Molim vas, gospodine predsedniče, ja sam ovde bio kad smo svi izglasali da govorimo danas bez ograničenja. Ne možete vi naknadno da tumačite nešto što se ne može tumačiti na vaš način. Nemojte da me upozoravate.

Gospodin Nikolić je prihvatio moje objašnjenje. Čak se o tome nismo ni izjašnjavali.

Ne znam ja šta je prihvatio gospodin Nikolić, ja Vama kažem kako to stoji u Poslovniku.

Gospodin Nikolić, koji je prigovorio o poslovničkom kršenju, je prihvatio moje objašnjenje. Time smo tu stvar raspravili.

Gospodine predsedniče, manje ćete vremena izgubiti ako mi dozvolite da ja završim logično svoje izlaganje, ono što sam zamislio da kažem, nego da se oko nekih stvari, koje nisu značajne, ovde preganjamo. Vi ste i sami svesni da niste u pravu. Jer, zašto bismo onda izglasavali neograničenu diskusiju. Dosadašnji tok sednice je pokazao da niko, bukvalno niko, nije imao nameru da opstruiše rad, da su svi izlazili i govorili isključivo o onome što je na dnevnom redu. Nema potrebe za unošenjem neke dodatne temperature, nervoze itd. Vodimo jednu normalnu debatu o ekspozeu mandatara i o njegovom predloženom sastavu kabineta. Ništa više.

Naravno, nije mi to ni namera. Samo, moja je dužnost da Vas opomenem. Izvolite, nastavite.

Da ja onda završim ovo svoje što sam mislio, gospodine predsedniče. Ja svakako imam pravo da se javim još dva puta, po Poslovniku. Imajte i to u vidu. (Smeh u sali.) Samo se vi smejte.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vi imate skupštinsku većinu koja je dovoljna za izbor Vlade. Ne postavlja se pitanje vašeg prava da izaberete vladu kakvu želite. Ali, nemojte da osporavate pravo opoziciji da tu vladu kritikuje. Jer, nas je narod ovde poslao isključivo da kritikujemo vlast, i ništa više. Jedina naša uloga ovde je da kritikujemo vlast. To je svrha našeg postojanja. Onaj ko ne kritikuje vlast, a glumi opoziciju, on nije opozicija u pravom smislu reči, ili onaj ko glasa za vlast, a iz opozicione je partije. To dvoje ne ide nikad zajedno.

Ono što je, na kraju, ovde veoma značajno, postoje mnogi pritisci stranaka iz DOS-a na sudove, na pravosudni sistem. Prvo, moramo odvojiti činjenicu da nam je sudstvo zaista u krajnje teškoj situaciji. Materijalno je teško, ima korupcije, ima i kriminala u sudovima itd. Dodatno je sada situacija otežana zato što i neke DOS-ovske stranke čine isto ono što su ranije neke levičarske stranke radile - pritišću sudove, insistiraju na presudama, instrumentalizuju sudstvo u političke svrhe. Imamo čitav niz primera. To je jedan, takođe, od naših prvih ispita. Videćemo, već za koji dan, kako ćete ga položiti.

Što se tiče ekonomske i socijalne situacije, ona se ne može popraviti bez jedne racionalne i štedljive državne uprave. Vi ne smete ispuštati ispod Vladine kontrole ključne infrastrukturne sisteme, ni Elektroprivredu, ni Naftnu industriju, ne smete za dugo vreme. Neko je od DOS-ovskih lidera pre dva - tri dana najavio - sada će se odmah formirati komisija za preispitivanje "Telekoma", "Mobtela", "Delta banke" itd. Čekajte, ljudi, vi u ovom sastavu Vlade imate ministre koji su učestvovali u tim ugovorima. Ja znam, kao potpredsednik Vlade, da smo imali velikih problema sa "Mobtelom". Potpuno nesređena dokumentacija, protivpravni ugovori itd. Šest meseci je trebalo Ministarstvu saobraćaja da sve to dovede u red. Ali smo dovodili u red, s namerom da se stvari dovedu u sklad sa zakonom, a ne da se uništi subjekt. Sad, treba li uništiti "Mobtel", "Telekom" i "Delta banku"? Možda imate razlog da uništite "Delta- banku". Što onda ne unište i "Cepter banku". "Cepter banka" je finansirala predizbornu kampanju DOS-a, i Filip Cepter, lično, a "Delta" možda nije. Nemojte da zaključimo da je to razlog što jednu banku ukidate, "Deltu" ukidate, a "Cepter" ne.

Nemam ja nikakvih razloga da branim "Delta banku", jednom sam se možda u životu i sreo sa tim Miškovićem, koji je na njenom čelu. Ona mene ne interesuje, niti nam je nekada nešto sponzorisala, niti pomogla, niti ništa. Želim jedan principijelan odnos. Jezik prava i pravde ne poznaje ličnu mržnju i netrpeljivost. Tamo gde se pokaže lična mržnja, netrpeljivost, osvetničko raspoloženje, prestaje pravo, prestaje pravda. Nemojte unapred izvikivati, treba toga i toga uhapsiti. Ako ima konkretnih dokaza za krivično delo, hapsite odmah, ali ne dozvolite da čelnici DOS-a izlaze u javnost, sa tvrdnjom toga i toga treba uhapsiti, pa ćemo onda videti zašto ćemo mu suditi. Gde je tu onda pravni poredak? Tako su samo komunisti 1944. i 1945. godine radili. Nemojte da se desi jednog uhapsite, pa ga onda posle mesec dva pustite u nedostatku dokaza. Onda ćete se maksimalno obrukati. Ja sam za to, da svako ko se ogrešio o zakon odgovara, ali svako na osnovu konkretnih dokaza, a ne zbog politike. Nikome se ne može suditi za ono što nije krivičnim zakonom propisano kao krivično delo. Dajte biće krivičnog dela, a ne nije vam se sviđala nečija politika. Za pogrešnu politiku postoji kazna, ali i to je kazna naroda na izborima, a ne kazna što ćete onoga čija vam je politika, po vašem mišljenju pogrešna, uhapsiti. To je besmisleno. Nemojte dozvoliti da upadnemo u još veće zlo od onoga kroz koje smo, nadam se, prošli u ovih nekoliko meseci ili kroz ono koje smo prolazili ranije, godinama, decenijama.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Posle njega, narodni poslanik Lazar Marjanski.

 Dame i gospodo narodni poslanici, osnovno pitanje koje se ovde postavlja je, da li će ova vlada biti uspešna i da li ona uopšte može biti uspešna? Na to pitanje treba dati odgovor, a može kroz analizu kakva je ova vlada, a verovatno svetski rekorder u broju stranaka koje je sačinjavaju i po broju potpredsednika koje ona ima. Ona po prirodi stvari i po logici ljudi ne može biti uspešna, jer će biti opterećena bavljenjem sobom i biće opterećena neprekidnim međusobnim sukobljavanjima i iznalaženju kompromisa i gubljenju vremena da dođe do nekih rešenja. Međutim, ova vlada, u stvari ova vlast je ovde od 6. oktobra. Do danas ona je više glumila opoziciju i činila sve da bude opozicija, predstavljala se kao opozicija, tako da smo u ovoj zemlji imali opoziciju na vlasti, a vlast u opoziciji. Nadam se da će ona sada, posle ovoga današnjeg dana preuzeti odgovornost na sebe, za sva svoja činjenja i nečinjenja u ovom i prethodnom periodu. Ono zbog čega bih bio neobično srećan, ako bi se desilo čudo, a da najzad u toj oblasti zdravstveni radnici i zdravstvo doživi jedan svoj preporod, da se desi da dostojanstvo se vrati zdravstvenim radnicima, materijalni status poboljša i poboljša lečenje.
To je nešto što je možda od vitalnog interesa za ovu državu. Međutim, mandatar u svom ekspozeu nije ni pomenuo zdravstvo. Kada smo kod zdravstva, tu se dešava vrlo interesantna situacija, da ono do sada, opterećeno silnim problemima, a već u startu biva opterećeno neslaganjem zdravstvenih radnika sa izborom ministra za zdravlje, gospodina doktora Joksimovića. Šta se to dogodilo da je doktorka Nada Kostić, koja je bila ministar u prelaznoj vladi, odjednom postala nepodobna da nastavi da bude ministar u sada ovoj, novoj vladi, koja će takođe verovatno biti prelazna? Šta se to desilo, šta je to njen greh da više ne može da radi posao koji je mogla da radi nekoliko meseci? Šta je to kvalitet gospodina doktora Joksimovića, jer je on isto tako bio prisutan u DSS-u, kada se birao ministar prelazne Vlade, ministar za zdravstvo.
Verovatno, odgovor na to pitanje dao je gospodin Zoran Šami, potpredsednik DSS-a, koji je pre nekoliko dana na konferenciji za štampu izjavio, verovali ili ne, sledeće, ne treba da zdravstveni radnici uopšte brinu o tome, uskoro ministar zdravlja više neće biti lekar. Da li će on biti pekar ili alvar ili saobraćajac, a da će takvi ljudi voditi zdravstvo, ko će onda voditi, ako neće voditi lekari. U stvari, tu je greh gospođe doktorke Nade Kostić, koja je izjavila i izjavljivala, vrlo korektno se zauzimala za interes zdravstvenih radnika, da će izvršiti depolitizaciju zdravstva, da će krenuti u ozbiljne reforme u zdravstvu. To je ono što se zamerila i rekla je da političari ne shvataju sve probleme zdravstva, da oni treba da se udalje od zdravstva i od rukovođenja zdravstvom. To je u stvari bio njen suštinski greh, da ona odjednom postaje apsolutno nepodobna.
Prema tome, problem politizacije se nastavlja u zdravstvu. Imali smo do sada julovsko partijsko zdravstvo, sada ćemo imati umesto julovskog zdravstva dosovsko, iz DSS-a, a zdravstvo je jedno, ali je suština i priča, ostaće potpuno ista. Ono što mandatar takođe nije rekao, a govorio je o programu DOS-a, što je pomalo neshvatljivo, da postoji jedan program od 18 programa, napravljen u nekom ekstratu, što je apsolutno nemoguće, da od tih 18 programa se ideološki, suštinski u mnogim tačkama potpuno razlikuju. Prema tome, ne možemo govoriti o nekom zajedničkom programu koji treba da bude ideologija 18 različitih stranaka. Upravo je izbegao to da priča, jer nije rekao ni V od Vojvodine, jednog dela Srbije, teritorijalno, i jednog dela Srbije u kojoj se u perspektivi očekuju vrlo ozbiljni problemi. A, da ne govorim o zajednici 7 opština, koju je gospodin Kasa pokrenuo i koja će uskoro doći na dnevni red i koja će biti realizovana, jer za nagradu što vrši destabilizaciju Srbije i što čak i teritorijalno svoju nacionalnu manjinu pokušava da izdvoji i da za njih obezbedi maksimalna i veća prava, nego što to garantuje pravo za nacionalne manjine, on se nagrađuje, pa postaje potpredsednik Vlade Srbije.
Uopšte nije bilo pomena o tome i nagoveštaja, da će se tražiti apsolutna autonomija Vojvodine i da će Skupština Vojvodine, sada većinski gledano od DOS-a, ali i od autonomaških stranaka i od separatističkih stranaka iz Vojvodine, na tome insistirati. Iako je bitno, da se odgovori upravo na ta ključna pitanja, koja čine i koja obezbeđuju stabilnost Srbije. Ako na ta pitanja nemamo odgovore i ako nas u budućnosti čeka potpuna destabilizacija, onda ova vlada više neće vladati kompletnom Srbijom, nego samo nekim užim ili užasnim njenim delom. Na kraju, kada su personalna rešenja u pitanju, gospodin Đinđić je verovatno zaboravio ili nije čuo ili pročitao izjavu gospodina Nenada Čanka, jednog od vodećih ljudi u DOS-u, koji se predstavio kao vrlo talentovan za finansije. Možda je on stvarno mogao zauzeti mesto ministra finansija, pošto je dao jedan predlog, a to su prenele sve novine, kako da izvuče Srbiju iz ekonomske krize. Gospodin Čanak je izjavio da treba samo naštampati novčanicu od 70 dinara, sa likom i delom Barta Simpsona i to prodavati po Americi, pa će se tako Srbija vrlo jednostavno izvući iz ekonomske krize. Čak i takvi predlozi od čelnika DOS-a su dolazili u poslednje vreme, u sklopu svih demokratskih promena, koje su najavljene i koje su činjene sve ovo vreme. Ono što sam možda zaboravio da kažem, kada je u pitanju ministar za zdravlje gospodin Joksimović, je to da je njemu posle svih teškoća koje će imati još na leđa natovarena i ekologija. Ili, bivše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako sada u sklopu svih demokratskih promena i tu promeniše ime, pa nije životne sredine, nego je životna okolina. Verovatno, po uzoru na Hrvate, koji to zovu okoliš. Vidite, zašto mi uvek, kada jedni idu na jednu stranu, mi idemo na drugu stranu. Mi već 10 godina imamo to ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Svi na jednu stranu, a mi obavezno na drugu. Kada svi oni pređu na našu stranu, koja je dobra, mi, verovatno ne želeći da budemo ni sa kim, prelazimo na neku drugu stranu. Pogotovu što to danas u svetu postaje način življenja i što je kao nešto u trendu, i ne samo to, nego predstavlja i pravi i human odnos kako se jedna država i jedan narod odnosi prema svojoj životnoj sredini, pre svega u funkciji budućih pokolenja i novih naraštaja.
Mandatar je nagovestio da će za šest meseci biti formirano novo ministarstvo o resursima i ekologiji. To je stvarno u redu, to je dobro i to treba odmah da uradimo. Nema nikakve logike da se tu čeka. Toliko meseci je prošlo, ove vlasti, da je mogla da napravi taj program, pogotovu što je sve pripremljeno i svega nekoliko dana je potrebno da se jedno takvo ministarstvo i organizuje. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Lazar Marjanski.