Uvaženi predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, prva moja zamerka, kad sam dobio Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije je bila manjkavost i neozbiljnost u dostavi materijala. Jer, zaista, kad se dobije materijal danas pred sednicu, ili u najboljem slučaju sinoć, onda je neobjektivno tražiti da se kvalitetno daju primedbe ili sugestije i da se elaborira ovaj predlog odluke.
Sledeće moje ukazivanje pored toga što je zaista osnovna intencija ovog predloga odluke ta da se suzi pravo poslanika, jer kako drugačije protumačiti, kad smo čuli iz citiranja, da je ranije opozicija smatrala da ovaj poslovnik dosta skraćuje prava poslanika, a sada se još ide na redukciju, a smatra se da će biti demokratski, pa vi onda sami zaključite ko je u pravu. Ja ću sada ukazati na manjkavost, možda ću malo izaći iz teme, jer ću nešto reći o jednom članu, i samo o njemu, u pojedinostima, a to je član 34. ovog Predloga odluke.
Član 34. kaže da posle završene rasprave u pojedinostima i posle rasprave o amandmanima završnu reč ima predlagač, odnosno član Vlade koji zastupa taj zakon, a posle toga nastaje glasanje. Praksa ovog kratkog zasedanja nas uči da ovaj član, ako se ne bude zaista smestio u okvir koji uređuje Poslovnik, može dovesti do niza incidentnih slučajeva, do nesporazuma, a verujem da niko moralan ni niko realan to ne bi želeo u ovoj skupštini.
O čemu se radi, vi znate i u prethodnim izlaganjima, kada je predstavnik Vlade izlazio da da završnu reč, da je u stvari to bio jedan predizborni miting, da je to bilo blaćenje ili bolje reći, jedan ulični rečnik, kad je u pitanju prethodna vlast ili SPS, a ovaj sada poslovnik predviđa da mu se ne može replicirati. Zato, jednostavno, molim predsednika Skupštine, na njemu je veliki teret i obaveza, da, koristeći članove 104. 105. i 106. Poslovnika, pogotovu 110. koji govori da se sve odredbe o dnevnom redu na ovoj skupštini odnose i na prisutne koji nisu poslanici, odnosno na predstavnike Vlade, da svojim autoritetom i obavezom kao predsednik Skupštine ne dopusti da dođe do kršenja ovoga člana, odnosno, do neželjenih scena i posledica koje može proizvesti.
Isto me tako zabrinjava - zbog čega mi uvek idemo na taj hitan postupak? Mnoge stvari u Srbiji su danas trebale da se nađu ovde zaista kao hitan postupak. Ja ću reći samo dve - jug Srbije, nije potrebno da poslanici saznaju iz dnevne štampe, sa televizije, nije potrebno da čujem da je juče bio relativno miran dan, a od ljudi koji tamo žive čujem da je na to područje palo preko 200 granata, pa se pitam - a kakav je to dan koji nije relativno miran?
S druge strane, molio bih sve ovde, i predsednika Skupštine, i vas kao najviše zakonodavno telo u Srbiji, i Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnji poslova, da zaustave ovu političku harangu koja se vodi u nekim opštinama, a plediramo da smo pravna država i hoćemo demokratiju. Zato smo se i u predizbornim aktivnostima zalagali, pogotovu članovi DOS-a, da u pojedinim opštinama dolazi do takvog apsurda da na izborima koji su se desili, od 40 odbornika, 35 odbornika ima SPS i samo 4 DOS.
