Poštovano predsedništvo, narodni poslanici, prvi put sam poslanik u Narodnoj skupštini i prvi put prisustuvujem raspravi o ovakvom jednom dokumentu, kakav je Poslovnik o radu. Predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine, prema obrazloženjima predlagača, motivisane su sa dva osnovna razloga.
Jedan je da se poveća efikasnost rada ovog parlamenta, drugi da se spreči opstrukcija od strane opozicionih partija u Parlamentu. Imajući ta dva momenta u obrazloženju predlagača, želeo bih da ukažem na nekoliko, po meni, spornih činjenica u svemu tome. Naročito ne mogu da se složim sa tim da su SPS i poslanici te stranke, odnosno partije u dosadašnjem radu Skupštine vršili bilo kakvu opstrukciju, da su se za ovom govornicom ponašali neprimereno ili da su bilo na koji način vređali bilo kog pojedinca, ministra, pripadnika bilo koje političke stranke u ovom parlamentu.
Otuda to obrazloženje u najmanju ruku ne stoji za pripradnike, odnosno poslanike SPS-a. Drugo što mi se čini važnim, a kada je u pitanju efikasnost, mi naravno nismo protiv efikasnijeg rada, ali se mora znati da i predlagač mora činiti takve predloge zakona i odluka za ovaj parlament, koji će naići na odobravanje i većine, ali i naići na razumevanje opozicionih stranaka u ovom parlamentu. Moramo da priznamo i sebi i drugima, a javnost nas gleda i uočava da su dosadašnji predlozi zakona koje smo razmatrali u ovom parlamentu bili nedovoljno kvalitetno pripremljeni i da su upravo iz tih razloga izazivali pojačanu raspravu. S druge strane, gospodine predsedniče, molio bih Vas da mi omogućite da govorim, jer ovo mi se već više puta dešava za ovom govornicom, da nisam u mogućnosti da kažem ono što imam pravo, kao narodni poslanik. Sasvim sam siguran da u dosadašnjim diskusijama nisam nikoga povredio, niti bilo koga ometao u njegovoj diskusiji.
Govorim vrlo konkretno, govorim o Poslovniku, a zadržaću se i na nekoliko odredbi koje se nalaze u članu 1. i u članu 8. ove odluke. Član 1. odluke predviđa da se Narodna skupština, odnosno predsednik ranijeg saziva mora pozvati Narodnu skupštinu najkasnije narednog dana od dobijanja izveštaja izborne komisije o završenim izborima. Iako nisam pravnik, čini mi se da taj član omogućuje da se pod izgovorom brzine konstituiše Republički parlament, a da se time onemogući dalja pravna procedura u pogledu eventualnih žalbi ili tužbi Vrhovnom sudu na regularnost izbora. Nezavisno od toga ko će jednog dana i kada biti većina u ovom parlamentu, čini mi se da ta odrednica omogućuje da se i zloupotrebi. S druge strane, član 8. takođe predviđa da ovaj parlament može odlučivati sa samo 126 narodnih poslanika. Nemam nameru da optužujem predlagača da je izmislio nešto što nije u redu, ali u svakom slučaju mogu da pretpostavim da je u bilo kojoj varijanti moguće doći i do zaključka da postoji mogućnost zaloupotreba i manipulacija. Da se raznoraznim formalno-pravnim začkoljicama dođe do toga da u dužem vremenskom periodu Parlament zapravo radi sa samo 126 narodnih poslanika, koji predstavljaju nekakvu većinu. A da ostali poslanici zapravo i ne mogu učestvovati u radu i odlučivanju ovog parlamenta dok se ona većina od 126 poslanika ne smiluje.
Sledeće što želim da kažem odnosi se na odredbe koje se tiču mogućnosti podnošenja izveštaja Vlade o pojedinim pitanjima. Bio bih vrlo zadovoljan da se u tim odredbama, između ostalog, nalazi obaveza članova Vlade, ministara, pa i predsednika ako hoćete, da prisustvuju ovim sednicama naše Skupštine. Danas nemamo nikoga iz Vlade verovatno je to i opravdano, obzirom da je na dnevnom redu Poslovnik o radu. Iskustvo koje imamo iz prethodnih sednica govori da u najvećem vremenu održavanja sednica, ministri i predstavnici Vlade nisu prisutni na ovim sednicama. Onda kako ćemo mi poslanici govoriti o nekim pitanjima koja su bitna za budući i kvalitetniji rad Vlade, ukoliko nema ko iz Vlade da nas čuje. S druge strane, nisam primetio nikakva ograničenja za ponašanje ministara na sednicama ove skupštine. Vi znate da ima ministara koji nam i dobacuju za ovom govornicom, koji nas ometaju. Ima li neka poslovnička odrednica koja govori o tome da se i ministar mora ponašati u skladu sa Poslovnikom, onako kako se to zahteva od narodnih poslanika.