Vi bi trebalo, gospodine predsedniče, prvo da zavedete red u skupštinskoj dvorani, pa da onda eventualno mene molite da se držim dnevnog reda. Zašto dobacuju?
Nisam ni jednom odstupio od dnevnog reda. (Smeh.) Znate, neznalicama je najlakše da se smeju, jer nemaju argumenata. Blago onome ko ništa ne zna. Blaženi ste u svom neznanju i lepo vam je. Vi niste ni svesni sramote koja vas čeka i zbog toga vam je lepo. (Komentar iz sale se ne čuje.) To nije bitno.
Ovde se gospodin Budišin zalagao za preventivno hapšenje. Znate, ljudi se hapse zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo. A ovde zdrav razum pokazuje pre svega da ne može biti nikakve osnovane sumnje. Nedelju dana, 15 dana pred bombardovanje državne televizije svi smo nagađali da će biti bombardovana i državna televizija. Svi. I, novinari te kuće. I rukovodioci, i mi političari. Svi smo nagađali i iščekivali kad će.
Ali, da je premeštena, ne bi bila bombardovana stara zgrada, nego opet to mesto na koje je premeštena.
Ovde vi sudite i te kako, gospodine predsedniče. Pola sata ne može ostati u tajnosti nova lokacija državne televizije ako se ona izmesti, ali državna televizija ne može da bude legalan vojni cilj po međunarodnom ratnom pravu. To je suština. To nije legalan vojni cilj.
I, ne može neko ko je obavljao svoj posao u objektu koji nije legalan vojni cilj biti odgovoran što je taj objekat bio bombardovan. Nije se mogao obustaviti program državne televizije (predsednik zvonom opominje na red). Da smo mi iz vlasti znali da će te noći državna televizija biti bombardovana, pa valjda bismo obavestili majku ministra informacija Aleksandra Vučića da izađe iz zgrade. Ona je bila u zgradi kada je zgrada bombardovana.
Da li vi znate da je bila majka ministra Vučića? (Glasovi - tema.)