DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.04.2001.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Poštovani poslanici, uvaženi ministre Joksimoviću, imala sam želju da pozdravim i ministra Čedomira Jovanovića, ali on uteče. (Glasovi - nije on ministar.) Pa, ne znam, ovih dana videh njega u Vladi Srbije da drži konferenciju za štampu pa po tome sudim da je postao minstar. Prosto sam se pitala da li sam propustila neku sednicu Skupštine.
Inače, u Poslovniku lepo piše da šefovi poslaničkih klubova i poslanici mogu organizovati konferenciju za štampu, ali u ovom domu koji je naš, a ne u Vladi Srbije.
Dame i gospodo, vezano za tačku dnevnog reda, nakon donošenja budžeta, onako nerealno naduvanog, bilo je neophodno da usledi ovakav set zakona, među kojima je i Zakon o porezu na dohodak građana, koji transparentno prikazuje kako treba građanima "odrati kožu s leđa". Ne razmišljate pritom da li je to moguće ili da li mogu građani da ostvare taj dohodak.
Vi afirmišete sistem bruto zarade, kao osnovice poreza, uključujući u zaradu kao osnovicu poreza sva dodatna primanja, a već su moji prethodnici govorili koja su to primanja - topli obrok, regres i slično. Međutim, sve to ide na štetu obveznika poreza, jer plata može da se i ne isplati, ali ono što državi treba da se isplati, odnosno ono čime budžet treba da se puni, to svakako mora, pod pretnjom prinude, da se uplati.
Na koje se sve prihode plaća porez - na zaradu, i to bruto zaradu, prihod od poljoprivrede i šumarstva, prihod od samostalne delatnosti, od autorskog prava i prava industrijske svojine, prihod od kapitala, prihod od nepokretnosti, kapitalna dobit, i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani.
I taman sam se pitala - šta je to na šta bi još mogao da se uvede porez, kad dobismo materijal sa amandmanom poslanika DOS-a, Gorice Mojović i Milene Milošević, koji traže da se u članu 31. (odnosi se na glavu III - porez na prihode od samostalne delatnosti) proširi predmet oporezivanja, i kaže ovako: "Prihodom od samostalne delatnosti smatra se i prihod ostvaren trajnim ili sezonskim iskorišćavanjem zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, vađenje peska, šljunka i kamenja, proizvodnja kreča, cigle, crepa, ćumura i slična proizvodnja lozno-voćnih i drugih sadnica i kalemova, inkubatorska proizvodnja živine i druge slične delatnosti, nezavisno od toga da li su kao samostalne delatnosti registrovane kod nadležnog organa".
Što Vlada propusti, tu smerni poslanici, neki, ni slučajno ne propustiše, daj još neki dinar, evo čak i od ovakvih delatnosti, kada čovek malo ilovače iskopa sa svog imanja, da napravi ciglu ili crep, mora da plati porez i na to.
DOS se u svom predizbornom programu zalagao za neki drugi koncept radikalnih ekonomskih reformi - dakle, ne stoji u tom njihovom konceptu - porezima i akcizama obuhvatiti sve proizvode i usluge, sve prihode sa minimum oslobađanja, ne stoji ni opredeljenje za ovolike poreske stope. Slagali ste svoje birače, što vam nije prvi put, a sigurno nije ni poslednji.
Gospodin Đelić (žao mi je što nije tu, ne volim da govorim u nečijem odsustvu) usrećio je Rusiju i Poljsku, na televiziji nam je prikazivao neke kolačiće, poredeći Francusku i Srbiju, pa mu je valjda neko pametan rekao da to nije baš primereno, da je Francuska daleko odmakla u odnosu na Srbiju, pa je već sutradan u sličnoj emisiji poređenje bilo u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i tome sl.
Čini mi se na prošloj sednici, ministar Đelić je ovde izgovorio nešto za šta bi još u prvom razredu ekonomske škole dobio jedinicu, i zbog toga ga više uopšte ozbiljno ne shvatam, kada on obrazlaže neki od zakona (Dejan Popović verovatno nije stigao da ga uputi u to). Rekao je da je za prva tri meseca ove godine inflacija 7,5 posto, pa se može očekivati da će ona na godišnjem nivou biti 30 posto. To je nešto što jednom ministru zaista ne priliči da kaže.
Osnovno pitanje, kad sam proučavala ovaj predlog zakona, za mene je bilo - zašto novi zakon, a ne izmene i dopune zakona, kad se radi samo o promeni cifara, a suština ostaje ista? Jedino što je lošiji u odnosu na prethodni zakon je to što se poreska osnovica povećava, a samim tim je i štetnija po poreskog obveznika.
U svom uvodnom izlaganju, ministar je potcenio građane Srbije, kaže - nismo mi znali da nam naknade za topli obrok i regres ne ulaze u osnovicu za penziju. Znali smo mi to vrlo dobro, ali smo znali isto tako kakvo je stanje u našoj privredi, da naša privreda nije sposobna da plati poreze i doprinose na te naknade i da je to samo jedan način da se radnicima isplati još neki dinar više. Znači, nismo glupi, nismo neznalice, svesno smo to tako hteli da uradimo.
Prema statističkim podacima, u obrazloženju ovog predloga zakona stoji da je oko 200.000 ili 13 posto radnika u septembru bilo bez zvanično isplaćene zarade. Volela bih da znam koliko je to sada, verovatno još više, a biće tek nezaposlenih i biće tek onih koji neće imati ni tu minimalnu zaradu.
Šta sledi iz ovog zakona - to da ćemo poljoprivredu potpuno uništiti. Zakon poljoprivredu uopšte ne tretira onako kako bi trebalo, da bi mlade na bilo koji način stimulisao da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom. Privatnici će u velikom broju morati da zatvore svoje radnje, jer neće moći da izdrže ovolika opterećenja i na tržištu će ostati verovatno samo C-market, Pekabeta i njima slični. Umesto da se stvori ambijent da svi prvo mogu da zarade, čak da se stimulišu, prvo, da zaposle veći broj radnika, a mnogi od njih su se okrenuli samostalnoj delatnosti, ne iz hira, nego iz nužde, jer vrlo dobro znamo koliko je ljudi ostalo bez posla, ili je proglašeno tehnološkim viškom, koji su iskoristili onu mogućnost da sa 24 lična dohotka počnu neku novu delatnost i oslobode radno mesto.
Znači, na taj način su rešili problem svog zaposlenja, zaposlenja svoje porodice ili izdržavanje i svoje, i još neke porodice. I, umesto da pronađemo neki način da im olakšamo da zaposle još neke radnike ili da opstanu uopšte na tržištu, mi ih na ovakav način oporezujemo i sigurno idemo ka tome da privatnici polako počnu da zatvaraju svoje radnje.
Što se tiče prinudne naplate, propisuje se da je taj postupak hitan, da ga sprovodi sud, na predlog poreskog organa, po iscrpljivanju drugih predmeta i sredstava. Znači, uzmu vam prvo nešto iz kuće, televizor npr. ili neki drugi komad nameštaja, seljacima kravu, zapregu, i onda prelaze, naravno, na nepokretnosti, a šta je to nego nacionalizacija?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Dragan Tomić

Poštovana gospodo narodni poslanici, kako reče ministar u Vladi Republike Srbije, Đelić, ministar za finansije i ekonomiju, građani nisu svesni šta država uzima od njih. Prema tome, na nama je da u ovom momentu, ako uopšte možemo i imamo priliku sa ove govornice da nešto kažemo na tu temu, da malo pojasnimo težinu ovog poreskog zakona.
Istina je da u ovom zakonu o porezu na dohodak građana nema ozbiljnije poreske reforme, osim zahvata u oblasti gde se govori o porezu na zarade. Ranije je to bio porez na lična primanja.
Kad se govori o porezu na zarade, moram da kažem da se ipak nije imala u vidu celina privrede, koja je obuhvaćena ovim porezom na zarade, odnosno, porezom na lična primanja. Težina vremena u kome se poslovalo ovih deset godina, težina onog momenta kad smo pretrpeli bombardovanje, jer u tom momentu nam je oko 300.000 radnika ostalo bez posla, zbog posledica NATO bombardovanja i šteta nastalih tim povodom.
Od tada pa do sada, pokušava se da se napravi jedan oporavak tog dela privrede. Međutim, imam utisak da se neće lako do toga doći, a da primenom ovog poreza na zarade, doći ćemo u situaciju da još jedan deo zaposlenih u onom lošijem delu privrede, zbog nemogućnosti isplaćivanja ovog obima, ostane bez posla. Ono što je interesantno u ovom delu pomenuti, to je da je oporezovano ono što nikada nije bilo oporezovano i imaćemo princip bruto plate. On bi imao smisla kada bi se podelio u nekoliko celina, kada ne bi imao obuhvat ovakav kakav jeste, jer u ovakvim uslovima poslovanja imati ovakav obuhvat je zaista neverovatno. Hoću da kažem da će neke oblasti, a tu pre svega mislim na tekstilnu industriju, na građevinarstvo, na metaloprerađivački kompleks i one oblasti koje se tiču proizvodnje nameštaja itd, doći do toga nivoa zarada, koji će biti dosta niži.
Kada sastavimo bruto platu, kada sastavimo neto zaradu i ovo sa druge strane (topli obrok, regres, terenski dodatak i prevoz), dođemo do cifre da ovo ne čini ni nekih 30-40% ukupnih primanja, a to je već predstavljalo samo jedan pokušaj da se preko tog vida davanja, a bez oporezivanja omogući i privrednim kolektivima, a pre svega zaposlenim radnicima, da dođu do daha. U ovoj oblasti se ne može govoriti na ovaj način, ako se ne pomenu i one druge delatnosti koje imaju enormne zarade za naše uslove, a to je elektroprivreda, to su telekomunikacije i još neke oblasti koje su visokointelektualne i tehnološki vezane za izvoz. U tim oblastima sigurno ne predstavlja dobar deo prihoda i neće predstavljati neki značaj, pa kada govorimo o smanjivanju, ukupnom smanjivanju opterećenja, sigurno će biti u ovoj oblasti tih 70%. U ovoj drugoj mora otići gore i predstavljaće 5 - 15% opterećenja na bruto zaradu zaposlenih radnika.
Ne možemo stalno ovde, sa ove govornice koristiti podatak i reći da li važi za sve, kao i ovaj deo kada govorimo o inflaciji. Ona jeste u nekim oblastima, a pominjali su ovde govornici kada je prodaja frižidera, viskija, cigareta, nema neke inflacije, ali tamo gde narod kupuje hleb, životne namirnice, gde ono što se svaki dan stavlja u torbu i kupuje, pa bogami tu već imamo ozbiljniji rast cena.
Kada posmatramo ovaj porez na zarade možemo ga posmatrati na dva načina. Očigledno je da će u jednom delu privrede, doći do značajnog opterećenja. A kada uzmemo još jedan momenat, a to je onaj deo poreskih zakona, odnosno zakona iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja, gde su utvrđene najniže osnovice, moram da kažem da najveći deo te privrede ne može ispoštovati te osnovice. Mora doći do otpuštanja radne snage. Ako to bude vezano za 30. u mesecu, da se mora platiti obaveza državi, bez obzira kolika će biti neto zarada i ako to sada negde izlazi, ako smo dobro računali 1.800 i nešto dinara, to znači da veliki kolektivi u oblasti saobraćaja, trgovine, pružanja ugostiteljskih usluga, tamo gde su velike organizacije, tamo gde imamo privredne kolektive i u trgovinskim organizacijama, glomazne sa 1.000-2.000 radnika, a što se tiče tog dela privrede i dalje ostaje da nije napravljen značajni pomak.
Mi takve organizacije imamo i u oblasti saobraćaja. To su firme koje su već zadnjih 7,8 godina funkcionisale na minimumu opstanka, a s obzirom na zavisnost režijskih troškova, na onaj drugi deo. Ne može se uzeti ovaj zahvat poreza na zarade i predati u celini, ako se ovaj deo ne izvadi iz celine. Ono što mislim u tom delu koji sam pomenuo, a to je tekstilna industrija, građevinarstvo, saobraćaj, ugostiteljstvo itd, tamo gde postoje ti ozbiljni problemi u poslovanju i onaj deo privrede koji je nastradao u NATO bombardovanju, gde je veliki broj ljudi koji se polako vraća na posao, ali nema proizvodnje, nema profita, nema dobiti, nema stvaralaštva, pogotovo što je poznata činjenica da je pad izvoza u prva tri meseca u odnosu na prošlu godinu negde oko 10%.
Znači, nemamo ni to na ovom strateškom planu, nemamo ni ovo da bi mogli da govorimo o celini. Mislim da će se, kada je u pitanju porez na zaradu, desiti nešto što neće biti kvalitetno.
Vidim da kolege poslanici iz DOS-a dremaju, ne pada im na pamet da saslušaju ono što pričamo, valjda im nije ovo interesantno. Možda materijal nisu ni pročitali. Zašto biste čitali, kada čitate novine, a u novinama uglavnom o hapšenjima socijalista i koji će da potrči naredni tamo u zatvor. Znate, u vašim medijima o ovim propisima nema ničega, sindikati ne postoje, za ove ne pitate, nisu ni važni. Trebali su vam samo da sa vama izađu na ulicu, da promenite vlast, a onda sa ove govornice kažete, strpite se, ovo je duh mladog vremena. Znate, vreme jeste novo, ali nije dobro, nije dobro za ovaj narod. Prema tome, budite pažljivi i saslušajte o onome o čemu pričam.
Kada je u pitanju porez na ukupan prihod građana, on je karakterističan zato što postoji u zakonskoj regulativi, zato što je postojao, ali mnogo mali broj poreskih obveznika podnosi poresku prijavu. Ne nalazi se u ovom vidokrugu koji je bitan, jer ovaj zakon je važan. Može da bude i dohodovan i dobar, ali nisu predviđeni mehanizmi do kraja, kako pokupiti porez od kategorija poreskih obveznika koji izbegavaju da podnesu poresku prijavu. Doduše, mi nemamo izgrađen informativni sistem preko koga možemo kvalitetno da pratimo, jer postoje delovi privrede iz kojih se to može videti, ali postoji onaj drugi deo. Tu pre svega mislim u oblasti kulture, u oblasti informisanja i u tim delovima mislim da čak ne možemo ni da dođemo u situaciju da vidimo kolika su tu primanja, koliko je izbegavanje poreza u toj oblasti.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.

Dragan Tomić

Samo da završim. Tu bi trebalo naći mehanizme i način da se pokuša da se na neki način, da se pokupi taj deo zarada, jer je očigledno da sz u toj oblasti zarade bolje, lepše se živi, a pogotovo u duhu, u ovoj informativnoj sferi. Ovih dana sam pitao jednu novinarku Rojtersa (kaže da sve zna o Užičkoj i gde se nalazi svako drvo i svaka zgrada i svaki delić) kolika joj je plata, a ona mi kaže da sam nekulturan. Valjda smo mi nekulturni kada pitamo kolika je zarada zato što to neko plaća iz inostranstva. Valjda oni znaju kako sve to treba da bude. Hvala lepo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, svaki u nizu predloženih poreskih zakona ima svoj značaj i težinu. Stoga zaslužuju da narodni poslanici ozbiljno i temeljno o njima raspravljaju. Vi ste ovde tiranijom većine odlučili da se diskusija svede na pet minuta.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nismo ograničili vreme.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Kad kažem da ste sveli diskusiju na pet minuta, mislim na paket poreskih zakona. Muke nas narodnih poslanika ograničiće se i skratiti na pet minuta, da narodu objasnimo smisao i svrhu tih zakona. Ali će se muke građana Srbije povećati usvajanjem ovih zakona. Vi ste, gospodo iz DOS-a, u predizbornoj kampanji narodu obećali promene, a sada mu neopravdanim, nelogičnim i nepotrebnim porezima gulite kožu. Narod više ne može da izdrži. Sve ono što ste mu vi smislili i namenili, nezajažljivi su apetiti Vlade Republike Srbije. Normalno je da svaka država racionalnim zakonima ubira poreze od svojih građana, ali isto tako, država mora da se stara o duhovnom i materijalnom blagostanju građana. Za sada vi, gospodo iz DOS-a, veoma dobro brinete ko će više i dublje da zavuče ruke u prazan džep naroda.
Vi niste imali milosti ni prema deci, jer da ste imali, ne bi uveli porez na dečiju obuću, odeću, školski pribor. Nisu bolje prošli ni zdravstveni, ni prosvetni radnici, ni jedna oblast ljudskog delovanja nije izbegla vašu poresku omču koja se polako, ali sigurno, steže oko iovako već stanjenog vrata građana Srbije.
Izglasali ste da se 500 miliona dinara iz budžeta izdvoji za Nebojšu Čovića, koji uživa u posmatranju košarkaške utakmice u Vršcu, a mi mu dajemo silan novac da bi brinuo o granicama na jugu Srbije. Zoran Đinđić daje doprinos štednji i boljem životu građana slikajući se na trotinetu. Ako je i od čelnika DOS-a, tragično je i neozbiljno. Da ne kažete da prijateljski ne posmatram napore Vlade DOS-a, daću jedan savet.
Ova vlada DOS-a ima pravo i na rekonstrukciju radi efikasnijeg rada. Predlažem da ministru Đeliću platimo sve što je do sada radio, da mu se zahvalimo, pa neka ide u zemlje Evropske unije, jer ipak je ovo zemlja Srbija. Umesto ministra za kulturu Lečića, imate jedno fino kadrovsko rešenje - Bogoljub Arsenijević - Maki, poznati slikar. Umesto ministra građevina, bageristu Džoa. Pretpostavljam da bi Vlada bila uspešnija sa tim kadrovskim rešenjima.
Naš srpski narod je ispevao jednu pesmu - "Kreće se lađa francuska", a za ministra Đelića, verovatno bi bilo adekvatno - kreće se avion francuski. (Predsednik: Gospodine Čoliću, da se vratimo temi.) Dok radnici u znoju i sa teškom mukom rade, mnogi od njih nemaju para ni za prevoz do radnog mesta, mnogi od njih nemaju ni za doručak, a vi ukidate i topli obrok i regres za godišnji odmor. Radnici u zdravstvu imaju obavezu da hrane bolesnike, a sami gladuju dok to čine. Srpski pesnik kaže - "i niko neće čuti jadni vapaj, ne bole muke pijanu gospodu, radniče, seljače, goljo, ti si prah na podu", tegli i vuci i u DOS-ovskom poreskom jarmu skapaj. Mene ova DOS - ovska vlada podseća na crvljivu jabuku, a ona ne čeka oluju da je sruši, nju sruši prvi povetarac. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, posle njega Marijan Rističević.

Whoops, looks like something went wrong.