Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović, posle njega Miroljub Veljković.

Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodo ministri, govorim kao član Odbora za urbanizam i građevinarstvo o Predlogu zakona o stanovanju, u načelu i kao član Odbora za finansije o Predlogu zakona o porezu na fond zarada, isto u načelu.
Retki su delovi privrede koji u ovoj zemlji nisu uništeni. Takva jedna oblast jeste izgradnja stanova na principima solidarnosti, koja je jedina omogućavala pravo radnicima na rešenje stambenog pitanja. U uslovima sankcija, izgradnja stanova angažovala je građevinsku operativu, njene kooperante i mnoga zanatska preduzeća. Model je uspeo unekoliko da izdrži proveru vremena, naročito u poslednjoj deceniji. Samo u Beogradu na ovaj način je izgrađeno preko 5.000 stanova, a realno je planirano da se izgradi još oko 2.000 stanova u narednom periodu.
Takav model izgradnje stanova od strane Vlade je ocenjen kao prevaziđen i protiv zakonitosti tržišta, a pri tome nije ponuđen ni jedan drugi način rešavanja pitanja prava na stan za beskućnike i podstanare. Po mom mišljenju, potrebno je zadržati zdrav stub ove socijalne i privredne poluge tako što će stanovi biti oslobođeni plaćanja netržišnih dažbina.
Dakle, ne postoje nikakvi razlozi da se ne zadrži pravo zaposlenih na rešenje pitanja krova nad glavom, u uslovima zarada koji omogućavaju radnicima da kupe jedan kvadratni metar stambenog prostora ako izdvoje dvogodišnju zaradu. Na Odboru za urbanizam i građevinarstvo mi smo glasali protiv usvajanja Predloga zakona i onog člana 44. Ali, u konsultacijama sa gospodinom ministrom Šumarcem i gospodinom Đelićem, pošto je obrazloženje bilo da ova 3, 5%, ako se doda 1,3% koji je bio, to ukupno iznosi 4,8% (što enormno opterećuje budžet koji je napravljen), postignut je dogovor da u Predlogu zakona o porezu na fond zarada, iz ova 3,5%, koja se izdvajaju na fond zarada, napravi se jedna klizna skala od 0,3 do 1%, gde će se dati lokalnim samoupravama da oni slobodno i decentralizovano mogu odlučiti koliko će sredstava opredeliti za stambenu i solidarnu izgradnju. Ja znam da je tačno da je bilo dosta zloupotreba oko stambeno-solidarne izgradnje, ali prethodni govornik je rekao da to sve treba pojedinačno žigosati. Ovde imam jedan dokument gde je to pojedinačno žigosano, ali, na žalost, odnosi se samo na opštinu Gornji Milanovac, gde smo mi to žigosali i došli smo do jednog izveštaja. Samo da kažem da je kontrolu izvršila Narodna banka Jugoslavije, Zavod za obračun i plaćanje - Filijala Čačak i potpisao je ovlašećni radnik ZOP-a kontrolor, gde se kaže - da je u periodu od 1. januara 1994. godine do 1. januara 2000. godine, znači, taj vremenski period je bio obuhvaćen ovom kontrolom do trenutka 17. 6. 1999. godine. Znači, od 1. 1. 1994. do 17. 6. 1999. godine, kada su sredstva koja su izdvajana za stambeno - solidarnu izgradnju išla u razna komunalna preduzeća. I, gde nije postojao fond, tu su izvršene zloupotrebe jedne male opštine Gornji Milanovac u visini 3.600.000 maraka. Od tog trenutka kada je formiran Fond za stambeno - solidarnu izgradnju nije izvršena ni jedna zloupotreba novca koji se uplaćivao u Fond. Znači, primenom 1,3% na svaku isplatu zarada ličnih primanja.
To znači, samim tim što su takvi fondovi formirani, gde postoje upravni odbori, tu je zloupotreba novca anulirana, ali nije anulirana u vezi sa tim kako će se raspoređivati stanovi. Ali, to sada nije predmet ove naše priče.
Elem, Demokratska stranka Srbije i DOS će povući amandmane za koje smo glasali na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, ali shodno dogovoru da Vlada ovaj predlog uvrsti u Predlog zakona o porezu na fond zarada, kao što ste se obavezali i da naložite opštinama koje nemaju fondove, da formiraju fondove i da formiraju upravne odbore. Molio bih i kolege gospodina Borislava Pelevića i gospodina Miroljuba Veljkovića, za čije smo amandmane tada glasali (a prethodno nije postignut dogovor sa Vladom), da ih oni povuku, a da se Vlada obaveže da će ovo da uradi.

Ima reč narodni poslanik Miroljub Veljković, posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Bogami, počeli ste da sumnjate jedni u druge. Obavezuje ga narodni poslanik Demokratske stranke Srbije, znači, nema dogovora. Počeli su sukobi, o čemu se radi?
Ministar Đelić mnogo koristi uzrečicu, čuli ste u njegovom obraćanju - ako pogledate ovo, ako pogledate ono i, gospodine Đeliću, pogledali smo. Pogledali smo vrlo dobro vaš paket poreskih zakona i tamo smo videli strašne stvari.
Poštovani narodni poslanici, paket poreskih zakona koji su pred nama, posledica su budžeta Republike Srbije za 2001. godinu koji ste usvojili na prošlom zasedanju Narodne skupštine.
Mi, srpski radikali, upozorili smo vas da je budžet hipotetičan i, u najmanju ruku, rasipnički. Upozorili smo vas da privreda i građani neće moći da izdrže ovoliku javnu potrošnju. Brojnim amandmanima smo probali da utičemo na vas i Vladu Republike Srbije, da popravite predložena rešenja, odnosno da manje opteretite privredu i stanovništvo. Na žalost, niste nas poslušali i usvojili ste takav budžet i deo poreskih zakona.
Posledice takvog vašeg izjašnjavanja narod je već sada delimično osetio, a kada privreda obračuna prve plate po novom bruto sistemu i građani prve račune po novousvojenim zakonima, negde oko 1. maja osetiće još snažnije. U svojoj osionosti ste išli tako daleko da su opštine pod kontrolom DOS-a i pre usvajanja budžeta Republike Srbije za 2001. godinu, usvojile opštinske budžete. Znači, pre nego što je ova skupština utvrdila okvire javne potrošnje, skupštine opština su pod kontrolom DOS-a usvojile opštinske budžete. Katastrofa.
Odgovorno tvrdim da je Skupština opštine Vrnjačka Banja dva dana pre usvajanja budžeta Srbije za 2001. godinu, usvojila opštinski budžet. Pitao sam čoveka koji je radio na izradi tog budžeta - kako ste mogli da usvojite budžet kad niste znali, na primer, koliko je učešće opštine u porezu na promet, kako ste mogli da usvojite stavku u budžetu kad ne znate koliko je učešće u porezu na fond zarada u opštinskom budžetu? Svi znate da je fond zarada, po novom predlogu, izvorni prihod opštinskog budžeta. Znate li šta mi je on odgovorio? Kaže - ja sam dobio usmeni nalog, nacrte zakona sam dobio ranije, nije mi rekao od koga, verovatno od ministra Đelića, i kaže da su na konto toga usvojili budžet. Konkretno, ova stavka - porez na fond od zarada, u opštinskom budžetu Vrnjačke Banje iznosi 20 miliona dinara.
Šta ako mi ovde danas ne usvojimo taj zakon, ili narednog dana, kad bude došao na red? Ja mislim da nećemo da ga usvojimo. Mislim da će poslanici DOS-a da podrže moj amandman, da se o tome uopšte i ne raspravlja.
Znači, pretpostavljam da su i u drugim opštinama, ne samo u opštini Vrnjačka Banja, koje vi iz DOS-a kontrolišete, na isti način usvojeni opštinski budžeti. Za vas ne postoji ni zakon, ni Ustav, niti bilo kakve norme. Vi ovde, u ovoj skupštini, glumite skupštinsku proceduru, a u stvarnom životu sprovodite, iz ovog primera se vidi, revolucionarni teror i strogo diktiranu ekonomiju. Narodu ste obećali pravnu državu i tržišnu ekonomiju, a umesto toga smo dobili nove centre moći koji državom i ekonomijom upravljaju diktatom. Dovoljno je da pomenem, na primer, Uredbu o monopolu na uvoz nafte i benzina, koju je protivustavno uveo gospodin Đinđić. Da li je tako, gospodine Maršićanin? Gospodin Maršićanin, predsednik Skupštine, napisao mu je otvoreno pismo i rekao mu je - prekršio si Ustav. Đinđić mu drsko odgovara preko štampe - kakav Ustav? Gospodin Maršićanin, pošto ga je ova skupština birala, umesto da odmah sazove vanrednu sednicu i da smenimo Đinđića, ćuti. Znači da se tu samo fingira nešto.
Znate li kakve su posledice ove uredbe gospodina Đinđića? Odgovorno vam tvrdim, pošto u toj opštini imam proizvodni kapacitet, u opštini Aleksandrovac već 7-8 dana nema grama nafte. (Glas iz sale: Tema). Naučite nešto sem toga - tema. Zamislite da usred prolećne setve nema grama nafte u opštini čiji je osnovni prihod upravo bavljenje poljoprivredom.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je novi paket poreskih zakona. Imamo: porez na dobit preduzeća, porez na imovinu, porez na finansijske transakcije, porez na fond zarada, i na kraju, biser nad biserima, porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Malopre vam je gospodin Nikolić dao ideje šta bi još moglo da se oporezuje, itd. Ovaj biser će svetska ekonomska nauka da zabeleži, ovakvu vrstu poreza - na upotrebu i nošenje dobara. Neko je pre dva-tri dana rekao da samo još vazduh niste oporezovali. Ja mislim, kako ste počeli, da ćete i tu vrlo brzo naći neko ekspertsko rešenje, naći ćete način da oglobite ovaj narod.
Svi ovi predlozi, o kojima ćemo raspravljati narednih dana, su loši. Toliko su loši da sam za par njih kroz amandmane predložio da uopšte ne ulaze u skupštinsku proceduru. Znači, ne mogu se popraviti nikakvim amandmanima. Ostale, koji uđu u skupštinsku proceduru, mi, srpski radikali, probaćemo da popravimo amandmanima koje smo dali na te zakone. Želim da verujem da ćete imati više razuma nego do sada i da ćete dobre predloge prihvatiti. Raduje me što je jedan od tih mojih amandmana prihvatio jedan od skupštinskih odbora. Znači, polako počinjete da učite. To je dobro.
Isto tako, želim da vas upozorim da vas narod, sindikati i stručna javnost budno posmatraju. Kako ste počeli, sve sam bliži uverenju da će ova vlada biti vlada sa najkraćim mandatom u istoriji Srbije. Bogami, sve sam bliži tom uverenju. Naučite, poštovani narodni poslanici iz poslaničke grupe DOS-a, i vi gospodo ministri iz Vlade, naučite jednom zauvek, privredna aktivnost i standard građana se ne podižu na viši nivo strahovitim poreskim opterećenjima tih subjekata, već upravo suprotno - poreskim stimulacijama i rasterećenjima, i pojačanom investicionom aktivnošću. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik, predsednik poslaničke grupe, gospodin Pelević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, hteo bih prvo da izrazim svoje zadovoljstvo što je Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatio amandman Stranke srpskog jedinstva, odnosno, moj amandman, kao i amandmane gospodina Veljkovića iz Srpske radikalne stranke, i gospodina Prodanovića iz Demokratske stranke Srbije, koji su uglavnom istovetni. Mi tim amandmanima tražimo da se ukine član 1. i 2. Predloga zakona o stanovanju. S obzirom da ovi članovi predviđaju ukidanje člana 44. Zakona o stanovanju, kojim se predviđa izgradnja stanova iz Fonda solidarnosti. Mislim da je ovaj amandman zaista dobar, jer ukoliko se ukine član 44, ukida se svaka solidarna izgradnja stanova. Ukoliko se to ukine, onda će hiljade radnika koji rade u Srbiji ostati bez ikakve nade da će dobiti stanove.
Samo grupacija tekstila, obuće i kože u Beogradu, je za proteklih pet godina dobila 135 stanova. Nije to mali broj, ukoliko se zna da svaka porodica ima po minimum tri do četiri člana. Za period od 2001. do 2005. godine ista grupacija radnika je dobila na raspolaganje 5.451 m2 stanova, što znači, ako računamo da je prosek tih stanova 55 m2, da je to ukupno oko 100 stanova. To je dosta veliki broj za ljude koji rade od 30 do 40 godina i koji nemaju nikakve druge šanse da na neki drugi način reše svoj stambeni problem, bilo putem placeva, putem izgradnje ili putem nasleđenih kuća ili stanova. Dakle, ne možemo te ljude ostaviti bez ikakve nade. Podržavam predlog gospodina Prodanovića, koji je zatražio da ja povučem svoj amandman. Ali, to ću uraditi u interesu radnika koji željno očekuju da iz Fonda solidarnosti reše svoj stambeni problem, samo pod uslovom da Vlada da neki drugi amandman kojim će se obavezati da će ovaj fond opstati i da će opštine morati iz sredstava koja dobiju od Zakona o porezu na fond zarada, izdvojiti do 1% sredstava za namensku izgradnju stanova solidarnosti.
Ukoliko uzmemo u obzir da je već usvojen zakon o tome da će se porez obračunavati na bruto plate, to će biti otprilike nekakav isti iznos koji se i do sada izdvajao. Ne treba zaboraviti i treba podsetiti ovu Vladu da je prethodna vlada Mirka Marjanovića pre šest godina takođe htela da donese zakon kojim se ukida fond solidarnosti i porez koji se odvajao u tu svrhu i koji je iznosio 1,3%. Treba ih podsetiti kako je tom prilikom prošla vlada Mirka Marjanovića, kada je to htela, a to na sreću nije uspela. Hiljade i hiljade radnika očekuje ili makar se nada da se njihov problem reši ovim putem. Zato treba odustati od ideje Vlade da se ukine fond solidarnosti. On nije prevaziđen, on je primeren našoj državi i jedina je nada za mnoge radnike bez stana. Dakle, odustaću od amandmana, pod uslovom da Vlada garantuje da će opštine morati da amandmanom Vlade, koji će biti sastavni deo ovog zakona, izdvajaju sredstva do 1% za izgradnju stanova solidarnosti. Zahvaljujem na pažnji. (Aplauz SSJ-a)

Za reč se javio gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe, pa ćete morati malo da sačekate.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam spreman da ponovim ono što sam rekao tokom prepodnevnog zasedanja. Naime, ne radi se o uskraćivanju prava korisnicima sredstava iz fonda solidarnosti, već naprotiv, o transformaciji organizacije raspodele tih sredstava, pri čemu ta transformacija podrazumeva ukidanje postojećeg fonda solidarnosti, prenošenje ingerencija tog fonda solidarnosti na lokalnu samoupravu i povećanje sredstava koja se izdvajaju na ime troškova fonda solidarnosti. Dakle, s obzirom da je povećana poreska osnovica, povećan je fond za oporezivanje regresa za godišnji odmor i toplog obroka, uz amandman koji je Vlada predložila, a koji je poslanicima podeljen. Jasno je da će lokalna samouprava biti dužna da raspolaže iz fonda na plate, da raspolaže sredstvima od 0,3% do 1%. S obzirom da je 3,5% procenat kojim se vrši oporezivanje fonda zarada, jasno je da niko ne namerava da uskrati to pravo korisnika na fond solidarnosti, već naprotiv da to pravo proširi, kroz povećanje sredstava kojim taj fond raspolaže, ali i istovremeno kroz smanjenje onih mogućnosti koje su dovodile do zloupotrebe tog fonda. Tih zloupotreba je bilo i ranije. Primer Gornjeg Milanovca je veoma jasan. Dakle, lokalna samouprava u korist potreba građana kojima ona veoma jasno izlazi u susret, raspolaže sredstvima transformisanog fonda solidarnosti koja su bitno veća ali nikako manja. Dakle, kroz amandman koji je veoma jasan mi izlazimo u susret zahtevu gospodina Pelevića i sasvim sigurno, ako su potrebna neka dodatna tumačenja, tu su ministri. Niko nije nameravao da uskrati pomoć, već  naprotiv, da tu pomoć poboljša kroz proširenje sredstava i istovremeno smanjenjem mogućnosti za zloupotrebu, s obzirom da su se odluke donosile centralizovano.

Drugo javljanje, gospodin Šešelj, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovog puta bih iskoristio da dopunim neke stvari koje sam imao nameru da kažem ranije pod dva pitanja. Jedno pitanje je stambena izgradnja iz fonda solidarnosti, koja se sada ukida, eliminiše i usmerava na lokalnu samoupravu. A to je krajnje pogrešno. I dalje insistiram da je najbolja varijanta da se sve špekulacije i sve zloupotrebe oko stanova iz fonda solidarnosti javno žigošu i da se sankcionišu po zakonu. Ako postoji stambena izgradnja iz sredstava solidarnosti, da onda te pare usmeravaju oni koji ih izdvajaju. Naravno, ne svi, ali preko određenih opunomoćenika, grupe ljudi koji će predstavljati upravni odbor i koji će propisivati kriterije za dodelu. Ako se to prepusti lokalnoj samoupravi, samo  se jača opštinska birokratija. U nauci je već pitanje birokratije toliko razrađeno, da nema potrebe sa ove govornice da široj javnosti to objašnjavam, mada bi ovde mnogima to trebalo malo pojasniti. Birokratija uvek ima, a to joj je u genima, u krvi, nameru da prigrabi i ono što joj ne pripada i ono što je drugome namenjeno.

Drugo, po pitanju ovog zakona o porezima na upotrebu i držanje i nošenje dobara, o kome sam već načelno govorio, izrekao bih još nekoliko reči. Neke bih stvari detaljnije objasnio. Uvodi se porez za automobile, što znači da svako onaj ko ima automobil, koliko god da je star taj automobil, pored svih dosadašnjih plaćanja taksi prilikom registracije, mora još i porez da plaća. Godišnji porez za najmanja vozila do 1150 kubika je 600 dinara. Preko tri hiljade kubika je 30 hiljada dinara. Sada vi gledajte, šta se desilo u našoj zemlji. Prvo, došlo je do masovnog uvoza polovnih automobila iz zapadnih zemalja, preko Srpske krajine, Republike Srpske i na kraju najviše preko Crne Gore. U nekoliko navrata vlast je legalizovala ta vozila u Srbiji, preregistrovala ih i naplaćivala taksu. To je činila i prethodna vlast, a to je radila i DOS-ovska vlast. Ta taksa je bila poprilična. Vladi je bila veoma korisna. Nije sada bitno za šta je korišćena, mnogo savesnije ranije nego sada, ali to je već drugo pitanje.

Ti ljudi su uvezli vozila pozamašne kubikaže, ali stara četiri, pet, šest godina. Oni mogu računati sada na popust od najviše 30%. Taj amandman mi još nismo razmatrali, polako, idemo redom, jer to što vi šurujete zakulisno, to mene ne interesuje dok se ovde ne stavi na dnevni red. 30% je najveći popust na plaćanje poreza, s tim što se za svaku godinu daje 5%, dok se ne stigne 30%. Onaj koji ima polovno vozilo, za koje je mislio da ga je jeftino kupio preko Crne Gore, sada će svake godine da plaća još 20 hiljada dinara, plus sve ostale redovne dažbine koje su postojale. To je suština.

Dalje, ovde se uvodi plaćanje poreza i na čamce bez motora. Onaj ko živi pored Dunava, Save, pored Morave, Drine, ima neki čamac bez motora, drveni čamac, treba mu da se preveze na drugu obalu, treba mu da preveze sa neke njive nešto na brzinu, da mu se deca leti vozaju, mora i na čamac bez motora da plati porez. Pa, evo ja ću se složiti sa vama, neka porez na jahte bude dva puta veći nego što ste predvideli. Nije mi žao nikoga ko ima jahtu da plaća ogroman porez. To ću vam sve podržati. Nemojte sirotinji da naplaćujete porez na čamce bez motora, jer ako neko ima neki drveni čamac sa malom kubikažom, njemu opet porez naplaćujete. Zašto? Pazite, svi ljudi koji žive uz Dunav teže da imaju čamac, svi koji žive uz Savu, uz Moravu, uz svaku reku koja je iole plovna, žele da imaju čamac. Nije to luksuz. Trebalo je da uvedete i porez na biciklo, po istom osnovu kao i na drveni čamac. Uvedite porez na pegle, na kućne pegle i ko hoće da pegla, godišnje da plaća porez. Uvedite porez na sijalicu, zašto, pa idete od kuće do kuće, o amandmanima ćemo kasnije ovo je sada načelna rasprava, za sijalicu možda vam i sledi amandman. Šta je ovde suština? Ovde je suština da Vlada koja je nesposobna i nema rešenje, a ne može da održi obećanje od 6 milijardi dolara spoljne pomoći, pare nalazi kod naroda za koga je u predizbornoj kampanji tvrdila da nema ništa.

Znači, niste iskreno verovali da je narod osiroteo, da narod nema ništa. Vi verujete da narod još ima mnogo, pa mu otimaj na svakom mestu. To je suština. Ministar je odbio da se izjasni po pitanju ovog zakona. Ovo ne može uopšte da ide u formi zakona. O porezima može da bude eventualno zakon o taksama, a i tu smo ranije bili u dilemi po pitanju kakvo će biti mišljenje Ustavnog suda, jer ako savezni zakon za nešto zabranjuje da se naplaćuje porez, pitanje je kako se za to isto može naplaćivati taksa. To je tada prošlo, a sada vi onako brutalno idete sa zakonom i vas ne interesuje stav Ustavnog suda, ni pravni poredak.

Za čamce bez motornog pogona dužine do 5 metara vi ste predvideli 700 dinara godišnje. Onda, do 10 metara hiljadu dinara, do 15 metara 1.500 dinara i preko 15 metara 1.800 dinara. To su sve čamci bez motora.

Za čamce bez kabine sa malim motorom od 7 do 22 kilovata 3.000 dinara, preko 22 - 10.000, a preko 220 - 33.000. Znate, onih preko 220 kilovata nije mi žao, ali ovde se plaća na mali čamac i na mali motor nešto što će čoveka naterati da se otarasi čamca i motora. Ko je prošle godine imao čamac u Dunavu, izvukao ga na obalu preko zime, odustaće ove godine da ga spušta u Dunav. Zašto? Radije će da mu neko odnese čamac, nego da plaća ovoliki porez. Nisu to beznačajne stvari. On će ga plaćati ako ga uhvate da je njegov čamac, ali ako ga se odrekne, baci ga, proda, napusti i šta god da uradi ne može više sa njim da opstane. To je samo jedan od primera kako tražite da se, zapravo, ljudi svedu na prostu robovsku radnu snagu. Vi ste oslobodili samo mleko i hleb od poreza, ali zato ste digli cenu mleka na 24 dinara, hleb je sada 10 dinara sa tendencijom daljeg rasta. I sve ovo ostalo što radite govori da uvodite jednu vrstu ratnog komunizma, da sve ljude svedete na robove koji će šaku pirinča dnevno pojesti, hvaliti DOS-ovsku vlast kao najbolju, a crno ispod nokata ćete im oteti.