Za poslanike koji nisu pročitali poslovnik, šef poslaničke grupe ima pravo da govori tri puta po 10 minuta. Izlaganje je malo duže, pa je bolje da uradim ovako, da iskoristim to svoje pravo.
Znači, istakao sam da po prirodi stvari mandatar iz čisto političkih razloga je izbegao tri bitne strateške oblasti. To je surova stvarnost od 5. oktobra 2000. godine, zatim pod dva, izbegavanje svih onih kvalitetnih rešenja i vrednih dobara kojima ova zemlja raspolaže i koje je u suštini ranija vlada i ranije vlade Republike Srbije iznedrila svojim rešenjima i svojim radom, i pod tri, izbegao je da se odredi prema vrlo bitnom pitanju za ovaj narod i u prošlosti i u budućnosti.
Prvo i osnovno je, i zato i pitam gospodina mandatara, da nam ovde svima odgovori svoje mišljenje o odnosu međunarodne zajednice prema nama, i posledice odnosa te međunarodne zajednice prema nama, da nam odgovori o Markalama kao razlogu za uvođenje sankcija i razaranja ove zemlje.
Naravno da je on govorio o siromaštvu i o vrlo teškom položaju države, ali ovoj državi je vrlo teško upravo zbog toga što je ova država maltretirana embargom osam godina. Ne samo da se nije mogla uvesti nafta, nego i mnogi repromaterijali, niti izvoziti, ili izvoziti uz velike dažbine Makedoncima, Bugarima, i ti koji su to radili bili su heroji, a ova zemlja je imala mnogo toga, mnogo od dobara koje su oni želeli da mi nemamo.
Pod dva, kakav je odnos međunarodne zajednice kada ne možemo ovih dana spomenuti dolazak Karle Del Ponte, argumentaciju za podizanje optužnice protiv političkog i vojnog rukovodstva ove zemlje i to 24. maja, šezdesetog dana bestijalne agresije, ilegalnog rata nad ovim narodom ovde. Određenje budućeg predsednika Vlade Republike Srbije prema iskonstruisanim optužnicama mora ovde da bude rečeno. Gde su sada ti satelitski snimci masovnih grobnica po Kosovu i Metohiji? Kejfor vitla po Kosovu i Metohiji godinu i po dana i pri tome ne sprečava da se i dalje ubijaju i isteruju Srbi, i ostalo nealbansko stanovništvo. Da li je pronašao te grobnice? Nigde ih nema.
Gde je gospodin Vilijam Voker za selo Račak? Konačno su posle dve godine progovorili finski patolozi. Valjda ih je savest toliko grizla, priznali su da nije bilo masakra u Račku. Podsećam sve vas, koji ste zaboravili, da su upravo to bila dva bitna razloga za bombardovanje ove zemlje i podizanje optužnice protiv političkog i vojnog rukovodstva, koji su vodili odbranu ove zemlje.
S tim u vezi odnos prema Haškom tribunalu mora biti jasno rečen. Ali, i odnos prema međunarodnom, onom pravom sudu pravde u Hagu, gde je ova zemlja podigla optužnicu za ratnu odštetu. U poslednje vreme, od 5. oktobra ne možete pročitati u slobodnim, nekontrolisanim, nezavisnim ali suštinski vrlo partijskim, mnogo gorim od režimskih, medija ni jednu informaciju šta se događa sa tužbom ove zemlje za ratnu odštetu. To je pogotovo važno danas kada saznajemo da će genetski imati problema naše potomstvo na ovim prostorima jer su 30 tona atomskog otpada, ne uranijuma, nego atomskog otpada izručili na teritoriju ove zemlje.
Sigurno da je važno opredeljenje s tim u vezi i ove vlade prema eventualnoj izgradnji atomske centrale na ovim prostorima. Ako već o tome govorim, da odmah odgovorim kada su u pitanju vode, Prostornim planom Republike Srbije apsolutno su sagledani svi vodni potencijali, i podzemnih i površinskih voda, i hvala bogu imamo ih sasvim dovoljno. Nisu baš ravnomerno raspoređeni, mora se koristiti malo više cevki, ali ih imamo, da ih izvozimo koliko hoćemo.
Što se tiče onoga što se događalo tokom NATO agresije i eventualnog dolaska gospodina Solane nameće se pitanje kandidatu za ministra pravde - šta je sa procesom koji je vođen u našoj zemlji protiv onih koji su ovu zemlju uništavali? Glavni pretres je završen. Gde je presuda? Ko je zaustavio donošenje presude protiv Solane i Medlin Olbrajt, stara američka administracija koja je na nesreću sasvim drugačije razmišljala od ove nove američke administracije i koja je vodila u stvari lični rat protiv ovog naroda i ove zemlje.
Šta je sa presudom? Sme li Solana da dođe u ovu zemlju ili ne sme?
Obim prava lokalne samouprave, gospodo, nije ni malo naivna stvar. Regionalizacija Srbije jeste predviđena, makro regionalizacija po Prostornom planu Republike Srbije. Ona je predviđena u strateškom smislu, da se planira racionalna infrastruktura, da se racionalno planira zdravstvo i školstvo, da se ne gradi stotine istih srednjih škola, stotine istih fabrika. Ali, nije predviđeno spuštanje na lokalni nivo, gospodo, ni policije, ni stavljanje u nadležnost opštine procesa obrazovanja i zdravstvene zaštite, jer će time ispasti da bogata opština, koja je mogla doći do malo više sredstava, zadrži sve za sebe.
Napravićete 180 republika u jednoj republici ako se ostvare one prognoze koje su pojedini kandidati za članove vlade davali za novine ovih dana. Prema tome, lokalna samouprava jeste jednim delom bila razvlašćena, a u tome je bilo motiva pre svega zbog Kosova i Metohije i stanja šiptarskog secesionizma dole. Treba vratiti određene nadležnosti, jer oni mnogo bolje vide nego što se vidi sa jednog mesta u Republici, ali ne treba napraviti 180 država.
Kada sam već kod Kosova i Metohije, ključno pitanje je - opredeljenje kandidata za predsednika vlade i same vlade prema događajima iz 1998. i 1999. godine. Da li je to bio genocid nad Šiptarima ili je to bila borba za očuvanje svoje države, borba za zaštitu građana države koji su bili ugroženi od Agima Čekua i svih ostalih, koji su preseljeni odlukama tajnih službi da naprave cirkus posle Kritskog susreta.
Konačno, šta je sa Vojvodinom, šta je sa Sandžakom? Šta je sa Srbijom kao celinom? Ne možemo reći - pregovori Srbije i Crne Gore. Moramo reći - u okviru federacije razgovori o pravima i nadležnostima republika i federacije. Ne možemo reći - pregovori Srbije i Kosova i Metohije. To je samo razgovor u okviru jedne republike o delu njene teritorije.

Hvala lepo.
Prvi prijavljeni poslanik je gospodin Marko Ćulibrk.

Poštovana gospodo poslanici, mandatar je u svom izlaganju rekao da je danas 6. oktobar. Da bi analizirali stvari koje je predložio danas je ipak 25. januar i mi moramo da se osvrnemo na stvari koje su se dešavale od 5. oktobra do danas.
On je rekao da je počela demontaža vlasti bivšeg režima. Na žalost, za ova tri meseca dosovske vlasti počelo je i demontovanje naše države. Od 5. oktobra u predizbornoj kampanji vi ste govorili da je situacija u Crnoj Gori zbog režima u Srbiji i zbog Ustava iz 1992. godine takva.
Međutim, od 5. oktobra taj režim nije više na vlasti u Srbiji, a situacija je još gora. Jednostavno, separatizam Mila Đukanovića je dobio krila. Vi ste govorili da su Ustav iz 1992. godine donele dve tadašnje vladajuće partije. Šta imamo sada? Imamo kršenje Saveznog ustava. Ne poštuje se teritorijalna pripadnost. I, imamo razgovore o platformi o uređenju Crne Gore, ne između vladajućih partija i Savezne skupštine, nego između tri čoveka. To je gospodin mandatar Đinđić, gospodin predsednik Koštunica i gospodin Đukanović.
Molio bih mandatara da se opredeli prema tom pitanju Crne Gore u svojoj odluci.
Takođe, imamo pitanje autonomije Vojvodine. Vi ste u predizbornom obećanju potpisali, tj. 16 stranaka, dogovor o autonomiji. Na žalost, tamo su po usvojenim dokumentima, u pokrajinskoj skupštini, već prevaziđene autonomije i sada se radi o republici. Više nema autonomaša, to su sada republikanci.
Molim gospodina mandatara da se opredeli i prema tom pitanju, da mi kao parlament vidimo da li je taj dogovor potpisan, i da li će to biti dokument ove vlade, i molim da upozna nas narodne poslanike sa tim dokumentom.
Slično je pitanje, što se tiče demontaže države, i sa jugom Srbije, sa Raškom oblasti, i sa Kosovom i Metohijom. Takođe bih ga molio da se opredeli i oko tih stvari.
Ovde je rečeno da će se doneti i desetak novih zakona. Ako se zakoni budu usvajali i predlagali na način kako je to urađeno sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, bolje je da se ne predlažu. Predlaganje zakona je vrlo teška stvar i odgovorna. Jednostavno, mora da se poznaje materija o kojoj se govori.
Na žalost, kod nas u Srbiji ne smatra se uspešnim ministrom ako nije predložio bar jedan zakon. Dobro bi bilo da pre nego što počnete da pišete zakone da se nešto i pročita o tim zakonima. Pošto u ovoj skupštini ima mnogo pravnika i advokata, mi znamo da u zapadnim zemljama ima zakona koji su stariji od sto godina, koji su preživeli mnoge sisteme.
Što se tiče ekonomskih poteza, od 5. oktobra je uvedeno mnogo ekonomskih poteza koji nisu dobro promišljeni. O čemu se radi? Jednostavno, želi se po svaku cenu da se sruši i zameni nešto staro, a da se ne pravi nešto novo i da se nema vizija toga novog. U ovoj fazi ne smemo nekritički da kopiramo zapadni sistem po svaku cenu i u svim oblastima, jer će to da nam se lupi o glavu.
Evo vam primera. To je pitanje struje. O tome je bilo malo govora.
Šta je činjenica - činjenica je da u oktobru, novembru i decembru i po 15-16 časova nije bilo struje. Šta je bilo opravdanje - opravdanje je bilo da SPS sabotira, da SPS nekim tajnim kanalima izvozi struju, da nisu remontovana postrojenja, da su izraubovana.
Sada struje ima. Da li su za tako kratko vreme ta postrojenja popravljena ili je možda stvar u nečemu drugom? Gospodo, na ključnim mestima su smenjeni veoma stručni ljudi, ljudi koji su znali da upravljaju krizom. Znači, kada proizvodnja padne na neki minimum, ne uvode se odmah havarijska uključenja, nego jednostavno, rukovodi se tom situacijom tada.
Slična je situacija, i ja bih molio mandatara da se opredeli, da li će se utvrđivati odgovornost zašto nije bilo struje u Srbiji u ovom periodu i šta će se raditi da struje bude u sledećem periodu, pogotovu što sada iz naše partije imamo najave da se vode bitke za birokratska mesta u TE Obrenovac, da se ne rade dobro stvari, što imate najavu da će u Lazarevcu biti najavljen štrajk, zato što nisu ispunjena neka obećanja. .. (ne razumeju se reči) da to radi neko drugi, to je sada vaša odgovornost.
Slična je situacija sa smenama u fabrikama i u drugim organizacijama. Vi ste vratili ponovo političku podobnost u obavljanju vrlo stručnih funkcija. Nama se to desilo 70-tih godina, kada je plejada vrlo uspešnih direktora, koji su napravili naše sisteme, proglašena za tehno-menadžere, za tehnokrate, i smenjeni, i postavljeni partijski aparatčici, što se i sada, nažalost, dešava.
Pošto imamo dogovor i imperativ da će se sve te situacije, kada su ljudi smenjeni na nezakoniti način, ponovo proveriti, pa bih molio ovaj aparat da se opredeli za to da li će se taj dogovor poštovati i da li će se već jedanput prestati sa kriznim štabovima, koji svima nama nanose veliku štetu.
Mislim da o ovim stvarima moramo da govorimo bez jakih reči, bez vrelih emocija i hladnih glava. Po pitanjima uređenja naše države moramo da sagledamo stvari sa mnogo uglova. Jednostavno, moramo da sagledamo stvari iz istorijske perspektive i iz istorijske prošlosti, ne samo 10 i 50 godina. Naši koreni sežu mnogo dublje i neki naši problemi se ponavljaju i dan-danas.
Treba da sagledamo te probleme i sa stanovišta istorijske budućnosti, uvažavajući najšire strategijske interese našeg naroda. Takođe, rekao bih par stvari i predložio mandataru oko ekonomskih pitanja, pošto dolazim iz Pirota. Pre svega, podržavam stav da se unutrašnja dugovanja moraju reprogramirati, da se ne ide sa šok terapijom na privredne organizacije i na narod, zato što smo izašli iz perioda sankcija. Kao što vi tražite 100 dana, treba dati privredi bar 200-300 dana, pa će se, kada vi donesete mere ekonomske politike, u tome naći i predložiti način konsolidovanja svojih privrednih sistema.
Jednostavno, mi smo izašli iz međunarodne blokade, ali ćemo ući u jednu unutrašnju blokadu, koja će nam otežati nastup na inostranom tržištu. Takođe bih predložio da se nastavi sa vraćanjem dugova državi putem obveznica za dečiji dodatak. To je važilo 31.12. Država je vratila sigurno negde oko četiri milijarde dinara. Predložio bih da se nastavi da se vraćaju porezi i doprinosi, kao i određeni deo javnih prihoda na taj način, jer to je umnogome doprinelo da se na lakši način to učini, jednostavno, da bi privreda počela na taj način da se razdužuje.
Takođe bih predložio da se založite kod Savezne vlade da se uvede stimulacija za izvoz. Naša jedina šansa je da proizvodimo u našoj zemlji, u našoj privredi, da dobijemo sanaciju i pomoć, i da to izvozimo. U ovoj situaciji kada je dinar stabilan jedino prema nemačkoj marki i iznosi 30 dinara, a nestabilan je prema cenama, prema kamatama i svemu drugome, mi izvoznici smo u nepovoljnom položaju. Zato bih predložio da se uvede stimulacija, a u prilog tome ide i to što je izvoz ove godine bio milijardu i sedamsto dolara, a uvoz četiri milijarde i dvesta. Znači, sada su opet uvoznički lobiji u mnogo boljoj situaciji, nego izvoznici, a mi smo se opredelili da ćemo razviti privredno tržište.
Takođe bih predložio da se predloži guverneru Narodne banke da se smanji eskontna stopa, koja je sada 2% mesečno i tera poslovne banke na visoke kamate, da se ona smanji i da bude 0,5 do 0,8% mesečno.
Što se tiče privatizacije, denacionalizacija koju predlažete će otvoriti neka nova pitanja u koja će privreda da uđe i siguran sam da će to raspetljavanje odnosa da potraje tri-četiri godine. Predložio bih da ostane ovaj zakon koji je sada na snazi, da se samo oroči da to bude šest meseci ili devet meseci, a posle toga ono što nije privatizovano da pređe u državnu svojinu. Jer, nemojte da terate firme koje su bile samostalni subjekti da se vraćaju državi, jer država je veoma loš ekonomski domaćin i ući ćemo u neke odnose iz kojih nećemo moći da izađemo, a i bilo bi pravilno da oni koji su gradili te fabrike, koji su o njima odlučivali, da dobiju ipak najveći deo, pa neka rade sa tim šta hoće.
O ovim ekonomskim pitanjima je potrebno, pored Vlade, da se napravi jedan konsenzus, ako stvarno želimo da to uspe, znači, pored Vlade, da Privrednu komoru i Sindikat uključimo u sve ove razgovore, da bi stvarno imali volju svi da napravimo nešto što je dobro.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se ukratko osvrnuti na ugroženost ustavnog i pravnog poretka u našoj državi i saradnju DOS-ove vlasti sa Haškim tribunalom.
Naša zemlja nema nikakve obaveze da sarađuje sa Haškim tribunalom. DOS-ova vlast i njeni lideri iz političkih stranaka u poslednje vreme nadmeću se - ko će pre dati kakvu izjavu i prihvatiti saradnju sa Haškim tribunalom. Naime, Ustav SRJ, u članu 66. zabranjuje izručenje državljana Jugoslavije stranoj državi ili stranoj organizaciji.
Neki političari i vrsni pravnici, čak i profesori fakulteta, kažu - moguće je izručiti, jer se ne radi o stranoj državi. Radi se o stranoj državi, i to svakoj državi koja je potpisala i glasala u Savetu bezbednosti za donošenje Rezolucije i odluke o osnivanju Haškog tribunala.
Svaka država koja je potpisala i glasala za taj dokument je upravo država koja je sa jedne strane potpisala takav ugovor. Međutim, SRJ i Srbija nemaju ama baš nikakve obaveze. Ako ima kakvih obaveza, ja bih molio mandatara i političare koji to tvrde, neka pokažu osnov iz Ustava i neka pokažu "Službeni list" i odluku da je to ratifikovala SRJ. Nije, dakle, molim vas imate Ustav Srbije, imate Ustav Jugoslavije. Ako želite da ga kršite, to možete da učinite, ali vi ćete u tom slučaju prekršiti i Ustav Srbije i Ustav SRJ, a ujedno i Zakon o krivičnom postupku.
Skoro svi kandidati i članovi Vlade, budući, Vlade Republike Srbije, davali su brojne izjave o tim okolnostima i složili su se da treba sarađivati. Jedni jednom kažu - treba sarađivati, a drugi kažu - ne treba sarađivati. Ali, u poslednje vreme nisu mogli da usaglase stavove i sada se očekuje da će biti lova na srpske glave.
Apsolutno je to zabranjeno i Ustavom i Zakonom o krivičnom postupku.
Šta nas čeka ako aktuelna DOS-ovska vlast bude prihvatila saradnju sa Haškim tribunalom? Evo šta oni traže od Savezne Republike Jugoslavije: neograničenu slobodu i izlaska, bez zadržavanja ili ometanja njenog osoblja, imovine, robe, opreme i transportnih sredstava. Drugo, neograničenu slobodu kretanja po celoj zemlji osoblja, imovine, opreme i transportnih sredstava. Pristup celokupnom dokumentacionom materijalu od značaja za efikasan rad Biroa za rad i za vezu. Pravo direktnog kontakta sa centralnim i lokalnim vlastima, vladinim agencijama, uključujući oružane snage, međuvladine i nevladine organizacije, privatne institucije i pojedince. Pravo da se ispituju žrtve i svedoci, sakupljaju dokazi i sve korisne informacije, te da se vrše istrage na licu mesta. Pravo pristupa svim zatvorima, centrima za pritvor i istražnim mestima u koordinaciji sa Ministarstvom pravde SR Jugoslavije. Pravo pravljenja aranžmana sopstvenim sredstvima za prevoz svojih sakupljenih podataka i svih informacija. Izuzeće od svakog direktnog oporezivanja i uvozno - izvoznih dažbina, racionalnih taksi i naplata. Pravo isticanja zastave u svim gradovima i vozilima u SR Jugoslaviji.
Još su tu brojni zahtevi, koje upravo Haški tribunal traži, da bi mogao da vršlja po SR Jugoslaviji.
Pošto je tu kandidat za budućeg ministra pravde, trebalo bi da postavi Karli del Ponte, koja je došla u posetu, sledeća pitanja:
- Da li bi gospođa Karla del Ponte kao Švajcarkinja sudila njenim državljanima po onim istim pravilima postupka po kojima Haški tribunal sudi Srbima?
- Da li Švajcarski sud sam sebi propisuje pravila postupka i menja ih kad mu se god to ćefne? Od 1994. godine do sada doneli su oko 12 izmena i dopuna postupka i to sami sebi propisuju. Koji to sud u svetu danas propisuje sam sebi kako treba da sudi?
- Dalje, da li je u Švajcarskoj sastavni i integralni deo suda tužilac? Da li švajcarski tužilac podiže tajne optužnice?
- Da li je u Švajcarskoj dozvoljeno tajno svedočenje protiv nekoga i da li optuženi u Švajcarskoj ima pravo da vidi tog svedoka, koji ga tereti za najteže zločine?
- Da li policija u Švajcarskoj može da opkoli nečiju kuću, kao što je to bio slučaj sa Simom Drljačom i da ga ubije?
Neki naši političari i profesori Pravnog fakulteta tumače pravo naopako, suprotno odredbama Ustava i Zakona o krivičnom postupku. Ja skrećem pažnju onima, koji misle da je to moguće, da će se suočiti ozbiljno sa kršenjem odredaba i normi, koje su još uvek na snazi u našoj državi.
Srbi, čija imena kod većine Srba izazivaju poštovanje, kao što su Ratko Mladić, Karadžić i drugi, njihovo hapšenje i sprovođenje u Hag sigurno bi rastužili veliki deo našeg naroda. Zbog toga se ovi srpski vitezovi i drugi, koji su branili našu zemlju od neprijatelja, ne smeju isporučiti jednoj ispolitizovanoj instituciji kao što je to Haški tribunal. Šta bi se dogodilo da, ne daj bože, daleko bilo, Karla del Ponte podigne optužnicu protiv generala Perišića (Šešelj, sa mesta: Što protiv njega?) On je bio general JNA. Šta bi bilo da se podnese tajna optužnica protiv njega? Naravno, ne daj bože, nema pravnog osnova, on je branio svoj narod i branio svoju zemlju.
Kao što sam rekao, Haški tribunal nisu osnovale Ujedinjene nacije, već ga je osnovao Savet bezbednosti. Srpska radikalna stranka ne priznaje Haški tribunal, jer ga ne priznaje ni Amerika. Jedino Amerika 1988. godine u Rimu nije potpisala Međunarodni ugovor o pravom međunarodnom krivičnom sudu. To je sada učinio Klinton pred njegov odlazak sa političke scene i to iz formalnih razloga.
Međutim, kako se ne može suditi ratnim zločincima, koji su počinili ogromne ratne zločine i genocid nad srpskim narodom u SR Jugoslaviji, a posebno u Srbiji i na Kosovu, ne možemo prihvatiti da se sudi ni jednom građaninu Republike Srbije.
Naš krivični zakon propisuje krivična dela - genocid i ratni zločin. Što bi mi sada bili kavaljeri da prepustimo naše građane i Srbe da idu u Hag, da ih tamo muče i ubijaju naši krvni neprijatelji? Ko to ima pravo da uradi? Po važećem Ustavu i zakonu to nema apsolutno niko.
Ova saradnja sa Haškim tribunalom, koja se odvija i na republičkom nivou, je protivzakonita. Jedino SR Jugoslavija, odnosno savezni organi mogu da sa stranim organizacijama i državama neposredno, bar u ovoj oblasti, imaju kompetencije i da o tome razgovaraju. Ali, ne da prihvate saradnju, koja bi išla na štetu srpskog naroda i na štetu SR Jugoslavije i na štetu Srbije.
Slučaj Brovina ističem posebno kao jedan loš primer. Ona je osuđena kao ministar zdralja u Vladi Bukošija, u terorističkoj ilegalnoj vladi i osuđena je na 12 godina zatvora. Kao tadašnji savezni ministar pravde odbio sam da bude pomilovana i oslobođena svake krivične odgovornosti, što je od mene tražio predsednik SR Jugoslavije gospodin Koštunica. Mimo svega toga, na spektakularan način ona je izašla iz zatvora u mercedesu Ministarstva i saveznih organa i ispraćena uz televizijske kamere kao narodni heroj. Ja postavljam pitanje Saveznoj vladi, a i čelnicima iz republičkih organa: šta to bi kod njih, ko njima zabrani i zašto ne spomenuše ijednoga Srbina, zašto ne spomenuše 1.200 žrtava, koje su otete, devojčica od 12 i 15 godina, koje Šiptari siluju po logorima i javnim kućama? Gde su ti Srbi? Da li su po logorima u severnoj Albaniji? Zašto ni jedan političar ne spomenu tog Srbina? Zašto se ispod 12 godina nalaze građani Srbije u zatvorima po tom osnovu, kada je oslobođena Brovina? Po kom to osnovu? Nije jasno.
Kada je u pitanju nezavisno pravosuđe, mnogi političari i čelnici DOS-a prete sudovima i tužiocima da će odmah da ih u paketu smenjuju. Molim vas, gde mogu državni činovnici, kao što su činovnici ministri da prete unapred da će počistiti tužioce, posmenjivati sudije, da će se ljudi naći na ulici? Nije to moguće i to ne možete uraditi. Možete samo onog ko je počinio krivična dela i kršio u svojstvu sudije i tužioca zakon. Njima možete suditi, drugima ne.
Što se tiče policije, nije mi jasno privremeni ministar policije. Čemu to? Da li 18 DOS-ovskih stranaka treba po tri meseca da menja ministra unutrašnjih poslova? To je nemoguće, to će biti šteta po državu, po policiju. Ako se bude tako nastavilo, plašim se da neki od ministara, koji bude došao po redu, da će da ofarba miliciju, da će im staviti minđuše, samo da bi izvršili to kao promenu zbog toga što ste tražili promene i zbog toga što je u pitanju demokratija.
Mandatar je pre neki dan rekao u razgovoru sa Filipom Vujanovićem: šta tebi, gospodine Vujanoviću, vredi da ideš na Zapad u te međunarodne institucije, da se nađeš u društvu sa praznim tanjirom? Znači i vi ste, gospodine Đinđiću, bezbroj puta pocepali opanke, idući na Zapad, saginjući se, kičmu ste iskrivili. Zbog toga vi ne možete sada pričati o šest i po milijardi dolara, koje ste obećali ovoj državi. Apsolutno to je nemoguće.
Kada je u pitanju pravna država, samo da skrenem pažnju. Pre neki dan bio sam iznenađen kada je na televiziji onaj Maki iz Valjeva rekao - ja sam spremio mojih 70 ljudi i naoružao sam ih, ušao u Skupštinu, zapalio Skupštinu, zapalio Televiziju. Zatim, kaže, ušao u jednu stanicu policije, a jednu drugu, ne mogu da vam kažem. Postavlja se pitanje, šta je sa hiljadama i hiljadama opljačkanog oružja toga dana i hiljadama i hiljadama metaka i borbene opreme. Sada, vidim, savezni ministar policije juri Margit Savović zbog toga što nije vratila jedan pištolj. Ko ugrožava bezbednost ove zemlje? Da li Margit Savović zbog toga što nije na vreme vratila jedan zadužen pištolj, gde se zna kod koga je. Na kraju, taj pištolj njoj i ne treba, ona može da se brani i iz prangije i kako god hoće.

Molim narodne poslanike da budu korektni u svojim izlaganjima. Zaista, ne možemo dopustiti ovakvo prekoračenje vremena predviđeno Poslovnikom. Budite ljubazni.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Gospodine predsedniče, dva puta ste povredili Poslovnik o radu Narodne skupštine. Najpre, jutros ste, a ja sam čitao stenogram i uverio se da sam u pravu, pozvali nas da ne ograničavamo vreme diskusije. Predložili ste da ne ograničavamo vreme diskusije i mi smo to prihvatili.
Dakle, iako član 92. kaže: "Da je vreme za diskusiju ograničeno 10 minuta", postoji odrednica, "ukoliko to Narodna skupština drugačije ne odluči na početku rasprave".
Mi smo jutros odlučili da ne ograničavamo vreme diskusije. Začudilo me kada ste opomenuli mandatara i rekli - vreme. Ja sam mislio da su to recidivi vašeg sukoba iz vremena kada su oni bili žuto preduzeće, a vi šljivari. I zaista smo ovde diskutovali sa predstavnicima DOS-a - šta mu bi da opominje mandatara, a nama poslanicima nije ograničeno vreme za diskusiju?
Druga povreda Poslovnika, po meni još drastičnija, je ta što uporno odbijate da date reč šefu poslaničke grupe Srpske radikalne stranke dr Vojislavu Šešelju. Poznato vam je da je red izlaganja za ovom govornicom: predlagač, predstavnik odbora, poslanik koji je izdvojio mišljenje na sednici odbora i predstavnici poslaničkih grupa. Ovde nema mišljenja odbora, nema poslanika koji su izdvojili mišljenje. Očigledno je da treba da se da reč preko reda šefovima poslaničkih grupa i još dva puta preko reda kada se budu javili u toku rasprave. Vi uporno mašete rukom i pokazujete na Aleksandra Vučića. Ne možete vi da prepoznate Aleksandra Vučića kao predstavnika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u ovoj skupštini zato što o tome niste pismeno obavešteni na početku ove sednice. Član 42. Poslovnika kaže: "Poslanička grupa ima predsednika, a ukoliko želi da je zastupa, o tome je dužna pismeno da obavesti predsednika Skupštine". Molim vas da ispravite svoje greške.

Što se tiče prve primedbe, mi smo odlučili da nećemo ograničavati vreme diskusije na samom početku, jer je potpuno jasno, prvim stavom člana 92. da se odluka odnosi na eventualnu mogućnost skraćenja, a ne produženja. U početku nastavka kada smo prišli pretresu upravo smo to i konstatovali. Tada nije bilo nikakve primedbe ni sa vaše strane, ni sa strane bilo kog drugog narodnog poslanika.
Što se tiče druge primedbe, ja sam spreman da prihvatim da sam prekršio Poslovnik u delu u kome sam poverovao na reč gospodinu Vučiću, kao funkcioneru i narodnom poslaniku Srpske radikalne stranke, jer me je na početku ove sednice, vi niste bili tu, usmeno obavestio da će zbog vašeg odsustva da prvi govori kao predstavnik poslaničke grupe. Ukoliko vi kažete da nije trebalo na reč da poverujem gospodinu Vučiću, ja ću prihvatiti da sam prekršio Poslovnik i dati reč predsedniku poslaničke grupe, a zanemariti vašu prijavu koja je ovde zavedena pod rednim brojem 10.
Da li ste zadovoljni objašnjenjima? (Da.)
Ali, moramo konstatovati da nas je gospodin Vučić obmanuo.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Vi bi, gospodine predsedniče, trebalo da se držite slova Poslovnika, a ako imate nešto privatno da razjasnite sa Aleksandrom Vučićem, možete to da uradite kad god poželite, ali nemojte mešati poslaničku grupu u to.
Danas smo, dame i gospodo narodni poslanici, saslušali ekspoze mandatara Đinđića, koji je počeo konstatacijom da se danas formira prva demokratska Vlada Srbije. Sve dosadašnje vlade su za sebe govorile da su demokratske, da su najdemokratskije, a bilo je i onih koje su za sebe govorile da su prve demokratske, i ona 1945. godine, kada su je komunisti formirali, rekli su da je prva prava demokratska vlada. Ali, dela govore, a ne reči u stvarima politike, ozbiljne politike. Mi ćemo da sudimo o delima da li je ta vlada demokratska.
Za konkretnu vladu ne možemo da kažemo, jer se ona tek danas bira, ali ako se "po jutru dan poznaje", možemo dobre pretpostavke da već izvučemo. Jer, ako se danas bira nova vlada, nije nova vlast. Dosovska vlast postoji od 5. oktobra, od buldožer revolucije. Mi od tada upoznajemo prirodu te vlasti. Ali, u sastavu tog kabineta ima i onih koji su se već kompromitovali kao ministri u prethodnoj vladi, pa znamo kakvi će biti i u novoj vladi. U ekspozeu mandatara Đinđića je spisak lepih želja i obećanja koja su prazna i nemaju nikakvog realnog utemeljenja. Nema ništa od onih 6 milijardi dolara za koje su ubeđivali narod Srbije, pred izbore u septembru mesecu, da samo što nisu stigle i čim preuzmu vlast da će doći pare. Tih para nema. Dolazi nešto malo na kašičicu, beznačajno, krajnje nedovoljno.
Očigledno je da ćemo mi morati da se u narednom periodu oslanjamo na sopstvene snage. Ali, već i neki čelnici, uključujući i Koštunicu, govore da ćemo se oslanjati na sopstvene snage, ali u mnogo gorim okolnostima. Danas se u Srbiji živi mnogo teže nego što se živelo u septembru mesecu. Otprilike, za 60% je kupovna moć stanovništva pala. Kod nas je u ovom periodu i marka devalvirala. Ako uporedite šta danas možete kupiti za 100 maraka sa onim što ste mogli u septembru da kupite, uverićete se koliko je marka pala. Realna kupovna moć je pala.
Kod nas ni jedna fabrika ne radi, skoro ni jedna. Nema proizvodnje. Ogroman pad industrijske proizvodnje smo zabeležili od 5. oktobra. Nema ni jednog recepta u ekspozeu mandatara kako to da se prevaziđe. Ima zaklinjanja na pravdu i pravičnost. Ne moramo unapred ni da sumnjamo da ćete želeti pravdu i pravičnost. To morate odmah da dokažete, ne tako što ćete hapsiti one koje nema više ko da brani, jer ih ne volite, jer ih mrzite, jer su ovakvi ili onakvi. Najlakše je uhapsiti onog ko je bespomoćan, ali dokažite nam tu vašu pravičnost, tako što ćete prvo uhapsiti mangupe iz vaših redova. Uhapsite one koji su spalili zgradu Savezne skupštine i opljačkali je, temeljito je opljačkali. Uhapsite one koji su uništili zgradu državne televizije. Uhapsite one koji su na silu, sa automatskim puškama, upali u Narodnu banku, u poslovne banke, u javna preduzeća, privatna preduzeća, Saveznu upravu carina itd. Prvo mangupe iz vaših redova uhapsite, pa onda hapsite do mile volje.
Uhapsite i Gašu Kneževića, jer je kao profesor Pravnog fakulteta, u dogovoru sa advokatom Nikolom Zafirovim, ilegalno, privatno, seminare organizovao za svoje studente, naplaćivao od oka, od 150 do 300 maraka i studenti su polagali ispite, jer su unapred dobijali pitanja na koja će odgovarati. Ja imam 11 potpisanih izjava bivših studenata koji su tako bili prinuđeni da polažu Međunarodno privatno pravo.
Nemojte vi nama da govorite o drugim nekim kriminalcima, a danas jednog od takvih kriminalaca birate za ministra, pogotovu što vas je unapred i kao DOS obrukao, dajući tamo nekakva nebulozna rešenja, donoseći odluke protivzakonite itd. Jednu sam danas slučajno doneo. Evo odluke Gaše Kneževića, koji se potpisuje i kao profesor i kao doktor i kao ministar, gde kaže - da je potrebno izvršiti zakonom predviđenu nostrifikaciju diploma i za sva lica koja su te diplome stekla u Republici Srpskoj. To nikada u Srbiji pre vas nije rađeno. Kažite nam onda, gospodine Đinđiću, da li je ovo politika vaše Vlade. Mi imamo ugovor o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom.
Nikada do sada, po osnovu tog ugovora, nikome nije palo na pamet da se ne priznaju diplome iz srpskog Sarajeva ili iz Banjaluke, da moraju po posebnom postupku da se verifikuju. Izjasnite nam se o ovom pitanju.
Vi ste Vlada koja za sebe tvrdi da je prva demokratska. To vam, ovako uslovno, verujem, jer ovde vidim i mnogo istaknutih političkih veličina iz bivšeg - komunističkog režima, pa je to i vlada kontinuiteta. Oni su već izučili dobro tu demokratiju i zato će i celi ovaj sastav sigurno da bude demokratski. Ali, vaša Vlada se već u startu susreće sa nečim što je za nju nerešivo. Vi ste u Vašem ekspozeu izbegli po tom pitanju da se izjasnite. Kako vi mislite da decentralizujete Srbiju i da li će Srbija uopšte postojati posle te decentralizacije. Postoji koncept decentralizacije, gde Nenad Čanak Vojvodinu pokušava da pretvori u Republiku. Postoji drugi koncept decentralizacije, koji predvodi Kasa. On bi zajednicu sedam severnih opština, gde su Mađari većinsko stanovništvo, traži trostepenu autonomiju, dobio sam najnoviji akt, gde traži popis građana mađarske nacionalnosti, kako bi oni postojali kao neko posebno izdvojeno biračko telo. To znači da samo Mađar može da glasa za mađarsku stranku, a ne može za neku drugu, a Srbija je definisana kao država građana. Kako se sad ta protivrečnost može razrešiti, to bi nam bilo veoma interesantno. Kako je moguće da se smanji policija za dve trećine? Postoje međunarodni ugovori, pre svega, u okviru OEBS-a, koje je potpisala naša zemlja i po kojima smo bili obavezni da smanjimo vojsku. Naša policija je u nekim stvarima imala ulogu, koliko adekvatnu, o tome se može posebno razgovarati, tu su moguće razne kritičke primedbe, ali u nekoj varijanti je imala ulogu kompenzacije za nedostatak dovoljno brojne vojske, pogotovo kada je reč o mogućnostima unutrašnjih pobuna.
Nama je potrebna policija u formi borbenih jedinica, za borbu protiv šiptarskih terorista u Medveđi, Bujanovcu i Preševu. Tamo naša policija deluje u formi borbenih jedinica. Nije to klasična policija. Ona je tamo više vojska nego policija, suštinski je vojska, po nazivu je policija i formalno-pravno je policija. Bez toga ne možemo. Trebalo bi da znate da je više stotina muslimanskih fundamentalista, čak neki kažu i nekoliko hiljada, obučeno u centru za obuku kod Peći. Njihov je cilj da isto ono što su šiptarski teroristi uradili na jugu Srbije, urade negde kod Ribarića, na administrativnoj granici između Srbije i Kosova i Metohije, u blizini Novog Pazara. Tamo ima nekoliko stotina sela, od kojih su svega dva-tri srpska. Tamo isto postoji ova klauzula iz Kumanovskog sporazuma, o zaštitnoj bezbednosnoj zoni i tamo nije moguće prisustvo naše vojske. Oni planiraju da tamo zauzmu teritoriju, zauzmu sela, zapucaju, a onda sa Zapada dolaze intervencije - mirno, pregovorima, obustava vatre, obustava neprijateljstava itd. To je realna opasnost koja preti Srbiji.
Nismo videli iz vašeg ekspozea da ste vi uopšte svesni te opasnosti. Bilo bi dobro da se na kraju zasedanja opet obratite Narodnoj skupštini i da se izjasnite po nekoliko ovih ključnih primedbi. Kako mislite da Srbija može funkcionisati ako smanjite policiju za dve trećine?
Dalje, mnogi čelnici DOS-a izlaze u javnost sa predlozima o nekoj velikoj decentralizaciji Srbije. Ja se slažem da se suviše išlo u pravcu centralizacije i da su lokalne samouprave ostale bez nekih ovlašćenja koja su im neophodna ako želimo da se posao bolje obavlja i da građani budu zadovoljniji, da se njihovi interesi lakše realizuju. Ali, ne smete sada dozvoliti da klatno ide ekstremno u drugom pravcu. Imali smo jednu striktnu centralizaciju, a sada da dovedemo decentralizaciju do anarhije. Bolje je da se traži srednje rešenje. Ako policijsku službu prepustite opštinama, Srbija će se refeudalizovati.

Vreme.