Reč ima predsednik Vlade, gospodin Đinđić.

Meni je zaista žao što nešto što ne bi trebalo da bude tema za spor i kontraverze, a to je bezbednost u našoj zemlji, što postaje predmet jeftine demagogije i sejanja dezinformacija. Naročito za neodgovorne ljude je tipično da baš na onim temama, koje iziskuju posebnu pažnju i posebno pažljiv tretman, da se onda tu kreće sa najvećim proizvoljnostima i stvarima koje su netačne. Ova tema je osetljiva, ne samo zbog težine situacije u toj zoni, nego i zbog međunarodnog značaja, i zbog pažnje koju ceo svet usmerava na to. Ovakav način tretmana te teme u parlamentu Srbije zaista ne služi na čast, pre svega onima koji tu temu na taj način tretiraju. Dakle, nema vojske u Kopnenoj zoni bezbednosti od albanske do makedonske granice po Kumanovskom sporazumu koji je potpisala Vlada, čiji je član bio gospodin Šešelj, našoj vojsci nije dozvoljeno da bude u toj zoni od 5 kilometara, nego samo policija može da bude u toj zoni. (Tomislav Nikolić, s mesta:"Lažeš").

Tako da u ove troškove ne ulazi nikakav dodatni trošak Vojske Jugoslavije, Vojska Jugoslavije nema pravo da bude u Kopnenoj zoni bezbednosti. Drugo, nije tačno i potpuna je dezinformacija i zlonamerna dezinformacija da Nebojša Čović raspolaže tim sredstvima, a uopšte da je Nebojša Čović bilo kakva povlašćena ličnost. Ja sam rekao da se tu radi o koordinacionom telu, u kome su predstavnici Savezne vlade, u kome su predstavnici Vojske Jugoslavije, u kome su predstavnici Republičke vlade, a u ime Republičke vlade i u tom koordinacionom telu je Nebojša Čović, koji jeste predsedavajući tog koordinacionog tela, ali odluke u zavisnosti od karaktera odluka donose se u organima koji su zakonom i Ustavom nadležni da te odluke donesu.

Vlada je osnovala, dala saglasnost za osnivanje tog koordinacionog tela i napravila je poseban program Vlade za korišćenje tih sredstava, a u članu 12. Zakona o budžetu je definisano to pravo. Tako da se tu ne radi ni o kakvom davanju novca nekome na slobodno trošenje, definisan je jasan program koji ne može, zaista, da se u dnevnim novinama objavi zbog osetljivosti teme. Na osnovu tog jasno definisanog programa troše se ta sredstva. Ta sredstva će biti kontrolisana, ne samo od strane Vlade Republike Srbije, nego od strane svih učesnika u tom koordinacionom telu, a to su svi zvanični predstavnici države Srbije i Jugoslavije, koji postoje i koji su nadležni za to. Što se tiče razlike u budžetu, delu budžeta koji se koristi za tu regiju, za te tri opštine, a to je zbog toga što je stanje bezbednosti tu mnogo lošije, nego na drugoj dužini te teritorijalne zone bezbednosti, koja je dugačka možda 300 kilometara, a možda i 350. Taj deo koji je kritičan je 80 kilometara. Tu su potrebne specijalne mere bezbednosti i one su dodatne, uz sve ono što MUP Srbije je inače dužan da obezbeđuje, a što inače i čini. Meni je žao što ne možemo da govorimo i o Kosovu kao jednoj takvoj zoni bezbednosti, gde bi država Srbija ulagala novac. Država Srbija preko svog budžeta može da plaća policiju. Na Kosovu i Metohiji nema policije Republike Srbije.

Pitajte gospodina Šešelja zašto je nema. Pitajte gospodina Šešelja i njegovu vladu kako se desilo da na Kosovu i Metohiji imamo samo Srbe, a nemamo srpsku vladu i srpske institucije. Mi bi kao srpska vlada rado u ovom budžetu izdvojili znatan iznos sredstava za aktivnosti države na teritoriji Kosova i Metohije, da su nam oni koji su državu vodili do decembra meseca ostavili takvo stanje da je to moguće. Međutim, danas na Kosovu nema srpske vlade.

(Tomislav Nikolić, s mesta: Gde si bio, izdajniče?)

Gde ste vi bili koji ste sačuvali tu državu? Hvala bogu da je više ne čuvate, jer ovoliko koliko je ostalo i to biste rasprčkali šta ste sa njom do sada uradili.

Replika, gospodin Šešelj.

Srpske vojske i srpske policije sada nema na Kosovu i Metohiji zato što su Kosovo i Metohiju okupirali saveznici Zorana Đinđića, oni isti koji su finansirali njegov dolazak na vlast u Srbiji, koji su dali 300 miliona dolara. Vi ste, dakle, gospodine Đinđiću pobedili zajedno sa NATO-paktom, samo vas uveravam da ste privremeno pobedili. To je jedna izgubljena bitka za srpski narod, ali ne i konačni ishod borbe. Dok ste vi ovde i vaša vlada NATO-pakt vlada celom Srbijom. NATO-pakt i ovaj budžet odobrava i NATO-pakt je rekao Nebojši Čoviću da treba 500 miliona, jer Nebojša Čović voli 500 miliona.

Vi govorite da ima neki tajni program pred Narodnom skupštinom. Taj je program tajna za Narodnu skupštinu, ali za Vilijama Montgomerija nije tajna, jer ga je on lično i pisao. Vojska Savezne Republike Jugoslavije je ušla u Kopnenu zonu bezbednosti i videli smo na televiziji i već je uhapsila 20 ili 30 naoružanih albanskih terorista. Vojska je ušla i u zonu bezbednosti 5 puta 5 kilometara prema makedonskoj granici, kombinovana jedinica vojske i policije. Vojne jedinice koje u tome učestvuju moraju se finansirati iz saveznog budžeta. Tamo gde komanduje maršal Nebojša Čović, tamo se desi da šiptarski teroristi uhvate dvojicu zalutalih policajaca iz Sedmog bataljona. Dok nije bilo Nebojše Čovića bilo je pogibije policajaca i vojnika, ali se nije desilo da vojnici zalutaju na terenu. Neko ko ne zna ni strojevi korak, poput Nebojše Čovića, da komanduje specijalnim jedinicama, to sigurno ne ide. Znam sve i zato ste vi toliko i besni.

Što se tiče Nebojše Čovića, on je našu vojsku i policiju, naše generale nazvao psima rata i počeo da vodi kadrovsku politiku u armiji. General Lazarević, koji ima ogromno ratno iskustvo i koga svi časni ljudi u ovoj zemlji poštuju kao izuzetno sposobnog oficira, kome ne može ni jedna mana da se pripiše, ni jedna afera, ništa ružno, on je jednostavno skrajnut da bi komandu nad specijalnom jedinicom van ovlašćenja komande Treće armije Prištinskog korpusa preuzeo Nebojša Čović i Nebojša Čović da povuče teško naoružanje armije i da izvršava naloge NATO-pakta i Vilijema Montgomerija. Čovek koji je naše generale nazvao psima rata ne bi smeo da bude član vaše vlade, gospodine Đinđiću, bez obzira da li se vi slažete sa njegovim mišljenjem ili ne. Vi se možda slažete, ali niste još javno izrazili...

(Predsednik: Tri minuta  za repliku je isteklo.)

Završavam. Možda vi mislite isto kao Čović, ali Čovića morate da se otarasite, jer je javno izrazio mišljenje da su naši generali psi rata. Naši generali, od kojih je većina časnih ljudi, sposobnih, hrabrih, koji su pokazali NATO-paktu da Srbija još ima vojsku sa kojom se može ponositi i naša vojska nije ponižena. Sve druge partije su bile za okupaciju Kosova i Metohije osim Srpske radikalne stranke, a glasanje je bilo u ovom parlamentu. Vlada Srbije nikada nije odlučivala o prihvatanju plana Černomirdin - Ahtisari, nikada se nije saglasila sa okupacijom Kosova i Metohije. Saglasili su se vaši sadašnji koalicioni partneri iz Savezne vlade, iz SNP-a i Narodna skupština Srbije, gde su srpski radikali bili preglasani.

 

 Reč ima gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je postojeći predlog budžeta restriktivan, skroman, možda ne pruža velike nade, možda se mora stezati kaiš, nažalost to je tako, jer smo zatekli praznu kasu, jer kasa bivšeg režima i bivše vlade nije bila u ovoj zemlji, nego je bila na Kipru, u Libanu, u Singapuru, u Kini,  svuda je bila kasa, ali nije bila u Srbiji i svaki dan se otkriva iz dana u dan. Zbog toga će naravno mnogi morati da snose odgovornost, zato što su pare ovog naroda izneli u beli svet, milijarde dolara. Mislim na one koji su odlučivali o tome gde će biti pare iz bivše kase. Ima ih, saznaće se i naći će se na mestu gde se utvrđuje odgovornost.
Dame i gospodo, ukupni prihodi budžeta Republike Srbije za 2000. godinu utvrđuju se u iznosu od 28 milijardi i 930 miliona dinara. Deo prihoda iz člana 1. ovog zakona u iznosu od samo 80 miliona prenosi se na Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju. To je predlog budžeta za prošlu godinu, predlog koji je obrazložio Narodnoj skupštini tadašnji ministar finansija gospodin Borislav Milačić, isti onaj koji je odgovoran za prodaju u bescenje kuće Slobodanu Miloševiću u Užičkoj ulici. Ministar finansija prodavao bagatelno kuću predsedniku Savezne Republike Jugoslavije. To je vaša briga o finansijama.
O Kosovu mislim da nikada ne bi smeli da pričaju oni koji su dozvolili da budu u vlasti i u vladi onda kada je nad Kosovom izgubljen suverenitet, onda kada je Kosovo okupirano. Neki su se zaklinjali da kada strana čizma stane na svetu srpsku zemlju Kosovo oni nikada više neće ući u Republičku vladu. Naravno, pas laje, a vetar nosi. Ništa od svega toga nije bilo i dogodilo se to što se dogodilo.
Što se tiče koordinacionog tela, ono je zajedničko telo Republičke i Savezne vlade. Ono je uspelo jednom mukotrpnom strategijom, jednom dobrom politikom, upornošću, diplomatijom da korak po korak vraća izgubljeni deo suvereniteta Republike Srbije, a taj suverenitet bio je izgubljen u Kopnenoj zoni bezbednosti. Ona će za nekoliko dana u celosti biti integralni deo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, pod punim suverenitetom ove zemlje. Ako bog da, onda dolazi red na Kosovo i vraćanje izgubljenog suvereniteta na Kosovu.

 Gospodine Šešelj,  daću vam reč po Poslovniku. Budete li odmakli od teme oduzimam vam reč i prekidam sednicu.

Po članu 96. Poslovnika, ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju - to nije bilo, odnosno ako pogrešno protumači njegovo izlaganje, to je bilo, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Vi mi niste dali reč iako je ovde gospodin Batić izneo neistinu, da je prethodna Vlada ostavila praznu blagajnu.

Ja vam i dalje nisam dao reč, dok ne odlučimo da li imate pravo na repliku.

Samo da obrazložim svoje, u okviru dva minuta, pa vi stavite na glasanje.