Gospodine predsedniče, saslušali smo ekspoze gospodina Đinđića i sastav njegove Vlade. Što se samih ministarstava tiče, to su sve ekspert do eksperta, bar na papiru, po biografijama koje su nam ponuđene, a kakvi su stvarni eksperti, verujem da ćemo se vrlo brzo u to uveriti. Međutim, i eksperata ima među potpredsednicima Republičke vlade, čak su podeljena i resorna zaduženja za te potpredsednike.
Iz današnjih novina sam pročitao da je gospodin Kasa dobio resor nacionalnih manjina. Možda je ekspert u tome, međutim, on se u slobodno vreme bavi najviše lokal separatizmom i separatizmom i tu je pravi ekspert.
Što se tiče gospodina Perišića, koji je dobio resor nacionalne bezbednosti, to je pomalo čudno. Jeste da je čovek kvalifikovan, međutim, ja bih ga nazvao sada već bivšim ekspertom, jer svoje radnje koje je obavljao kao načelnik Generalštaba vojske Jugoslavije, u periodu od početka 1997. godine, pa do njegovog smenjivanja 1998. godine, nas upućuje na to da je on bivši ekspert. Naime, gospodin Perišić je izuzetno zaslužan za uspešan šverc oružja na teritoriji Kosova i Metohije, sa teritorije Albanije i Makedonije. Gospodin Perišić je takvim svojim pasivnim posmatranjem i radnjama koje su bile preduzete dozvolio da se teroristi izuzetno dobro naoružaju, da se izuzetno dobro utvrde i fortifikacijski obezbede i otežaju, posle njegove smene, našoj vojsci i policiji da ih istera, protera i uništi. U najmanju ruku, ne može se reći da je gospodin Perišić nestručno lice i da za to nije znao. On je izuzetno sposoban oficir i starešina, jer je prvi čovek. Ne postaje se lako prvi čovek jugoslovenske armije. Svojim izveštajima, koje je slao Saveznoj vladi, u kojima je navodio da se na teritoriji Kosova i Metohije nalazi par stotina naoružanih Albanaca, koje će vojska raščistiti za dva sata, uspavljivao je Saveznu vladu i davao vremena albanskim teroristima i NATO-u, pogotovu NATO-u, da pripremi svoju javnost na intervenciju.
Još uvek se odlično sećam kada je gospodin Perišić predavao dva francuska pilota francuskoj delegaciji, koji su bili oboreni prilikom agresije na Republiku Srpsku. Tada je rekao da su Srbi slobodarski narod, pravdoljubivi i da im se to više nikad ne desi. Desilo se ponovo i gospodin Perišić je za to izuzetno zaslužan, izuzetno. Svojim takvim stavovima, koje je iznosio kao načelnik Generalštaba, u periodu od 1997. godine do njegovog smenjivanja, je dao vremena da se svet pripremi na ono što se nama dešavalo. U najmanju ruku je izuzetno odgovoran za NATO intervenciju. Postoji sad pitanje zašto jedan takav starešina, kao što je bio Perišić, koji je čak imao i ratne operacije u Hrvatskoj, odjednom postao demokrata. Njegov izgovor je da je napustio vojsku prilikom penzionisanja i rešio da pomogne demokratizaciji Srbije. Ovo pitanje je malo čudno i, verujte, lično ne verujem da je to u pitanju. Možda se gospodin Perišić uplašio Haškog suda, da će biti optužen za ratne zločine, pa je svoju ličnost podredio svojim ličnim interesima, a ne nacionalnim i državnim. Tako da ne može da bude govora o njegovoj stručnosti i validnosti kao čoveka, sada, u ovom trenutku, da zastupa resor nacionalne bezbednosti.
Kao potvrda svemu tome su sadašnji događaji na jugu. To je, gospodo, vreme kada je DOS imao vlast i gospodin Perišić je verovatno kao starešina, bivši starešina i kao bivši oficir Vojske Jugoslavije, mogao da pretpostavi, mada je bilo obaveštenja i od policije i od vojske da se tako nešto sprema. Međutim, ništa nije preduzeto.
Zbog svega toga što sam sad naveo, Srpska radikalna stranka u svakom slučaju neće dati poverenje gospodinu Perišiću, ni ostalim članovima, kandidatima za Republičku vladu, jer mora svakome da bude jasno da su nacionalni i državni interesi važniji od svih ličnih, a to što se gospodin Perišić uplašio Haškog suda i postupio po nalozima zapadnih sila i NATO-a, to za njega vrlo malo može da znači, jer imamo takav primer kod gospođe Biljane Plavšić, koja je svojim ponašanjem, podredila sve i NATO-u, i zapadnoj alijansi, i Evropskoj zajednici i Uniji, pa završila ponovo na Haškom sudu.
Što se Srpske radikalne stranke tiče, ona će se boriti da gospodin Perišić, i ako se ogrešio o srpski narod i o srpsku državu, da on ne dospe u Hag, ne zato što ga volimo, nego zato što se borimo da nijedan naš građanin ne dospe tamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a zatim narodni poslanik Stevan Gudurić.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je u svojoj istoriji i državnosti, u poslednja dva veka, počev od 1805. godine, od Praviteljstvujušćeg Sovjeta Serpskog, sa protom Matijom Nenadovićem, do danas, imala ukupno 110 vlada. Danas ovaj visoki dom treba da izabere 111. vladu.  Ja ne bih volela da budem maliciozna, ali ta tri broja, tri jedinice u broju 111, bojim se da bi đaci i profesori rekli - neprelazno, teško da će proći. (Aplauz.)
Među uvaženim ministrima u ovoj dvovekovnoj istoriji bili su Ilija Garašanin, Toma Vučić-Perišić, Jaša Prodanović, Nikola Pašić, a među ministrima prosvete Ljuba Nenadović, Stojan Novaković, Svetozar Pribićević. Upozoravam i opominjem na ove ljude koji su zlatnim slovima upisani u istoriju srpske državnosti, i pitam se, obzirom da će i ova vlada u svakom slučaju biti sastavni deo srpske istorije, da li će biti upisana na onim mračnim ili na onim svetlim stranama. Prema onome što smo čuli u ekspozeu mandatara Zorana Đinđića, a to su šarene laže koje smo slušali i koje su građani Srbije slušali i pred septembarske i pred decembarske izbore, mi imamo samo pamflete, imamo prazna obećanja, maglu, a kako ćemo pojedine probleme razrešavati, to još uvek ne znamo. Vreme će, naravno, pokazati svoje.
Obzirom da Vladu formira koalicija sastavljena od 18 političkih grupacija, vrlo različitih programskih orijentacija, moram da podsetim na jednu pravnu izreku, jer je ona u praksi potvrđena, da se ne može dobro vladati ako mnogi zapovedaju. Moram da vas podsetim na još dve pravne izreke, ja se izvinjavam, ja sam pravnik, a videla sam i u spisku poslanika DOS-a da ima mnogo advokata, mnogo pravnika, mnogo profesora i, nije možda trenutak da komentarišem, biće neki bolji trenutak, ali kvalifikaciona struktura je vrlo visoka. Znači, ne odslikava baš kvalifikacionu strukturu stanovništva u Srbiji i njihovih birača. Dakle, želim da podsetim na još dve pravne izreke, a to je - da i vlast treba da poštuje zakone i da ugled vlasti zavisi od poštovanja zakona. Zašto podsećam baš na ove dve izreke?
Zašto hoću da govorim o aktuelnom ministru za više i visoko obrazovanje, koji je danas predložen za ministra prosvete i sporta, Gaši Kneževiću? Moram da skrenem pažnju gospodinu Đinđiću da je on doktor Gašu Kneževića predložio za ministra obrazovanja, a mi već dva dana nemamo to ministarstvo, niste pratili Skupštinu prekjuče, donet je Zakon o izmenama Zakona o ministarstvima. O Gaši Kneževiću je lako govoriti, jer se on već dokazao na ovoj visokoj funkciji ministra u prelaznoj Vladi, kao i to da nije spreman da poštuje zakone i time sačuva ugled vlasti. Ko je Gašo Knežević, intelektualnoj javnosti u Srbiji je veoma dobro poznato, ali široj javnosti nije. Zato smatram da je ovo pogodan trenutak i da javnost Srbije sazna o kome se radi i ko je čovek kome poveravamo jedan tako važan resor u Vladi i kome poveravamo da kroji programe, i obrazovanje, i prosvetu, i školstvo, i sport i sve ono što ovo ministarstvo već obuhvata, o čemu treba da vodi brigu.
Dakle, čovek koji se nije dokazao ni u sredini iz koje dolazi. On se pokazao, ali se nije dokazao. To je Pravni fakultet u Beogradu, i na stranu što važi kao notorni alkoholičar, meni je žao što kao dama to moram da kažem, ali to je jedna opštepoznata, a kažu doduše da se izlečio, ali obzirom da ga danas nema ovde, gotovo ceo dan, česte pauze pravi, verovatno se i samo zalečio.

Molim narodnog poslanika....

Poznata je i činjenica da je pljačkao studente na način koji je u najmanju ruku kriminogen, sve do školske 1988/89. godine, u saradnji sa izvesnim Nikolom Zafirovim, u njegovom privatnom stanu, gde je organizovao dopunsko vikend predavanje. I za svoje slušaoce, koji su to mogli da plate, već verovatno zavisno od volje Nikole i Gaše, od platežne sposobnosti onih koji su na ovaj način morali da polože Međunarodno privatno pravo, cena je bila od 150 do 300 maraka. Uz dodatno, unapred poznato pitanje kao džokera, studenti su, pripremajući se za ovako važan predmet, jer svi oni koji su studirali pravo znaju koliko je kompleksan predmet Međunarodno privatno pravo i kako ga je teško bilo položiti kod gospodina prof.doktora Milana Paka, na osnovu skripti koje su nepriznate od strane fakulteta i uz sto jedno unapred poznato pitanje i pohađanja ove nepriznate vikend škole, praktično su samo određeni studenti taj predmet kod Gaše Kneževića mogli da polože.
Najvažnije je, ipak, šta su o gospodinu Gaši Kneževiću rekle njegove kolege i članovi komisije, doktor Milan Pak, Predrag Šulejić i doktor Božidar Pavićević, konstatujući to u svom referatu, kada je septembra 1998. godine Gašo Knežević konkurisao za izbor, odnosno reizbor za jedno mesto vanrednog profesora na Pravnom fakultetu. Citiram: "Iz svega što je izloženo proizilazi da je doktor Gašo Knežević svojim ukupnim nastavničkim radom u zvanju docenta i vanrednog profesora pokazao niz nedostataka koje bi trebalo imati u vidu prilikom izbora". Napomenuli su i ove njegove nepriznate od fakulteta skripte i to da je ispoljio nesavestan odnos prema studentima ne održavajući predavanja i vežbe i ne obaveštavajući studente o tome.
Kako onda takav jedan čovek može da bude savestan na još kompleksnijoj i odgovornijoj funkciji kao što je funkcija ministra. A, šta kaže Gašo Knežević o sebi, 25. decembra u "Večernjim Novostima", buldožerista Gašo Knežević obećava da će pročitati sve udžbenike, školske udžbenike, što verovatno i treba da uradi, jer je mnogo toga očigledno propustio i kaže, to je vrlo važno, "jer su autori uglavnom udžbenike pisali levom rukom". Ovako, akademska jedna rečenica. Moje dve ćerke, od tri koliko ih ima, su levoruke. Prepala se deca da neće moći da se bave naukom ukoliko ovakav ministar dekretom zabrani levorukim osobama da se dokažu i pokažu u nauci.
Po čemu je još Gašo Knežević u poslednja dva, tri meseca veoma ovako poznat u javnosti, po izjavi - on ili ja - misleći pritom na koga drugog, nego na profesora doktora Vojislava Šešelja. Kada je profesor Šešelj primljen na Pravni fakultet u zvanju redovnog profesora Gašo Knežević je dao ovu svoju izjavu, napustio fakultet, nije mogao da podnese da još neko, da neko ko nije njegov istomišljenik bude na fakultetu u zvanju koje je još više od njegovog. U međuvremenu, naravno, postao je ministar, pa se predomislio, vratio na fakultet, a profesor dr Šešelj još uvek je tu, na fakultetu. Znao je, pretpostavljam, da će iskoristiti nešto što se zove dekret i dekretom Gašo Knežević odstranjuje profesora Vojislava Šešelja sa fakulteta, donoseći rešenje kojim se Vojislavu Šešelju ukida zvanje redovnog profesora.

Vreme.

U obrazloženju stoji da je uvidom u dokumentaciju inspekcija, pazite molim vas, inspekcija Ministarstva za više i visoko obrazovanje konstatovala da doktor Vojislav Šešelj ne ispunjava uslove predviđene Zakonom o univerzitetu, za sticanje zvanja redovnog profesora. Ova inspekcija je bila vrlo kompetentna i po zakonu ovlašćena za ovako nešto. U pitanju je šta? Svi znaju, zloupotreba složbenog položaja i javne funkcije motivisana političkim razlozima, jer nemoguće da jedan profesor Pravnog fakulteta ne zna da prema Zakonu o opštem upravnom postupku nije ovlašćen da na osnovu službenog nadzora ukida pojedinačne pravne akte dekana, kojim dekan odlučuje o pojedinačnim pravima i odgovornostima nastavnika iz radnog odnosa.
O štetnim pedagoškim inicijativama da i ne govorimo. Roditelji se prosto pitaju šta ovaj ministar priprema našoj deci? Najavljuje polazak u školu sa šest godina, uvođenje stranog jezika u prvi razred osnovne škole. Ostavljanje mogućnosti aktivima nastavnika da odlučuju koje će metodske jedinice izbacivati iz pojedinih predmeta, koje neće, pa na taj način na mala vrata uvodi praktično anarhiju u naše programe i obrazovanje. Stalno prodaje neku maglu, a ovi najavljeni u predizbornoj kampanji, mada ne vidim nijednog eksperta, sem onih samozvanih, takođe. U celini, SRS smatra da je delatnost Gaše Kneževića duboko štetna po nacionalne interese, obrazovanje i vaspitanje mladih. Njegovi planovi su preteći, a o tome naročito svedoči njegova izjava, molim za pažnju, koju je dao na proslavi godišnjice najstarijeg Medicinskog fakulteta u Srbiji. Rekao je upravo ovako: "Citiraću Stipu Mesića", kaže Gašo Knežević, "kao što je on ušao u Predsedništvo SFRJ da bi izazvao raspad SFRJ, tako je i on ušao u Ministarstvo da bi proterao politiku sa univerziteta". Mislio je verovatno - političke neistomišljenike, nikako ne na one iz Građanskog saveza. Samo se pitam da li je moguće da je ideološki uzor Gaši Kneževiću Stipe Mesić. E, Srbijo šta si dočekala, da jedan ministar u Vladi Republike Srbije citira na javnom skupu Stipu Mesića. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đinđiću, početak moje diskusije je na Vaš ekspoze, a s obzirom da ja dolazim iz Beočina moram poći od one jedne jedine cele rečenice o Vojvodini.
Vaš konglomerat političkih snaga koji čine vladu, ukupno DOS, je toliko različit po pitanju Vojvodine da mislim da smo mi u Vojvodini s pravom očekivali da se bar vlada precizno izjasni šta će to i kako izgledati Vojvodina. Jer, kada čitamo programe Vaših političkih stranaka onda ne znamo di( smo.
Dok sam Vas slušao prvo me je začudilo da o poljoprivredi skoro ništa niste rekli, onda na kraju, kada ste pročitali sastav vlade, to čuđenje je prestalo s obzirom da u toj Vašoj vladi, sem trojice-četvorice, su u privredu dolazili u goste, na ručak, i to ne kažem u ružnom smislu, jer poslove koje ste radili u privredi ste mogli samo ići u goste i na ručak.
Bojim se da sa ovom jednom rečenicom, koju ste isto tako rekli negde na početku, da ćete i Vi završiti Hagom. Rekli ste - sa teroristima nema kompromisa. Pa-pa, pa u Hag. Tako je počelo i onda. Pričate o nezavisnom sudstvu, a ne znam da li da verujem Vama ili gospodinu Mihajloviću. Pošto on neki dan kaže - sudovi još uvek nisu u našim rukama. Ne znam kakvo je to nezavisno sudstvo koje se nalazi u nečijim rukama. Ti programi se malo razlikuju, pa ćemo ostati u dilemi koji od Vas dvojice govori istinu.
Pričate o racionalizaciji vlade i uvodite sijaset potpredsednika, ali ja sam zadovoljan zato što ima bar za jedan više nego u Vojvodini. U Vojvodini ima šest potpredsednika Izvršnog veća, i pošto je ovo stariji organ, red bi bilo da ima bar jednog više. Tamo ima šest, ovde ima sedam, pa da bar sa te strane budemo zadovoljni.
Žao mi je što ovde nema gospodina Batića. U stvari, pitam se, pre nego što to kažem o njemu, da li je istina ono što ste Vi na početku rekli a to je da će ova vlada i ovi ministri raditi samo svoj posao, pa ne znam šta rade ceo dan danas kada uglavnom ovde ne sede, sem poneki izuzetak. Ili završavaju neke poslove koje su do sad imali, pa da od sutra kao vlada rade samo kao vlada, ili je i to još jedna od izjava koja se sa istinom ne slaže. Trebalo bi da nam kažete da li je gospodina Batića za ministra pravde ili pomoćnika , ako ste Vi neke termine brkali smem i ja, to što je od 5. oktobra do danas svako veče na televiziji optuživao, presuđivao i još samo fali da na licu mesta strelja i da završi posao, da ga to ne čeka kada dođe za ministra, ili gospodinu Batiću i nekima fali kožni mantil da bi se uklopili u 1945. godinu.
Imamo jedno Vaše obrazloženje na kraju, s obzirom da su dve stvari na kraju ekspozea bile, vezano za Ministarstvo za sport, o kome je ovde prekjuče bilo puno reči, gde je takođe bilo i Ministarstvo za ekologiju, na kraju, što znači da ste se malo predomislili ili to Vaše obrazloženje da ćete to Ministarstvo za ekologiju, ili već kako ćete ga krstiti, uvesti za šest meseci, teško da bi ovih deset godina progutao kao pravo obrazloženje.
O školstvu i gospodinu Kasi, ovako, voleo bih da je gospodin Kasa ovde pa da nam objasni reciprocitet iz Mađarske, i voleo bih isto tako da mi neko kaže koji je to Srbin u Mađarskoj vladi, da mi objasni, a ja recimo znam da u jednom malom gradiću koji se zove Baton i nalazi se u Mađarskoj, na tromeđi Jugoslavije i Rumunije, s kojim je moj Beočin pobratim po liniji neke srpske škole tamo, da tamo postoje Srbi koji idu u mađarsku školu, a ono što uče na srpskom jeziku predaje im profesor srpske književnosti, koji se vodi kao radnik Osnovne škole "...Grčić Milenko" u Beočinu, i plaća je Beograd, i onda gospodin Kasa i neki slični pričaju o tome kako mi u Srbiji kinjimo nacionalne manjine a njegovi Mađari i naši iz Vojvodine se do doktorata školuju na mađarskom jeziku i opet to plaćamo iz Beograda ili iz naše zajedničke kese.
Pa se pitam ko je u Srbiji ugrožen? Nacionalne manjine ili Srbi? Zato što ako mi plaćamo ovo naše školstvo, i škole nacionalne manjine iz naše torbe, pa i školovanje naših napolju plaćamo iz naše torbe, onda smo verovatno mi ugroženi, pa bi to trebalo da se objasni.
Kod ovih silnih pričanja oko poboljšanja našeg standarda, najviše bih voleo da verujem gospodinu Vuku Obradoviću, pošto svi vi koji ste pričali pričate o 150, 180 ili 200 maraka, gospodin Vuk Obradović je u predizbornoj kampanji, još pre septembra, na lokalnoj televiziji u Beočinu pričao o nekom standardu od 2.000 maraka. Voleo bih to da doživim, a ja ću živiti još jedno 51 godinu pa sam optimista.
Slušamo i gledamo novu Radio televiziju Srbije, pa sam očekivao da će se i ovo zvati nova skupština, a u toj novoj Radio televiziji Srbije imamo kao glavnog igrača jednog gospodina koji nije baš nešto dobro znao ni utakmice da prenosi, a sada se bavi politikom, pa imamo ako je to jedina razlika umesto Gorana Matića i Ivana Markovića svako veče da na toj televiziji pričaju gospodin Batić i gospodin Čović najčešće, i ako je to novina onda neka građani priznaju da je novina. Ali, ne liči.
Isto tako rekli ste neće se nikakvi prijatelji, rođaci i partijski aktivisti zapošljavati iz Vaše stranke, pa pitajte u Novom Sadu, pošto je to meni najbliže i neću da komentarišem neke druge, tamo su Vaši od 1996. godine bili na vlasti u kombinaciji sa nekim drugima, a sada u ovoj grupaciji DOS, neka Vam kažu koliko se to po javnim preduzećima i ustanovama pozapošljavalo, koliko su dugo neki drugi uspeli da opstanu, direktori javnih preduzeća, jedno dva petka, pa su sada nešto podmlađivali, i tamo neki direktor ima toliko godina da sam skoro zavezao crvenu pionirsku maramu.
Tamo neki direktor npr. ima toliko godina, da sam ja skoro zavezao crvenu pionirsku maramu, jer ako je on sa toliko godina mogao, onda sam ja sa 48 godina još puno mlađi, pa bi bilo dobro da mi o tome razgovaramo. Vi nas i slušate, i ne slušate, i dobro je, ja sam zadovoljan što ćemo danas izabrati novu vladu. Prekjuče je skoro za dlaku bilo, koliko ste disciplinovani, da vam ne prođe zakon za dva glasa, a dobro je što ste se okupili ovde da se sada radi.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.