Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Uvaženi predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, prva moja zamerka, kad sam dobio Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije je bila manjkavost i neozbiljnost u dostavi materijala. Jer, zaista, kad se dobije materijal danas pred sednicu, ili u najboljem slučaju sinoć, onda je neobjektivno tražiti da se kvalitetno daju primedbe ili sugestije i da se elaborira ovaj predlog odluke.
Sledeće moje ukazivanje pored toga što je zaista osnovna intencija ovog predloga odluke ta da se suzi pravo poslanika, jer kako drugačije protumačiti, kad smo čuli iz citiranja, da je ranije opozicija smatrala da ovaj poslovnik dosta skraćuje prava poslanika, a sada se još ide na redukciju, a smatra se da će biti demokratski, pa vi onda sami zaključite ko je u pravu. Ja ću sada ukazati na manjkavost, možda ću malo izaći iz teme, jer ću nešto reći o jednom članu, i samo o njemu, u pojedinostima, a to je član 34. ovog Predloga odluke.
Član 34. kaže da posle završene rasprave u pojedinostima i posle rasprave o amandmanima završnu reč ima predlagač, odnosno član Vlade koji zastupa taj zakon, a posle toga nastaje glasanje. Praksa ovog kratkog zasedanja nas uči da ovaj član, ako se ne bude zaista smestio u okvir koji uređuje Poslovnik, može dovesti do niza incidentnih slučajeva, do nesporazuma, a verujem da niko moralan ni niko realan to ne bi želeo u ovoj skupštini.
O čemu se radi, vi znate i u prethodnim izlaganjima, kada je predstavnik Vlade izlazio da da završnu reč, da je u stvari to bio jedan predizborni miting, da je to bilo blaćenje ili bolje reći, jedan ulični rečnik, kad je u pitanju prethodna vlast ili SPS, a ovaj sada poslovnik predviđa da mu se ne može replicirati. Zato, jednostavno, molim predsednika Skupštine, na njemu je veliki teret i obaveza, da, koristeći članove 104. 105. i 106. Poslovnika, pogotovu 110. koji govori da se sve odredbe o dnevnom redu na ovoj skupštini odnose i na prisutne koji nisu poslanici, odnosno na predstavnike Vlade, da svojim autoritetom i obavezom kao predsednik Skupštine ne dopusti da dođe do kršenja ovoga člana, odnosno, do neželjenih scena i posledica koje može proizvesti.
Isto me tako zabrinjava - zbog čega mi uvek idemo na taj hitan postupak? Mnoge stvari u Srbiji su danas trebale da se nađu ovde zaista kao hitan postupak. Ja ću reći samo dve - jug Srbije, nije potrebno da poslanici saznaju iz dnevne štampe, sa televizije, nije potrebno da čujem da je juče bio relativno miran dan, a od ljudi koji tamo žive čujem da je na to područje palo preko 200 granata, pa se pitam - a kakav je to dan koji nije relativno miran?
S druge strane, molio bih sve ovde, i predsednika Skupštine, i vas kao najviše zakonodavno telo u Srbiji, i Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnji poslova, da zaustave ovu političku harangu koja se vodi u nekim opštinama, a plediramo da smo pravna država i hoćemo demokratiju. Zato smo se i u predizbornim aktivnostima zalagali, pogotovu članovi DOS-a, da u pojedinim opštinama dolazi do takvog apsurda da na izborima koji su se desili, od 40 odbornika, 35 odbornika ima SPS i samo 4 DOS.

Ja Vas molim da se držite dnevnog reda.

Ja se predsedniče izvinjavam, ovo je samo jedan mali izlet, a mislim da ćete mi dopustiti. Mislim na kraju krajeva i da Vi morate reagovati, jer ja sam video da danas odbornici sede ispred Skupštine i da ih niko nije primio. Moram reći, a ja inače ne pribegavam da upotrebim neke teške reči, ali moram reći da je to jedna grupa huligana koja je došla da istera 35 od 40 odbornika SPS-a, da im zabrani rad pod fizičkom ucenom i pretnjom, likvidacijom njima i njihovim porodicama. Mislim da će ova skupština zaista onda pledirati da bude Narodna skupština, kada demokratski odlučuje da spreči takve slučajeve, a ne samo u Kladovu, nego i u mnogim mestima gde su socijalisti pobedili. Ako želimo pravnu državu, zasita se mora tome stati na put. Da su socijalisti to uradili...

Vreme.

Isto bi reagovale UN, i SB i NATO i Evropska unija i svi bi već mediji govorili kako se vrši teror u Srbiji. Predsedniče hvala.

Samo da vas obavestim, nije replika, samo da vas obavestim. Nije tačno to što ste rekli, primljeni su narodni odbornici. Bila je ovde grupa od oko dvadesetak. Otišla je i određene aktivnosti su pokrenute, otišlo je saopštenje s tim u vezi.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a zatim narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Poštovano predsedništvo, narodni poslanici, prvi put sam poslanik u Narodnoj skupštini i prvi put prisustuvujem raspravi o ovakvom jednom dokumentu, kakav je Poslovnik o radu. Predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine, prema obrazloženjima predlagača, motivisane su sa dva osnovna razloga.
Jedan je da se poveća efikasnost rada ovog parlamenta, drugi da se spreči opstrukcija od strane opozicionih partija u Parlamentu. Imajući ta dva momenta u obrazloženju predlagača, želeo bih da ukažem na nekoliko, po meni, spornih činjenica u svemu tome. Naročito ne mogu da se složim sa tim da su SPS i poslanici te stranke, odnosno partije u dosadašnjem radu Skupštine vršili bilo kakvu opstrukciju, da su se za ovom govornicom ponašali neprimereno ili da su bilo na koji način vređali bilo kog pojedinca, ministra, pripadnika bilo koje političke stranke u ovom parlamentu.
Otuda to obrazloženje u najmanju ruku ne stoji za pripradnike, odnosno poslanike SPS-a. Drugo što mi se čini važnim, a kada je u pitanju efikasnost, mi naravno nismo protiv efikasnijeg rada, ali se mora znati da i predlagač mora činiti takve predloge zakona i odluka za ovaj parlament, koji će naići na odobravanje i većine, ali i naići na razumevanje opozicionih stranaka u ovom parlamentu. Moramo da priznamo i sebi i drugima, a javnost nas gleda i uočava da su dosadašnji predlozi zakona koje smo razmatrali u ovom parlamentu bili nedovoljno kvalitetno pripremljeni i da su upravo iz tih razloga izazivali pojačanu raspravu. S druge strane, gospodine predsedniče, molio bih Vas da mi omogućite da govorim, jer ovo mi se već više puta dešava za ovom govornicom, da nisam u mogućnosti da kažem ono što imam pravo, kao narodni poslanik. Sasvim sam siguran da u dosadašnjim diskusijama nisam nikoga povredio, niti bilo koga ometao u njegovoj diskusiji.
Govorim vrlo konkretno, govorim o Poslovniku, a zadržaću se i na nekoliko odredbi koje se nalaze u članu 1. i u članu 8. ove odluke. Član 1. odluke predviđa da se Narodna skupština, odnosno predsednik ranijeg saziva mora pozvati Narodnu skupštinu najkasnije narednog dana od dobijanja izveštaja izborne komisije o završenim izborima. Iako nisam pravnik, čini mi se da taj član omogućuje da se pod izgovorom brzine konstituiše Republički parlament, a da se time onemogući dalja pravna procedura u pogledu eventualnih žalbi ili tužbi Vrhovnom sudu na regularnost izbora. Nezavisno od toga ko će jednog dana i kada biti većina u ovom parlamentu, čini mi se da ta odrednica omogućuje da se i zloupotrebi. S druge strane, član 8. takođe predviđa da ovaj parlament može odlučivati sa samo 126 narodnih poslanika. Nemam nameru da optužujem predlagača da je izmislio nešto što nije u redu, ali u svakom slučaju mogu da pretpostavim da je u bilo kojoj varijanti moguće doći i do zaključka da postoji mogućnost zaloupotreba i manipulacija. Da se raznoraznim formalno-pravnim začkoljicama dođe do toga da u dužem vremenskom periodu Parlament zapravo radi sa samo 126 narodnih poslanika, koji predstavljaju nekakvu većinu. A da ostali poslanici zapravo i ne mogu učestvovati u radu i odlučivanju ovog parlamenta dok se ona većina od 126 poslanika ne smiluje.
Sledeće što želim da kažem odnosi se na odredbe koje se tiču mogućnosti podnošenja izveštaja Vlade o pojedinim pitanjima. Bio bih vrlo zadovoljan da se u tim odredbama, između ostalog, nalazi obaveza članova Vlade, ministara, pa i predsednika ako hoćete, da prisustvuju ovim sednicama naše Skupštine. Danas nemamo nikoga iz Vlade verovatno je to i opravdano, obzirom da je na dnevnom redu Poslovnik o radu. Iskustvo koje imamo iz prethodnih sednica govori da u najvećem vremenu održavanja sednica, ministri i predstavnici Vlade nisu prisutni na ovim sednicama. Onda kako ćemo mi poslanici govoriti o nekim pitanjima koja su bitna za budući i kvalitetniji rad Vlade, ukoliko nema ko iz Vlade da nas čuje. S druge strane, nisam primetio nikakva ograničenja za ponašanje ministara na sednicama ove skupštine. Vi znate da ima ministara koji nam i dobacuju za ovom govornicom, koji nas ometaju. Ima li neka poslovnička odrednica koja govori o tome da se i ministar mora ponašati u skladu sa Poslovnikom, onako kako se to zahteva od narodnih poslanika.