PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.03.2001.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

28.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:30

OBRAĆANJA

Branislav Ivković

Poštovane dame i gospodo, poštovana gospodo ministri, očigledno da je poslanik SPS-a u žaru diskusije, a možda i zbog neveštine, izgovorio nešto što ne stoji.
Ja se u ime poslanika i svih članova SPS-a, izvinjavam svima onima koji su u toj teškoj situaciji da su oboleli od raka.
(Aplauz u sali.)
Istovremeno, želim da kažem da razumem reakciju ministra za zdravlje u Vladi Republike Srbije, ali ne razumem zašto jednom većom žestinom koristi nespretnost, jedan nezgrapan izraz, podsećajući SPS da generalno govori o svima na taj način. Hvala vam.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nema replike. Da li se još neko javio? Kao član Vlade, ima pravo da se javi za reč, ali ne za repliku.
Da li je još neko tražio repliku? (Ne.)
Ponovo ima reč gospodin Obren Joksimović, kao član Vlade.

Obren Joksimović

Gospodine Ivkoviću, moram da budem ljut, zato što sam prvi čovek koji razmišlja o zdravlju srpske nacije. Zato što svaki dan imam prevelike probleme, upravo zato što ste potrošili sve fondove i opustošili ih. Davali ste procente kojih nigde na svetu nema, ne postoje, a raznorazni rabati su pojeli srpsko zdravstvo i zato sam ljut jer nemam zašta da nabavim lekove za bolesnike, nemamo čime da ih nahranimo, ne možemo da ih obučemo, ne možemo čak ni sapun da im kupimo da se ujutru umiju kada ustanu.
Eto, zato sam ljut. Ljut sam i biću ljut sve dok u ovoj zemlji ne budu stvari kako treba i dok ne budemo imali dovoljno za potrebe makar bolesnika, ako za druge potrebe nemamo.
(Aplauz u sali.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Vojislav Obradović.

Ljubomir Mucić

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se svim poslanicima koji su izneli neslaganje sa skraćenjem vremena za diskusije, jer zaista materijal koji smo dobili za ove tačke dnevnog reda je težak negde oko kilogram i 210 grama, a sa amandmanima negde oko kilogram i po, i da je čokolada ne bi uspeli da je savladamo za ovih par dana, dok smo zasedali.
Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije obeležavaju najvažnija pitanja koja se odnose na sve građane Srbije. I ako se po jutru dan poznaje, vrlo brzo će sumrak, pošto Vlada blagostanja, prosperiteta i stranih donacija već na prvom koraku obelodani da od toga nema ništa i da je to samo vešta izborna obmana. Za predloženi budžet može se istaći, prvo pa muško, ime mu je deficit, a težak je rekordnih 700 miliona maraka.
Uvodno izlaganje predsednika Vlade nisam razumeo, iako 20 godina radim u ovoj oblasti, i ako je isto obrazložio kongresmenima, jasan mi je ishod i rezultat, kao i ocena rada ove naše vlade.
Eliminisanje i brisanje osnovnog budžetskog načela, načela budžetske ravnoteže, aksioma za izradu budžeta, potkrepljuje činjenica da Vlada, čiji je budžet osnovni program rada i barometar realizacije politike, ne može da obavlja poverene poslove i zadatke, kao što ni deficitarni budžet ne može da finansira nerealne rashode, a neki čak ni po zakonu nisu predviđeni.
Pre nego što iznesem konkretne primedbe, želeo bih samo da nam objasnite kako se prostor za deficitarno finansiranje sužava, ako su već na samom početnom predlogu prihodi manji za 17%, odnosno 22 milijarde dinara od planiranih rashoda.
Konkretno, koliki društveni proizvod će biti stvoren u ovoj godini, ako ne podstičete njegovo stvaranje, već proizvodna aktivnost vrtoglavo opada i još se troši stvoren u prethodnoj godini, odnosno prvih devet meseci prethodne godine. Učešće javne potrošnje u konsolidovanom bilansu je lako uočljivo, pogotovo nakon uvođenja principa bruto budžeta, što je namerno izostavljeno zbog nerešenih odnosa sa federacijom, a još crnje zbog haosa koji će nastati usled većeg fiskalnog zahvatanja od onoga koje ostaje stvaraocima dohotka. Predloženi budžet je inflatoran, sa novim talasom od 1. aprila, jer kako pokriti deficit bez primarne emisije. Nije mi jasno, ako u obrazloženju stoji da će budžetski deficit biti finansiran iz realnih izvora prihoda, privatizacije 10 milijardi dinara, kao i stranih donacija i kredita od 12 milijardi, zašto budžet niste uravnotežili i dali jasan zadatak sebi i svim članovima Vlade da te prihode i realizujete.
Možda je lepše kod izvora prihoda koji neposredno ulaze u budžet, porez na promet, akcize, porez na transakcije, a opštinama ostaviti da se bore za naplatu svojih prihoda. Ovaj budžet liči na crnogorski od pre nekoliko godina, da se javni prihodi participiraju samo iz potrošnje, uvoditi radi potrošnje, odnosno uvoziti radi potrošnje a ne proizvoditi, što su pokazale jučerašnje uredbe Savezne vlade, što je kratkoročan efekat, a nećete suzbiti sivu ekonomiju i šverc.
Što se tiče domaće privrede, cilj je jasan. Što brže i više obezvrediti domaći kapital, zatim ga rasprodati, pare u budžet i narod će to vrlo brzo skrckati, a posle toga ješćemo verovatno sami sebe.
Od proklamovane decentralizacije ništa, osim dva nova budžeta. Budžet AP Vojvodine, budžet pogrešno nazvane Preševske doline, kao nove pokrajine u Srbiji, a Kosovo nije ni u Srbiji, negde je ispalo iz budžeta. Vojvodina dobija finansijsku autonomiju i direktno učešće u raspodeli ostvarenih prihoda i prodaje imovine na svojoj teritoriji, nagoveštene su i izmene u pravosudnom sistemu (Predsednik: Vreme.) ...
... izvinjavam se, nagoveštene su izmene u pravosudnom sistemu, a izmenom Zakona o lokalnoj samoupravi verovatno ćete stvoriti uslove za njeno otcepljenje. U ovom negativnom može se uočiti i nešto pozitivno, a to je princip bruto budžeta. Svi prihodi su na jednom mestu, u jednom bunaru. Samo, čini mi se, da će vodu piti oni koji su mu najbliži, a ne oni koji su najžedniji.
Nije jasno da deficitarni budžet u rashodnom delu predvidi nekakve donacije. Ne znam kome. A vaše obećanje u prihodnom delu nigde ne stoji, ili je tako ili je to prvoaprilska šala.
Na kraju, jedno ozbiljno pitanje. Ne šalim se. Nigde niste predvideli sredstva za sprovođenje izbora, a njih će sigurno biti u ovoj godini. Sto dana je vrlo brzo.
Još samo oko poreskog sistema, kod nas se kaže "nije šija nego vrat", to smo raspravljali šesnaest i po sati na Odboru za budžet i finansije. Sva opterećenja su jedan porez, što je mnogo dobro. Videćemo ko će moći da plati, jer nikako ne mogu da objasnim da jaje na pijaci i krompir nije isto što jaje i krompir u piljarnici. Ovaj u piljarnici je skuplji iako je isti kao onaj na pijaci.
Na kraju, jedan predlog. Zamolio bih sekretara Skupštine i predsednika da ove tačke razmatramo i glasamo o njima kako je to prihvatio Odbor za budžet i finansije, jer imaju jedan logički i zakonski redosled. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Vojislav Obradović.

Vojislav Obradović

Poštovani predsedniče, uvaženi ministri, poslanik sam Stranke srpskog jedinstva, inače sam penzioner. Jedini penzioner u stranci, ovde u Parlamentu. Dobro je da i penzioneri ulaze u Parlament kako bi se zalagali za ostvarenje svojih prava.
U mom izlaganju naročita je stavka to što se zalažem oko statusa i socijalnog programa penzionera, pa bih izložio to. Smatramo da ovaj budžet nije urađen na ekonomskoj i racionalnoj osnovi jer je znatno uvećan u odnosu na prošlogodišnji budžet, a to se naročito odnosi na troškove predviđene u njemu.
Po našem mišljenju, ovaj budžet mora biti budžet štednje. Kada kažem da su troškovi veliki, ne mislim na troškove za plate zaposlenih, nego na materijalne troškove koji su predviđeni ovim budžetom, jer će to predstavljati veliko opterećenje privrede koja već deset godina radi sa umanjenim kapacitetima zbog sankcija koje su bile uvedene našoj zemlji.
Opredeljenje da se budžet puni sa 90% sredstava koja će se obezbediti iz poreza i akciza, kako proizilazi iz materijala, doprineće da se oporezuju one robe koje do sada nisu bile oporezovane, što će predstavljati dodatni udar na standard građana, koji je i sada nezadovoljavajući, zbog čega smatram da će doći do revolta građana.
Za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i zemljoradnika predviđeno je 16 milijardi 800 miliona dinara. Mislim da to nije dovoljno za ove namene kada se zna da se penzionerima, koji su penziju ostvarili u Fondu zaposlenih duguje 2,4 penzije po osnovu tzv. starog duga, kao i dve i po penzije čija isplata kasni.
Naime, ne vidi se da li će ova planirana sredstva koja budu ostvarena po osnovu stopa doprinosa obezbediti da se penzije korisnicima isplaćuju blagovremeno, dva puta u mesecu, i da li će početi isplata velikog duga iz 94. godine, 95. godine, odnosno 2,4 penzije.
S obzirom na to, prilikom utvrđivanja stopa doprinosa za ovo osiguranje mora se imati u vidu i obezbediti dovoljno sredstava za ove namene, jer je po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju Republika garant za isplatu penzija.
Isto se odnosi i na penzije koje su ostvarene u Fondu zemljoradnika, čija isplata kasni skoro dve godine. Ako se ovo ne ispoštuje, doći će do još većeg zaostajanja isplata penzija, čime će se dalje pogoršavati materijalni položaj penzionera koji je, i bez najavljenih poskupljenja, nezadovoljavajući.
Još bih dodao, gledajući ovaj materijal o budžetu, da se izdvojilo, što je i sam ministar Đelić rekao na televiziji, 5 milijardi 400 hiljada dinara za isplatu stare devizne štednje. Nama je svima poznato da je država garant za staru deviznu štednju, a i za penzijski fond, pa nas penzionere prosto čudi kako nije uvedena jedna stavka u budžetu da se jedan deo sredstava odvoji za isplatu penzija koje su, već 6 godina kao takve, jedini izvor prihoda za penzionere. Hoću da kažem da su penzioneri jedna kategorija koja dosta teško živi u našoj zemlji, da imamo 700.000 penzionera koji primaju penzije ispod 60 maraka. To je vrlo malo, a ima i takvih koji primaju čak i 40 maraka.
Zbog toga govorimo da ova vlada, ministar finansija, predsednik Vlade, treba da primi, to bih predložio, jednu delegaciju penzionera da ovo pitanje pokušamo da razrešimo zajedno sa Fondom PIO i sa Vladom. Hvala na pažnji.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Poslednji govornik do pauze je narodni poslanik Bora Stanimirović.

Bora Stanimirović

Gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministri, moram da kažem na početku, a verovatno primećujete da mi glas drhti, da sam uplašen i zaplašen diskusijom ministra zdravlja.
Iskoristio je diskusiju jednog poštenog poslanika, koji se samo figurativno izrazio, smatrajući da za ovaj budžet nema leka, a ne za bolesne ljude. Drugo, ne može ministar, pa makar bio i ministar zdravlja, koji to zna, da se sa ovakvom žestinom i ovakvom pretnjom obrati narodnim poslanicima. To verovatno još može ministar odbrane.
Teško je govoriti za ovako kratko vreme. Nismo uspeli da govorimo o 6 zakona za 5 minuta, što je manje od minut i mislim da ćemo teško moći nešto više da iskažemo upravo zbog toga što nam je vreme limitirano. Mi smo i u pauzi razgovarali sa ljudima koji smatraju da je možda bolje ne ograničavati diskusiju, ne skraćivati, nego je zadržati, kako i piše u Poslovniku, na 10 minuta. Verujem da bismo mnogo brže radili jer u tom slučaju ne bi prekoračili vreme i verovatno bi diskusija mogla ranije da se završi.
Ja sam i prilikom usvajanja Poslovnika o radu ukazivao na ono što će se desiti.
Vi ste videli koliko ima amandmana danas, odnosno sutra ili prekosutra. Da nismo zabranili diskusiju za ovaj drugi deo rasprave, verovatno toliko amandmana ne bi ni bilo.
Ovde nije predsednik Vlade, žao mi je što neće da čuje ovu diskusiju - on je u svojoj predizbornoj kampanji uvek isticao da će para biti, samo da odu komunisti, samo da ovaj bivši režim ode, a pare su tu. Imao sam utisak da su na granici, samo ih treba ocariniti, i pare će doći. Ovo što gospodin Čeda stalno ističe, da je za sve kriv bivši režim - gospodo, nema više bivšeg režima. Vi ste sada režim i vi morate raditi onako kako je u interesu naroda.
Vi ste znali kakvo je stanje i vi ste to prihvatili, i ako to stalno mislite da ističete, to ne može tako, kao i mi da se stalno branimo, da li je bilo ili ne. Ne možemo reći ni da je nešto bilo dobro ako je bilo loše, ali ne može neko braniti karijeru večito i ne može donositi budžet na račun onoga što nije valjalo. Dajte vi dobar budžet, dajte vi dobre zakone, jer smo mi čuli da imamo eksperte, da imamo ljude, da će odmah biti najboljih zakona. A šta smo uradili za ovo kratko vreme, koliko sednica je bilo?
Ukinuli smo zakone koji su postojali, po kojima smo radili, a sada radimo na osnovu zakona koji ne postoje. Sada tek donosimo neke zakone, a uz toliko kritika i primedbi, ne od opozicije, nego upravo i od ljudi koji su glasali za DOS, to se već videlo, da ne bih ponavljao, a verovatno će se videti i kasnije.
Ja sam u ovim zakonima koji su na dnevnom redu tražio - koja je to roba i koji su to proizvodi na koje narod neće plaćati razne dažbine i poreze. Na sve će plaćati, na sve i na sve, po treći put kažem. Skoro da nema, pa plaćaće ljudi na vodu, na kafu, na lekove, na so. Doduše, ministar zdravlja je verovatno uticao na to, jer so nije zdrava za one koji boluju od hipertenzije, pa je verovatno i to uticalo. Jedino sam video da se od 1. aprila neće plaćati na kavijar, ako nije aprilska šala onda je dobro. A koliko ćemo narodu pomoći, pa da ne bude kao u Francuskoj, kada je gospođa Marija Antoaneta, supruga Luja DžVI, govorila - ako narod nema hleba, neka jede kolače, a mi ćemo reći - ako narod nema mesa, neka jede kavijar.
Ja sam rekao malopre da su uglavnom uvođeni mnogi porezi koji do sada, od Miloša Obrenovića do danas, nisu plaćani. Jedino je ostala mostarina. Vi znate i u srednjem veku da su pravili mostove i tamo gde nema vode i reke, samo da bi naplatili troškove. Doduše, to mi nismo uspeli da uradimo. Nigde u svetu se ne oporezuju plate, kao u Srbiji. Oporezuje se sve, od toplog obroka, kuće u kojoj se stanuje, a sledi i kazna za neplaćene poreze.
Građani moraju da znaju da, ukoliko ne plate porez za kuću u kojoj stanuju, moraju da plate kaznu od 100 do 200 hiljada dinara. Hvala lepo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Rad nastavljamo u 15,30 časova.
(Posle pauze - 15,35 časova.)