Dame i gospodo narodni poslanici, kako je kontradiktoran ovaj tekst zakona o budžetu Republike Srbije može se videti iz sledećih pokazatelja.

U razdelu MUP-a za Kopnenu zonu bezbednosti je predviđeno milijardu i 500 miliona dinara. Kopnena zona bezbednosti se proteže od Plava do Preševa, od albanske do makedonske granice, uz administrativnu granicu Kosova i Metohije. To su sredstva koja su predviđena u razdelu 5 MUP-a, a gde im je i mesto. Pretpostavljam, pošto dobronamerno pristupamo analizi ovog budžeta, da zaista toliko para treba i da će ih naša policija na najpametniji način utrošiti, s druge strane iz saveznog budžeta će se finansirati delatnost vojske u istoj zoni. Čemu onda posebno 500 miliona za Nebojšu Čovića i njegovo koordinaciono telo za samo tri opštine. Pogotovo kada imamo u vidu da je za celo Kosovo i Metohiju predviđeno svega 80 miliona, a skoro 81 milion. Naravno, pare se ne troše na celom Kosovu i celoj Metohiji. Pare se troše u opštini Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan, Leposavić, Štrpce i delovima opština Orahovac, Peć, Obilić, Priština, a posebno područje Gračanice, u srpskim selima na području Gnjilanskog okruga, pored Vitine, Kamenice, Novog Brda itd.

Za sve te opštine i delove opština svega 80 miliona, a ovamo za samo tri opštine 500 miliona. Nema programa, čak nema ni programa kako će se te pare potrošiti. Kod svih drugih budžetskih korisnika postoji ta obaveza. Kada je Vlada sačinjavala budžet, a već sam to iskustvo stekao u praksi, prvo su sva ministarstva pravila program, a pretpostavljam da je to tako bilo, program obaveza, pa treba im za plate toliko, za materijalne troškove toliko, treba da se finansira to, to i to, a na kraju se izvede saldo koliko novca, unese se u predlog budžeta. Ovde nema ništa. Samo na lepotu Nebojše Čovića, na njegovu pamet, na njegovu želju da se što lakše dočepa što veće sume novca. Niko živ ne zna kako će se taj novac koristiti. Nema tu nikakvih tajni. Vama tamo NATO pakt sve određuje. Vilijam Montgomeri lično. Da li vi mislite da Nebojša Čović čuva neku tajnu pred Vilijamom Montgomerijem. To mogu biti samo tajne pred srpskim narodom. Sećate se da je Nebojša Čović obmanuo narod u pogledu onog sporazuma koji je postigao, koji sada naziva izjavom ili kako je već naziva.

Molim vas da se držite teme.

Držim se teme, reč je o ovih 500 miliona dinara, gospodine predsedniče, da to padne u Čovićeve ruke, a ja govorim da je nepodoban onaj kome su pare namenjene, da mu se bez ikakvog razloga, bez ikakve podloge, bez ikakvih argumenata kojima bi se to potkrepilo, da onako, kao sa neba 500 miliona dinara. On je obmanuo našu javnost u pogledu povlačenja teškog naoružanja. Pa je informacija stigla sa više dana zakašnjenja, pa je posle bio ljut na redakciju  lista "Svedok", koja je prva obavestila javnost da se povlači teško naoružanje. Mi smo tamo ušli u američku mašinu, mašinu NATO pakta, a kakva nam sve iznenađenja priređuju, to će se videti. Kada su priredili Makedoncima, čija ih je Vlada onoliko, 10 godina služila, a pogotovo šta tek nama spremaju, možemo samo da razmišljamo. Ne može se tako lako dati 500 miliona dinara, kada te milione treba oteti od sirotinje. Kada treba oporezovati ono što je najneophodnije za život i kada znamo da nam je Vlada već upetostručila cenu struje u odnosu na septembar mesec, a najavljuje i dalje da će struja poskupljivati dok stigne nivo  pet, šest dolarskih centi za kilovat, a što je srednja evropska cena.

Lako je dizati cene, ali je teško nahraniti sirotinju. Sirotinja se ne može nahraniti, ako sam Nebojša Čović može tako lako 500 miliona dinara, po svom nahođenju da troši, kako mu je drago. Koliko je još ostalo Srba na Kosovu, oko 100 hiljada kažu.

Vreme.

Za tih 100 hiljada Srba samo 80 miliona dinara, a za Nebojšu Čovića i njegove hokus pokuse, njegove rasprodaje srpskih interesa 500 miliona, da mu se nađu. Kada bude reč o mom amandmanu, ja ću vam to potkrepiti i sa obrazloženjem na 19 gusto kucanih strana i 26 strana dokumenata da vidite čemu je sve sklon Nebojša Čović, kako je otimao pare od države, kako je pljačkao, kakve se sve afere kriju iza njegovog imena, pa vi još jednom razmislite može li se takvom čoveku poveriti 500 miliona.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Đinđić.

Meni je zaista žao što nešto što ne bi trebalo da bude tema za spor i kontraverze, a to je bezbednost u našoj zemlji, što postaje predmet jeftine demagogije i sejanja dezinformacija. Naročito za neodgovorne ljude je tipično da baš na onim temama, koje iziskuju posebnu pažnju i posebno pažljiv tretman, da se onda tu kreće sa najvećim proizvoljnostima i stvarima koje su netačne. Ova tema je osetljiva, ne samo zbog težine situacije u toj zoni, nego i zbog međunarodnog značaja, i zbog pažnje koju ceo svet usmerava na to. Ovakav način tretmana te teme u parlamentu Srbije zaista ne služi na čast, pre svega onima koji tu temu na taj način tretiraju. Dakle, nema vojske u Kopnenoj zoni bezbednosti od albanske do makedonske granice po Kumanovskom sporazumu koji je potpisala Vlada, čiji je član bio gospodin Šešelj, našoj vojsci nije dozvoljeno da bude u toj zoni od 5 kilometara, nego samo policija može da bude u toj zoni. (Tomislav Nikolić, s mesta:"Lažeš").

Tako da u ove troškove ne ulazi nikakav dodatni trošak Vojske Jugoslavije, Vojska Jugoslavije nema pravo da bude u Kopnenoj zoni bezbednosti. Drugo, nije tačno i potpuna je dezinformacija i zlonamerna dezinformacija da Nebojša Čović raspolaže tim sredstvima, a uopšte da je Nebojša Čović bilo kakva povlašćena ličnost. Ja sam rekao da se tu radi o koordinacionom telu, u kome su predstavnici Savezne vlade, u kome su predstavnici Vojske Jugoslavije, u kome su predstavnici Republičke vlade, a u ime Republičke vlade i u tom koordinacionom telu je Nebojša Čović, koji jeste predsedavajući tog koordinacionog tela, ali odluke u zavisnosti od karaktera odluka donose se u organima koji su zakonom i Ustavom nadležni da te odluke donesu.

Vlada je osnovala, dala saglasnost za osnivanje tog koordinacionog tela i napravila je poseban program Vlade za korišćenje tih sredstava, a u članu 12. Zakona o budžetu je definisano to pravo. Tako da se tu ne radi ni o kakvom davanju novca nekome na slobodno trošenje, definisan je jasan program koji ne može, zaista, da se u dnevnim novinama objavi zbog osetljivosti teme. Na osnovu tog jasno definisanog programa troše se ta sredstva. Ta sredstva će biti kontrolisana, ne samo od strane Vlade Republike Srbije, nego od strane svih učesnika u tom koordinacionom telu, a to su svi zvanični predstavnici države Srbije i Jugoslavije, koji postoje i koji su nadležni za to. Što se tiče razlike u budžetu, delu budžeta koji se koristi za tu regiju, za te tri opštine, a to je zbog toga što je stanje bezbednosti tu mnogo lošije, nego na drugoj dužini te teritorijalne zone bezbednosti, koja je dugačka možda 300 kilometara, a možda i 350. Taj deo koji je kritičan je 80 kilometara. Tu su potrebne specijalne mere bezbednosti i one su dodatne, uz sve ono što MUP Srbije je inače dužan da obezbeđuje, a što inače i čini. Meni je žao što ne možemo da govorimo i o Kosovu kao jednoj takvoj zoni bezbednosti, gde bi država Srbija ulagala novac. Država Srbija preko svog budžeta može da plaća policiju. Na Kosovu i Metohiji nema policije Republike Srbije.

Pitajte gospodina Šešelja zašto je nema. Pitajte gospodina Šešelja i njegovu vladu kako se desilo da na Kosovu i Metohiji imamo samo Srbe, a nemamo srpsku vladu i srpske institucije. Mi bi kao srpska vlada rado u ovom budžetu izdvojili znatan iznos sredstava za aktivnosti države na teritoriji Kosova i Metohije, da su nam oni koji su državu vodili do decembra meseca ostavili takvo stanje da je to moguće. Međutim, danas na Kosovu nema srpske vlade.

(Tomislav Nikolić, s mesta: Gde si bio, izdajniče?)

Gde ste vi bili koji ste sačuvali tu državu? Hvala bogu da je više ne čuvate, jer ovoliko koliko je ostalo i to biste rasprčkali šta ste sa njom do sada uradili.

Replika, gospodin Šešelj.

Srpske vojske i srpske policije sada nema na Kosovu i Metohiji zato što su Kosovo i Metohiju okupirali saveznici Zorana Đinđića, oni isti koji su finansirali njegov dolazak na vlast u Srbiji, koji su dali 300 miliona dolara. Vi ste, dakle, gospodine Đinđiću pobedili zajedno sa NATO-paktom, samo vas uveravam da ste privremeno pobedili. To je jedna izgubljena bitka za srpski narod, ali ne i konačni ishod borbe. Dok ste vi ovde i vaša vlada NATO-pakt vlada celom Srbijom. NATO-pakt i ovaj budžet odobrava i NATO-pakt je rekao Nebojši Čoviću da treba 500 miliona, jer Nebojša Čović voli 500 miliona.

Vi govorite da ima neki tajni program pred Narodnom skupštinom. Taj je program tajna za Narodnu skupštinu, ali za Vilijama Montgomerija nije tajna, jer ga je on lično i pisao. Vojska Savezne Republike Jugoslavije je ušla u Kopnenu zonu bezbednosti i videli smo na televiziji i već je uhapsila 20 ili 30 naoružanih albanskih terorista. Vojska je ušla i u zonu bezbednosti 5 puta 5 kilometara prema makedonskoj granici, kombinovana jedinica vojske i policije. Vojne jedinice koje u tome učestvuju moraju se finansirati iz saveznog budžeta. Tamo gde komanduje maršal Nebojša Čović, tamo se desi da šiptarski teroristi uhvate dvojicu zalutalih policajaca iz Sedmog bataljona. Dok nije bilo Nebojše Čovića bilo je pogibije policajaca i vojnika, ali se nije desilo da vojnici zalutaju na terenu. Neko ko ne zna ni strojevi korak, poput Nebojše Čovića, da komanduje specijalnim jedinicama, to sigurno ne ide. Znam sve i zato ste vi toliko i besni.

Što se tiče Nebojše Čovića, on je našu vojsku i policiju, naše generale nazvao psima rata i počeo da vodi kadrovsku politiku u armiji. General Lazarević, koji ima ogromno ratno iskustvo i koga svi časni ljudi u ovoj zemlji poštuju kao izuzetno sposobnog oficira, kome ne može ni jedna mana da se pripiše, ni jedna afera, ništa ružno, on je jednostavno skrajnut da bi komandu nad specijalnom jedinicom van ovlašćenja komande Treće armije Prištinskog korpusa preuzeo Nebojša Čović i Nebojša Čović da povuče teško naoružanje armije i da izvršava naloge NATO-pakta i Vilijema Montgomerija. Čovek koji je naše generale nazvao psima rata ne bi smeo da bude član vaše vlade, gospodine Đinđiću, bez obzira da li se vi slažete sa njegovim mišljenjem ili ne. Vi se možda slažete, ali niste još javno izrazili...

(Predsednik: Tri minuta  za repliku je isteklo.)

Završavam. Možda vi mislite isto kao Čović, ali Čovića morate da se otarasite, jer je javno izrazio mišljenje da su naši generali psi rata. Naši generali, od kojih je većina časnih ljudi, sposobnih, hrabrih, koji su pokazali NATO-paktu da Srbija još ima vojsku sa kojom se može ponositi i naša vojska nije ponižena. Sve druge partije su bile za okupaciju Kosova i Metohije osim Srpske radikalne stranke, a glasanje je bilo u ovom parlamentu. Vlada Srbije nikada nije odlučivala o prihvatanju plana Černomirdin - Ahtisari, nikada se nije saglasila sa okupacijom Kosova i Metohije. Saglasili su se vaši sadašnji koalicioni partneri iz Savezne vlade, iz SNP-a i Narodna skupština Srbije, gde su srpski radikali bili preglasani.

 

 Reč ima gospodin Batić.