PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.03.2001.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

27.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 19:35

OBRAĆANJA

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, fiskalni prihod budžeta Republike Srbije za 2001. godinu je predložen u iznosu od 107,6 milijardi dinara, za razliku od prošle godine, kada je bio 37,2 milijarde dinara. Najveći deo novca Vlada pre svega planira da prikupi od poreza, poreza na promet 27,4%, akcize 23,7% i na dohodak građana negde oko 23,3%. Da bi Vlada realizovala ovaj, pre svega preambiciozan i jedan nerealan budžet, založila se za jednu veliku i široku lepezu poreza. Pre svega je proširena poreska osnovica, a sužena su i poreska oslobađanja. Planirana navodna reforma poreskog sistema ima neizbežne posledice. Posledice su pre svega udar po džepu građanina Srbije, a prema predloženim poreskim propisima u svakom slučaju dodatno će ubrzati rast inflacije. Od aprila meseca sigurno kreće novi talas poskupljenja, koji će pre svega najviše podići cenu električne energije zbog primene tarifnog sistema, zbog povećanja poreske stope.
Ono što želim da naglasim i da podsetim građane Srbije, a to je pre svega da prema analizi Instituta za tržišna istraživanja najveća povećanja, odnosno povećanja cena su se upravo dogodila sa dolaskom DOS-a na vlast. Pre svega to su elimentarne životne namirnice, poskupljenja šećera za 302%, mleka za 245%, zejtina za 184%, brašna za 59%, hleba za 60% itd. SRS je upozoravala na lažna obećanja DOS-a i nesposobnost njihovih navodnih eksperata, a pre svega u ekonomskoj sferi. Kako naplatiti sve te dažbine koje treba da popune budžet od građana sa prosečnom platom od četiri hiljade dinara, ako je evidentno i svi se slažemo u tome da je potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu oko 12 hiljada dinara.
Hteo bih da postavim pitanje i predsedniku Vlade, koji je procenio da ima negde oko 330 hiljada porodica koje su socijalno ugrožene. Iz gore navedenih podataka u svakom slučaju možemo zaključiti da je 90% građana dostiglo donji prag socijalne izdržljivosti. Građani Srbije koji poseduju automobile, a njih je negde oko 1,3 miliona, plaćaće porez od 600 do 20 hiljada dinara, zavisno od kubikaže automobila. Ono što je bitno, što se stalno u javnosti ranije pominjalo, a to su Šešeljeve takse na mobilne telefone, ali tada je bila taksa samo 100 dinara i tada je bilo samo 250 hiljada korisnika mobilne telefonije. Sada ima negde oko 1,6 miliona građana koji koriste mobilne telefone i umesto 100 dinara uvodi se porez od 200 dinara.
Ima negde oko 1,1 miliona građana koji su vlasnici vatrenog oružja, a za to vatreno oružje plaća se porez, za neka oružja čak i do 3 hiljade dinara i to sve u roku od petnaestak dana, bez mogućnosti plaćanja na dve ili više rata. Socijalno ugroženi biće samim tim zbog ovih poreza još više ugroženi, jer se ukidaju doprinosi za solidarnu stambenu izgradnju, a lekovi koji su do sada bili oslobođeni dažbina stavljeni su na porezničku listu, kao i neki drugi proizvodi poput pelena, školskog pribora, soli, šećera, ulja, petroleja za osvetljenje, a prvi put je uvedena akciza i na prirodne sokove, koje pre svega konzumiraju mala deca i odojčad. SRS smatra da pre svega treba pomoći privatnim preduzetnicima, kao pokretačima privredne aktivnosti, jer je to jedina mogućnost da se angažuje armija nezaposlenih i višak radne snage. A DOS uvodi poseban režim oporezivanja privatnika, koji su do sada paušalno plaćali porez.
Pretvaramo zemlju ne u proizvodnju, već u reformu, odnosno u poresku zemlju. DOS-ov porez je jedini ostao za sticanje budžeta. Umesto efekta proizvodnje, koji danas nije u funkciji, porezima gušimo privatni sektor. Što se tiče prometa nekretnina, zbog povećanja poreske stope sa 3 na 5%, prebaciće se promet nekretnina u ilegalne tokove. Ako je već nerealan budžet, nerealno i nemoguće će biti finansirati planirane javne rashode. Po prvi put se uvode korisnici javnih rashoda kao što su biroi i agencije Vlade Republike Srbije, za čije potrebe je iznos 10 miliona. Problemi sive ekonomije ostaće, jer Vlada nije u stanju da stavi pod kontrolom sivu ekonomiju, jer potrebna je reforma brojnih zakona, a u nekim drugim načelima regulisati sivu ekonomiju.
Pri kraju, zakon o akcizama, može se konstatoviti da je to jedna velika visina zahvatanja i po procentima i po obuhvaćenosti, a zakon želi značajno da popuni upravo budžet na teret građana. Zakonom o akcizama nisu precizno definisane oblasti koje su u njemu navedene, naročito delovi zakona od člana 9. do člana 18, kao i članovi 19. i 20.
Na kraju, samo jedna rečenica, s obzirom da mnogi u DOS-u stalno pominju transparetnost, naročito ministri sa nekom sumnjivom višom školom, verovatno im se ta reč dopala pa je stalno ponavljaju, pa daju do znanja da su upoznali nešto novo. Ovde u ovom budžetu stalno vidim, skoro u svakom razdelu, posebne namene. Te posebne namene nisu definisane za šta su i kako su, tako da verovatno građani Srbije mogu da upravo na taj način vide transparetnost Vlade. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, a posle njega narodni poslanik Dragan Marković.

Marko Jakšić

Dame i gospodo, poštovani predsedniče, po onoj narodnoj da svako kuka nad svojim grobom,  gledajući i čitajući ovaj budžet meni je zapalo u oko da kada je u pitanju Kosovo i Metohija za godinu dana predviđeno je samo negde 2,7 miliona maraka. Mislim da predstavnici Vlade moraju da se slože da je to jako malo. Naročito, imajući u vidu ako smo za samo tri opštine odredili negde oko 15 miliona maraka. Ne možemo samo jedan narod i to narod koji pati, narod koji trpi, da vežemo negde za jednu smešnu sumu od 2,7 miliona maraka. Ne možemo da očekujemo da tim parama gradimo, mislim na nova naselja, na naselja za povratnike, i ne možemo da očekujemo da od tih para gradimo za Srbe škole, da gradimo domove zdravlja, izuzev ako ne očekujemo da nam to neko drugi radi. Ne možemo tim parama da vratimo fakultete, ako nam je stalo da vratimo fakultete na Kosovu. Mislim da to nije red i da bi ovo trebalo i moralo da se uredi, izuzev ako možda Vlada ne očekuje da međunarodna zajednica vraća Srbe, da međunarodna zajednica za Srbe brine, da međunarodna zajednica Srbima pravi škole, da pravi bolnice, da nam vraća fakultete. Iz iskustva vidimo i znamo da to oni neće da rade, to neće da radi ni KFOR, neće da radi ni UNMIK, a to neće sigurno da radi ni Hašim Tači. Očekujem, nadam se da Vlada, da li će u hodu, da li će na neki drugi način rebalansom ovaj podatak ili ovaj pristup morati da ispravi. Mislim da nije logično, da nije korektno imati jedan pristup prema narodu, prema Srbima koji dole na Kosovu, ponavljam još jednom, pate. Izuzev, ako nismo, čini mi se, ovaj deo teritorije otpisali, izuzev ako ga nismo drugom prepustili. Čini mi se da će dole Srbi iz petnih žila upiru da što više srpske države dole zadrže. Oni su izloženi demontaži od strane svih mogućih činilaca dole, i od KFOR-a, i od UNMIK-a i od strane Šiptara. Čini mi se da ovakvim odnosom i ovakvim pristupom, uigrano dole za isti tim, ne navijamo za opstanak srpske države. Mislim da je jednostavno lako ubediti i pričati Srbima da treba da izađu na izbore bez ikakvih uslova, ali ja isto mislim da za Srbe koji dole žive, za onaj narod mora se drugačije i više raditi. Hvala. (Aplauz u sali.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, a posle njega narodni poslanik Živko Selaković.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom budžetu imamo Predlog zakona o akcizama i Predlog zakona o porezu na promet i kada se bude usvojio, sutra ili prekosutra, građani naše zemlje će misliti da ovaj budžet i zakon o porezima idu u neku nerazvijenu zemlju u Evropi, idu u zemlju gde je potrošačka korpa deset puta manja od ličnog dohotka. Mi usvajamo, odnosno usvojićete vi gospodo sutra ili prekosutra ovaj zakon gde je potrošačka korpa tri puta veća od ličnog dohotka.
SSJ ima primedbu na budžet, na Agrarni budžet.
Gospodin ministar za poljoprivredu nije iskazao na strani 2. kao stavku neizmirene obaveze za poljoprivredne proizvođače koji su predali šećernu repu, kako na teritoriji Vojvodine, tako i na teritoriji Srbije. Veliki broj proizvođača šećerne repe nisu naplatili od fabrika zadnje dve godine. Mi smo tu uložili jedan amandman, a konkretno za Pomoravski okrug veliki broj građana potražuje od fabrike šećera iz Ćuprije za predatu šećernu repu da im se isplati.
Takođe smo stavili primedbu na naftu koju je dobila Vlada Republike Srbije iz Italije, da tu istu naftu prodamo poljoprivrednim proizvođačima za 24 dinara. Kažemo da je stara vlast muzla poljoprivredne proizvođače zadnjih deset godina, a evo i ova nova je počela da muze poljoprivredne proizvođače, na način što je nešto dobila na poklon, a to isto gleda da proda poljoprivrednim proizvođačima.
Isto tako i veštačko đubrivo je ova vlada dobila kao humanitarnu pomoć i to veštačko đubrivo prodaje poljoprivrednim proizvođačima. Dešavalo se pre dva, tri i četiri meseca da smo dobili struju besplatno, da smo naplatili građanima, a to smo mogli donekle da pravdamo, imajući u vidu da su nam sistemi bili u veoma lošem stanju.
SSJ takođe ima primedbu na procenat koji ostaje gradovima, u gradu Jagodini, Paraćinu i Ćupriji. Jagodinu i Ćupriju je zatekla poplava, konkretno u Jagodini je preko 2,5 hiljada kuća poplavljeno, preko 700 ha je poplavljeno, a da građanima nije izvršena nadoknada. Kada je Ćuprija u pitanju, veliki broj građana je imao ratnu štetu, a da ta nadoknada do dana današnjeg nije izvršena. Mi smo tražili po 5% za ova dva grada i za Paraćin,gde je najmanja stopa 5,4%, da se poveća, jer je to mali procenat za razvoj ova tri grada.
SSJ takođe ima primedbu kod raspodele sredstava za Kosovo gde je predviđeno samo 8.880.000 dinara, a za jednu i po opštinu na jugu Srbije 500 miliona dinara. Gospodo, Srbi na Kosovu, veliki broj Srba ne radi. Petočlane i šestočlane porodice nemaju od čega da žive. Pomoć dobijaju na kašičicu, a mi, odnosno ova skupština ne vodi računa o Kosovu.
Ne vidim šta je to prioritet da ovako drastična razlika, kada je u pitanju jug Srbije i Kosovo, bude predviđena u budžetu.
Mi predlažemo da 500 miliona dinara, koliko je predviđeno za jednu i po opštinu na jugu Srbije, da se odvoji za Kosovo, a 80.880.000 dinara ide za jug Srbije.
Stranka srpskog jedinstva ima primedbu na porez na usluge vezano za gradski saobraćaj, za putnički saobraćaj i međugradski saobraćaj. Ako znamo da su korisnici usluga đaci, radnici koji ne primaju plate u fabrikama, penzioneri, a direktno porez utiče na povećanje cene karata u lokalnom i međugradskom prevozu.
Ako se podsetimo šta je sve poskupelo u zadnjem vremenskom periodu, da je uvedena participacija 36 dinara, 18 dinara za recept i neka mi predsednik Vlade ne zameri što ću da kažem da je on na RTS-u rekao da se svaka želja posebno plaća. Nije to želja ako vi odete kod interniste i internista vam da uput da idete u laboratoriju, a da idete na ultrazvuk i vi morate svaki nov pregled da platite.
Stranka srpskog jedinstva neće podržati ovakav paket mera i predlaže Vladi Srbije da usvoji amandmane koje je Stranka srpskog jedinstva priložila.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik gospodin Živko Selaković, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Radojko Petrić.

Živko Selaković

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da smo spojili 6 tačaka dnevnog reda, a vezano je za poreze na promet, Agrarni budžet, budžet u celini, veoma je teško za ovih 5 minuta kazati ono što čovek misli i treba da kaže i stoga ću se osvrnuti samo na Agrarni budžet, jer smatram da je on u ovom trenutku najpotrebniji ako sagledamo situaciju i okruženje u kojem se nalazimo.
Agrarni budžet u iznosu od 5.100.000.000 dinara je predviđen u skladu realnih mogućnosti ukupnog budžeta Republike Srbije i sa tog aspekta se izdvajaju skromna sredstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ali ona nisu ni približno dovoljna da zadovolje potrebe poljoprivrede u celini. Stanje poljoprivredne proizvodnje i ekonomski položaj zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih preduzeća je takav da predviđena sredstva mogu jedino da ublaže ili zaustave dalju tendenciju pada, a vrlo malo da neke mere i akcije pospeše i unaprede. Prema članu 2. ulazi u budžetsku godinu sa ranije stečenim obavezama u iznosu od 437 miliona dinara, a od toga su neizmirene obaveze 195 miliona dinara i subvencija za pasterizovano mleko 242 miliona dinara. Ako Agrarni budžet ima za cilj premiranje i unapređenje proizvodnje pozdravljamo pristup da se od 1.3.2001. godine ukida subvencija za pasterizovno mleko, jer je kroz taj vid do sada značajnim sredstvima praktično premirana potrošnja, a ne proizvodnja. U ovoj godini je predviđeno 150 miliona dinara na poziciju unapređenja stočarstva, a da sada za subvenciju potrošnje smo izdvojili 242 miliona dinara, iz čega se vidi koliko više pomažemo potrošnji u odnosu na proizvodnju, što smatram da treba obratno. Premija za mleko se obezeđuje stočarima, zemljoradnicima i firmama da amortizuje disparitet cene stočne hrane u odnosu na cenu sirovog mleka i da time obezbedimo sigurnost i stabilnost, a vrlo malo za unapređenje proizvodnje mleka.
U članu 4. stava 2. regulisano je pitanje mesečne dinamike priliva i odliva sredstava u Agrarni budžet. Stoga se zalažem da se precizno utvrdi da stočari i zemljoradnici budu u prioritetu za isplatu sredstava i to mora biti mesečna likvidnost, a druge investicije i namene koje mogu da čekaju da zavise od bilansa priliva sredstava. Izdvajaju se značajna sredstva za zdravstvenu zaštitu stoke iz stočnog fonda. Predlažem da se stepen organizovanja mobilnosti i preventive podigne na najviši nivo kako bi sačuvali stočno živo blago od mogućeg uvoza i prenosa teških stočnih zaraza i bolesti.
Pozicija za uređenje poljoprivrednog zemljišta koja sadrži niz mera kao što su radovi, komasacije, odvodnjavanje i drugo od samo 40 miliona dinara ne da je mala, nego simbolična sredstva u odnosu na značaj i potrebu. Predlažem svi vanredni prihodi koji se u toku godine ostvaruju budu usmereni za ove namene.
Kod neizmirenih obaveza na strani 2 u tabeli pod brojem 3 piše - oživljavanje sela i seljačkih gazdinstava sa iznosom od 28.364.160 dinara - ne vidi se dovoljno na šta se taj iznos odnosi. Moram da podvučem i stavim primedbu prošloj vlasti, odnosno Ministarstvu za poljoprivredu, ukoliko su to iznosi po ugovorima koje je bivši ministar poljoprivrede Jovan Babović potpisao sa zemljoradnicima, a u svrhu političkog marketinga i propagande, predlažem da se onda stavka briše i prenese u poziciju unapređenja stočarstva.
Nije baš precizno rečeno, iz koga nisam mogao bar ja da zaključim i zato pitam da li sredstva iz ovog Agrarnog budžeta mogu da koriste radnici sa Kosova i Metohije? Na tom prostoru ima još zemljoradnika u srpskim selima koji žive i bore se sa velikim teškoćama. Mislim da na ovakav način, kako ja imam običaj da kažem, od danas do sutra finansiramo poljoprivrdu, nije baš pravo rešenje, pa stoga predlažem da se ovaj Agrarni budžet na bazi svega ovoga ne usvoji. Imam jednu veliku primedbu, a to nisam mogao da kažem zato što je Odbor za poljoprivredu imao svoj amandman, predlog vrlo dobar, konstruktivan. Cenili smo nemaštinu, nismo bili neskormni, te smo predložili jednu cifru od 800 miliona dinara i to iz budžetskih rezervi da se pridoda Agrarnom budžetu i prema tome, znam da je Vlada to već odbila i iz tog razloga Poslanički klub Stranke srpskog jedinstava i ja član tog poslaničkog kluba nećemo podržati Agrarni budžet.
Mislim da treba naći trajnije finansiranje što se tiče agrara. Prema tome, ovo ide kao jedan nužni predlog sa ovakvim budžetom i sa tim bi se završio, da se malo pozabavimo i pronađemo neki trajniji izvor finansiranja kada je u pitanju poljoprivreda.
Dozvolite mi samo još jedan minut. Znamo da se veoma velika sredstva prilivaju u "Srbijavode". Ja do danas nisam video da postoji izveštaj o utrošku tih sredstava za prošlu godinu i predlažem da se napravi, kao i plan za 2001. godinu. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik gospodin Radojko Petrić.

Radojko Petrić

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, u parlamentu skoro da nema važnije debate od debate o budžetu. Zato moramo imati strpljenja da čujemo više različitih mišljenja i predloga.

Nadam se da se parlamentarna većina neće držati isključivo predloga vlade, već da će prihvatiti umesne sugestije i predloge. Smatram da u predlogu budžeta sredstva za pojedine namene nisu obezbeđena u odgovarajućim iznosima, a da je ipak neophodno i moguće za njih obezbediti sredstva u većem iznosu. Konkretno, imam u vidu sledeće - prvo, fondu za razvoj Republike Srbije, odakle se obezbeđuju sredstva za podsticaj regionalnog razvoja, predlogom budžeta obezbeđena su sredstva u iznosu od svega 497 miliona i 300 hiljada. Ako imamo u vidu da u Srbiji imamo znatan broj nedovoljno razvijenih područja, 37 opština, onda je to zaista krajnje nedovoljno.

Kao što je poznato, nedovoljno su razvijena brdsko-planinska područja, područja udaljena od razvijenih privrednih centara, prigranična područja, i posebno Raško-polimsko područje, sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva. Ova područja, umesto da se po razvijenosti približavaju prosečnoj stopi nerazvijenosti Srbije, ona sve više zaostaju i raskorak postaje sve veći.

Sa ovim trendom razvoja, sigurno se u Raško-polimskoj oblasti, kao specifičnom području, ne može obezbediti ni ekonomska ni socijalna stabilnost. Verovatno taj razlog i to ekonomsko zaostajanje doprineće stvaranju i političke nestabilnosti i nanositi štetu svim građanima koji tamo žive.

Kad je u januaru ove godine formirana vlada, u ovoj skupštini bilo je reči o ovom pitanju, i predsednik Vlade dao je obećanje da će se o tome voditi računa. Sada vidimo da ipak ovom pitanju nije poklonjena odgovarajuća pažnja.

U prošloj godini, Vlada SPS-a je za ove namene obezbedila 0,7% sredstava u ukupnom budžetu Republike. Opravdano je bilo da se za ove namene u ovoj godini to učešće poveća. No, i ako se zadrži struktura, znači 0,7% učešća u ukupnom budžetu, kao što je bilo prošle godine, a ne kako se predlaže, učešće od 0,4%, onda u fondu za razvoj treba obezbediti ne 497 miliona i 300 hiljada, već 905 miliona i 600 hiljada. Znači, da bi ostala ista srazmera, a bilo bi logično i da se poveća, da učešće bude veće.

Sredstva za ovo povećanje predvideti da se obezbede iz stranih donacija i kredita, pošto je inače projektovan deficit u budžetu. Ovo ne predstavlja neko značajnije povećanje u ukupnom budžetu, ali za nerazvijena područja znači mnogo, a samim tim, sada i ubuduće će mnogo značiti za Srbiju. U vezi sa ovim podnet je amandman i nadam se da će Vlada prihvatiti predlog.

Drugo pitanje, u vezi koga smatram da treba izvršiti izmenu Predloga budžeta, odnosi se na izdvajanje za nauku i tehnološki razvoj. Izdvajanja za ove namene treba da imaju prioritet. Ako se ima u vidu koliko su ekonomske sankcije i međunarodna blokada za zadnjih 10 godine, uticale na naše tehnološko zaostajanje, a na drugoj strani, ubrzan i impresivan tehnološki razvoj u svetu, onda zaista za ovu namenu treba obezbediti više sredstava. Mora se stalno imati u vidu da je znanje glavni činilac razvoja.

Ne možemo se zanositi mišlju da ćemo ostvariti značajan razvoj sa jeftinom radnom snagom i da ćemo , zahvaljujući tome, ostvariti veliki izvoz naših proizvoda. Naime, učešće radne snage u ukupnim troškovima smanjeno je na oko 10-15%, tako da ta činjenica nema velikog značaja, kako je bilo ranije. Zato je bitno što više ulagati u nauku i tehnološki razvoj i stvarati osnovu koja će vući napred.

Socijalisti su prošle godine obezbedili da se za ove namene izdvoji 1,4% sredstava od ukupnog budžeta, a sada se predlaže učešće od 1,1%. Zaista je teško pravdati da se ovako predlaže, i ako ništa drugo, bar da se zadrži taj odnos kao što je bio i prošle godine za nauku i tehnološki razvoj.

Danas je predsednik Vlade predložio, ako poslanici predlažu određena sredstva za neke namene gde se vrši povećanje da se kaže na drugoj strani gde treba smanjiti izdvajanja. Moj predlog ide u tom pravcu da se smanje izdvajanja, a pošto je predviđeno deficitarno finansiranje budžeta, da se poveća taj deo iz ovog dela gde je rečeno 21 milijarda i 800 miliona, jer to je neka predviđena, neka procenjena cifra, prema tome, i za ovaj deo, bilo kod privatizacije, bilo stranih donacija, kao i kredita, mislim da se može obezbediti i da zaslužuje pažnju da se u ovom delu izvrše korekcije.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.