Jedan od mojih kolega, koji je govorio pre mene, zabrinuo se i kritikovao budžet zato što je pravio neku svoju matematiku na osnovu popijenih kafa i osvežavajućih pića. To samo pokazuje tragičnost prethodnika, koji su svoju monetarnu politiku zasnivali na kafama i gajbama piva.
Građani Srbije su sa pravom zabrinuti. Zabrinuti su na osnovu iskustava koja imaju od prethodnih vlada. Međutim, iskrenost i otvorenost ovog budžeta i ovog predloga, koji je Skupštini dostavila Vlada Republike Srbije i njeno ministarstvo, zaslužuje naše poverenje i našu podršku. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a sledeći prijavljeni je Joca Arsić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, listajući stenograme pred usvajanje budžeta u poslednjih par godina, čule su se od današnjeg režimca reči: harač, namet na vilajet, zavlačenje ruku u građanske džepove. To su današnje reči izgovorene od ministra, gospodina Batića i mogu konkretno sada iste te reči da upotrebim jer je ovaj budžet - harački budžet, namet na vilajet i zavlačenje ruku u građanske džepove.
Za predlog ovog budžeta i poreskih zakona u paketu, već ste nam unapred ograničili vreme izlaganja diskusije i samo iz jednog razloga - da opozicija ne ukaže građanima šta ih sve očekuje od 1. aprila. Sa 32,7 milijardi, popeli ste budžet na 130 milijardi, gde je jedan budžet koji je nerealan i inflatoran.
Šta je sa vašim predizbornim obećanjima od 6 milijardi maraka, u koje je naš narod poverovao i glasao da dođete vi na vlast. Nema, normalno je da nema ništa od tih obećanja, niko neće pare da daje uzalud, a pogotovu ne ovde. Onda morate da zavlačite ruke građanima u džepove. Prihodi, koje bih ovde nazvao - prihodi gospodina Đinđića i gospodina Đelića, kao i rashodi, koje bih nazvao - rashodi gospodina Batića i gospodina Čovića. Njihove stavke, za šta su oni zaduženi, ti njihovi rashodi su i najviše uvećani. Kada to kažem, potkrepiću činjenicom da su povećanja sredstava u razdelima za potrebe gospodina Čovića i gospodina Batića indeks 6, 7 i 8 puta, a dok je za potrebe ostalih u proseku 2,5 puta. Međutim, postoji još jedna kategorija koja je totalno zanemarena. Zanemarili su građane Kosova i Metohije, kao da nisu u Srbiji. Kada ovo kažem, potkrepiću činjenicom da predlog budžeta, od 80 miliona za 120.000 Srba, koliko trenutno živi na Kosovu i Metohiji, ispada da će ova država svakom građaninu dati po 1,5 dinar. To je toliko simbolična i smešna suma i ponižavajuća za sve Srbe koji su ostali da žive na prostorima Kosova i Metohije. Nasuprot tome, ovoj cifri od 1,5 dinar, koliko ste predvideli za građane, za Srbe na Kosovu i Metohiji, dajete dva miliona dnevno jednom čoveku koji vodi neki koordinacioni tim.
Taj koordinacioni tim kažete da je za potrebe vojske i policije, međutim, ovde jasno i lepo stoji stavka da je za policiju obezbeđena milijarda i po, a da je za potrebe vojske predviđeno Saveznim budžetom.
Ovaj budžet ima još jednu karakteristiku, a to je što vi unapred predviđate deficit, a ministar, mada još nismo usvojili ovaj budžet, predviđa rebalans budžeta, kako je izjavio u svom ekspozeu.
Ostali predloženi zakoni, koji treba da popune ovaj budžet, kao na primer zakon o akcizama, zakon o porezu na promet, su takvi da su stope poreza i akciza višestruko uvećane. Predlog da se akciza na benzin plaća 16 dinara je izuzetno velika. Uzmimo jednu prostu računicu, 16 dinara za akcizu, 20% poreza na promet, to je još 7 dinara, marža još 20%, to je još 7 dinara, ispada da 14 + 16 = 30 dinara, pa za 5 dinara mora da se nabavi nafta, da se transportuje, lageruje i proda kupcima.
To je prosto nemoguće, i sama najava gospodina ministra da je ovde učestvovao jedan ekspertski tim, nemoguće je da on napravi takvu grešku, jedino ako ne predviđaju da cena benzina drastično poskupi. Zakon o porezu na promet sve je oporezovao.
Vi kažete da nisu oporezovani samo hleb i mleko. Međutim, ni ta konstatacija ne stoji, jer hleb nije oporezovan, ali su zato oporezovani brašno, aditivi, so, voda, one supstance koje učestvuju u proizvodnji hleba, tako da je samim tim i hleb upotrebljen.

Gospodine Kragoviću, opominjem vas za prekoračenje vremena.

Na još jednu stvar bih hteo da ukažem, da je trebalo da konsultujete gospodina Veselinova i da Agrarni budžet bude mnogo veći, da bude bar u onom indeksu povećanja u kome je povećanje za gospodina Čovića i Batića, jer je ovde indeks povećanja za Agrarni budžet mali, dok je za ostale namene veći. Najprioritetnije je baš ulagati u poljoprivredu, koja je trenutno jedini osnov daljeg razvoja ove države. Hvala.

        Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, nekoliko konkretnih stvari ću da kažem oko ovih predloga seta zakona, počev od budžeta, pa do poreskih zakona, ako mi dozvolite. Pre toga bih rekao da su ovde izrečene određene ocene da pojedini poslanici ili pojedine opozicione poslaničke grupe nameravaju  da vrše opstrukciju.
Opstrukcija se vrši na drugi način. O tome je bilo reči. To bih hteo da apostrofiram. Prvo, nepočetkom sednice na vreme, onda stalnim pitanjima u vezi sa povredom Poslovnika i na druge načine, u čemu ravnopravno uzimaju učešće svi poslanici.
Bitno je da na vreme budu doneti budžet i budžeti opština, a rečeno je da u petak ističe rok, jer je 31, da budžeti opština treba da budu doneti do 1. aprila, a da za to imamo malo vremena. To smo mogli da uradimo blagovremeno pripremivši se za ovu sednicu i da samo podsetim da je vaša konstatacija da ima 400 amandmana, a da je u prethodnom donošenju budžeta bilo preko 800 amandmana, znači na vreme je moglo da se pripremi sednica, da na vreme počne i na vreme ovaj posao obavi.
Ali, pošto je sednica zakazana po hitnom postupku, onda se daje mogućnost da se amandmani podnose do samog početka i stavljanja na dnevni red, što je normalno proceduralna greška, ali nije opozicionih poslanika.
Ono na šta bih hteo da ukažem kao na posebnu stvar je da se kod finansiranja opština deo prihoda koji se ostvarivao po osnovu komunalnog doprinosa sada seli u drugi oblik poreza na fond zarada po stopi do 4%, spaja se sa delom predviđenim za solidarnu stambenu izgradnju, koji je nekada iznosio 1,33, a drugi po odobrenju Vlade se mogao koristiti maksimalno do 3%.
Taj deo sredstava, koji je bio prihod opštine, koristio se za izgradnju infrastrukture, uglavnom podnoseći program i na to su se odobravali iznosi u jednom, dva, do maksimalno tri procenta, a nekada je to bilo četiri i pet. Taj deo budžeta nije imao smisao potrošnje. Taj deo budžeta opština se koristio za podsticaj i izgradnju komunalnih objekata, infrastrukture, potrebnih gradovima, naseljenim mestima u jednoj opštini. Samim tim se upošljavala građevinska i druga operativa i te su se pare vraćale u proizvodnju.
One nisu imale suštinu potrošnje. Novim predloženim rešenjem se daje opštinama pravo da mogu to da koriste na različite načine, pa i na ovaj da se izgrađuju dobra od opšteg interesa. To je bolje i treba prihvatiti staro rešenje ili ako se zadrži ovo da bude obaveza da se taj deo sredstava po posebnom programu koristi za namene za koje se koristio i do sada, što je mnogo bolje za građane opštine.
Drugo, učešće opština u porezu na promet je dosta smanjeno kod jednog broja opština. Ako se uzme u obzir da su procenjeni prihodi od ubiranja poreza na promet, imam jedan takav amandman, normalno on nije prihvaćen, jer su ga odbili i Odbor i Vlada, ali dovodi se u teži položaj finansiranje opština zbog toga što će sredstva biti manje obezbeđena nego što je to po projektovanoj proceni, a ako se uzme u obzir još da tu ne ulazi deo sredstava koji je predviđen ranijim finansiranjem, da se za poverene poslove odredi poseban fond i na poseban način finansira, onda će opštine biti u daleko težem položaju.
Hteo bih da kažem još jednu stvar u vezi sa porezom na promet. Podneo sam amandman koji se tiče oslobađanja poreza na promet kod đubriva i sredstava za zaštitu bilja, da se dodaju reči - i semenska roba i sadni materijal. Odbor za finansije je ovaj amandman odbio. Isti takav amandman je podnela Vlada Republike Srbije, sa dodatkom da se u to uključi i stočna hrana. Taj amandman je normalno Odbor prihvatio jer je to Vlada prdložila kao svoj amandman, iako je ministar juče obrazlagao da je to predviđeno zakonom o porezima, što nije tačno, već se amandmanski, ne u osnovnom tekstu, kasnije intervenisalo.
Stoga ovo nije dobro obrazloženje Odbora da se odbija moj amandman. Normalno, zahvalan sam što je Vlada podnela isti takav amandman o kome sam govorio, ali je suština da se i ovakve stvari dešavaju, da se odbije istovetni amandman koji je podneo poslanik sa Vladom, a da se Vladin amandman prihvati. Ništa nije bilo teško da se kaže - prihvata se i amandman narodnog poslanika. Hvala.

Reč ima ministar pravde, gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo čas je jedan poslanik rekao da je Razdeo pravde u budžetu uvećan za 6 do 7 puta u odnosu na projekciju budžeta za 2000. godinu, što nije tačno. Ukupan Razdeo pravde za 2000. godinu bio je 1,8 milijardi dinara, a za 2001. godinu je plan 4,4 milijarde dinara, što je 2,4 puta više, koliko je i projektovan rast budžeta. A ne 6 do 7 puta, uz napomenu da je Ministarstvu pravde pridodato i ranije Ministarstvo za lokalnu samoupravu i deo Ministarstva informisanja, koga više nema.
Jednostavno, to nije tačno. Kad se već pominje Minstarstvo pravde, čini mi se da su projektovana i planirana srestva zaista na jednom krajnjem minimumu, imajući u vidu da je ovde sudstvo, jedan od stubova demokratske vlasti, zaista dovedeno, statusno, na najniži mogući nivo. Srbija je, valjda, to sam već govorio, jedina zemlja u svetu u kojoj Vrhovni sud te zemlje nema svoju zgradu, Srbija je jedina zemlja u svetu u kojoj Ustavni sud te zemlje nema svoju zgradu. (Glas iz sale: Pa ne postoji Vrhovni sud.) Postoji.
Srbija je jedina zemlja u svetu, verovatno, u kojoj je predsednik Ustavnog suda do sada bio ekonomista. Pa kako su pisani ustavi, tako nam je i bilo. Inače, svuda u svetu, predsednik Ustavnog suda i sudije Ustavnog suda moraju da ispunjavaju samo dva kriterijuma, da budu najviši pravni stručnjaci i da budu ličnosti sa najvišim moralnim kredibilitetom. Svuda ta pravila važe, sem u zemlji Srbiji.
Nema potrebe da pričamo o tome da sudije okružnog suda, oni koji su donosili smrtne presude, koji odlučuju o životu i smrti, koji odlučuju o slobodi drugih ljudi, koji rade najdelikatnije predmete, imaju platu 200-250 maraka. Prema tome, ono što je projekcija budžeta za razdeo pravde i pravosuđa, zaista je na ivici nekog elementarnog minimuma.
I još nešto, pošto se ovde najčešće od sadašnje opozicije javljaju oni koji su prethodnih godina bili gospodari života i smrti, koji su vršili vlast, pa da vidimo kakvi su bilansi te višegodišnje vlasti bili - najniži društveni proizvod u Evropi, najniži nacionalni dohodak, najmanje devizne rezerve, najniža stopa rasta proizvodnje, najmanji izvoz, najniže plate, najniže penzije, najniža trudnička i porodiljska bolovanja, najniži dečiji dodaci, najveća stopa korupcije, najveća stopa kriminala, najviše nerasvetljenih teških krivičnih dela, najveći procenat samoubistava, najveći broj obolelih od kancerogenih oboljenja, najviše nezaposlenih, najviše izbeglica, najviše prognanika, najviše beskućnika, najviše prosjaka, najviše opljačkanih građana u Evropi, zajam za preporod Srbije, stara devizna štednja, Jezda i Dafina, najviše mladih, pametnih i obrazovanih koji su u beli svet otišli, zbog blagostanja koje im je ranija vlast pružala, izgubljeni srpski etnički i istorijski prostori, bruka i sramota, nacionalna izdaja, beznađe i strah, politički, državni i nacionalni sunovrat, duhovno i moralno propadanje, uspostavljanje sistema poremećenih vrednosti.
Govorilo se da će Srbija moći da hrani i da greje pola Evrope, a ispade da ne može da hrani i da greje samu sebe. To su bilansi prethodnih vlada, projekcija njihovih budžeta, njihove priče o blagostanju, njihove priče o švedskom nacionalnom dohotku i o švajcarskom standardu. Dakle, od svega toga, imali smo doskora, dok DOS nije preuzeo vlast, redove u Srbiji, za hleb, za ulje, za šećer, za kafu, za benzin, redovi i samo redovi. Ima i sada redova, i biće redova, ali za neka druga mesta i za neke druge stvari. Već su počeli da se prave redovi.
Dakle, tezge na sve strane, kartonske kutije, buvlje pijace. Ovako nije ni Rumunija izgledala, kako izgleda Srbija, nažalost, sa minulom vlašću i minulim režimom, sa milionima uvređenih, postiđenih, obespravljenih i, s druge strane, silnih, bogatih i moćnih.
Mi ovim budžetom, naravno, ne planiramo i ne obećavamo ni med ni mleko, ni blagostanje, ne obećavamo, s druge strane, ni krv, znoj i suze. Obećali smo suzbijanje sive ekonomije, pravdu, štednju, oživljavanje privrede, saniranje teške socijalne situacije. Stvorićemo prilike i stvorićemo poziciju da se vrate perspektive, nada, vera, budućnost. U srećnim zemljama nova vlast nasledi od svojih prethodnika pune kase, pune fondove, visok standard, razvijenu infrastrukturu.
Mi smo nasledili uništenu privredu, razorenu infrastrukturu, ruinirane fondove. Tako je to, jer su nam prethodnici bili raspikuće, prevaranti, kriminalci, izdajnici. Dogodilo se - ne ponovilo se. Na DOS-u je da Srbiju vrati na pravi put, da u Srbiji ljudi žive životom dostojnim čoveka, i tako će biti.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.