Poštovana gospođo potpredsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želeo sam da se obratim i budućem predsedniku, ministrima i potpredsednicima, a njih nema ovde, pa ću to sada da preskočim.
Kao i većina narodnih poslanika, ja sam, naravno, sa znatiželjom očekivao ekspoze mandatara za sastav nove vlade. Iskren da budem, pažljivo sam saslušao sve što je u njemu izgovorio, i odmah da kažem da u celini delim najveći broj izrečenih ocena o njemu, a to je, uz to da je bio racionalan u smislu toga što je kratko trajao u izlaganju, ali da je u celini, i uopšte, veoma načelan, vrlo uopšten, globalan, nekonkretan, i iz njega se u stvari i ne vide dve najvažnije stvari.
Prvo je koji su to mehanizmi, koji je program i kako će se to što je u ekspozeu kandidovano kao prioriteti u radu ove vlade realizovati. Bez toga, naravno, ekspoze i program Vlade ne može dobiti jednu ozbiljniju podršku. Može biti da će razrada tog programa, koji je u ekspozeu izneo gospodin Đinđić, biti stvar nove Vlade i da ćemo mi, verovatno u okviru realizacije tih prioritetnih zadataka, o tome kasnije videti kako će se odvijati i o njima suditi, što može i tako.
Drugo, u ekspozeu se uopšte ne govori o tome šta su utemeljenja onoga što je dato u ekspozeu i programu Vlade. Nisu pomenute mnoge veoma važne oblasti života i rada u našoj Republici. I privrede, i građana i svega ostalog.
Da budem racionalan i da ne potrošim više vremena nego što treba, hoću da podsetim da je šef Poslaničke grupe SPS, gospodin prof. Bane Ivković upravo u svom obraćanju u dva navrata govorio o tim stvarima. Pošto u celini podržavam to što je on rekao, neću da ponavljam, ali to smatram velikim nedostatkom ekspozea, onoga što je trebalo da bude u ekspozeu.
Iako nema mandatara, ali verovatno to prate prisutni kandidati za potpredsednike i ministre, želim da pokrenem šest konkretnih pitanja i tema, koje nisu pomenute u ekspozeu, za koje smatram i ja i Poslanička grupa SPS da su važne sa stanovišta programa i funkcionisanja države i njene izgradnje u narednom periodu.
Prvo, ništa nije rečeno o prostornom planiranju, urbanizmu i drugim strateškim stvarima. Naravno, to može biti pre svega zadatak novom ministru građevina, ali ne može biti ni jedan najavljeni program razvoja, ni jedna najavljena strateška, regionalna investicija, a da se ne uzima u obzir prostorni plan i njegova implementacija u praksi. Da podsetim sve vas, narodne poslanike, da je Skupština Republike Srbije još 19. marta 1996. godine usvojila Prostorni plan Republike Srbije kao strateški i razvojni dokument za period do 2010. godine, koji je definisao i dugoročne osnove organizacije i korišćenja prostora, pravce urbanizacije i osnovne kriterijume uređivanja naselja u našoj Republici, definisao planska načela i kriterijume korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, dakle ono za šta gospodin mandatar najavljuje da će biti formirano posebno ministarstvo. Zatim, definisao je uslove za zaštitu i korišćenje područja od posebnog značaja i definisao je koridore osnovnih infrastrukturnih sistema.
Ja ovde imam i pregled aktivnosti, koja je do sada realizovana u okviru Ministarstva građevina, gde sam četiri godine bio zamenik ministra, i u okviru Vlade Republike Srbije da su do sada definisani prostorni planovi područja za posebne namene, dakle sliva vodoakumulacija i to 14, da su definisani programi prostornih planova bazena lignitskih istraga i to njih deset, da su definisani prostorni planovi mreže infrastrukture, pre svega koridora puta Niš - makedonska granica, Niš - bugarska granica, Subotica - Beograd, granica sa Hrvatskom, Beograd - Niš i tako dalje. Takođe su definisani informacioni sistemi o planiranju i uređenju prostora i naselja i izgradnja objekata Republike Srbije do 2010. godine, koji moraju da nađu mesta u programu rada Vlade i ministarstava, jer bez toga nema planskog urbanizovanog i konkretnog i korektnog razvoja. To je prva tema, dakle implementacija i sprovođenje prostornog plana mora da se nađe, ako ne može u ekspozeu, pošto je već podnet i završen, onda u programu Vlade, kao najvažnijeg strateškog dokumenta.
Drugo pitanje je vezano za agresiju NATO snaga na našu zemlju. O tome je bilo puno reči. Ni jednom rečju gospodin Đinđić, žao mi je što nije tu, ali nije ni važno, ovo se beleži, nije pomenuo ratnu štetu. To je važno sa dva stanovišta.
Prvo, postoji do sada sprovedena aktivnost u okviru svih relevantnih institucija i organizacija Republike Srbije i SR Jugoslavije u postupku utvrđivanja ratne štete i sačinjen je privremen proračun ratne štete izazvane NATO agresijom na našu Republiku. On je dostavljen i predsedniku i resornom potpredsedniku Vlade, koji nisu ovde. Neću da govorim o cifri, koja je u ovom dokumentu napisana, iz razumljivih razloga, ali hoću da vam pokažem svima završni račun, ekonomske posledice NATO bombardovanja, procenu štete i sredstava potrebnih za ekonomsku rekonstrukciju Jugoslavije, u redakciji gospodina Mlađana Dinkića i Grupe 17 plus, koju su potpisali, između ostalih, i gospodin Labus, potpredsednik Savezne vlade, da ne čitam čitav tim (pokazuje materijal). To su sada relevantni ljudi, jer se nalaze na veoma odgovornim mestima, potpredsednik Savezne vlade, guverner Narodne banke, tu je i gospodin Antić, ministar i tako dalje. Pošto je ovo javno objavljeno, nije nikakva tajna, oni su ustanovili da je ratna šteta 29,6 milijardi dolara. Ima ovde napisano šta je u infrastrukturi, šta je u privrednim objektima, šta je u neprivrednim civilnim objektima, šta je uništeno od prirodnog bogatstva, gubitak nacionalnog bogatstva, gubitak ljudskog kapitala i tako dalje.
Hoćemo li mi to tražiti da naplatimo? Hoće li to biti nešto što je prioritetan zadatak, pored drugih stvari, o kojima je govorio gospodin Đinđić? Mislim da mora. I ne samo to. Kada budemo saznali ove cifre, kada se bude završila definitivna procena kod nas, videćemo koliko je u stvari iznos para koje smo dobili kao donaciju, kao nekakvu humanitarnu pomoć ili ne znam kako da nazovemo, smešan, čak i ciničan. Verovatno treba prvo da nam plate ovo, a onda ćemo druge stvari da vidimo.
Mislim i predlažem parlamentu da obavežemo novu Vladu da pred ovaj parlament i pred javnost izađe sa ciframa koliko je do sada dobijeno pomoći po raznoraznim osnovama u našoj zemlji i gde su ta sredstva potrošena.
Treće, nigde nije pomenuta, ni jednom rečju, stambena izgradnja. Možemo da mislimo različito o tome, šta je program izgradnje 100.000 stanova za deset godina ili 1.000 stanova godišnje. Proces je započet. Prvi stanovi su urađeni, stotine prvih stanova su useljeni. Mora se nastaviti izgradnja tih stanova. Zbog toga što to očekuju i predstavnici Vojske Jugoslavije i unutrašnjih poslova i mladi bračni parovi i tako dalje. I ne samo to. (Predsedavajuća: Gospodine Pavloviću, Vaših 10 minuta je isteklo.)
Izvinjavam se. Angažovali smo kompletnu građevinsku operativu, dame i gospodo, na 200 gradilišta, nekoliko desetina hiljada radnika je zaposleno kroz javne radove, aktivirana je kompletna industrija građevinskog materijala, cela privreda je pokrenuta. To zaustaviti je nedopustivo, neću reći neku težu reč.
Dalje, ja sam narodni poslanik na Listi SPS, što nije sporno i ovo je politika naše partije. Ja sam i narodni poslanik sa teritorije Grada Beograda.
Molim i podsećam novu Vladu da postoji odluka Skupštine i Vlade oko finansiranja razvojnih programa od posebnog interesa za Republiku Srbiju i grad Beograd. To smo mi radili.
Znači, saobraćajna infrastruktura, beogradski železnički čvor, kao značajna investicija, mora se naći u programu. U oblasti komunalne infrastrukture - toplovod Obrenovac - Beograd - kao najznačajniji u energetskom smislu. Zatim, da kažem o cenama. Ni jednom rečju ništa nije rečeno u vezi cena, a posebno o cenama komunalnih usluga, jer je to ono što opterećuje sve građane naše Republike, jer su to javne funkcije koje smo poverili Ministarstvu pravde i to je katastrofalna greška. To su funkcije koje su od životnog značaja za privredu. Tu su dve stvari. Računi su enormno povećani, na primeru vodovoda i mnogih drugih. Računi su i do 10 hiljada dinara. Da podsetim Vladu, po Zakonu o javnim preduzećima, član 32. definiše obavezu, kontrolu i saglasnost Vlade Republike Srbije u vezi cena.
Ovo je obaveza da zaštitimo građane od neosnovanih, nepotrebnih i neracionalnih poskupljenja.
Što se tiče sastava Vlade, pravo je mandatara da tu Vladu sastavi onako kako misli, personalno i organizaciono, da je najbolje. On mora da preuzme odgovornost pred ovom skupštinom i narodom za rezultate te vlade. Ostaće zapisano da je Vlada Republike Srbije, prva demokratska, kako kaže gospodin Đinđić, imala 7 potpredsednika. Na Internetu sam tražio i nisam mogao da nađem da postoji država koja ima Vladu sa 7 potpredsednika.