Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, želeo bih da vašu pažnju zadržim nekoliko minuta na tri, po mom mišljenju, veoma važne oblasti, dve su izostavljene u ekspozeu koji smo danas čuli od mandatara, a jedna je tek ova pomenuta.
Prva se odnosi na odnose međunarodne zajednice prema Srbiji i preduzete mere te međunarodne zajednice, odnosno njihov uticaj na životni standard građana. Znam da su odnosi međunarodne zajednice prema SR Jugoslaviji nešto što je stvar federalnog nivoa i o tome će se raspravljati, ali mislim da ne treba izbeći, a ne reći da je proteklih deset godina od strane te takozvane međunarodne zajednice bilo mnogo činjenja, koja su imali krajnje negativni efekat na životni standard građana. Bez namere da o tom dugo pričam, jer neke stvari pripadaju istoriji i ne treba, istorija je svima nama zajednička, mislim da ovo vredi pomenuti, jer su nerazdvojni deo svega onoga što se dešavalo proteklih deset godina.
Pre svega mislim na činjenicu da su 31. maja 1992. godine odlukom Saveta bezbednosti UN uvedene sankcije SR Jugoslaviji. Te sankcije su dve godine kasnije pooštrene i to na osnovu jedne odluke, gde su Srbi unapred optuženi za krivce, da bi se dve godine kasnije pokazalo da je krivac na drugoj strani. Ali, sankcije su ostale i posledice tih sankcija.
Zatim, bombardovanje SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, u ovom slučaju Srbije 78 dana, kojom prilikom je ubijeno nekoliko hiljada ljudi, uništeno nekoliko hiljada objekata infrastrukture, škole, kuće, mostovi, zatrovano naše zemljište, atmosfera, napravljena velika materijalna šteta. O kojoj šteti je reč govorio je moj kolega poslanik Slobodan Pavlović, kada je pomenuo da je utvrđena direktna šteta prema procenama relevantnih stručnjaka, koja u ovom trenutku iznosi preko 29 milijardi dolara.
I, to vam je kao nešto slično iz 1994. godine. Tom bombardovanju je prethodio lažni izveštaj OEBS-a, da su srpske snage bezbednosti optužene za nešto što nisu učinile. Još dve stvari su nesumnjivo uticale na životni standard građana i to je nešto što je bila cena koju su građani Srbije platili pomažući svoju braću sa druge strane Drine. Ne treba zaboraviti da je Srbija materijalno pomagala stanovništvo iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Ne treba zaboraviti da je posle događaja koji su bili u Hrvatskoj i BiH oko 800 hiljada ljudi našlo svoj dom na prostoru Srbije, od kojih su mnogi ovde i ostali. Sve je to uticalo na životni standard građana i to je bila cena koju smo mi platili, nastojeći da očuvamo integritet naše zemlje, Republike Srbije.
Druga stvar - lokalna samouprava. U usmenom izlaganju mandatara nismo čuli ni jednu reč o lokalnoj samoupravi. U pisanom ekspozeu, koga smo dobili, stoji samo jedna rečenica - da će se lokalnoj samoupravi novim zakonom omogućiti decentralizacija vlasti i finansija. O opasnosti preterane decentralizacije ja sam govorio tada, kada smo govorili o Predlogu zakona o ministarstvima i ne bih hteo to da ponavljam. Druga realna opasnost koja stoji, kada je u pitanju lokalna samouprava, jeste zatvorenost lokalne samouprave i njeno pretvaranje u feud, u jednu celinu koji ima svoj autonomni život, pretvaranje lokalne samouprave u jednu državu i ponašanje lokalne samouprave kao jedne države.
Posledica toga jeste nefunkcionisanje lokalne samouprave, čime se ugrožavaju prava građana i prava lokalne samouprave na štetu građana Srbije. Ne znam da li mandatar zna, ali tačka 6. Sporazuma o prelaznoj Vladi, koja nije ispoštovana, govori o konstituisanju jedinica lokalne samouprave na osnovu rezultata septembarskih izbora i Zakona o lokalnoj samoupravi, bez ikakvih pritisaka i opstrukcija. Ta tačka Sporazuma nije ispoštovana, jer je, naravno, u praksi bilo i pritisaka i opstrukcija.
Govorio sam prošli put o tome. Pominjem ponovo danas, iz razloga što tu očigledno nije bilo spremnosti da se prihvate izborni rezultati i volja građana na lokalnim izborima i da se pretoči u delo. Koliko smo u pravu, odnosno ja pošto pominjemo ovu temu, ja ću predočiti i stav jedne od članica DOS-a, ako možda nekima od vas nije poznat. To je saopštenje Nove demokratije od 7. 11., gde se Nova demokratija ograđuje od metoda sile i njene primene koje su pratile konstituisanje Skupštine opštine Ub. Nova demokratija je tada dala ocenu da je Srpska udružena opozicija - SPO i dva novoizabrana odbornika DOS-a i pojedinci iz Otpora, nisu smogli snage da prihvate izbornu volju građana, pa je na nedemokratski način preuzeta vlast u opštini.
Očekujem da će nova Vlada omogućiti rad legalno izabranim organima. Drugi primer lokalne samouprave jeste Bosilegrad. Tu imamo situaciju da se odbornička većina konstituisala, da je izabrala skupštinu opštine, organe, ali da im nije dozvoljeno da uđu u službene prostorije Skupštine opštine.
Treća stvar, sa nivoa lokalne samouprave, jeste vezana za jug Srbije, za Preševo. Moje pitanje upućeno mandataru, s obzirom na mere poverenja koje su uspostavljene dole u Preševu između predstavnika Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave, da li mandatar zna da je sadašnji predsednik opštine Riza Halili 1992. godine bio predsednik ... i organizator referenduma o teritorijalnoj autonomiji opština na jugu Srbije: Preševo, Bujanovac i Medveđa. Da li se sadašnji predsednik lokalne samouprave, u razgovorima sa predstavnicima Vlade, izjasnio o tome i da li je ostao pri tim svojim stavovima?
I za Preševo da li se gospodin Halili ogradio i da li je osudio terorističke akcije koje se dole dešavaju protiv svih građana Preševa.
Dalje, sledeća stvar koju je mandatar pomenuo, ali tek ovlaš, jeste njegova ocena o nezavisnim medijima. Ako me pamćenje služi, rekao je - želimo da uspostavimo nezavisno sudstvo, kao što smo uspostavili nezavisne medije. Moram reći, prema podacima koje sam prikupio iz rada Nadzornog odbora za praćenje proteklih izbora, gde je Nadzorni odbor većinom glasova cenio i ocenio predizbornu aktivnost, moglo se videti nešto što po mom mišljenju jesu karakteristike informisanja i stanja medija u Srbiji.
Naime, Nadzorni odbor je tada rekao da postoji nejednaka zastupljenost u medijima; da je, naravno u to vreme, a i sada je u funkciji promocije DOS-a, tada kao jednog od učesnika u predizbornim aktivnostima, sada kao stranke koja je pobedila na izborima, da je nesrazmerno veliki prostor dat nevladinim organizacijama grupi G-17, Otpor-u, CESID-u, organizacijama žena koje su sprovodile izbornu kampanju u funkciji DOS-a; da je informisanje obilovalo netačnim, lažnim informacijama, a demanti tih informacija, po pravilu, nisu objavljivani, već su bili na marginama štampe koja je bila dostupna; da su istupanja državnih funkcionera bila apsolutno u funkciji stranačke propagande. Da saopštenja drugih stranaka nisu objavljivana ili su uskraćivana. Da je bilo brojnih drugih primera kršenja zakona. Da se u medijima vodila prava hajka protiv istaknutih pojedinaca, u ovom slučaju govorim u ime SPS, protiv našeg predsednika, njegove porodice, protiv članova Vlade, bez obrazloženja i bez demantija svega onoga što je bilo rečeno.
Ovo pominjem iz razloga, jer smo čuli da se ukida Zakon o informisanju. Ta tema će biti, verovatno, regulisana propisima, ali u funkciji onoga što svi građani Srbije žele, objektivno boljeg i nepristrasnog informisanja. Situacija se uopšte nije promenila. Ako je to model nezavisnosti, kako će tek onda izgledati sudstvo.

Ima reč narodni poslanik Bora Stanimirović, a posle njega Slobodan Janjić.

Gospodine predsedniče, uvaženi poslanici, uvaženi budući ministri Vlade, ja neću posebno govoriti o medijima, jer je dosta diskusije bilo o ovoj temi. Mislio sam da govorim nešto više o jugu Srbije. Međutim, ovo što je gospodin Đinđić u svom ekspozeu rekao, mislim da ne možemo počinjati uvek i isticati da istorija počinje od 5. oktobra ili od danas. Demokratija u Srbiji je bila mnogo pre nego što je današnji dan i ne bi trebalo da se zavaravamo. To važi i za mnoge druge koji smatraju da istorija počinje od danas, a to se radi o demokratiji.
Drugo, mislim da je vreme da se Vlada, ova skupština konačno odredi po pitanju juga Srbije. Hteli ne hteli, moramo priznati da je jug Srbije u ratu, samim tim je i Srbija u ratu. Dole je policija, dole je vojska i puca se sa jedne i sa druge strane. Zbog toga bih zamolio da jedna od sledećih sednica bude zakazana i da se povede skupštinska rasprava o jugu Srbije. Predložio bih da bude samo jedna tačka dnevnog reda.
Ovo ističem iz više razloga, ja bih naveo samo jedan. Ako se nama čini da je to dosta daleko, moram ukazati na jednu činjenicu koju svi znate. Srbija se brani na jugu. Ako mislimo da se Srbija brani iz Beograda, onda ćemo mi Srbiju brzo izgubiti.
Zatim, ekspoze ove vlade se može ostvariti, pod uslovom da se svi uključe u rad, ali me iznenađuje štampa koja pre nekoliko dana navodi - prvih 100 dana Vlade biće hapšenja.
Hapsite, normalno, ima tu organa koji će goniti, ima koji su zaslužili itd. Svuda u svetu se prvih 100 dana Vladi dozvoljava da pokaže to što zna. To što će hapsiti, to se zna ko će taj posao raditi.
Drugo pitanje je pitanje osiromašenog uranijuma. Moram reći, vi znate da je jug Srbije, da je Preševo, Bujanovac i Vranje, da su gađani od strane NATO pakta osiromašenim uranijumom. Verovatno su i oni računali da su to siromašni krajevi. Da su znali da smo malo bogatiji, možda bi nas gađali obogaćenim uranijumom. To je još gore po nas. Zbog toga predlažem da ova skupština i vlada, pre svega, preduzmu sve da onaj koji je upravo gađao ove krajeve, računam i Kosovo, ali s obzirom na sve ono što se dešava i pod čijim je patronatom, to će neko drugi rešavati, da se izvrši dekontaminacija ovog područja, a to je moguće uraditi što pre, to bolje. Kolega malo pre reče 4,5 miliona godina, 4,5 milijarde godina. Dekontaminacija da se izvrši. (Aplauz.) Hvala lepo.
Pošto radim u obrazovanju, ministar je sada prisutan, on je i biran ministar, zamolio bih da se ovde izjavi, pre svega zbog roditelja i dece koji stalno pitaju, šta će se desiti i kako će se desiti sa obrazovanjem. Znam, recimo, da je naš obrazovni sistem dosta zastareo. Mi obrazujemo učenike, pa i studente, kao i pre 120 godina. To je tačno. Mi se, doduše, dičimo nekim rezultatima kada naši studenti ili naši učenici ostvare mnoga prva mesta na nekim olimpijadama itd. Ali, to je sve po broju činjenica, koliko su naučili itd. Ali, ne i po onome koliko toga mogu da prenesu u praksi, odnosno u praktičnom životu. Zbog toga je reforma sigurno neophodna, ali ne ovako kako se zamišlja. Ovde je, pre svega, mislim, pitanje koje je sada veoma aktuelno, ministar je najavio da će sa šest godina učenici polaziti u školu, iako, do sada se zna da su sa šest godina polazili učenici koji su prolazili određene provere, odnosno komisije. Na Zapadu, u mnogim zemljama polaze i sa 6 godina, ali je neophodno pre toga stvoriti uslove, a ne tokom školske godine, ne ove školske godine, stvoriti uslove za taj uzrast. Ako to želimo, onda moramo izmeniti nastavne planove kompletno, izmeniti nastavne programe, izmeniti udžbenike, pripremiti nastavnike i pripremiti decu, normalno.
Drugo, dve generacije sigurno do sada su deca, kao što znate, polazila sa sedam godina, sada sa šest. Mora se to premostiti. Tu treba naći najbolji modus kako to da premostimo. Za pet-šest godina to se može uraditi. Sigurno je da se ovakav način i ovakav pristup ne može ostvariti po svaku cenu.
Dalje, pitanje univerziteta. Sada je u proceduru već ušao Zakon o univerzitetu. On će biti na dnevnom redu i mi ćemo o tome govoriti, tako da ja ne bih o tome zadržavao. Ali, hoću da vam kažem ono što se koristi. Najveći protivnici postojećeg Zakona o univerzitetu su sada najveće pristalice. Upravo, koriste ga i kod imenovanja direktora, dekana i svih drugih organa. Taj zakon se koristi, a istovremeno, priprema se jedan drugi zakon koji će verovatno biti drugačiji i mnogo bolji, ali, moramo sačekati vreme. Mislim da je daleko bolje da smo i do sada primenjivali taj zakon, posledice bi bile daleko manje, jer je bolje imati loš zakon, nego koristiti bezakonje. Mi smo upravo tri meseca radili tako.
Ono što naročito pogađa, ministar je to u jednoj diskusiji svojoj rekao, kada se radi o racionalizaciji, jeste, ali je problem naročito malih seoskih škola. Vi znate da je populacija dece, naročito na selu, veoma slaba, zbog demografske politike, zbog takvog nataliteta kakav je, da nismo stvorili uslove na selu, veliki broj živi u gradovima, i to u većim gradovima, i da tamo imamo veoma male, patuljaste škole, sa pet, šest ili dva učenika. Mislim da o tome treba voditi računa prilikom stvaranja uslova da se te škole razviju, odnosno, ne ukidati po svaku cenu škole u kojima nema dovoljno učenika, ako se radi o seoskim školama, jer, doći ćemo u situaciju da će se, praktično, škole zaželeti učenika, ali učenika nigde biti neće. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a posle njega narodni poslanik Stevan Kesejić. Sada ću vam reći, još 13 narodnih poslanika.

Dame i gospodo, poštovane kolege, poslanik sam Srpske radikalne stranke, iz Pčinjskog okruga, preciznije, iz Vladičinog Hana. Najpre ću reći nekoliko reči o gospodinu Čoviću, kandidatu za potpredsednika Vlade, koji dosta svog vremena provodi u Pčinjskom okrugu. Svoj prvi kontakt sa Vojskom Jugoslavije, gospodin Čović iskoristio je da otme najnoviji džip, naravno blindirani, koji je koristila komanda korpusa.

Molim narodne poslanike da obrate više pažnje na izlaganje gospodina Janjića.

Nećete me zbuniti, ali produžićemo priču.
Do danas nije našao za shodno da pomenuto vozilo vrati onima kojima je najpotrebnije. Gospodo iz DOS-a, ukinuli ste Ministarstvo za sport i omladinu. Omladinci su izneli vašu oktobarsku revoluciju, a gospodin Čović održava tenisko prvenstvo u Bujanovcu. Tamo se barata reketom, s jedne strane teroristi, s druge strane vlast, a ljudi u sredini služe kao loptice. Ne zna se ko kome plaća reket i zato se to tamo i ne rešava.
Pošto je publika sve nervoznija, reketiranje što pre treba da se završi. Podnoseći izveštaj o stanju bezbednosti, u više navrata, gospodine Čoviću, koga sad nema tu, obmanjivali ste javnost o smirivanju stanja, a situacija je obratna, odnosno katastrofalna. Svi ljudi koji tamo žive su u kućnom pritvoru, kako Srbi tako i Albanci. U podnošenju izveštaja sa tog područja nijednom niste pomenuli da se policija povukla u haosu, bez sinhronizacije sa Vojskom Jugoslavije, pa su određene jedinice vojske ostale u okruženju, po klancima i dolinama, a izvukli su ljudstvo bez žrtava samo zahvaljujući odlučnosti komande korpusa, da svim sredstvima napadnu teroriste, ukoliko opale samo jedan metak na jedinice koje su se povlačile na nove položaje.
Takođe, niko ne iznosi podatke o saznanjima vojne službe bezbednosti, o velikom švercu oružja iz Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije. Te operacije se i danas odvijaju, a niko na to ne reaguje i ne sprečava. Za gospodina Batića, inače pravnika iz juga Srbije, kolaju priče da će biti ministar industrije, na to razmišljanje naveo nas je gospodin Batić, jer je u više navrata posećivao jug Srbije, javno i tajno, danju i noću, posećivao je pojedine fabrike u Surdulici, Vladičinom Hanu, ali nije posećivao sudije i tužilaštvo da tamo izvrši uvid. Pogotovo je veliko interesovanje imao za Mačkaticu, koja ima pozamašna milionska devizna sredstva na Kipru i Istoku, a dosta je problematična privatizacija. Ukoliko nastavite sa praksom da se toliko zbližavate sa pojedinim direktorima, koji su pod sumnjom za privredni kriminal i pljačku, a pritom supruge tih direktora imaju za svoje poverenike vaše stranke za formiranje vaših odbora, onda na jug Srbije nemojte da šaljete poskoke, to su opasne zmije, pošaljite belouške.
Umesto krupnih kriminalaca, juriće kurire, radnike i sitne male privrednike. Za rešenje krize na jugu Srbije nismo čuli nikakvo konkretno rešenje. Niti su dati rokovi. Tamo su podjednako ugroženi Srbi, nealbanci, koji Srbiju doživljavaju kao svoju državu i žele slobodu kretanja, da bi mogli da trguju, obrađuju zemlju i zarađuju za život. Gospodo, spajate sport i školstvo. Školstvo je u tako katastrofalnoj situaciji, zadnji put su primili humanitarna primanja 12.12., tople obroke i plate, o tome nećemo ni da razgovaramo. Bojim se, gospodine Đinđiću, da se jedino sporite ko će, kao nekada ustaša Mesić, izaći za govornicu i reći, zadatak je završen, Srbija više ne postoji.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom malom vremenu budite još malo strpljivi, jer ovo ako nikome ne koristi, koristiće, nadam se, barem mandataru, da malo bolje upozna svoje ministre, čini nam se da baš nije najbolje upoznao, ali iz ovih prethodnih diskusija verovatno da može da zaključi da su pojedini njegovi ministri upravo oni sa kojima će morati prvo da raščisti neke račune. Račune koje je obećao u svom ekspozeu. Dakle, borbi protiv kriminala, protiv korupcije, jer je ovde činjenično i argumentovano izneto niz dokaza, čak su i ponuđeni svedoci za pojedince koje je gospodin mandatar imenovao za svoje ministre. Naravno da je teško ne ponoviti se, ali svaka ponovljena reč znači i potvrdu, da se radi o bitnim stvarima i da je u stvari to što mi narodni poslanici sa terena donosimo i najvažnije. Dakle, što god se više stvari ponavljaju, ako su teme češće, znači da su problemi isto tako česti i veliki.
Zbog toga ne bi trebalo nikome da bude ovde dosadno, da zeva, u najmanju ruku ne bi trebalo da izlaze, da ovaj parlament zaista bude parlament narodnih poslanika. Danas, u novinama, "Večernjim novostima", mogli smo da pročitamo jednu laž. Naime, radi se o članku koji je objavljen i moram da ga citiram da biste ga razumeli o čemu se radi. U raspravi o Predlogu zakona o ministarstvima, koji je obrazložio šef poslaničkog kluba Čedomir Jovanović, revnosno su učestvovali gotovo svi poslanici SPS-a, SRS-a i SSJ-a, pa se tako stekao utisak da je reč o opstrukciji, kako bi se prolongirao izbor Vlade. Dakle, ovo je najortodoksnija laž, jer govori se o tome da su revnosno učestvovali gotovo svi poslanici SRS-a, koji su između ostalog nabrojani, a svi dobro znamo da je na toj sednici sem šefa poslaničkog kluba dr Vojislava Šešelja, govorio samo još njegov zamenik Tomislav Nikolić i nijedan više od 23 poslanika koji su bili prisutni na ovoj sednici.
Dakle, to je ta laž. Zašto sam govorio o ovom članku? Zbog toga što u poslednje vreme takvi članci ne samo u ovome listu, nego i u drugim sredstvima informisanja dosta su česti po mnogim pitanjima. Naprotiv od one tvrdnje u ovome članku, SRS je jedva dočekala ovu sednicu kako bi se Vlada Republike Srbije što pre konstituisala, kako bi mogli da prestanu da prebacuju odgovornost na bivši režim, a dobro znamo da je DOS-ovska vlast preuzela sve poluge vlasti, najvažnije, rekao bih institucije u državi, veća preduzeća i da od toga, dakle 6. oktobra, oni praktično imaju praktičnu vlast, a danas je potrebno samo formalno da je ova Narodna skupština verifikuje. Dakle, te oktobarske revolucije, kako vole da kažu i DOS-ovci, pa što ne bih i ja nazvao tu revoluciju tako, ne što se došlo na legalan način, ali većim delom uz pomoć pušaka, pučeva i bagera. U svim značajnim institucijama u državi, pa i na opštinskim nivoima, ista je situacija, jer to vladanje DOS-ovske demokratije kroz prevrate raširilo se širom Srbije i na severu i na jugu.
Naravno da u ekspozeu gospodina Zorana Đinđića postoje određene smernice kako će ova vlada da radi. Ništa konkretno ovde nismo mogli da pročitamo, ništa konkretno, da bi mogli da se uhvatimo za jedan od resora ministarstava, pa da vidimo šta to određeno ministarstvo u svom domenu nudi građanima, sem političkog pamfleta koji je bio u predizbornoj kampanji. Gotovo četiri meseca, dakle tri meseca i nešto, isti ovi budući članovi ove vlade, dok ih ne izaberemo, još uvek budući, za sada su još uvek kandidati, obećavali su kao lideri svojih političkih stranaka u okviru DOS-a pomoć sa Zapada. Građani su, naravno, pomno to očekivali i očekuju to još i dan danas, ali već polako su već počeli da budu nestrpljivi.
Tek koliko će biti nestrpljivi ako budu saznali da nova vlada u svojim redovima ima i onih ljudi koji su iskusni vukovi kumrovačke škole, a isto tako da u vladi eksperata sede ljudi koji pojma nemaju, npr. ne poznaju poljoprivredu, a daju takve izjave koje prosto seljaku pamet da stane.
Preko 30 pfeninga za kilogram pšenice jeste primamljiva cena, ali sigurno ni tržište, a ni država nije u stanju da obezbedi seljaku odnosno proizvođaču tu cenu, pogotovu što ćemo doći u raskorak sa evropskim cenama, tako da nećemo biti kurentni na evropskom tržištu. A, u ekspozeu se tvrdi da ćemo, pored obezbeđivanja hrane za građane u Srbiji i Jugoslaviji, imati u izobilju i za izvoz.
Dakle, kada smo već kod poljoprivrede, moram da postavim jedno pitanje na koje me je asocirao jedan članak iz dosovskih novina, da je vlada Japana kroz neku humanitarnu akciju dala pomoć Vladi Republike Srbije, odnosno G-17, i da za to zna ministar koji se već tako predstavlja, Dragan Veselinov, dakle četiri miliona dolara za kupovinu veštačkih đubriva. Gde su te pare ministre?
Dobro znamo, uglavnom oni koji se interesuju i koji su u vezi sa ovom strukom da imamo svega jednu četvrtinu (predsedavajući opominje poslanika na vreme) potrebnog NPK đubriva za prihranjivanje pšenice. Dakle, to su sve činjenice i stvari koje ne mogu običnom građaninu da prođu nezapaženo, da se radi o jednom neozbiljnom programu, zaista političkom pamfletu koji nije do kraja apsolviran.
Na kraju, ako mi dozvolite, ono što je dosovska vlast sebi najviše priuštila i na čemu zasniva svoje političke efekte jeste zastrašivanje i građana i političkih neistomišljenika. Imamo jedan veoma drastičan primer takvog ponašanja (predsedavajući ponovo opominje poslanika na vreme), da se na severu Srbije, u Somboru, dogodio jedan nonsens u pravosuđu i tužilaštvu, odnosno u advokatskoj komori.
Tako je u Somboru jednom poznatom advokatu, inače osnivaču Srpske demokratske stranke sa dr Jovanom Raškovićem, pokojnim, a zalagao se za pravednu srpsku stvar, ali mu se kao otežavajuća okolnost stavilo što je branio srpske radikale, te da se posebno okomio na gospodina Nenada Čanka i zbog toga sledi prijava Advokatskoj komori Vojvodine da se odmah suspenduje zbog osnovane sumnje navedenog dela koje sam pročitao.
Dakle, iz svega proizilazi da ipak ovo što je gospodin Đinđić, verovatno budući predsednik Vlade...

Gospodine Kesejiću, hvala Vam. Vaše vreme je isteklo. Tri minuta ste govorili duže.