Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedniče i predsedništvo, ovo je zajednički pretres sistemskih zakona koji se tiču Predloga budžeta za 2001. godinu. Javio sam se u načelnoj i zajedničkoj raspravi iz prostog razloga što o sledećoj tački dnevnog reda, koja jeste predmet mog interesovanja, a to je Agrarni budžet, verovatno neću biti u prilici da govorim. Ovde sam poslanik ispred DOS-a i svakako da pripadam, hvala Bogu, ovoj većinskoj grupi poslanika koja je svesna da su neophodne reforme u svim segmentima našeg društva, naročito u sferi javnih prihoda.
Na osnovu toga želim i hoću da dam podršku ovoj vladi i ovom predlogu budžeta za 2001. godinu, u načelu. Međutim, naravno da i u okviru ovog budžeta ima zamerki i ima predloga koji, bar kad dolaze iz DOS-a, jesu dobronamerni i jesu konstruktivni. Predmet mog interesovanja jeste Agrarni budžet. Pretpostavljam da već znate, mi smo na moju inicijativu i na inicijativu drugih poslanika, uspeli da na Odboru za poljoprivredu proguramo amandman da su sredstva, koja su predviđena za poljoprivredu i za Ministarstvo poljoprivrede, nedovoljna i da ih je potrebno povećati. Ja ovde ne želim da kažem, svestan sam da stavku prihoda povećavamo, ali ne želim da kažem odakle treba oduzeti, a ovde pridodati. To je posao Vlade. Mi samo konstatujemo činjenicu da su sredstva za poljoprivredu, odnosno za Agrarni budžet nedovoljna. O tome smo detaljno i dugo razgovarali. Tu su dati ozbiljni argumenti. Zaista smo u ubeđenju da su ta sredstva nedovoljna.
Ovo što su prethodne vlade radile proteklih 10 godina jeste konstantno kresanje budžeta i konstantno uzimanje novca od poljoprivrede i od poljoprivrednika. Taj trend je zaista bio trend u proteklih 10 godina. Nažalost, nismo uspeli da taj negativan trend preokrenemo, da ga bar zaustavimo. Dakle, sredstva su na toj liniji trenda proteklih 10 godina i kada smo ih razmatrali i kada smo o njima raspravljali stavku po stavku, zapravo smo došli do zaključka da su ta sredstva nedovoljna. Na Odboru za poljoprivredu smo uz jedan uzdržan glas doneli odluku da je potrebno sredstva koja su namenjena poljoprivredi, a to su sredstva u iznosu od 5 milijardi i 100 miliona, da je potrebno povećati za 800 miliona. To je neko povećanje od 16%. Bili su i postojali su i drugi predlozi. Zaista smo se trudili, poput Vlade, da budemo i štedljivi i pravični. Mislim da smo zadovoljili taj princip, taj minimum i štedljivosti, ali i pravičnosti.
Mi smo u obavezi da uložimo u poljoprivredu. Nisam ekonomista, ali neka mi neko kaže sa ekonomskog stanovišta, zar poljoprivreda upravo nije oblast u koju treba ulagati, zar ona, ma koliko opustošena i ma koliko se od nje uzimalo, zapravo ima najbolju šansu da se u što kraćem vremenskom periodu revitalizuje. To je naše mišljenje i zbog toga smo se i odlučili da podnesemo amandman, kao Odbor za poljoprivredu. S obzirom da je to druga tačka dnevnog reda i da će taj amandman obrazlagati ovlašćeni predstavnik Odbora za poljoprivredu, ja sam se odlučio da se u ovom načelnom pretresu javim za reč.
Imam razumevanja za Vladu i znam da su sredstva skromna. Apsolutno se slažem sa svim onim što je rekao ministar Đelić. Znamo nasleđeno stanje i znamo sa kojim se sredstvima raspolaže. Znamo da postoji i budžetski deficit. Ono što je naš predlog Vladi i resornom ministru za poljoprivredu je da se iz tog budžetskog deficita pokušaju pronaći sredstva i ako treba da se taj budžetski deficit poveća u korist poljoprivrede za tih 800 miliona. To bi bilo povećanje od negde 3%.
Želim da kažem i Vladi i resornom ministru da je to zaista bila većinska odluka, jedinstvena odluka Odbora za poljoprivredu.
To svakako morate imati u vidu u budućem radu. Dakle, mi želimo da pre svega obezbedimo sredstva i da poljoproviredu učinimo efikasnom, a to očekujemo i od resornog ministra i od Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.

Gospodin Đinđić nas je napustio, a baš sam hteo pre svega da se njemu zahvalim što nas je udostojio i obratio nam se i to dva puta danas, kako je on rekao, da bi razumeli poreski paket koji je danas pred nama. Razumeli smo ga vrlo dobro. Zahvaljujem se i gospodinu Đeliću, a ni on nije ovde sada, kako je isto tako on rekao, da je u ime privrede, stanovništva i penzionera, a što je u javnoj raspravi konsultovao, pre donošenja ovog paketa poreskih zakona i projekcije budžeta za 2001. godinu. Toliku je podršku gospodin Đelić dobio od ovih kategorija koje je nabrojao da maltene svi najavljuju izlazak na ulice i štrajkove. Prvo ovaj sindikat danas "Solidarnost", a vidimo i sindikat penzionera je najavio štrajkove, oglasila se Privredna komora, a o stanovništvu i da vam ne pričam, kako je reagovala na ovaj paket poreskih zakona i projekciju budžeta.
Poštovani narodni poslanici, sasvim je očito da je Vlada pri kreiranju budžeta za 2001. godinu pošla od potreba budžetskih korisnika, a ne od realne situacije u privrede i stanovništva. Projekcija budžeta je hipotetična, zasnovana na ničim opravdanom optimizmu. Analizom ovog dokumenta, koji je svakako najvažniji ekonomski i politički dokument koji donosi državna administracija za tekuću fiskalnu godinu, možemo zaključiti sledeće.
Pod jedan, ova projekcija budžeta za 2001. godinu polazi od nekoliko pogrešnih hipoteza i to, da će se ubrzati privredni rast, da će se plate drastično povećati i da kod stanovništva još ima para po slamaricama i da će ova vlada lagano, kroz poreze istresti te slamarice.
Sve tri hipoteze su pogrešne. Na žalost, industrijska proizvodnja od 5. oktobra prošle godine drastično pada, a taj pad će se nastaviti. Sam gospodin Đinđić reče da nam privreda radi sa 25% kapaciteta. Zatim, plate će usled privredne depresije realno padati, a stotine hiljada ljudi ostaće bez ikakvih prednadležnosti usled otpuštanja sa posla koje najavljujete. Najzad, i gospodin Đinđić, i gospodin Đelić i ova vlada treba da znaju da narod više nema para u slamaricama. Narod je go kao pištolj. To svi vi znate.
Pod dva, očito je da Vlada nema nameru da smanjuje državnu potrošnju, odnosno da im ne pada na pamet da ispune predizborna obećanja i izvrše obziljniji rez na rashodnoj strani budžeta. Čujte cifre, republički i lokalni budžeti oko 130 milijardi dinara, savezni budžet oko 44 milijardi dinara, budžeti fondova oko 120 milijardi, znači negde oko 10 milijardi maraka. Pa da desetostruko povećate sve poreze, vi ovaj budžetski priliv ne možete da ostvarite, sem, naglašavam, ako ne planirate štampanje para i hiperinflaciju kakvu smo imali 1993. godine.
Čega sve nema na rashodnoj strani budžeta. Šteta što je otišao gospodin Đinđić, da mu kažem gde su rezereve. Pobrojaću samo par bisera. Pozicija 29, vrsta rashoda, koordinaciono telo Savezne vlade u Vladi Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo, Medveđa, iznos 500 miliona dinara. Moram da žurim, zbog vremena. Pa, zar Nebojši Čoviću da se dodele tolike pare poreskih obveznika i građana ove zemlje? Svi znamo da je to telo potpuno beskorisno sa stanovišta državnog interesa, odnosno da pravi ogromnu štetu nacionalnim i državnim interesima. Tu poziciju, znači, treba brisati, a ta sredstva eventualno preusmeriti na plate pripadnika MUP-a, eventualno kažem. Zatim, pozicija 41, vrsta rashoda, posebne namene, a u obrazloženju tamo stoji kasnije, ta sredstva su namenjena za tzv. međunarodne pravne pomoći. Iznos je 60 miliona dinara. U prevodu, ovo obrazloženje znači da su sredstva namenjena za izdržavanje službenika Haškog tribunala u Beogradu i otpremanja Srba u Haški kazamat.
Normalno da tu poziciju treba brisati. Ili pak, pozicija broj 98 na rashodnoj strani budžeta, a vrsta rashoda, razvoj i reforme sistema u obrazovanju. Iznos je 50 miliona dinara. Nećemo valjda Gaši Kneževiću da poverimo pare naših građana da bi pravio eksperimente sa našom decom. Dosta nam je bio jedan Šuvar od Drugog svetskog rata, kao njegova reforma u obrazovanju. Kako smo ono zvali, šuvarica. Ovu novu bi verovatno zvali gašovica.
Sasvim je očito da Gaša Knežević nije sposoban da izvrši nikakve reforme sistema obrazovanja, pa predlažem da se ta sredstva preusmere na plate prosvetnih radnika. A da ne nabrajam dalje. Projekcija budžeta je puna ovakvih bisera koje treba brisati, pa na taj način rasterititi privredu i stanovništvo. Završavam.
Pod tri, iz budžeta je jasno da Vladi ne pada na pamet da rastereti privredu, odnosno da obezbedi bilo kakav privredni rast u ovoj godini. Da Vlada obziljno ne računa na privredu vidi se iz podatka da od stavke poreza na dobit preduzeća planira da ubere svega 2,2 milijarde dinara. Toliko smo ubrali, ako se sećate, u prvom kvartalu prošle godine. Očito je da Vlada planira dalju privrednu stagnaciju, odnosno radikalan pad svih privrednih aktivnosti.
I na kraju, pod četiri, vidi se jasna namera Vlade da ovakav enormno visok nivo budžeta za ovu godinu ostvari tako što će zadnju paru iscediti iz džepova stanovništva kroz nezapamćeno povećanje poreza na promet i akciza i kroz radikalno povećanje poreza na lična primanja. Međutim, evo završavam, kod stanovništva budite sigurni gospodo iz DOS-a, nema para. Iz ovih izvora nećete napuniti budžet. Narod para nema. Morate pokrenuti privrednu aktivnost i iz zahuktale privrede ubrati potrebna budžetska sredstva. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a neka se pripremi Stevan Kesejić.

Ne tražim reč, već pauzu. Moramo utvrditi kvorum.

Imamo 132 poslanika prema evidenciji.

Oni su ostavili svoje kartice ovde. Morate utvrditi kvorum. Tražim da sednici Skupštine prisustvuju ili predsednik Vlade ili ovlašćeni predstavnik predlagača. Dok se oni tu ne pojave, mi nemamo o čemu da govorimo. Mi njima govorimo to. Poslanicima ne vredi govoriti.

Imamo prisutne i ministre iz Vlade, gospodin predsednik Vlade je izašao na kratko.

Oni nisu ovlašćeni predstavnici, nema ministra finansija koji je ovlašćen predstavnik Vlade.

Koji je to član Poslovnika gde piše da je obavezno da prisustvuje predsednik Vlade? Prema evidenciji ima 130 poslanika.