PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.03.2001.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

28.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:30

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Osam minuta govorite, molim vas da završite, ovo je treći put da vas opominjem, moraću da vam oduzmem reč. Molim vas, završite.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Sada naprasno akciza na naftu, odnosno benzin prvenstveno, spada sa 16 na 10 dinara i neke druge akcize se menjaju. Takođe se menja i asortiman proizvoda koji sada nisu oporezovani. Završavamo gospodo, mislim na vas iz Vlade, a molim i premijera i ostalu gospodu da nam objasne čime su bili motivisani juče da u toku Skupštine izmene svoje prvobitne odluke, da promene svoje predloge u delu akciznih stopa, u vezi proizvoda koji se ne oporezuju i da nam sada objasne kako će se nadomestiti, odnosno kome će zakinuti za ovaj iznos sredstava koji su sada umanjeni ovom izmenom. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ne treba da mi se izvinjavate, već da se držite Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević.

Miloš Lukić

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, uvažene kolege poslanici, da bi se ostvarili ciljevi donošenja ovakvog budžeta i ovakvog paketa poreskih propisa, potrebno je realno sagledati sledeću situaciju, pre svega mogućnosti priliva u budžetu.
Mi, poslanici SSJ, analizirajući mogućnosti priliva u budžet, zaključili smo da je realno da se ovaj priliv ostvari sa oko 50%. Koji su razlozi za to, dobro su poznati.
To je stanje u privredi, stanje našeg građanstva, njihovih mogućnosti da plate sve ove dažbine, koje ih očekuju ovim paketom propisa, kao i onim paketom propisa koji slede. Kao prethodni uslov za punjenje budžeta očekujemo oživljavanje privrednih aktivnosti i, u tom smislu, narod mnogo očekuje od donošenja zakona o privatizaciji, sa nestrpljenjem se očekuje da se krene putem oživljavanja privrede, da bi imalo iz čega da se zahvata za sve potrebe koje su budžetom predviđene.
Sama najava ovih predloga mera i ovih propisa izazvala je reakciju u narodu i to u svim slojevima građanstva, kako kod radnika, tako i kod onih koji su nezaposleni, na prinudnom radu i oni očekuju da dobiju svoje zaposlenje, da ne pričamo o nezadovoljstvu penzionera, seljaka i drugih slojeva građanstva.
Takođe, posebno treba obratiti pažnju na jednu kategoriju građana koji su, ni krivi ni dužni, postali socijalna kategorija, a to su građani koji su proterani sa svojih ognjišta, prinudno raseljeni i koji takođe moraju da dobiju svoje mesto u budžetu i da pozitivnim propisima njihov status bude regulisan, dok ne dobiju puno uposlenje.
Prva stavka koju je premijer naglasio je štednja. Mislim da dolazi tek posle ovoga. Znači, treba štedeti na većini pozicija, a imamo u vidu to da je ova vlada obećala nezavisnom sudstvu, policiji, koja neće biti korumpirana, obećala je bolje plate u zdravstvu, školstvu itd. Realno gledano, da bi se to ostvarilo treba naći izvore. Teško da sa ovakvim prilivom sve to može biti zadovoljeno.
Znači, praktično izazivamo i nezadovoljstvo kod ovih kategorija koje su na budžetu i koje očekuju da njihove plate budu redovno i u pristojnom iznosu izmirene.
Kada je reč o zakonu o akcizama, tu bih samo kratko rekao kod tečnih goriva, smatramo da je trebalo izjednačiti akcizu za benzin - odnosno bez obzira na razliku u akcizi između benzina i dizela - i ostale derivate, koje treba adekvatno opteretiti ovim akcizama, kako bi se izbegle sve špekulacije koje su u stvari i bile uzrok za ovakav drastičan rez u ovoj oblasti.
Predložio bih predsedniku Vlade da možda već u toku današnjeg dana ili do završetka ove sednice primi jednu delegaciju Privredne komore, koja je raspoložena da u jednom polučasovnom razgovoru da puno argumenata za sve ovo. I praktično, tada ćemo imati prvi put priliku da udruženje prometnika naftom, mislim pri Privrednoj komori, i ono je spremno da prihvati i veće obaveze, ali da se spreče sve špekulacije, loš kvalitet itd.
Što se tiče prekida lanaca šverca itd, to je i ranije rađeno, uvek je to moguće u jednom momentu učiniti, tako da smatramo da je to jedna stvar o kojoj bi trebalo da se razgovara i da smo blizu rešenja.
Što se tiče poreza na usluge, takođe smatram, a imamo i reakcije kod mnogih koji su do sada plaćali porez na usluge u iznosu od 10%, ova stopa je neprihvatljiva za mnoge, izazvaće silne reakcije. Uzmimo primer prevoznika i prevozničkih firmi. Većina prevozničkih firmi u Srbiji ima vozni park koji je star između 16 i 20 godina, a po svakoj voznoj jedinici ima veliki broj radnika koji su neka režija ili administracija i sigurno da, još plaćanjem ovog poreza, uz povećane dažbine na naftu i naftne derivate, teško mogu dalje obavljati svoju funkciju, teško mogu da izmire ovu obavezu i da isplaćuju plate radnicima.
Tu smo blizu rešenja, a ono bi se našlo, možda neznatnim smanjenjem stopa ili prepolovljavanjem stope poreza na usluge, bar za oblast prevoza koji je u teškoj situaciji. Zahvaljujem se.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.

Vladimir Garčević

Poštovani predstavnici Vlade, poštovani predsedniče, poštovani poslanici, počeo bih od nečega što me je sinoć obradovalo, a to je da je naš premijer Đinđić konačno posle dugo vremena priznao koliko ima zaposlenih u organima unutrašnjih poslova. Cifra je do sada bila 100.000, smanjila se juče na objektivnu i to me raduje. Ako je to početak delovanja istine, onda možemo svi biti u ovoj zemlji zadovoljni ukoliko i ministri prihvate sve to. Zašto? Otprilike je 14,5 hiljada zaposleno, onih koji izlaze na ulice, bar tako je sinoć bilo u Dnevniku. Ukupno je zaposlenih 25.000, a cifra od 100.000 smanjila se od predizbornih aktivnosti na svega jednu četvrtinu. Mislim da će to biti pomak da se radi u skladu sa pravnim aktima.
Sa druge strane, uputio bih pitanje, da ne bude nedoumica, gospodinu Veselinovu. Dajte da raščistimo u vašem DOS-u šta je istina o veštačkim đubrivima i o cenama, kao i o mogućnostima da naše fabrike proizvode. Kažem - zašto? Vi znate da se provlači već nekoliko dana da je grupa koja je uvezla đubrivo uvezla ga je po većim cenama. Hoću da verujem da to nije tako, ali pošto to potiče od vaših, iz iste stranke, odnosno koalicije, onda mi daje pravo na sumnju.
Eliminišite sumnju, jer je bilo dosta sumnji, kada se sumnja između stranaka, pa unutra iste stranke, a to ne vodi nikuda.
Kada posmatramo deo vezan za ekonomiju, mogu da vam kažem da nezadovoljstvo pojavom ovih akata je ogromno u narodu. To nezadovoljstvo je objektivne prirode i mislim da sa ovakvom ekonomskom politikom nećemo daleko stići. U onome što bih odao priznanje Vladi jeste da je uspela da radničku klasu razjedini na 10, 12 i 13 sindikata. To joj svaka čast. Pa, može se pregovarati sa dva sindikata, 3 ili 5, a onda ćemo one po strani.
To prethodna Vlada nije uspela i nije umela da uradi, da tako razjedini sindikate pa da lepše vlada.
Hteo bih da kažem i sledeće - kaže se da su izdvojena ogromna sredstva za obrazovanje. Na papiru, da. Gledano koliko jedan čovek primi, ne. Reći ću vam da viša sprema ima 2.800 sada, računajući sa povećanjem od 35%, po ovom projektu dolazimo do cifre da ćemo stići na 3.800 i 3.900. Uzimajući u obzir šta se radi u lokalnim sredinama, lokalnu samoupravu sa svojim cenama koje su negde i do 10 puta povećane, ne vidim da će taj prosvetni radnik u septembru mesecu moći uopšte da preživi.
To se isto odnosi na profesore. Oni kreću od 3.800 starta pa dalje. Prvi put smo ispod opštinskog proseka, ispod republičkog proseka. Prvi put visoka stručna sprema je ispod proseka svega. To nam govori da će se obrazovanje u narednom periodu naći još u težoj situaciji.
Posmatrajući materijalni položaj, a obrazovanje nije samo plata, to je jedna vrlo bitna komponenta, odnosno materijalno učešće obrazovanja u delu koji pripada opštinama ne mogu da prihvatim, konkretno pravo u Sremskoj Mitrovici, srednjeg obrazovanja sa 4 i po miliona ili 4.600 u prošloj godini da ide na 5 i po. Ako kažemo da je inflacija bila 120%, ako smatramo da će biti po onome što vi dajete 30%, a što je sinoć Institut dao od 50 do 60%, onda se postavlja pitanje kako će moći da funkcioniše škola sa 31.000 godišnje po odeljenju.
Kada će cena struje porasti još daleko više, kada cena grejanja skače, jer je održavana, da to prihvatimo, na niskim granicama zbog ovoga ili onoga, i sada ćemo doći u situaciju da škole još više osiromaše u tom delu. Spreman sam da dokažem da materijalno to ne možemo izmiriti, jer tu ulaze i svi segmenti, putni troškovi radnika.
Ko god hoće, mogu da sednem i da taj deo dokažem, da zaista to ne možemo prihvatiti. Ne radi se tu o rasulu i o nekom rasipanju, nego se zaista radi o domaćinskom poslovanju i taj deo nije dobar.
Rekao bih i sledeće - ne mogu da prihvatim segment Bujanovca i dole. Voleo bih da se ovde kaže dokle će to da traje. Da li to znači da će čitavu godinu Čović da bude sa ekipom u Bujanovcu? To nije dobro. Smatram da tim nerazvijenim opštinama .... (žagor) Molio bih Šešelja da dok ja govorim ćuti, ja sam vas lepo slušao, pa da i vi mene saslušate.
Da se razumemo. Hoću da kažem da nam je potrebna informacija za koje je to vreme. Možda ne može tačno da se oroči, ali ipak tolike milione, to je veliko rasipanje.
Što se tiče akciza i svega toga, mislim da u neke segmente nije trebalo ići. Molim vas da razmotrite da se porezi i na dečiju odeću, na udžbenike, na ono što čini đake, uvažite i da od toga oslobodimo našu decu. Hvala.
(Poslanik Šešelj traži reč - replika, s mesta. U isto vreme predsednik Vlade traži reč.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Đinđić.
...
Demokratska stranka

Zoran Đinđić

Već nekoliko puta su pomenuti izdaci iz budžeta za Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac, Medveđu i postavljeno je pitanje trošenja tog novca. Postoje pretpostavke, za koje mislim da nisu dobronamerne, da se taj novac koristi za finansiranje tog organizacionog ili Koordinacionog odbora, tog tela, koje se sastoji od predstavnika srpske Vlade, Savezne vlade i Vojske Jugoslavije.
Taj novac je za bezbednost teritorijalne zone koja se proteže na dužini od 90 kilometara i na širini između 5 i 8 kilometara. Taj novac je novac za plaćanje specijalnih jedinica koje treba da deluju tamo, koje su u fazi formiranja i kroz ovaj budžet da se tom Koordinacionom telu da pravo da taj novac koristi, ali naravno u odluci Vlade Srbije, Vlade Jugoslavije, su i Generalštab Vojske Jugoslavije i MUP Srbije, organi kroz koje se odobravaju i kontrolišu ti izdaci.
Ako me pitate da li je to dovoljno, kažem da to nije dovoljno. Ako me pitate koliko će to da traje, kažem vam da će trajati najmanje pet godina. Dakle, te se pare ne daju za opštine Bujanovac, Preševo, Medveđa. Te se pare daju za policajce, za specijalne namene u obezbeđivanju minimalnog stepena sigurnosti naše državne teritorije.
Ako neko kaže da je njegova opština takođe zaslužila i takođe je nerazvijena, kažem mu da je bolje da se njegova opština ne nađe u takvoj situaciji da se iz posebnih sredstava u budžetu finansira bezbednost njegove opštine. To nije pitanje ni lokalne samouprave, to nije pitanje ni stanovnika tih opština. To je pitanje državnog interesa. To je deo teritorije od najvišeg značaja za našu državu, jer je u najvećoj meri ugrožen ovog trenutka u našoj državi i to su minimalna sredstva koja smo mi mogli da izdvojimo za finansiranje.
Da to ne bi išlo kroz budžet, Ministarstvo unutrašnjih poslova, da ne bi u javnosti bilo da MUP Srbije koristi taj novac za svoje plate, mi smo doneli odluku da izdvojimo taj deo i zbog toga je on uređen posebno. U domen državne tajne spada način organizovanja tih službi. Ne bih voleo da mi moramo ovde pred javnošću sve to da obrazlažemo, ali ono što je važno da će i kroz Vojsku Jugoslavije i kroz MUP biti sprovedena kontrola trošenja tih sredstava i to će biti sredstva koja će biti korišćena samo za namenu bezbednosti u tom regionu.
(Poslanik Šešelj, s mesta - Imam repliku na Garčevićevo izlaganje, pomenuo me je, nije dobro protumačio....)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Niste se javili na vreme.

(Poslanik Šešelj, s mesta - Nije tačno, javio sam se odmah. Hoćete li mi dati reč?)

Možete po Poslovniku, pa da date repliku, kako je već standardno. (Poslanik Šešelj - Dajte odmah repliku, pa da ne bih ....) Ne, neću. Neću, jer nemate pravo. A za Poslovnik se javite. Da li tražite reč po Poslovniku? Koji član? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Vi vrlo dobro znate gospodine predsedniče, koji član, ako mi uskraćujete pravo na repliku.