Gospodine Kesejiću, to je za Jovana Cvijića, hajde da se uspravimo ...

Čitavo vreme sam govorio upravo o Zakonu u načelu, govorio sam o prihodnoj strani i smatram da ovaj paket zakona, koji se predlaže građanima Srbije, predstavlja jedan novi šamar, predstavlja jedno dodatno opterećenje koje građani Srbije neće moći da plaćaju.
Ovaj paket zakona, koji je DOS-ovska većina zbućkala u ovu jednu tačku dnevnog reda, u sedam tačaka, neće predstavljati neke dodatne novčane izdatke građanima Srbije. Zašto neće? Zato što neće imati od čega da plate. Šta ih čeka? Čeka ih otimačina i deranje kože i to će biti plaćanje ovih dažbina koje su ovde ovim paketom zakonskih poreza predložene. Do sada usvojenim zakonima oporezovani su građani koji su, kako-tako, mogli da plate određene dažbine jer su bili oporezovani poreznici koji su bili u nekom radnom odnosu i sticali neke prihode.
Ovim zakonima, pre svega zakonom o porezu na imovinu, zakonom o upotrebi, držanju i nošenju dobara, kao i zakonom o stanovanju, ovde će biti oporezovani i oni građani koji nemaju stalne prihode sredstava, pa će na taj način morati da se snalaze kako će te obaveze državi da isplaćuju. Isplaćivaće ih na taj način što će biti proganjani, tuženi i naravno, ukoliko se i te sankcije koje su predviđene ovim zakonom ne budu mogle sprovesti, znači zatvarani. Ministar Đelić je ovde danas nama, obraćajući se pre nego što smo otpočeli sa raspravom ovog zakonskog paketa, rekao - ovo nisu najveći porezi. Ja bih se sa tom njegovom konstatacijom složio. Ovo zaista nisu najveći porezi, najveći porezi su već opteretili građane do te mere, tako da ovi porezi u stvari, u suštini budžetu ne znače nešto mnogo, ali za građane mnogo. Ilustracije radi, recimo, jedan radnik na teškom radu ceo dan radi, recimo u zidarskoj struci, ceo dan gura kolica, nosi cigle itd. i to podnese nekako dok ne dođe kući. Kada uzme jastuk u ruke, on padne sa njim.
Dakle, i ovi zakoni, iako naizgled nisu veliko opterećenje, za naše građane će biti do te mere veliki da će padati od tereta ovih poreza. Takođe, ministar Đelić je rekao da zahvatanje od građana treba da bude javno i svečano. Javno, videli smo koliko je javno iz primera kada isključujete struju poslanicima SRS, a svečano, nadam se da neće biti onako svečano kao što je to bilo, ako je gospodin ministar gledao, u Hrvatskoj, kada se Hrvatska oslobodila, kada su pevali - Danke Dojčland, da nećemo mi Srbi morati pevati - Danke NATO. Ukoliko taj zakon, i ovi zakonski paketi koje je ministar Đelić ovde nama predložio, treba da bude pouka iz ovog slavlja o kojem je on govorio, iz ove svečanosti, onda takvu svečanost Srbi nikada nisu priželjkivali. Plašim se da posle takve svečanosti, Srba neće ostati.
Zakoni koji su zbućkani u ovom paketu imaju zajedničku konstantu. To je oporezivanje šupljeg i praznog. Ako Vlada misli da će popuniti budžet, i tako obezbediti sredstva za rashode koje je predvidela, od mobilnih telefona, čamaca, lovačkog i sportskog oružja, mršavo prase će biti za naredni Božić. Ukidaju se strogo namenska sredstva koja su do sada bila u Republičkom fondu za izgradnju stanova. Daju se sredstva lokalnoj samoupravi, da po svom nahođenju izdvaja sredstva za solidarnu izgradnju.
I šta mislite, koliko će takvih solidarnih stanova biti izgrađeno u opštini. Veoma malo, u veoma malom broju opština.
S obzirom da znamo kakva su iskustva u većini lokalnih samouprava, gde su na vlasti bivša Koalicija Zajedno, a sada DOS-ovska vlast, plašimo se da se upravo sredstva usmeravaju sa namerom da se ojačaju lokalne samouprave, ali politički, a ne da građani imaju koristi od toga što će ta sredstva biti usmerena prema lokalnoj samoupravi, jer smatram da od tih solidarnih stanova neće biti ništa.
Sredstva, koja su pre svega predviđena da ih lokalna samouprava raspoređuje za stanove solidarnosti od 0,3 do 1%, ne izgledaju neka velika sredstva, ali veoma mnogo znači za borce i porodice poginulih ratnika, odnosno boraca u minulim ratovima. I, od tih stanova više neće biti ništa. Jer, primera radi, da su lokalne samouprave u većini gradova, a sada ću govoriti o onom području koje poznajem, dakle, o Vojvodini, konkretnije o Zapadno-bačkom okrugu, htele da pomognu tim porodicama poginulih boraca, one bi im dodelile placeve i danas bi mogli da izgrade porodične zgrade, da su to htele.
Međutim, ima primera da čak nisu dali ni placeve iako je Republika investirala u izgradnju solidarnih stanova i bilo je veoma velikih muka dok pojedine lokalne moćnike nisu ubedili da daju ponegde nekoliko ari zemlje za ovu namenu.
Veoma me plaši, takođe, da se ova sredstva daju u ruke Nenadu Čanku i Draganu Veselinovu, tamo gde oni imaju nadležnosti, u tim opštinama, jer će im to biti u stvari trasa i prvi korak ka separatizmu.
Na samom kraju, mali iznos sredstava je za ove stavke, koje je apostrofirao ministar Đelić, od mobilnih telefona, čamaca, do pušaka, od kojih Vlada misli da isplaćuje plate za profesore, nastavnike, penzionere i druge socijalne kategorije. Nema šanse da se uberu sredstva koja ste predvideli, da se kroz ove zakone napuni državni budžet. Ne valja vam ovo, DOS-ovci. Narod koji nije spoznao vašu obmanu buniće se kada primenite ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, prvo javljanje.

Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj paket poreskih zakona iz istih razloga iz kojih nije glasala ni za budžet, a  ni za ostale poreske zakone koji su već usvojeni u Skupštini Srbije.
Očigledno je da Vlada prilikom sakupljanja sredstava za punjenje budžeta nije imala obzira prema onima koji žive na ivici egzistencije. Očigledno je da nije imala razumevanja ni za privredu, koja se već nalazi pred kolapsom, ili u najvećem delu.
Stranka srpskog jedinstva podržava oporezivanje najbogatijih pojedinaca u Srbiji, onih koji imaju vile, koji imaju skupe automobile, koji imaju jahte, ali njih je malo. I, njih to neće mnogo zaboleti, jer nekoliko hiljada maraka, koliko treba da plate na kraju svake godine ili početkom naredne, neće ih mnogo opteretiti.
Ali će zato nekoliko stotina maraka koje moraju da plate, nakon usvajanja ovih zakonskih projekata, najsiromašniji građani ove zemlje i te kako ih opteretiti, i te kako će ugroziti njihov životni standard. Ne radi se samo o jednom porezu. Kada ti građani plate porez na stan, na automobil, na plac, na garažu i na sve ostalo što je predviđeno ovim zakonskim projektima, veoma malo će im ostati da mogu tek da prežive.
Što se tiče stanova, mi smo za to da se oporezuju najveći stanovi i najluksuznije vile, ali ne treba da zaboravimo kategoriju građana, ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji, koji su u nekim srećnim vremenima dobili ili kupili stan koji je velike kvadrature, ali sada u njemu žive kao veoma siromašni građani, kao osiromašeni nekadašnji srednji sloj.
Šta sa tim građanima? Da li i njih treba kazniti zato što stanuju u velikim stanovima ili ih treba naterati da te stanove prodaju za male pare i tako izmene ceo svoj život. Mislim da to nije u redu i da Vlada to, na žalost, nije imala u vidu kada je predlagala ove zakone.
Isto je i sa automobilima. Sreća je što je Vlada, pod pritiskom amandmana opozicije ili pod pritiskom javnosti, ipak korigovala neke članove ovih zakona, posebno kada se radi o standardu najsiromašnijih građana naše zemlje. To treba pozdraviti. To je u redu.
Ali, Vlada treba da kaže da je to uradila pod pritiskom javnosti i pritiskom silnih amandmana, a ne samo da to budu amandmani Vlade Republike Srbije, uvažavajući sve ono što je gospodin Đelić uradio prilikom donošenja ovih zakona.
Takođe, porez na Fond za zarade je predviđen u visini od 3,5%. To je novi namet preduzećima. Teško je da će preduzeća izdržati još jedan namet. Razumem želju Vlade za decentralizacijom gradova i za pružanjem materijalnih uslova tim opštinama da mogu da rade, ali istovremeno treba uzeti u obzir da će ti gradovi, opštine, uvek gledati prvo da napune svoj budžet i da ostvare budžetske rashode, pa tek onda da urade nešto što je korisno za njihove građane, kao što je infrastruktura ili recimo izgradnja stanova solidarnosti.
Zakon o zapošljavanju i o pravima nezaposlenih lica je vrlo restriktivan. Radi se o jednom članu gde se ukida jedan član iz prethodnog zakona, koji kaže da radnici primaju naknadu za nezaposlenost posle 30 godina radnog staža, dakle koji su dobili otkaz, ili bili tehnološki višak, ili se našli u stanju nezaposlenosti posle 30 godina rada, prethodni zakon im je omogućavao da primaju naknadu za vreme nezaposlenosti sve dok se ne zaposle ili dok ne ostvare uslove za starosnu penziju.
Ovaj zakon to ne predviđa, već kaže da oni koji imaju nadoknadu, a imaju 25 i više godina staža, a nezaposleni su, mogu da primaju nadoknadu za to vreme nezaposlenosti samo dve godine, znači 24 meseca. Pitam vas - koji će to poslodavac, društveni, državni ili privatni da zaposli radnika ili radnicu, službenika ili službenicu, koji su napunili 50 i više godina. Neće niko, verujte. Šta onda raditi sa takvim ljudima?
Oni jednostavno posle dve godine ostaju i bez starosne penzije i bez naknade za vreme nezaposlenosti. Vlada nije imala sluha za ovako nešto i čini mi se da je to možda, a radovao bih se ako bi ministar rekao da jeste bio previd. Zaista je teško zaposliti čoveka danas koji ima preko 50 godina, a pri tom ukinuti pravo da prima naknadu za vreme nezaposlenosti.
Šta će se desiti, recimo, sa radnicima kada se bude usvojio zakon o privatizaciji, koji će neminovno dovesti do još većeg rasta nezaposlenosti, odnosno do otpuštanja mnogih radnika. Razne su procene ekonomskih stručnjaka - da li će to biti 300 hiljada, 500 hiljada ili milion novih nezaposlenih.
Šta ćemo u tom slučaju raditi sa tim ljudima, ukoliko su imali 25 i više godina radnog staža. Desiće se isto i čeka ih ista sudbina. Dakle, neće primati naknadu za vreme nezaposlenosti, a istovremeno neće ni sticati uslove za starosnu penziju.
Mislim da bi Vlada morala ovo da popravi i da uradi sve kako bi se zbrinula ta kategorija nezaposlenih, kojima je ionako teško, samim tim što ne rade i što ne mogu dovoljno da zarade, jer se nalaze u stanju socijalne potrebe, praktično, a ne u stanju onoga ko živi od svoje zarade.
Sve su to razlozi, pored svih ostalih, o kojima ću govoriti u drugim javljanjima, zbog čega SSJ neće glasati za usvajanje zakona o porezima. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo usvojiti još jedan paket zakona, a da pritom nismo stvorili ambijent da možemo da naplatimo sve ove buduće obaveze, koje ćete stvoriti običnim ljudima u Srbiji.
Gospodin ministar Đelić je rekao kako je pitao ove, one i vršio razne konsultacije, da bi predložio ovakav zakon. Tvrdim i siguran sam da gospodin ministar Đelić nije pitao fabričkog radnika, običnog poljoprivrednika, penzionera, nije pitao direktora Fabrike kablova u Jagodini, u Novom Sadu, nije pitao direktora IMT-a, nije pitao direktora "Zastave" u Kragujevcu i nije pitao direktora "Prve petoljetke" u Trsteniku. Takve ljude, koji obavljaju ovu vrstu posla i koji su stručni i kompetentni da pitaju i iznesu svoje mišljenje.
Juče mi gospodin ministar nije dao odgovor na pitanje koje sam mu postavio, vezano za poljoprivredu, a danas ću ga pitati - da li on zna šta znači kada dođe 27. dan u mesecu, kada direktor jedne fabrike, koja ima 7.000 radnika, nije naplatio sve obaveze od kupaca, i odakle će radnici primiti na vreme platu?
Gospodin ministar tvrdi da nikada nije bio poreski obveznik i nikada nije bio finansijski direktor u Srbiji. Jedino što je dobro, da on teoretski dobro objašnjava, kada ga slušamo, izgleda da je to dobro, a praktično ćemo osetiti već ovih dana, da će biti veoma štetno za građane.
Takođe, gospodo, ne mogu da shvatim da nijedan poslanik iz DOS-a ne podnosi amandmane, osim gospodina Mamule, koji je dao više amandmana, sličnih kao što je to dala SSJ? Mi smo očekivali da će taj amandman gospodina Mamule biti prihvaćen, odbijen je. Ne znam zbog čega, ima ovde dosta pametnih ljudi. Takođe ne mogu da shvatim da neko o poljoprivredi pravi paket zakona, direktno gura ruku u džep poljoprivrednom proizvođaču, kao što je to gospodin Čeda Jovanović. On juče priča o poljoprivredi i kaže da te poreske stope nisu visoke, gospodo, a rodio se na sedmom spratu, u zgradi, i u njivu nikada nije ušao i njivu je video samo kad se spušta na beogradski aerodrom, iz aviona.
Takođe, ministar za poljoprivredu nema pojma, gospodo, o poljoprivredi. Gospodinu ministru za poljoprivredu - sutra ću mu doneti četiri tegle. U jednu teglu ću staviti ovas, u drugu ječam, u treću žito, u četvrtu kukuruz, i pitaću ga šta je žito, gospodo. Neće znati da odgovori, to vam tvrdim.
Gospodin ministar Đelić kaže u svom izlaganju jutros, gospodo, to se svuda radi, u svim državama, i nekoliko država koje su bile u transformaciji imale su, kaže, ovaj program i ovaj program je bio uspešan i danas koristan. A gospodin ministar je zaboravio da su Srbija i Jugoslavija imale sankcije i da je Srbija bila u ratu, i dan-danas je Srbija u ratu, i da za ovaj program, da bi ga gospodin ministar realizovao, prvo mora da stvori uslove, da se plate povećaju, da poljoprivrednici mogu da žive od svog proizvoda i da svima bude dobro, a kasnije da se naplati sve ovo što ćete vi danas usvojiti.
Gospodin ministar kaže jutros u svom izlaganju - treba naplatiti porez za vile na Dedinju - treba i te kako. I onda on kaže - manji će porez biti za seljake i za one radnike, a veći porez će biti za vile na Dedinju. Pa naravno da mora kategorije da postoje, gospodo, prva, druga i do desete kategorije. Ali, seljaku, običnom radniku, prosvetnom radniku, koga su pretvorili u slepca, u biciklistu, ne možemo i nemamo odakle da mu naplatimo porez na kuću koju je krvavo stekao.
I ne mogu da shvatim, niti ja, ni SSJ, da vi danas niste hteli da usvojite jedan amandman koji smo mi predložili, a koji se tiče poreskog obveznika - ukoliko poreski obveznik duguje državi, a država duguje njemu, da ne može da se izvrši, gospodo, prinudna naplata danju, noću, kad čovek spava itd. Vi ste to odbili. U holu veći broj poslanika kaže da smo mi u pravu, ali da je stranačka disciplina i mora da se stisne ono crveno dugme.
Porez na oružje, mislim da to nije korektno. Mi smo predložili mnogo amandmana, gospodo, i trebalo je preko 300 amandmana da predložimo, ali nema svrhe predlagati toliko amandmana i ne želimo da se stalno javljamo za diskusiju. Međutim, hteli smo takođe da predložimo da, od dana kada ovaj zakon stupi na snagu, oni koji kupe puške i oružje plate državi porez, a ne oni kojima se oružje zateklo, gospodo. Oni nemaju odakle da plate porez, a nemaju kome ni da prodaju to oružje koje imaju.
Stranka srpskog jedinstva, to je rekao i predsednik, profesor Borislav Pelević, neće podržati ovaj paket koji je predložila Vlada, a ja bih zamolio gospodina ministra Đelića da mi objasni - da li je u svom životu on nekada obezbedio 200 plata u jednom mesecu i da li je ovoj državi nekada platio porez kao privatni preduzetnik, ili kao finansijski direktor u nekom preduzeću? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću vam na malo drugačiji način o vašem paketu poreskih zakona, od načina na koji su drugi to danas i prethodnih dana govorili. Pokušaću da se osvrnem i da govorim nekako iz vaše perspektive, na način na koji ste vi ranije govorili, na način na koji ste vi ranije saopštavali vaše političke stavove.
Srpska radikalna stranka je odgovorna za taksu na mobilni telefon, SRS je odgovorna za povećanje poreza pri registrovanju automobila i za neke druge takse. U vašim istupima, na vašim medijima, ništa drugo osim reči kritike, pogrde, psovki i političkog užasa povodom toga nije moglo da se čuje.
Svakodnevno se samo o tome govorilo, govorilo se kako će se to ukinuti istog trenutka kada DOS dođe na vlast, kada vi preuzmete kormilo države u ruke, govorili ste kao da te takse idu negde drugde, kao da ih nosi kući Vojislav Šešelj, ili Aleksandar Vučić, ili neko drugi, kao da to neko ne želi da da građanima Srbije, već nekima drugima.
Sve ću vam objasniti, doći ću do toga. Ali, nemojte da budete nimalo nervozni, pa ćete videti i čuti koliko lažete.
Što se tiče vašeg predloga poreskih zakona, pre svega ti predlozi ne podstiču posao, ne podstiču razvoj ni privatnog, niti bilo kog drugog preduzetništva u Srbiji. Navešću vam jedan primer. Jedno vreme sam radio u Londonu. Moj poslodavac, izvesni gospodin Sagar, posle godinu dana ili posle 10 - 11 meseci morao je da plati porez. Kad bi plaćao porez, uvek bi kupio jedan ili dva kombija ili jedan kamion, što mu se odbijalo od ukupne svote poreza, zbog toga što je time ulagao u materijalna sredstva i osnovni kapital, odnosno podsticao proizvodnju. U svakoj normalnoj zemlji se na takav način oporezuje da bi se podsticao dalji razvoj, i u proizvodnji, i u trgovini, i u svakoj drugoj vrsti društvene delatnosti.
Ono što se danas dešava po vašim predlozima poreskih zakona je nešto što je potpuno suprotno, nešto što je potpuno obrnuto. Destimuliše se gotovo sve. Čak se destimuliše i prirodna želja čoveka da zaradi, da nešto stekne, pa i da uloži taj novac u nešto, posebno onih koji se bave poslom. To je nešto što predstavlja ogromnu opasnost za našu zemlju ubuduće. Mislim da je to nešto o čemu vi ne želite da govorite ili ne želite da čujete.
Uvode se porezi na sve. Neko je u Novom Beogradu napisao grafit koji glasi: "Porez na mrtvu tetku". To vam je postalo bezmalo nešto najzanimljivije. (Žagor.) Ako ima nervoznih, molio bih gospodine predsedniče, da ih opomenete ili da izađu na ovu govornicu, pošto inače nemaju ni hrabrosti ni pameti da nešto rade ili odavde kažu. Jedino u čemu se snalaze, to je da pokušavaju da nešto s mesta kažu, dobace, da nekom, eventualno, pokvare tok razmišljanja ili koncentraciju.
Ukazao bih vam na one takse za koje ste obećali da ćete ukinuti. Ne samo da ih niste ukinuli, nego ste ih udvostručili, upetostručili, udesetostručili. Neke su čak za 1.000 procenata povećane. Plaćaju se porezi i takse na stvari na koje se nikad nisu plaćale. U ovoj zemlji se nisu plaćali. Plaća se taksa, odnosno porez, na čamce bez motora, do četiri metra, ili - kao što viče gore gospodin - na džipove predsednika poslaničke grupe DOS-a. Ovo kažem zato što ne znam nikog drugog da ima džip.
Suština je nešto drugo. Moraće o tome da govore i da objasne odakle. Dođe jedan, pa drugi, možda će doći i treći. Nisam video da iko od radikala ima džip.
Što se tiče svega drugog što ste predlagali i činili, sve je, blago govoreći, naopako i drukčije od onoga što ste obećavali. Reforme su vam se pretvorile u krivične prijave, demokratske promene su se pretvorile u hapšenja i ni u šta više. Apsolutno ni u šta više.
Želim da vam kažem jednu stvar. Znam da sam to govorio i nekima drugima. Neki su i meni govorili. Ali, to moram danas da vam kažem.Nemojte da mislite da ćete sve postići time ili da ćete sve uspeti da postignete time što ćete voditi hajku i time što ćete hapsiti političke protivnike. Nećete. Vratiće vam se to kao bumerang. Razmišljajte o činjenici da nećete biti 100 godina na vlasti, kao što niko nije bio. Niko nikad i neće biti.
Suština je u tome da bi o tome trebalo da vodite računa. Prljava kampanja koja se vodi da bi se prikrilo teško stanje, da bi se prikrilo sve ono što se donosi a protiv je interesa građana Republike Srbije, jeste vaša slika i prilika. Zbog toga je potrebno da se svakog dana govori o sto drugih stvari, o hiljadu drugih stvari, samo ne o onome što zaista predstavlja probleme naših ljudi.
Juče sam čuo, nisam bio prisutan, saznao sam, čuo sam da je rečeno greškom. Rekli su mi da nije bilo zlonamerno. Mnogo je dodate kvadrature oko nečijih stanova. Mnogo je dodato. Neko je za moj stan rekao da je to stan od 180 m2. Nije toliki, ni blizu. Nemojte da se sekirate, članovi Vlade iz DOS-a su od Vlade dobili mnogo veće vile i stanove. Recimo, Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade, pa Nebojša Čović od SPS-a, u elitnom naselju. Nema potrebe da na takav način govorite o tome i da se toliko sekirate.
Meni je samo krivo što neki koji su bili kod mene kući, a iz vaših su redova, koji su meni dragi poznanici ili čak i prijatelji, nisu takve upozorili i rekli da tako nešto nije istina. Nisu im rekli da tako nešto nije tačno.

To nije na dnevnom redu, gospodine Vučiću.

Hoću da kažem još nekoliko rečenica. Sve ovo što se dešava, sva ova kampanja koju vodite svaki put kad vam neko kao politički protivnik kaže i nešto što vam se ne sviđa, onda na ovakav način zloupotrebljavate Petra Panića, pa zovete neke iz Loznice, kojima ćete reći da će oni da glume neku srpsku radikalnu stranku za koju niko nikada nije čuo, ni video.
Plašim se da će vam se sve to što radite vratiti na isti ili mnogo gori način. Pozivam vas da kažete narodu i ukažete na činjenicu koliko će ga koštati ovi porezi, koliko će problema imati, na koji način će ti ljudi plaćati, zašto će ljudi morati da izdvoje toliki novac za čamac od četiri metra bez motora, zašto će morati da izdvajaju toliko novca za mercedes 20 godina star, koji ima 3.000 kubika, pa će morati da izdvoje 30 hiljada dinara. To je suština priče. To je ono o čemu vi ne želite da govorite narodu i ne želite da se uopšte o tome govori u narodu.
Još ću nešto da vam kažem. Mnogi su na taj način vodili kampanju protiv Srpske radikalne stranke. Jednom je predsednik Vlade Zoran Đinđić dobro rekao, kada su nas hapsili predstavnici Socijalističke partije Srbije, da su radikali žilavi. Sad vas upozoravam na to.
(Glas iz sale: Kilavi.)
Upozoravam vas na to da smo mi zaista veoma žilava politička stranka. Pošto sam, za razliku od vas, koji ste prilično kilavi, na govornici, moram da vam kažem da ćemo sve vaše pritiske i sve vaše napade izdržati. Pošto boravim u Crnoj Gori već prilično vreme, možda ću vas i osloboditi svog prisustva na duže vreme. Moram da vam kažem nešto što se tiče radikala, a to je: tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, a zube polomi.