Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da DOS-ove obećane formule uspeha celokupnog društvenog sistema, nisu utemeljene ni u Skupštini ni van nje, u narodu. Narod Srbije je iskazao poverenje i dao mandate DOS-u, smatrajući da DOS radi za narod. Sva ta obećanja sadrže o sebi mnoge nepoznanice, koje su odavno poznate u našoj Srbiji. Da li ste spremni da odgovorite na sve zahteve naroda? Očekujete pomoć sponzora koji će rešiti sve probleme današnje Srbije. Setva i berba su slabo projektovane, žedna i posna zemlja traži veće angažovanje. Seljaci neće dugo čekati odgovore. Šta je sa političkim problemima? Šta se dešava sa jugom Srbije? Gde je to vaše rešenje problema za 24 časa? Da li Bujanovac, Preševo i Medveđa i ostali delovi juga nestaju iz Srbije? Da li će se Vojvodina postepeno odvojiti od separatističkih težnji Mađara, Bunjevaca i pokojeg Srbina? Ko nam na ovo može dati odgovor? Kakva sigurnost se obećava?
Da li je cena Evropske unije neobračunavanje sa teroristima i odricanje juga Srbije? Kako se u Evropskoj uniji postupa sa teroristima? Da li kao kod nas?
Ne, gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka će se svim snagama zalagati u ovom parlamentu i van njega da očuva interese srpskog naroda, da zadrži sve teritorije u celini, a i da pomogne srpskom narodu da krene napred, a to i dokazujemo.
Podela vlasti je formalno počela. Prva faza je zasićena donatorstvom iz Evrope, Japana, Amerike i Libije. Kad ta faza preraste u običaj tada će da nastane haos. Nema te zemlje, nema tog dobrotvora koji će večno da sponzoriše, a mi navikli da sve drugi uradi.
Srpska radikalna stranka svojim programima se zalaže za sopstvene izvore, za programe koji će udovoljiti većem broju naše populacije. Prodali ste sve ideje. Kome? Zašto i pošto? Ko vam je dao pravo? Zarad šake dolara! Nećemo mi srpski radikali to dozvoliti. Vi naše ubice, dželate zovete dobrotvorima. Da li to ima cenu? Nema.
Hvala.

Hvala Vam. Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, sto hiljada zdravstvenih radnika, kao i građani Srbije, korisnici zdravstvenih usluga, očekuju da vide ko će biti sledeći ministar zdravstva.
U svakom slučaju, sledeći ministar zdravstva treba da bude kompetentna osoba, stručna, visoko obrazovana i pre svega osoba koja može da odgovori na sve zadatke koji su pred njim.
Neću pričati svoje subjektivno mišljenje o doktoru Joksimoviću, mom kolegi, jer ga lično ne poznajem, ali ću vam izneti ono što su pisale novine, i to dosovske novine, šta su iskazali ljudi o njemu. "Glas javnosti" od 20.1.2001. godine pod naslovom: "Represija nad profesijom", gde se kaže da 133 zdravstvena radnika iz Kruševca su poslala dopis gospodinu Koštunici u kome kažu o gospodinu Joksimoviću, citiram... "iz njegove biografije, u kojoj dominira agresivno ponašanje, disciplinski postupci i sukobi". Neću pojedinačno govoriti o mnogim slučajevima koji su zabeleženi u zadnjem periodu u štampi, naročito u "Blicu", gde pojedinci iskazuju nezadovoljstvo zbog toga što im doktor Joksimović nije pružio zdravstvenu uslugu blagovremeno, jer je verovatno isteklo radno vreme, što je daleko od etike koju mi lekari u svakom slučaju moramo da posedujemo.
Reći ću vam samo o grupacijama ljudi koji su se javno izjasnili da gospodin Joksimović nije za ministra zdravlja. Pre svega, Dragoljub Stošić, predsednik Unije slobodnih sindikata Jugoslavije, koji kaže da kolege dr Ivančević, dojučerašnji gradski ministar zdravlja i njegov brat Radoslav Zelenović, bivši ministar za ekologiju, sada su glavni zagovornici da gospodin Joksimović bude ministar. Do juče su bili u SPO, sada su se našli u DSS, gde ponovo zauzimaju ključne pozicije.
Pre svega protežiraju doktora Joksimovića, da bi im on kasnije omogućio mesta direktora Kliničkog centra Srbije ili neke druge značajnije zdravstvene ustanove. To su prvi sindikalci koji su se oglasili. Druga grupa, odnosno predsednik novog sindikata zdravstva, gospodin Živorad Mrkić, rekao je da zdravstveni radnici imaju utisak da su ponovo zamorci u nedozvoljenom eksperimentu, jer će biti represije nad strukom.
Pre svega, kažu doktoru Joksimoviću da sigurno neće da zaceli postojeće rane, već će još dublje da grebe svojom čeličnom metlom. Pretpostavljam da nismo u mogućnosti da čeličnom metlom sa lekarima komuniciramo.
U tom istom "Glasu javnosti" od 20.01.2001. godine pišu koji su gresi doktora Nade Kostić, ako je ta doktorka odnosno ministarka zdravlja iz iste partije, iz Demokratske stranke Srbije, i postavljaju opravdano pitanje. Demokratska stranka je više nego dužna da javnosti objasni kojim se razlozima rukovodila u kandidovanju nove, nama nepoznate ličnosti. To se, kaže, ne može držati skriveno od javnosti i od svih članova stranke. Šta je to loše uradila dr Nada Kostić?
Preći ću na izjavu od 23.01.2001. godine, gde ogorčeni lekari iz Demokratske stranke Srbije pišu o njihovom ministru, o njihovom kadru. Kada oni ovako misle, šta mi iz Srpske radikalne stranke treba da mislimo o budućem ministru zdravlja? Pre svega, doktor Zoran Milićević, koji je inače član Zdravstvenog odbora iz Demokratske stranke Srbije kaže - lekari, članovi zdravstvenog odbora Demokratske stranke Srbije su zaobiđeni u procesu bilo kakvog odlučivanja o ministru zdravlja. Kao da ne postojimo. Sam sam iskoristio u svojoj stranci sva legitimna sredstva i procedure, odnosno kucao na sva vrata, ali sam naišao na kineski zid, podignut neverovatno brzo.
Za tog doktora Joksimovića, budućeg ministra zdravlja, kaže - da je on nepoznat stručnoj javnosti i kao lekar i kao čovek, i kako je dugo u politici, odvojen od struke, pacijenata, zdravstva, brine nas kako će rešavati goruće probleme. Plašim se da će zbog nepoznavanja kadrova na rukovodećim mestima vaskrsnuti julovski kadrovi i njihovi sateliti.
I sami vidite kako u Demokratskoj stranci Srbije odlučuju demokratskim načinom.
Na kraju ću samo još istaći da u "Večernjim novostima" od 24. januara možete da pročitate da su mnogi sindikati u Kliničko-bolničkom centru, pre svega "Dr Dragiša Mišović", u Gradskoj bolnici, u Domu zdravlja "Novi Beograd" , Medicini rada u bloku 44, u Urgentnom centru, imali jednočasovni štrajk upozorenja, upravo zbog toga što taj gospodin treba da postane ministar zdravlja.
I sami vidite kakvu selekciju kadrova vrše i kakve ćemo imati buduće ministre zdravlja. Tome bih dodao da za vreme NATO bombardovanja u eko sistemu je nastala šteta od četiri milijarde i 250 miliona dolara. Ako je ovo ministarstvo pridodato Ministarstvu zdravlja pitam se kako će budući ministar zdravlja da odgovori na sva postavljena pitanja i šta će uraditi da i u eko sistemu, u ekologiji, pomogne, da zdravlje svih naših građana bude bolje.
S obzirom da sam iz Jablaničkog okruga, koji je najsiromašniji, postavio bih pitanje, zbog decentralizacije zdravstva u mom Jablaničkom okrugu, gde se nalaze male opštine, poput Crne Trave i Medveđe, na koji način ćemo stimulisati zdravstvene radnike da ostanu u tim opštinama, da rade, ako se zna da će pojedinci - lekari i zdravstveni radnici u nekim drugim opštinama imati pet ili šest puta veće plate.
Upravo te opštine, koje sam nabrojao u mom regionu, okrugu, su granične opštine prema Kosovu i Metohiji, odnosno prema Bugarskoj. Crna Trava sada ima samo tri hiljade stanovnika, a trebalo bi da znate da ih preko 70 hiljada ima po čitavoj Srbiji. Nije samo braniti otadžbinu to što ćemo imati vojsku i policiju, nego moramo imati prirodan bedem, prirodnu barijeru, a to možemo samo ako imamo naše stanovništvo na našoj teritoriji.
Na ovaj način, što pokušavamo da uradimo decentralizaciju, sigurno ćemo i to malo stanovništva sa tih teritorija izgubiti. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, Vi ste, gospođo, potpredsednik na funkciji, ne mogu da Vam zamerim, ali mandatar za sastav Vlade mora da sedi u klupi, kada poslanici odluče da govore, jer sve ovo što ima da kažemo, ima da kažemo njemu. Ako je on izašao, morali ste da date pauzu, da ga sačekamo, i onda da mu kažemo ono što ima da mu kažemo. Nebitno je, ja ću ga pitati samo na kraju nešto, pojaviće se valjda.
Očigledno je da ćemo danas dobiti novu vladu. Novu po ličnostima, ali staru po ideologiji. U stvari, to će biti samo pola nove vlade. Prethodna je bila sastavljena od radikala i socijalista, a ova nova od komunista i demokrata. Ovu bismo mogli da nazovemo crveno-žuta koalicija, a ovako "smiješano", kako bi kazao Njegoš, ove dve grupacije predstavljaju pravu reinkarnaciju JUL-a. Istina, nije li isti folklor, ista terminologija, ovaploćena u onoj čuvenoj reči - pozicioniranje. Naše kadrove moramo dobro pozicionirati, toliko daleko da čak i poslanici u ovoj skupštini hoće da se pozicioniraju što bliže prvim redovima.
Isto je i kod ove grupacije, otimanje svega profitabilnog, moralno-politička podobnost ili nepodobnost, javna diskvalifikacija političkih oponenata, po sistemu čuvenog "dvojica bez kormilara, Goran Matić - Ivan Marković", zaštita monopolskih preduzeća. Jednom rečju "panta rei...", "sve se menja, samo crveno ostaje". Od sedam potpredsednika, četvorica su komunisti, i to ne bilo koji komunisti, ne obični članovi, nego stubovi komunističkog režima i njihovi ideolozi.
Jedan koji je na štrajkače izvodio miliciju, pa su ga zvali "crveni batinaš", promenom imidža, sada više nije "crveni batinaš", sada je demokratski alternativni batinaš. Uostalom, to je jedina alternativa, kojoj je on mogao da se nauči tokom dugogodišnjeg služenja svojoj crvenoj ideologiji. Tu su i dvojica crvenih generala, takođe stubovi režima. Oni su bili njegova palica, njegova puška, a i njegov tenk bogami, kada ga je trebalo nekada izvesti na ulicu. Zlobnici kažu da su napustili vojsku onda kada su izgubili pozicije, kada više nisu bili po volji ni vrhovnom, a ni Vrhovnom savetu odbrane. Drugi zlobnici kažu da su otišli, jer nisu mogli da se pomire sa promenom pravila službe. Smetalo im ono "gospodine generale", jer su oni oduvek, i u duši i po ponašanju, bili "drugovi". Bili i ostali. I kao "drugovi" su osvajali stranke, koje u sebi imaju reč - demokratija. Dobro reče Toma Nikolić - jadna moja Srbijo, kada te generali uče demokratiji.
Četvrti stub bivšeg režima, kadar Službe državne bezbednosti (zabranili su mi da govorim o njemu, ali evo šta bih ja rekao, da mi nisu zabranili) - njemu je Vuk Drašković dao više poslanika, nego što je imao članova stranke. On je te svoje članove odmah preveo u svoje "crveno gnezdo" i vladao ovom zemljom četiri godine. Onda kada je iz vlasti odstranjen, kao uvređen je postao najžešći opozicionar. Iskoristio je to svoje učešće u vlasti, kažu, do poslednjeg dinara, isto kao što se za tu vlast borio do poslednjeg daha.
Vršiće sada i dužnost ministra unutrašnjih poslova. Rekao je da će mu prva dužnost biti da smeni direktora, odnosno načelnika Sektora javne bezbednosti. To je znak da su se neki funkcioneri DOS-a konačno domogli svojih dosijea i da sada nema čega više da se plaše. Ako li slučajno nisu, očekujem da će leteti toliko perja, koliko ... (ne razume se reč) u svom životu nije sakupio. DOS je prethodna tri meseca vršio vlast u Srbiji. Nevešto se brane da nisu, jer je to bila prelazna, koaliciona vlada. Nije nego. Pa više se pitala u Vladi Srbije jedna kafe kuvarica, član DOS-a, nego Milomir Minić, fiktivni predsednik Vlade.
A kako su vršili vlast, osetili su i građani, i preduzeća, i privatnici. Najveći biser njegove vladavine je namet na privatne uvoznike npr. naftnih derivata, od četiri dinara po litru, koji mora da se uplati na račun direktne konkurencije NIS-u. Sledeći ovaj zakonski nonsens, javljaju mi se neki privatni pekari, pa pitaju - da li i oni treba da uplate neki dinar Beogradskoj pekarskoj industriji. Po toj logici, privatni metalostrugari "Sartidu", onda automehaničari "Zastavi", onda slobodni umetnici pozorištima, a slobodni novinari mogu sami da odrede kojoj će novini da plate po neki dinar.
Sledeći biser je - transformisanje Zavoda za obračun i plaćanje u banku. Zavod za obračun i plaćanje postaje direktna konkurencija bankama. Budući da udara proviziju na sve novčane transakcije, njega puno provizija od prodaje deviza ne zanima, tako da ni jedan normalan građanin više ne menja svoje devize u banci, nego menja u SDK bivšoj, a sada Zavodu za obračun i plaćanja, koji je svojevrsna banka.
Sledeći nonsens je tzv. plivajući kurs dinara, koji se objavljuje na kraju dana, tako da, ako toga dana prodajni kurs nemačke marke bude ispod 30 dinara, budite sigurni da su prijatelji DOS-ovih funkcionera tog dana vršili finansijske transakcije.
I da završim, pošto nema još predsednika, ono što nije dospelo da se dokaže radom i znanjem, prebeglo je u stranke,članice DOS-a. Mnogi od njih se nalaze u ovoj sali. Od takvih kadrova gospodin Đinđić pravi novu vladu. Kada je postao gradonačelnik Beograda, "birger meister", kako sam ja to tada rekao, predvideo sam da će trajati nekoliko meseci, i nisam pogrešio. Od tada me zovu prorok Jezekija. Sada kažem da neće sastaviti više od šest meseci. Hteo sam da ga pitam - da li zaista veruje u ovo što nam je ovde izrekao? Mislim da veruje, pa sam hteo da mu kažem da je isto tako i Pinokio verovao u zemlju igračaka, ali su mu na kraju porasli i nos i uši.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovana gospođo potpredsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želeo sam da se obratim i budućem predsedniku, ministrima i potpredsednicima, a njih nema ovde, pa ću to sada da preskočim.
Kao i većina narodnih poslanika, ja sam, naravno, sa znatiželjom očekivao ekspoze mandatara za sastav nove vlade. Iskren da budem, pažljivo sam saslušao sve što je u njemu izgovorio, i odmah da kažem da u celini delim najveći broj izrečenih ocena o njemu, a to je, uz to da je bio racionalan u smislu toga što je kratko trajao u izlaganju, ali da je u celini, i uopšte, veoma načelan, vrlo uopšten, globalan, nekonkretan, i iz njega se u stvari i ne vide dve najvažnije stvari.
Prvo je koji su to mehanizmi, koji je program i kako će se to što je u ekspozeu kandidovano kao prioriteti u radu ove vlade realizovati. Bez toga, naravno, ekspoze i program Vlade ne može dobiti jednu ozbiljniju podršku. Može biti da će razrada tog programa, koji je u ekspozeu izneo gospodin Đinđić, biti stvar nove Vlade i da ćemo mi, verovatno u okviru realizacije tih prioritetnih zadataka, o tome kasnije videti kako će se odvijati i o njima suditi, što može i tako.
Drugo, u ekspozeu se uopšte ne govori o tome šta su utemeljenja onoga što je dato u ekspozeu i programu Vlade. Nisu pomenute mnoge veoma važne oblasti života i rada u našoj Republici. I privrede, i građana i svega ostalog.
Da budem racionalan i da ne potrošim više vremena nego što treba, hoću da podsetim da je šef Poslaničke grupe SPS, gospodin prof. Bane Ivković upravo u svom obraćanju u dva navrata govorio o tim stvarima. Pošto u celini podržavam to što je on rekao, neću da ponavljam, ali to smatram velikim nedostatkom ekspozea, onoga što je trebalo da bude u ekspozeu.
Iako nema mandatara, ali verovatno to prate prisutni kandidati za potpredsednike i ministre, želim da pokrenem šest konkretnih pitanja i tema, koje nisu pomenute u ekspozeu, za koje smatram i ja i Poslanička grupa SPS da su važne sa stanovišta programa i funkcionisanja države i njene izgradnje u narednom periodu.
Prvo, ništa nije rečeno o prostornom planiranju, urbanizmu i drugim strateškim stvarima. Naravno, to može biti pre svega zadatak novom ministru građevina, ali ne može biti ni jedan najavljeni program razvoja, ni jedna najavljena strateška, regionalna investicija, a da se ne uzima u obzir prostorni plan i njegova implementacija u praksi. Da podsetim sve vas, narodne poslanike, da je Skupština Republike Srbije još 19. marta 1996. godine usvojila Prostorni plan Republike Srbije kao strateški i razvojni dokument za period do 2010. godine, koji je definisao i dugoročne osnove organizacije i korišćenja prostora, pravce urbanizacije i osnovne kriterijume uređivanja naselja u našoj Republici, definisao planska načela i kriterijume korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, dakle ono za šta gospodin mandatar najavljuje da će biti formirano posebno ministarstvo. Zatim, definisao je uslove za zaštitu i korišćenje područja od posebnog značaja i definisao je koridore osnovnih infrastrukturnih sistema.
Ja ovde imam i pregled aktivnosti, koja je do sada realizovana u okviru Ministarstva građevina, gde sam četiri godine bio zamenik ministra, i u okviru Vlade Republike Srbije da su do sada definisani prostorni planovi područja za posebne namene, dakle sliva vodoakumulacija i to 14, da su definisani programi prostornih planova bazena lignitskih istraga i to njih deset, da su definisani prostorni planovi mreže infrastrukture, pre svega koridora puta Niš - makedonska granica, Niš - bugarska granica, Subotica - Beograd, granica sa Hrvatskom, Beograd - Niš i tako dalje. Takođe su definisani informacioni sistemi o planiranju i uređenju prostora i naselja i izgradnja objekata Republike Srbije do 2010. godine, koji moraju da nađu mesta u programu rada Vlade i ministarstava, jer bez toga nema planskog urbanizovanog i konkretnog i korektnog razvoja. To je prva tema, dakle implementacija i sprovođenje prostornog plana mora da se nađe, ako ne može u ekspozeu, pošto je već podnet i završen, onda u programu Vlade, kao najvažnijeg strateškog dokumenta.
Drugo pitanje je vezano za agresiju NATO snaga na našu zemlju. O tome je bilo puno reči. Ni jednom rečju gospodin Đinđić, žao mi je što nije tu, ali nije ni važno, ovo se beleži, nije pomenuo ratnu štetu. To je važno sa dva stanovišta.
Prvo, postoji do sada sprovedena aktivnost u okviru svih relevantnih institucija i organizacija Republike Srbije i SR Jugoslavije u postupku utvrđivanja ratne štete i sačinjen je privremen proračun ratne štete izazvane NATO agresijom na našu Republiku. On je dostavljen i predsedniku i resornom potpredsedniku Vlade, koji nisu ovde. Neću da govorim o cifri, koja je u ovom dokumentu napisana, iz razumljivih razloga, ali hoću da vam pokažem svima završni račun, ekonomske posledice NATO bombardovanja, procenu štete i sredstava potrebnih za ekonomsku rekonstrukciju Jugoslavije, u redakciji gospodina Mlađana Dinkića i Grupe 17 plus, koju su potpisali, između ostalih, i gospodin Labus, potpredsednik Savezne vlade, da ne čitam čitav tim (pokazuje materijal). To su sada relevantni ljudi, jer se nalaze na veoma odgovornim mestima, potpredsednik Savezne vlade, guverner Narodne banke, tu je i gospodin Antić, ministar i tako dalje. Pošto je ovo javno objavljeno, nije nikakva tajna, oni su ustanovili da je ratna šteta 29,6 milijardi dolara. Ima ovde napisano šta je u infrastrukturi, šta je u privrednim objektima, šta je u neprivrednim civilnim objektima, šta je uništeno od prirodnog bogatstva, gubitak nacionalnog bogatstva, gubitak ljudskog kapitala i tako dalje.
Hoćemo li mi to tražiti da naplatimo? Hoće li to biti nešto što je prioritetan zadatak, pored drugih stvari, o kojima je govorio gospodin Đinđić? Mislim da mora. I ne samo to. Kada budemo saznali ove cifre, kada se bude završila definitivna procena kod nas, videćemo koliko je u stvari iznos para koje smo dobili kao donaciju, kao nekakvu humanitarnu pomoć ili ne znam kako da nazovemo, smešan, čak i ciničan. Verovatno treba prvo da nam plate ovo, a onda ćemo druge stvari da vidimo.
Mislim i predlažem parlamentu da obavežemo novu Vladu da pred ovaj parlament i pred javnost izađe sa ciframa koliko je do sada dobijeno pomoći po raznoraznim osnovama u našoj zemlji i gde su ta sredstva potrošena.
Treće, nigde nije pomenuta, ni jednom rečju, stambena izgradnja. Možemo da mislimo različito o tome, šta je program izgradnje 100.000 stanova za deset godina ili 1.000 stanova godišnje. Proces je započet. Prvi stanovi su urađeni, stotine prvih stanova su useljeni. Mora se nastaviti izgradnja tih stanova. Zbog toga što to očekuju i predstavnici Vojske Jugoslavije i unutrašnjih poslova i mladi bračni parovi i tako dalje. I ne samo to. (Predsedavajuća: Gospodine Pavloviću, Vaših 10 minuta je isteklo.)
Izvinjavam se. Angažovali smo kompletnu građevinsku operativu, dame i gospodo, na 200 gradilišta, nekoliko desetina hiljada radnika je zaposleno kroz javne radove, aktivirana je kompletna industrija građevinskog materijala, cela privreda je pokrenuta. To zaustaviti je nedopustivo, neću reći neku težu reč.
Dalje, ja sam narodni poslanik na Listi SPS, što nije sporno i ovo je politika naše partije. Ja sam i narodni poslanik sa teritorije Grada Beograda.
Molim i podsećam novu Vladu da postoji odluka Skupštine i Vlade oko finansiranja razvojnih programa od posebnog interesa za Republiku Srbiju i grad Beograd. To smo mi radili.
Znači, saobraćajna infrastruktura, beogradski železnički čvor, kao značajna investicija, mora se naći u programu. U oblasti komunalne infrastrukture - toplovod Obrenovac - Beograd - kao najznačajniji u energetskom smislu. Zatim, da kažem o cenama. Ni jednom rečju ništa nije rečeno u vezi cena, a posebno o cenama komunalnih usluga, jer je to ono što opterećuje sve građane naše Republike, jer su to javne funkcije koje smo poverili Ministarstvu pravde i to je katastrofalna greška. To su funkcije koje su od životnog značaja za privredu. Tu su dve stvari. Računi su enormno povećani, na primeru vodovoda i mnogih drugih. Računi su i do 10 hiljada dinara. Da podsetim Vladu, po Zakonu o javnim preduzećima, član 32. definiše obavezu, kontrolu i saglasnost Vlade Republike Srbije u vezi cena.
Ovo je obaveza da zaštitimo građane od neosnovanih, nepotrebnih i neracionalnih poskupljenja.
Što se tiče sastava Vlade, pravo je mandatara da tu Vladu sastavi onako kako misli, personalno i organizaciono, da je najbolje. On mora da preuzme odgovornost pred ovom skupštinom i narodom za rezultate te vlade. Ostaće zapisano da je Vlada Republike Srbije, prva demokratska, kako kaže gospodin Đinđić, imala 7 potpredsednika. Na Internetu sam tražio i nisam mogao da nađem da postoji država koja ima Vladu sa 7 potpredsednika.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a neka se pripremi narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Poštovani narodni poslanici, pošto smo se malo pre, kada je trebalo da govori mandatar, dogovorili da je diskusija neograničena, ja bih zamolio predsedavajuću da ja svoj prvi deo diskusije odćutim i da sačekam da u salu uđe potpredsednik Vlade i članovi Vlade, pa tek onda da govorim.

Vreme uopšte nije neograničeno, nego je ograničeno na 10 minuta, dozvolite da vas podsetim.