženjima kako treba zatvoriti tu fabriku, koja je temelj i oslonac, i stvorila je celu Holding kompaniju "Zorka". Tamo ima hiljadu radnika i zavisnih još jednu hiljadu. Znači, otprilike, dve hiljade radnika treba da ostane bez posla.
Najgora je stvar što ovi što su ušli na buldožerima sada u "Zorku", jedni pričaju da treba proizvoditi, drugi pričaju da treba uvoziti, a valjda ih je novi ministar odmah poslušao, pa uvozi 170.000 tona đubriva. Mene zanima kako će to doći do seljaka. To je pitanje za ministra, kad bude imao prilike da govori o toj temi.
Za kraj, moram da kažem još jednu malu moju impresiju u ovom periodu izlaganja. Onaj deo, gde se govori o ekspertskoj vladi. Ja nemam utisak, zaista, da će to biti ekspertska Vlada. Pre mi to liči na nešto drugo, a pošto ima sedam potpredsednika, ličiće mi na Vladu sedam sekretara SKOJ-a. Da ih ima 12, ja bih rekao 12 apostola. Hvala lepo.

 Hvala. Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić. Neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, narode Srbije, na početku, na ovom mom vatrenom krštenju, pošto sam prvi put poslanik, ne mogu da ne skrijem zadovoljstvo da mi je gospođa potpredsednik ili gospođica potpredsednik, dala reč i da zaista prvi put u životu, otkad se bavim nekom politikom ili operativom, mogu za ovom govornicom i u ovom prvom nastupu da izrazim to zadovoljstvo.
Dozvolite mi odmah na početku da vam se predstavim, pošto sam prvi put poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zovem se Ljubomir Mucić, po profesiji diplomirani ekonomista i poslanik sam Socijalističke partije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Rođen u Osečini, živim i radim u Valjevu, kandidat za poslanika ispred Ljiga i Mionice, a po funkciji koju trenutno obavljam, mesto direktor Direkcije za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga, pogođenog zemljotresom. Mogu da kažem da u ovom trenutku, pored još dva poslanika DOS-a, predstavljam Kolubarski okrug. Bio sam predsednik prve višestranačke opštinske vlade u Valjevu, koju sam uspešno vodio sedam godina i što su građani Valjeva potvrdili na svim izborima i samim izborom za narodnog poslanika u ovaj parlament.
Da se vratim na temu.

Molim vas za red.

Mislim da sam ja bio pristojan i kulturan i tako ću biti i u narednim zasedanjima.

S obzirom da se ja ne bavim ovom visokom politikom kojom se bave stranački lideri i stranke, mene više u ovom trenutku zanima Kolubarski okrug i uopšte narod Srbije. Dobro je što za ovom govornicom, stranački lideri su većinom u Vladi, a ostavili su nama, narodnim poslanicima, da ovde vodimo raspravu i ocenjujemo rad.

S obzirom na izuzetan značaj današnje sednice, na kojoj se bira nova Vlada Srbije, želim da ukažem na neke bitne činjenice i apostrofiram neka bitna pitanja kojih se mandatar nije dotakao, i postavim neka od bitnih pitanja za Srbiju, a posebno relevantna za Kolubarski kraj, koji je pretrpeo mnoge nedaće.

Moje prvo konkretno pitanje, uz kratko obrazloženje, da li će mandatar i nova Vlada poštovati izbornu volju građana na lokalnom nivou i da li će u opštinama, gde se to ne poštuje, omogućiti legalno izabranim odbornicima da izaberu ili zadrže svoja rukovodstva? Od šest opština Kolubarskog okruga, socijalisti su ostvarili većinu u tri opštine, DOS samo u Valjevu, a udružena opozicija, bez naziva DOS, u dve opštine. Izuzetni pritisci se vrše na odbornike SPS-a da podnesu ostavke, u Osečini, Lajkovcu, crvenom Lajkovcu, u cilju stvaranja nedovoljnog broja odbornika za većinsko odlučivanje. Takav teror nije demokratija za koju se vi zalažete kad su drugi u pitanju.

Poseban problem predstavlja opština Ub, u kojoj se odigrala batina ili toljaga, revolucija, o čemu se mnogo govorilo i pisalo u prethodna tri meseca. Da podsetim samo da je odnos 22 prema 18 u korist odbornika SPS-a i da je vlast formirana prinudnim putem, upadom građana, najmanje onih iz Uba, na konstitutivnu sednicu i zadržavanjem potrebnog broja odbornika SPS-a, kao talaca, da glasaju. U ovom trenutku u ovoj opštini postoje dva rukovodstva. Nasilno izabrano, koje sedi u opštini, drži pečat i administraciju i funkcioniše preko izvršnog odbora koji nelegalno i kršenjem statuta i zakona donosi odluke, pošto nema većinu odbornika za skupštinske odluke. Drugo, socijalisti imaju većinu i održavaju sednice, svoje rukovodstvo koje sedi u partiji, bez pečata i pratećih službi. Ovakvo dvovlašće nigde nije zabeleženo i insistiram da nova Vlada hitno na prvom zasedanju donese odluku, nakon konstituisanja, i ispoštuje izbornu volju građana opštine Ub, pošto ste predloženom odlukom ukinuli Ministarstvo za lokalnu samoupravu.

Sigurno je da ovaj problem treba rešiti pre donošenja novih zakonskih propisa. Pa, nećemo valjda formirati i dve policije, dve administracije, i ko će sve to plaćati?

Druga stvar o kojoj bih želeo nešto da kažem, a to je da je Kolubarski okrug, zahvaljujući DOS-u, oštećen za četiri poslanička mandata u odnosu na prethodni saziv. U ovom sazivu nas je trojica, a u prošlom je ovaj kraj, bivša izborna jedinica 12, imao sedam poslanika. Vaša izborna pobeda je valorizovana kroz dva poslanika. To je velika prevara birača ovog kraja, a ne bih želeo da to bude revanšizam prema "crvenom okrugu", kako su ga nazivali. Mislim da ćemo nas trojica sarađivati u interesu naroda našeg kraja.

Polazeći od napred navedenog, moje pitanje mandataru glasi - nećete valjda i vi imati isti odnos prema ovom kraju i da li će vaša vlada nastaviti sa započetim kapitalnim projektima u Kolubarskom okrugu? Pre svega, nastavak izgradnje pruge Valjevo-Loznica iliti "ratne pruge", kako su je nazivali, koja dobija ponovni značaj - otvaranje saradnje sa bivšim republikama na zapadu, odnosno, sa Republikom Srpskom, BiH i da ih dalje ne nabrajam.

Izgradnja Termoelektrane Kolubara B, pošto vidimo prisutne deficite u električnoj energiji, prethodnoj investiciji je direktno vezan nastavak izgradnje brane i akumulacije, koja uz potrebe termoelektrane treba da omogući i vodosnabdevanje građana ovog okruga, pa i šire. Na kraju, ne bih želeo, a ipak moram da vas podsetim, da se u našem kraju kaže, da važi ono pravilo narodno odakle si, vi gospodine Đinđiću znate, odakle si, odakle je i druga polovina. Sa tim da završim. Nije ovo nikakvo uspostavljanje veza, ali se tako u narodu kaže. Ja prenosim ono što narod kaže. Vi se ne ljutite, nadam se. Treći problem, koji moram da potenciram kao najvažniji i njega sam ostavio za kraj, jer ipak prvo zaboravimo ono što se na početku kaže, a to je problem u mom okrugu, nanete su nesreće prirodne, zemljotresi, poplave kao bombe NATO agresora. Moja kandidatura za poslanika je proistekla u cilju zalaganja za produžavanje doprinosa solidarnosti, za otklanjanje posledica zemljotresa koji je pogodio Kolubarski okrug, sa epicentrom u opštini Mionica, 13. septembra 1998. godine, sa nekoliko stotina potresa naknadnih, do današnjih dana. Moram istaći da je oštećeno 29.500 objekata i da je procenjena šteta krajem decembra 1998. godine iznosila oko 6,3 milijardi dinara, odnosno oko 900 miliona maraka. Oko 6.000 objekata je obeleženo za rušenje. Najveća sreća u ovoj nesreći je da nije bilo ljudskih žrtava. Narodna skupština, uz saglasnost svih političkih stranaka tadašnjeg saziva, usvojila je zakon i uvela doprinos solidarnosti za otklanjanje posledica katastrofalnog zemljotresa i razvoj Kolubarskog okruga.

U prethodne dve godine je urađeno do sada, dobijena su sredstva u iznosu od milijardu i 930 miliona dinara, a izgrađeno i privodi se kraju izgradnja i sanacija oko 1.900 stambenih objekata, od čega skoro polovina se odnosi na opštinu Mionica. Izgrađeno je oko 13.000 metara kvadratnih novog školskog prostora u 18 školskih objekata i izvršena je sanacija manje oštećenih. Sanirani su mnogi objekti javnih službi i da dalje ne nabrajam. Druga nedaća koja je zadesila Valjevski kraj, to je bombardovanje Krušika, koga su NATO bombe uništile i gde je programom Vlade Srbije obnova započela, ali posle 5. oktobra prošle godine je stala. Radnici očekuju odgovor na pitanje šta dalje, jer ovaj gigant je izgradio ovaj grad, on je bio okosnica njegovog privrednog razvoja. Na kraju, smatram da su ovo samo neka od bitnih pitanja, a za ostala, prilikom rasprave o novim zakonskim projektima. Mi uvek imamo dobre programe, a želim da na kraju našeg mandata, koliko će trajati zaista ne znam, da opet ne konstatujemo da je sve ostalo mrtvo slovo na papiru. Nemojte odmah potezati treći koverat u kome piše, grli prethodnika, jer to je odmah signal, piši nove koverte. Hvala.

Reč ima Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Sreten Mitrović. Ima prijavljenih još 20 govornika.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kandidati za Kabinet gospodina Đinđića, građani Srbije, cenjeni novinari, nema gospodina Lečića, hteo sam malo da ga branim. Gostujući u jednoj emisiji Televizije Srbija, gospodin Lečić je prenaglasio provincijalizaciju duha i na taj način se zamerio jednom broju građana Srbije, koji su to između ostalog shvatili kao uvredu. Gospodin Branislav Lečić je umetnik koji je ostavio svoj stvaralački i umetnički pečat u svom umetničkom trajanju. Ja spadam u one ljude koji ne dele ocene o njemu danas izrečene, na ovaj način i sa ovim intenzitetom. No, u toj emisiji u jednoj krajnjoj ležernoj atmosferi, sa čašom viskija u ruci, gospodin Lečić, budući ministar kulture, obraćao se srpskoj javnosti i moguće je da ga je to u izvesnom smislu diskvalifikovalo. Možemo mu progledati kroz prste, a radi se o glumcu. No, ipak, radi se i o budućem ministru. O ministru glumcu, naravno.
Nema ni gospodina Čedomira Jovanovića ovde, a pre dva dana reče - mirna revolucija. Nema gospodo mirna revolucija, ili je revolucija ili nije, to je isto kao kada bismo rekli hladna vatra. Tako nešto postoji samo u cirkusu, a to je iluzija. O onome o čemu danas ovde razgovaramo, želim da kažem nekoliko reči. Ovde je izrečeno nekoliko teških optužbi i kvalifikacija na račun mandatara i na račun ličnosti koje će ući u Kabinet nove Vlade. Ja ih neću ponavljati, neke od njih moramo analizirati. Ja ne poznajem gospodina Joksimovića, ali su izrečene teške kvalifikacije u pogledu njegovog stručnog integriteta. Pomalo mi to liči na jedan običaj koji važi u Takovsko-Rudničkom kraju, kada nekoga elegantno diskvalifikujete, pa kažete, dobar i pošten čovek, mada u selu gde je rođen ne važi za takvog.
Takođe sam, gospodine Đinđiću, hteo da upitam nekoliko stvari. Grupa 17 plus je takozvana nevladina organizacija, koja je u međuvremenu postala Savezna vlada. Dobro informisani ljudi znaju da nije gospodin Žižić predsednik te vlade. Znamo mi ko nju vodi. Pre nekoliko dana gospodin Predrag Marković, predsednik Upravnog odbora G17 plus izjavio je rečenicu koju politička i ukupna politička javnost Srbije nije dobro razumela - dajemo vam 60 dana. To misli Vama i Vašem kabinetu. Nas, kao narodne poslanike, zanima da li je DOS u partnerskom političkom odnosu sa Grupom 17 plus, da li je Grupa 17 plus političko utočište ili im je mecena, da li joj je ta grupa kontrolni organ, da li je neko u ime narodnog poverenja dao hipoteku na poslaničke mandate ovoj grupi kada predsednik te organizacije na taj način, sa velikom komocijom, pred srpskom, političkom i ukupnom javnošću može tako da govori. Mi hoćemo da ono što budete radili kritikujemo u ovoj skupštini.
Narodni poslanici su neprikosnoveni u onome što su im ovlašćenja. Mi ne sporimo nikom pravo da kritikuje vladu i dobro je da bude što više onih koji će je kritikovati, ali sporimo pravo gospodinu Predragu Markoviću da uzima tapiju na narodno poverenje i da Vladu Republike Srbije dovodi u tu poziciju, bez obzira što mi danas za tu vladu nećemo glasati.
Bilo bi dobro da, s tim u vezi, date vrlo precizan odgovor. Gospodine Batiću, pre nedelju dana potpredsednik SO Čačak i član Glavnog odbora Demohrišćanske stranke, gospodin Dušan Drinjaković, gostujući u emisiji TV Čačak sa gospodinom Velimirom Ilićem, na pitanje novinarke Jasminke Karanac: "Zašto gospodine Drinjakoviću niste narodni poslanik", rekao je (citiram): "Tamo je bilo svega, javna je tajna koliko je koštao jedan mandat".
Molim vas, dugujete objašnjenje. Gospodin Drinjaković nije neozbiljan čovek, bar ga ja tako ne doživljavam. Dugujete objašnjenje nama i dugujete objašnjenje ovoj narodnoj skupštini u vezi sa tom izjavom.
Po svojoj strukturi, političkoj strukturi, Koalicija DOS vlada na sledeći način ili će - suštinu te vlasti čini Demokratska stranka, armatura u toj vlasti jeste Građanski savez. S tim u vezi takođe želim da kažem nekoliko stvari.
Građanski savez Srbije je minorna politička organizacija, organizacija bez jasnog političkog programa i socijalne osnove, bez političke infrastrukture i biračkog tela. Čime je zaslužila tako visok rejting u koaliciji koja će danas dobiti vlast u Srbiji?
Da li se za takvu poziciju kvalifikovala relativizacijom NATO agresije na našu zemlju ili nekim drugim postupcima i činjenjem i nečinjenjem u toku proteklih nekoliko godina?
Mi naravno nećemo i nemamo pravo da se bavimo personalnim pitanjima u vladi koja će danas biti izabrana. To je Vaše pravo, gospodine Đinđiću, i poslaničke grupe koju kontrolišete. No, činićemo sve što budemo umeli i znali da sve što je u interesu građana Srbije za ovom govornicom iznosimo javno i da za ovom govornicom sučeljavamo argumente, i nadamo se da će u onim trenucima kada nivo argumentacije, bez obzira ko ih navodi, iz kog poslaničkog kluba, prevaziđe argumente koje sami imate, da ćete, kao što ste jedan dan pre, davati glas i za takve predloge i za takve inicijative.
Ukoliko do toga ne bude dolazilo imaćemo utisak da Vi ne želite vlast nego trijumfalizam. Iskreno se nadam da Vi ipak ne želite to.
Pre nekoliko dana na kući jednog uglednog Čačanina, 30 godina štampara, sa jednom skromnom štamparijom, od koje živi njegova porodica i nekoliko drugih porodica, osvanule su poruke velikim crnim slovima "Smrt ubicama - vi ste na spisku", sa velikim znacima Otpora, ukupno dvadesetak takvih poruka. Odmah da kažem da su vinovnici ovog izgreda uhvaćeni.
Da li ćete učiniti da se građani Srbije s tim u vezi osećaju sigurno? Fašizam je počeo tako što je 1939. godine Hitlerova omladina obeležavala jevrejske kuće, a nekoliko meseci ili godina kasnije su rušene, pljačkane i paljene.
Ima se utisak da je vlada po svojoj koncepciji i svojoj formi praktično vlada metropole, osim gospodina Pravdića koji je iz unutrašnjosti, i dvojice-trojice ljudi, sve ostalo su ljudi koji dugo žive i rade u Beogradu.
Da li je regionalna zastupljenost Srbije u ovoj vladi pravi interes i da li ste s tim u vezi imali bilo kakve konsultacije i bilo kakve dogovore?
Želim da verujem da će ova vlada raditi u interesu srpskog naroda. A ona će raditi u interesu srpskog naroda ako se jasno odredi prema ratnoj odšteti i ako se jasno odredi prema isporučivanju bilo kog građanina Srbije u Hag.
Mi nemamo pravo da bilo koga isporučimo da mu se sudi izvan matične zemlje. Gospodine Perišiću, hoćete li glasati da se general Ratko Mladić izruči Hagu? Gospodine Obradoviću, hoćete li Vi glasati da se general Ratko Mladić izruči Hagu? Ko će sutra stati pred sudski stroj ako se to bude dogodilo?
Zahvaljujem se na vašoj pažnji.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović.