Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, uvažene kolege poslanici, da bi se ostvarili ciljevi donošenja ovakvog budžeta i ovakvog paketa poreskih propisa, potrebno je realno sagledati sledeću situaciju, pre svega mogućnosti priliva u budžetu.
Mi, poslanici SSJ, analizirajući mogućnosti priliva u budžet, zaključili smo da je realno da se ovaj priliv ostvari sa oko 50%. Koji su razlozi za to, dobro su poznati.
To je stanje u privredi, stanje našeg građanstva, njihovih mogućnosti da plate sve ove dažbine, koje ih očekuju ovim paketom propisa, kao i onim paketom propisa koji slede. Kao prethodni uslov za punjenje budžeta očekujemo oživljavanje privrednih aktivnosti i, u tom smislu, narod mnogo očekuje od donošenja zakona o privatizaciji, sa nestrpljenjem se očekuje da se krene putem oživljavanja privrede, da bi imalo iz čega da se zahvata za sve potrebe koje su budžetom predviđene.
Sama najava ovih predloga mera i ovih propisa izazvala je reakciju u narodu i to u svim slojevima građanstva, kako kod radnika, tako i kod onih koji su nezaposleni, na prinudnom radu i oni očekuju da dobiju svoje zaposlenje, da ne pričamo o nezadovoljstvu penzionera, seljaka i drugih slojeva građanstva.
Takođe, posebno treba obratiti pažnju na jednu kategoriju građana koji su, ni krivi ni dužni, postali socijalna kategorija, a to su građani koji su proterani sa svojih ognjišta, prinudno raseljeni i koji takođe moraju da dobiju svoje mesto u budžetu i da pozitivnim propisima njihov status bude regulisan, dok ne dobiju puno uposlenje.
Prva stavka koju je premijer naglasio je štednja. Mislim da dolazi tek posle ovoga. Znači, treba štedeti na većini pozicija, a imamo u vidu to da je ova vlada obećala nezavisnom sudstvu, policiji, koja neće biti korumpirana, obećala je bolje plate u zdravstvu, školstvu itd. Realno gledano, da bi se to ostvarilo treba naći izvore. Teško da sa ovakvim prilivom sve to može biti zadovoljeno.
Znači, praktično izazivamo i nezadovoljstvo kod ovih kategorija koje su na budžetu i koje očekuju da njihove plate budu redovno i u pristojnom iznosu izmirene.
Kada je reč o zakonu o akcizama, tu bih samo kratko rekao kod tečnih goriva, smatramo da je trebalo izjednačiti akcizu za benzin - odnosno bez obzira na razliku u akcizi između benzina i dizela - i ostale derivate, koje treba adekvatno opteretiti ovim akcizama, kako bi se izbegle sve špekulacije koje su u stvari i bile uzrok za ovakav drastičan rez u ovoj oblasti.
Predložio bih predsedniku Vlade da možda već u toku današnjeg dana ili do završetka ove sednice primi jednu delegaciju Privredne komore, koja je raspoložena da u jednom polučasovnom razgovoru da puno argumenata za sve ovo. I praktično, tada ćemo imati prvi put priliku da udruženje prometnika naftom, mislim pri Privrednoj komori, i ono je spremno da prihvati i veće obaveze, ali da se spreče sve špekulacije, loš kvalitet itd.
Što se tiče prekida lanaca šverca itd, to je i ranije rađeno, uvek je to moguće u jednom momentu učiniti, tako da smatramo da je to jedna stvar o kojoj bi trebalo da se razgovara i da smo blizu rešenja.
Što se tiče poreza na usluge, takođe smatram, a imamo i reakcije kod mnogih koji su do sada plaćali porez na usluge u iznosu od 10%, ova stopa je neprihvatljiva za mnoge, izazvaće silne reakcije. Uzmimo primer prevoznika i prevozničkih firmi. Većina prevozničkih firmi u Srbiji ima vozni park koji je star između 16 i 20 godina, a po svakoj voznoj jedinici ima veliki broj radnika koji su neka režija ili administracija i sigurno da, još plaćanjem ovog poreza, uz povećane dažbine na naftu i naftne derivate, teško mogu dalje obavljati svoju funkciju, teško mogu da izmire ovu obavezu i da isplaćuju plate radnicima.
Tu smo blizu rešenja, a ono bi se našlo, možda neznatnim smanjenjem stopa ili prepolovljavanjem stope poreza na usluge, bar za oblast prevoza koji je u teškoj situaciji. Zahvaljujem se.