Dame i gospodo, Direktno sam prozvan da kažem neku reč o participaciji, koja se stalno spominje u sredstvima javnog informisanja, pa i ovde u Skupštini.
Naravno da jeste tema, ali mi moramo da uvedemo participaciju iz mnogo razloga. Jedan od ključnih razloga je to što su fondovi za zdravstvo prazni, a mi smo ih nasledili tako prazne. Dakle, u vremenima koja smo mi nasledili, a koja ste vi razbili dok ste bili na vlasti, zajedno sa socijalistima, vi ste potrošili sve moguće rezerve u zdravstvu. Pitanje je koliko uopšte dugovi u zdravstvu iznose, kolika su međusobna potraživanja u zdravstvu, jer dugovi po raznim osnovama iznose verovatno više od dve milijarde maraka. Fond za zdravstvo je u dubiozi od 420 miliona maraka. Vi sada želite da kažete kako je to nova vlast, DOS-ova vlast, kako ona može preko noći i od ničega da stvori nešto. Mi sirotinju možemo da podelimo ravnomerno i da gledamo da svi podnesemo, koliko god je moguće teret nemaštine, a ne da pričamo šarene i lepe laži o tome kako je neko željan da uradi nešto, ali mu eto drugi ne da. Ministar za zdravlje je samo običan čovek, prosečan u svemu, a vi možete da mi dobacujete, ne branim, razumećete me.
Nije ministar za zdravlje, aktuelni ministar Obren Joksimović, izmislio participaciju, to je nešto što je postojalo i što je iz reklamnog razloga ukidano u više navrata.
Nameravamo da vratimo participaciju, to smo predložili kao zaštitnu meru. Bolje je da zdravstvene ustanove iz tih sredstava koje skupe tokom dana mogu da kupe bar ono što im je najnepohodnije, da kupe recimo gorivo i da mogu da odu u neku kućnu posetu, da nabave recepte na kojima pišu, da kupe sapun da se operu ruke, da se negde opere posteljina, nego da se ne plati ništa, ali da se ništa i ne dobije ili da se ne plati ništa, a da se mora podmititi neko ili na nekom drugom mestu platiti mnogo skuplje. Dakle, tako treba posmatrati participaciju, a ne kao meru prinude i iživljavanje nad bolesnicima. To je jedna stvar.
Druga stvar, iz participacije će svakako biti izuzeti trudnice, deca, starci, bolesna i izmenogla lica, izbegla lica, lica bez primanja, naravno dijabetičari itd. Ne treba posmatrati participaciju kao meru prinude i nešto što je sadašnja vlast izmislila da bi varala svoje birače. To jednostavno nije tačno.

Treće javljanje gospodin Šešelj.

Dame i gospodo, već sam mislio da vas poštedim mog trećeg javljanja po ovoj tački dnevnog reda, ali pošto je ministar zdravlja ovako inspirativno govorio, jednostavno nisam  mogao da odolim.
Obrene Joksimoviću, kada su srpski radikali 1998. godine ušli u Vladu Srbije, već je fond za zdravstvo bio potpuno prazan. Dakle, nismo ga mi ispraznili, nego je godinama pre toga bio ispražnjen. Ispražnjen je u vreme dok je Nebojša Čović bio visoki, jedan od najviših funkcionera Socijalističke partije, dok je on žario i palio po Beogradu i Srbiji, dok je on sticao vilu na Košutnjaku i dok je sa svojom firmom sklapao nepovoljne ugovore sa državnim firmama i isporučivao vojsci pokvarene konzerve. Sve je to povezano.
Kada je reč o fiskalnim prihodima i o fiskalnoj potrošnji to vam je po sistemu spojenih sudova. Ne možete vi u jednoj oblasti da imate zdravu politiku i pun fond, a u ostalima da imate bolesnu politiku i prazne fondove. Čim vi zglajzate u jednom fondu, u jendoj oblasti, to vam se po sistemu spojenih posuda proširi na sve ostale. Dakle, ovde su koreni mnogo dublji nego što to vama izgleda, nego što biste vi to hteli u javnosti da predstavite. Uostalom, Nova demokratija je bila u Vladi Srbije od 1994. do 1998. godine, kada su najveći problemi nastali i u zdravstvu, u penzijskom osiguranju i u školstvu, a Nebojša Čović je bio stegonoša vladajuće politike u vreme najveće, stravične operacije, inflacija na kub, koja je upropastila Srbiju, inflacije koja je počela naivno, pa onda bila programirana i zato je zovemo "operacijom inflacija" i na kraju smo postali svetski rekorderi.
Kada smo pokušali da obaramo socijalističku vladu, Nebojša Čović je bio jedan od onih koji su tu vladu najžustrije branili, a sada je vama neposredni pretpostavljeni taj isti Nebojša Čović. On je vama, Obrene Joksimoviću, ministre zdravlja, potpredsednik Vlade i vi njemu treba da referišete po raznim pitanjima. On treba da vam daje sugestije kako ćete ovo rešiti, kako ono rešiti. Nije ovaj narod naivan. Ovaj narod pamti mnoge stvari. Pamtiće i vama DOS-ovcima onih šest milijardi obećanih para iz inostranstva. Vi ste tu narod obmanuli i sada svi znaju da nema ništa od 6 milijardi, a udarili ste namet na vilajet. Neko je u toku rasprave pomenuo Turke. Pod Turcima je bilo mnogo lakše. Turcima su se plaćala 2 poreza, trećina i desetina. Trećina je 33%, desetina je 10% i to je ukupno 43% i pored toga više ničeg nije bilo.Ovo što vi uvodite mnogo je gore od turskih poreza.

Reč ima ministar zdravlja Obren Joksimović.

Gospodin Šešelj je, naravno, briljantan govornik i sve što zamisli on pokušava da pretvori u neki poen, recimo da postigne gol i obično voli da postigne gol iz kontre. U ovom slučaju smo se malo prevarili, gospodine Šešelj. Ispada, za sve što se desilo u proteklim godinama da je kriv ili Nebojša Čović ili Dule Mihajlović. Dok ste sa njima sarađivali, dok ste sa njima bili prijatelji, dok ste sa njima imali koalicije, manjinske vlade, većinske vlade, niste ih napadali. Niste ih napadali, sve dok se nisu našli na vlasti i oni nisu moji šefovi. To ste se vi prevarili. Imam samo jednog šefa. Kod kuće mi čuva četvoro dece. Ne znam da li vi imate takvog. Ja sam samo deo Vlade i ta vlada radi zajednički, dogovorno, nadam se na dobrobit Srba. Nemojte prebacivati odgovornost na gospodina Čovića i meni govoriti kako je on odgovoran. Ne bavim se time ko je za šta odgovoran u zdravstvu. Bavim se nečim sasvim drugim, a time ko je za šta odgovoran, bave se druge službe i te druge službe će istražiti za šta je odgovoran Nebojša Čović, za šta je odgovoran Dule Mihajlović i za šta je odgovoran gospodin Šešelj, pa ćemo videti ko je za šta odgovoran na kraju.

Vojislav Šešelj, replika.

Gospodine Joksimoviću, kad god je Nebojša Čović bio u vlasti mi srpski radikali smo bili u opoziciji. Niko više kriminalih afera Nebojše Čovića nije raskrinkao od nas. Još 1995. i 1996. godine nabrajali smo mu redom sve kriminalne afere, pa objavljivali u našim novinama, u listu "Velika Srbija", pa te novine reklamirali na Studiju B, pa je to bio osnovni motiv što je Nebojša Čović oteo Studio B, u kome je već bila gotovo završena privatizacija i podržavio ga.  Tada smo zajedno mi radikali, sa Đinđićem i Koštunicom, demonstrirali pred zgradom Studija B protiv Nebojše Čovića. Žustro smo branili Studio B od Nebojše Čovića.
Sada isti taj Nebojša Čović, za čije sve kriminalne afere znamo, predstavlja jednog od najviših funkcionera Vlade države Srbije. I kako vi mene onda možete ubediti u ispravnost vaše politike i iskrenost vaših namera. Da nemate Nebojšu Čovića i ljude poput njega u vašoj vladi možda bi se imali po neki argument. Doveli Đelića, niko ga ne zna i da ne znam Dejana Popovića, mislio bih da je Đelić neki ekspert, ali pošto znam Dejana Popovića, koji je njegov zamenik, znam da ni Đelić nije nešto naročito, jer ne bi uzeo Dejana Popovića. Tako vam je i sa Nebojšom Čovićem. Tek ćete sa njim glavobolje velike imati.
Što se tiče srpskih radikala, kod nas je sve transparentno, vi DOS-ovci volite taj izraz da se upotrebi. Kod nas je sve čisto. Mi smo odbili 1993. godine da uđemo u Vladu sa socijalistima, ali smo rekli - pružićemo vam šansu, pa posle tri meseca postavili pitanje poverenja toj vladi, pa im dali još tri meseca i onda krenuli u obaranje, kada je vlada zakazala i pokazala se lošom.
Ušli smo 1998. godine, kada je zapretila opasnost od vašeg dolaska na vlast pod američkim nadzorom. Cilj je bio da se spreči vaš dolazak na vlast i krivi smo pred srpskim narodom što vas nismo uspešno sprečili. To je naša krivica, a vi ćete videti kako ćete isplivati sa vladom u kojoj je između ostalog i Nebojša Čović.
To ćete vi da vidite, jer ko je sa Nebojšom Čovićem tikve sadio o glavu su mu se razbijale. Evo, sad kad počne suđenje Jezdimiru Vasiljeviću biće to prilika da se sagleda uloga Nebojše Čovića iz onog vremena kada je reketirao tzv. privatne banke.
Vi napadate režim da je kriv za te banke. Jeste, režim je kriv, ali ko je ispred režima uzimao direktno pare - Nebojša Čović. Pa, kao vratio posle 200.000 maraka. Bilo ih je još koji su uzimali, ali ti koji su uzimali više nisu na vlasti, pa znate, nemam volje ni da ih napadam. Napadam samo one koji su na vlasti i na vrhuncu snage. Ne mogu sablju da krvavim nad onim koga ste ili već uhapsili ili mu pretite hapšenjem ili ga progonite ili mora da se sakriva u mišju rupu.
Napadam samo one koji su na vrhuncu moći i uticaja, koji glume da imaju autoritet, pa da vidimo koliki je taj autoritet.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, danas kada nastavljamo debatu o paketu poreskih zakona želim da ukažem na teško objašnjiv prilaz parlamentarne većine na prošloj sednici. Na dnevnom redu je bilo usvajanje budžeta i jedan broj poreskih zakona. Na iste je bilo podento nekoliko stotina amandmana.
Kao što je poznato, nijedan amandman koji su podneli opozicioni poslanici nije prihvaćen. Normalno, nije se moglo ni očekivati da svi, pa ni u većini, amandmani budu prihvaćeni, ali je krajnje nenormalno i neobjašnjivo da ne bude prihvaćen nijedan od tih podnetih amandmana.
Za građane i ovu zemlju bilo bi bolje da je iskazano više tolerancije, da su prihvaćene umesne sugestije i predlozi. Videlo se kako su za vreme i posle tog parlamentarnog zasedanja negodovali građani. Negodovali su oštro i to kako zbog novih poreskih opterećenja, koja direktno opterećuju životni standard, tako i zbog ispoljenog jednoumlja većine, da se samo isključivo podrže predlozi Vlade, bez sagledavanja i prihvatanja boljih predloga.
O posledicama primene ovih zakona javnost je vrlo šturo obaveštena. Razlog tome nije samo hapšenje Slobodana Miloševića. Želi se narodu skrenuti pažnja na drugu stranu, da se narod zaplaši, a ako može i da se sa političke scene skine SPS, kao najjača opoziciona politička stranka.
Vidi narod šta je u pitanju i neda se prevariti. Kada smo usvajali budžet za ovu godinu videli smo koliko je bilo zahteva da se zadovolje potrebe svih korisnika javne potrošnje. Kad nema povećanja proizvodnje, onda je jasno da moraju biti povećana zahvatanja i od privrede i od građana. Zašto to predlagač, tj. Vlada, otvoreno ne saopšti nego govori o nekom rasterećenju privrede i građana.
Lakše će građani prihvatiti i povećane obaveze, ali uz predočavanje istine, i stavljanje u realan izgled kada će doći do poboljšanja. Sada razmatramo niz predloga poreskih zakona, čijim usvajanjem Vlada objašnjava zašto treba da dođe do rasterećenja, mislim na rasterećenje privrede i građana.
U suštini, objašnjenja su nepotkrepljena ubedljivim podacima, i to kako za nas poslanike, tako i za većinu građana Srbije. Prelazi se na sistem oporezivanja bruto zarada. To podrazumeva da se u poresku osnovicu, pored osnovne zarade, uključuju i sva dodatna primanja, kao što je topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodaci i drugo.
U obrazloženju se kaže da to stvara prostor za fiskalno rasterećenje zarada. Uzmimo u obzir da su do kraja februara sva pravna lica predala godišnje obračune, kako bi ranije rekli završne račune, Narodnoj banci, Zavodu za obračun i plaćanje, i mogla je da se izvrši zbirna obrada podataka, upravo je izvršena, i sada je normalno, mogao da se napravi primer obračuna za jedan mesec, za celu Srbiju, i predoči koliko bi bilo poresko zahvatanje po dosadašnjem zakonu, a koliko će to poresko zahvatanje iznositi po novom zakonu.
Isto tako, mogli smo da dobijemo uporedive preglede za još niz predloga zakona koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Ako se želi usvajanje reforme fiskalnog sistema, predočavajmo prave i istinite, potpune podatke. Nisu nam za to potrebna posebna finansijska sredstva. Imamo Zavod za obračun i plaćanje, koji se nalazi u NBJ, tu moćnu instituciju, koja vodi privrednu statistiku za sva pravna lica.
Na bazi tih objedinjenih statističkih podataka pripremaju se bitne mere ekonomske politike, pa u tom kontekstu i poreska politika. Na bazi predloženih konkretnih podataka donosićemo i mi valjanije propise a i građanima će biti jasnije i pružaće manji otpor u njihovom sprovođenju, odnosno njihovoj primeni.
Za više poreskih zakona, koji su sada na dnevnom redu, u obrazloženju Vlade se kaže da će se povećati finansijska disciplina jer se povećavaju novčane kazne za oko 100%. Kaže se da će se znatno smanjiti i siva ekonomija. Samim povećanjem represivnih mera, iako je to potrebno, neće se rešiti izbegavanje plaćanja poreza. Te mere moraju da imaju više preventivni, nego fiskalni karakter.
Nemoguće je crno tržište ili sivu ekonomiju potpuno sprečiti. Nijedna država nikada nije bila u potpunosti bez korupcije. Ovo važi i za društva sa uspešnim ekonomijama i dugom tržišnom tradicijom. Problem je kod nas što se neophodnost plaćanja poreza ne smatra kao moralno pitanje. Nisu izgrađene moralne norme da se žigoše neplaćanje poreza.
U svetu se neplaćanje poreza tretira kao lopovluk najgore vrste i rigorozno kažnjava.
Zašto Vlada ne predlaže mere za pojačanu edukaciju građana da se plaća porez? Kad Vlada kaže da ovim zakonima sprovodi reformu fiskalnog sitema, zašto ništa ne kaže šta preduzima u cilju boljeg organizovanja i podizanja efikasnosti inspekcijskih službi. Šta će uraditi na sinhronizaciji rada finansijske inspekcije pri Zavodu za obračun i plaćanje NBJ, pa imamo finansijsku policiju u Republičkoj upravi javnih prihoda, pa inspekciju u Republičkom fondu za invalidsko i penzijsko osiguranje i zapošljavanje, pa inspekciju u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i dr.
Da li će objediniti svoj rad i podići efikasnost ili će svako parcijalno raditi za svoj deo prikupljanja poreza i dopriosa.
U situaciji kada imamo pad proizvodnje, pad životnog standarda, pogoršanje likvidnosti privrede, povećanje cena većine proizvoda, povećanje poreza, povećanje broja nezaposlenih radnika, SPS, kao partija socijalne pravde, zalaže se da se teret obaveza ravnomernije podeli u društvu.
Očekujem da će, kada budemo razmatrali ove poreske zakone u pojedinostima, parlamentarna većina uvažiti jedno od poreskih pravila, a to je poresku pravičnost. Nadam se, da će, u odnosu na predlog Vlade, prihvatiti i niz amandmana kojima se vrši preraspodela tereta, štiti životni standard radnika sa najnižim primanjima, onih bez rešenog stambenog pitanja, onih koji ostaju bez posla i popravlja stanje svih socijalno ugroženih građana.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.