Reč ima narodni poslanik Borivoje Drakulović, a posle njega narodni poslanik Dragan Pavlović.

Poštovani predsedavajući, drage kolege poslanici, zamolio bih vas, s obzirom da se retko javljam, i za ovih deset minuta iskoristiću svoje pravo da vam kažem da dolazim iz jednog mesta koje se zove Lovćenac, gde je pre nekoliko dana uhapšeno 15 uglednih domaćina, koji su ostavili svoje porodice. Ovo je vezano za tačku zakona, pošto ovde inače kaže da je član 24. - Predlog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara. Ne razumem malo taj izraz. Mislim da se misli na nošenje oružja, da je zapravo to taj zakon. Da vam kažem, osim toga što su pohapšeni na jedan holivudski način, tražeći kod njih oružje koje, normalno, nije ni nađeno, ne zna se ni dan-danas zašto, gde su i koliko su osuđeni. Molim vas da taj deo razumete, jer zaista je neprijatno, jer me ovo podseća na nešto na šta ću vas podsetiti, iz razloga što postoji jedna istina.
Godine 1948. u tom istom Lovćencu pohapšeno je 155, opet, uglednih domaćina, po pitanju Informbiroa. Da li se to istorija ponavlja, da li sada dosovska vlast preuzima ulogu IB-a ili ne znam kako se to već zvalo. Nisam siguran da je to korektno i pošteno, ali bih zamolio sve poslanike, kao ljude, da razmislite o svojim sredinama, kome se to još može desiti ili zašto se to još može desiti. Ne branim nikoga. Ako je neko kriv, neka odgovara, a neka se zna na osnovu kojih zakona, na osnovu koje tačke zakona i pod kojom krivicom.
U svakom slučaju, Lovćenac je patriotski, iskren i istinit, spreman da brani svoju Srbiju. Da vam kažem još nešto, ako je neko govorio o ovom oružju, moram reći da srpski narod, neko je to i pomenuo, ima simpatije prema oružju. Mi, koji smo poreklom iz Crne Gore, moram reći da imamo tradiciju nošenja kubure, to je zapravo deo narodne nošnje. Ako neko ima oružje, ne znam kako i na koji način naplaćivati ovaj porez. Ovde se kaže da 900 dinara treba dati za držanje oružja, a 4.500 za nošenje oružja. To znači 5.400 dinara. Neko je ovde takođe pomenuo, računajući da za 5 hektara zemlje treba 182.000 dinara godišnje poreza. Mislim da ćemo polako svi morati ponovo u Nemačku, da bi isplatili taj porez, jer kako inače napuniti budžet Republike Srbije. Toliko bih i hvala vam, ako vas nisam uznemiravao.

Reč ima narodni poslanik Dragan Pavlović, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, prošlo je nekoliko nedelja od kada se ovaj poveći paket poreskih zakona pojavio u javnosti. Porezi, sami po sebi, nisu popularna stvar. U razvijenim zemljama se bitka na izborima dobija na ovoj temi. U svakom slučaju, ta nepopularnost je uvek dobra prilika da se i kritikuje, ali i odmeri pozicija vlasti. Mislim da danas možemo da konstatujemo da je propao pokušaj zastrašivanja građana od velikih nameta i otimanja nove vlasti. Već primena prethodno usvojenih zakona demantovala je da će doći do velike eskalacije cena, do šoka za građane i do velikog zahvatanja ionako osiromašenih preduzeća i kućnih budžeta.
Činjenica da su svi ti zakoni istovremeno obelodanjeni, omogućila je i široj javnosti da utiče na odluke. Zato ne treba da čudi pojava vladinih amandmana. To je jedna novina koja ukazuje na novi odnos između vlasti i građana. Rezultat te komunikacije znači novi kvalitet i nova rešenja koja je Vlada uvažila. Naravno, višednevna maratonska rasprava u Skupštini trebalo bi posebno da da veliki doprinos i kvalitet poreskim zakonima. Međutim, mi se nalazimo u nekim specifičnim okolnostima, u kojima u Parlamentu opoziciju predstavljaju ne samo stranke bivše vlasti, već i ljudi bivše vlasti, i što je objektivno, kredibilitet te opozicije je takav da se teško može verovati onima koji su i sami odgovorni za ekonomsku i nacionalnu katastrofu u koju su doveli našu zemlju. Otuda u ovoj raspravi prednjače optužbe i uvrede, a argumentacija se često izvlači iz konteksta, pokušavajući da iskrivljeno prikaže ceo paket koji je blagovremeno obelodanjen i omogućena mu je analiza.
Ovaj paket, koji je sada na dnevnom redu, predstavlja u izvesnom smislu zakone budućnosti, osim Zakona o finansijskim transakcijama, koji će biti predmet provere i verovatno smanjenja i ukazuje na ciljnu grupu i namere nove vlasti da poreskim zahvatanjima budu opterećeni luksuz, bogatiji, a da pomoć države i uloga države bude efikasnija, da se sa kategorije socijalnih cena prelazi na kategorije stvarnog obima socijalne pomoći.
Otuda i priča o stanovima solidarnosti. Naravno, ja se, kao i većina poslanika, slažem sa činjenicom da je dobro imati para i graditi solidarne stanove. Ali, teško je razumeti jednu državu i njen budžet, koja ne uspe da isplati dečije dodatke više od godinu dana, socijalne pomoći, penzije, a ostvari neko pravo koje je jako skupo. Za izgradnju jednog stana u Beogradu, prosečnom građaninu je potrebno nekoliko života. Stan je preskup. Druga prava, koja su daleko manja, se ne ostvaruju. To je neka čudna nelogičnost, ali su to neminovne činjenice. Dete je trebalo da sačeka više od godinu dana, kad se rodi, da dobije pomoć. To je jedan budžet, namena je ova ili ona, ali prioritet treba da imaju ona elementarna, osnovna prava koja zaista znače i egzistenciju.
S druge strane, i to pravo, s obzirom da je obim stambenih potreba daleko veći nego što se i u tom fondu izgradi, postavlja se pitanje u kakvom smo svi položaju. Pošto je kolač mali, a potrebe velike, normalno je da oni koji su bliži tom kolaču, da će imati veće šanse da ostvare to jedno pravo. Stambena politika je verovatno posebna tema. Ali, u svakom slučaju, ko god da dobije u vrednosti od nekoliko stotina hiljada maraka, mnogo je. Daleko je pravednije da država stvara uslove jednake za sve, da svojim sredstvima, sredstvima preduzeća i banaka, svi pod jednakim uslovima rešavaju stambene probleme, a da se državni stanovi mogu koristiti samo kao službeni ili socijalni, a nikako da budu predmet privilegovanog pretvaranja u privatnu svojinu.
Čitav arsenal kritika upućen je i na pojedine olakšice i povlašćene stope. Pri tome se nisu uvažavali argumenti, po kojima se najpre jadikovalo nad školskim priborom i dečijom garderobom, pa onda nad poljoprivrednicima, pa sad nad lovcima.
To je ovako vrlo pogodno da se iskazuje, ali se ne ide na onu drugu činjenicu, koliko je autorskih agencija služilo samo da se isplate neki drugi fizički radovi, svi to znamo. Hiljadu primera dnevno je bilo izbegavanja poreza na taj način. Ne postoji finansijska policija koja bi to mogla da utvrdi. Država kada utvrdi porez, Vlada, njeni organi, treba da garantuje ostvarivanje te obaveze, kao što treba da garantuje ostvarenje tog prava. Prilikom ukidanja tih olakšica i povlašćenih stopa, upravo se imala u vidu ta činjenica, da će se puna kontrola ostvariti, a na drugoj strani zašto bi svi bogati koristili te privilegije, a na drugoj strani ne ostvarivali socijalne obaveze. Pošto je paket socijalnih zakona sledeći, mislim da će o tome biti prilike, ali jasna je novina da se ova zaštita i privilegije prenose sa linearnih privilegija, koje su neefikasne, koje ne znače ništa, na stvarne socijalne kategorije kojima je to i te kako važna pomoć.
Želim da kažem da ovaj poreski sistem zamenjuje jedan poreski sistem kojem smo bili izloženi ne samo u vreme hiperinflacije, nego i poslednjih nekoliko godina, a to je onaj nenajvaljeni mučki porez, kada se jednokratnim štampanjem novca linearno oporezuju svi građani. O tom porezu ne odlučuju ni Vlada ni parlament, odlučivali su uski politički krugovi. To je bio direktan udarac proizvodnji, ličnoj imovini. To je bio udarac koji je išao na ruku dužnicima, koji je uništavao uspešne, koji je onemogućavao svake kredite, svaku štednju i koji je bio i nepravedan na neki način, jer je pogađao sve bez obzira, izazivao je jednu veliku nesigurnost na tržištu. Kao što sam već rekao, u više navrata je spominjano da se utvrđivanje poreza podrazumeva, da državni organi garantuju prava, a preuzeli su odgovornost i za ostvarivanje prava. Nadam se da će državni organi biti u funkciji građana, u funkciji tih prava i obaveza, da neće juriti više one koji lepe plakate, da neće služiti zaštiti vlasti, nego zaštiti prava građana. Siguran sam da možemo poručiti građanima, da ako ne plate porez, da im može na vrata zakucati poreznik, ali da im sigurno na vrata neće zakucati ratni pozivar. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo, kratko ću se osvrnuti na nekoliko zakonskih predloga, koji pripadaju ovom paketu o kome se raspravlja jedinstveno. Prvo, zakon o porezu na imovinu, a u članu 7. stoji, citiram: osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta, u smislu ovog zakona, je petostruki iznos godišnjeg katastarskog prihoda od tog zemljišta. Već smo čuli juče u raspravi da u prethodnih 5 godina nije izvršena revalorizacija ovog prihoda od poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Ako je to tako, znači da je Vlada svesna da se radi o izuzetno niskom katastarskom prihodu, a samim tim svesna je i da su sredstva koja može po ovom osnovu da prikupi za budžet izuzetno niska. Imam konkretan predlog, da se seljaci koji obrađuju zemlju i kojima je to jedino zanimanje i jedini izvor prihoda, oslobode ovog poreza, da se taj porez na njih ne odnosi.
Svesni smo svi da je selo ostarilo, da je selo u izuzetno teškom stanju, a s druge strane da je selo u prethodnih 10 godina iznelo krizu i teret krize, teret svih ovih teških godina. Selo je prehranilo naše građane u tom periodu. Mislim da bi ova vlada i svi mi ovde mogli da učinimo toliko seljacima, ljudima koji, već sam rekao, rade i po 18 sati dnevno, da ih oslobodimo ovog nameta, da olakšamo malo taj njihov teški posao.
Drugi Predlog zakona o kome želim da kažem par reči je zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Ovaj zakon predstavlja vrhunac političke nedoslednosti i cinizma ove nove vlasti. Pre par godina, kada je prethodna Vlada uvela takse na automobile, mobilne telefone i oružje, tadašnja opozicija, a sadašnja vlast je iz svih mogućih sredstava optužila tadašnju vlast da vrši atak na budžet građana, da nezakonito i neustavno zavodi poreze, namete itd. našim građanima. Sada su se uloge promenile i ti isti su došli na vlast. Sada sve to što su kritikovali ponovo vraćaju građanima Srbije, ali ne više kao takse, sada to vraćaju kao poreze. Sada su to porezi. Sada se iz petnih žila upinju da dokažu narodu kako je to sve opravdano. Moram da podsetim da je pre par godina, kada je prethodna vlast to uvela, to imalo opravdanje, jer smo bili u teškoj situaciji. Ta sredstva su bila namenska, a njihova namena je bila strogo utvrđena za rešavanje socijalnih problema u ovoj državi.
Dolaskom DOS-a na vlast, očekivao sam da će ta sredstva, odnosno te takse ukinuti, jer je DOS najavljivao u predizbornoj kampanji da će uneti u ovu zemlju ogromna sredstva stranih donacija, da će stići sa Zapada šest milijardi dolara pomoći Srbiji, ako DOS dođe na vlast. DOS je došao na vlast, a od pomoći nema ništa, takse su ostale pretočene u zakone i čak udvostručne. Ono što je takođe sporno u Predlogu ovog zakona, jeste činjenica da je neposredno pred početak ovog zasedanja Vlada svojim amandmanima upravo izmenila neke iznose, koje je propisala u prvobitnom predlogu. Naime, te činjenice da Vlada vrlo često i masovno interveniše amandmanima na svoje zakonske predloge, govore u stvari o karakteru ove vlade.
Ova vlada pusti u javnost zakonske predloge, saopšti ih preko svih medija, pa sačeka dva dana da oseti reakciju javnosti, pa kada shvati da javnost negativno reaguje, onda amandmanima ispravlja te svoje predloge. To u stvari govori o pravom karakteru ove vlade, a čiji je cilj samo da nerealno projektovan budžet od 130 milijardi dinara popuni ne birajući sredstva. Ministar finansija u svom izlaganju reče da su takse koje su uvedene pre par godina uvedene krišom, a da su sada ovi zakoni, odnosno porezi transparentni. Gospodine ministre, i tadašnje takse Vlada je uvela svojom uredbom koja je objavljena u "Službenom glasniku" i koju su mogli da pročitaju svi građani ove države. Znači, sve je bilo i tada transparentno i jasno. Čak je bilo transparentnije tada, jer su sve poteze Vlade tada burno pratili svi mediji, a većina medija je bila u rukama tadašnje opozicije a sadašnje vlasti, kako dnevni listovi, tako i lokalni elektronski mediji.
Sada je situacija znatno drugačija. Svi mediji su pod vašom kontrolom i ono što znaju, što je jasno svima da je negativno, pokušavaju da ublaže i da prikažu kao manje negativno.
Treći zakon uređuje porez na fond zarada. U članu 2. stoji da je obveznik poreza na fond zarada i fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva. U skladu sa predlogom koji sam već izneo da se seljaci oslobode poreza na imovinu predlažem da se seljaci ili bar oni koji se isključivo bave obradom zemlje, kojima je to jedini izvor prihoda, oslobode i od plaćanja ove obaveze, odnosno ovog poreza.
Danas je obrada zemlje najmanje atraktivno zanimanje i upravo iz tog razloga, a imajući u vidu činjenicu da nam je selo sve starije, učinimo zajedno svi ovde mali napor i pomozimo seljacima tako što ćemo ih osloboditi ovih poreza, pomozimo im dok ih još ima.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Stevan Kesejić.

O ovih pet zakonskih predloga koje nam je predočila Vlada, ministar je dao objašnjenje koje se ne razlikuje od njegovih prethodnih objašnjenja. Ukratko, ta objašnjenja mogla bi se svesti na to da je pričao jednu uopštenu priču ukazujući na neka opšta mesta, sa istorijsko-hronološkim osvrtom šta je bilo u proteklih godinu dana i povremeno sa reklamnim spotovima jedne trgovačke kuće koja se zove "Jabuka". Ja sam tako shvatio sve vaše nastupe. Teško je njega shvatiti, a vas pogotovo, vas čovek ne može ni da svari.
Ono što je činjenica je da se i dalje baca prašina u oči i dalje se narodu objašnjava kako će mu biti bolje, samo da bude strpljiv. Brzo, gospodo, zaboravljate svoja obećanja. Vi ste narodu obećali da će u aprilu mesecu početi velike investicije, da će pristići kapital i da će to biti napredak. To je napredak po vašoj viziji, vi ste ga saopštili. Sada kada ste videli da nema od toga ništa, da od tih obećanja koja ste davali narodu nema ništa, krenuli ste starim, poznatim, prepoznatljivim metodama. Od ranije je ovaj metod viđen. On se zasniva na vođenju monetarne, fiskalne politike i politike cena. Sve se to zasniva na jednoj pretpostavci koju je ranije izneo guverner Narodne banke, ovaj secikesa, što upada sa dugim cevima u Narodnu banku, Dinkić. Njegova pretpostavka, do koje ste vi zajedničkim naporima došli, da u narodu, među građanima Srbije, ima još u rezervi, kako bi se to reklo, u slamaricama, oko tri milijarde maraka. Kako doći do tih tri milijarde maraka? Najjednostavnije, već oprobanim metodama, monetarnom, fiskalnom i politikom cena. Upravo je to na sceni.
Što se tiče monetarne politike, vi ste administrativnim metodama stabilizovali dinar tako što ste odredili paritet prema nemačkoj marki da je jedna marka 30 dinara i to držite. Naravno, sada se Dinkić dosetio i kaže - ta cena i taj kurs je promenljiv. Zašto promenljiv? Iz prostog razloga da bi poslužio kao još jedan dodatni metod da se izvuku devizne rezerve koje su u narodu.
Drugo, fiskalna politika koja je u nadležnosti Vlade Republike Srbije upravo se ogleda u ovim zakonima. Oporezivali ste sve. Nema više ništa na šta vi niste udarili porez. Čak i na ono što je jasno definisano zakonom da je u domenu taksi, vi ste stavili porez, protivzakonito. Koji to zakon vas obavezuje? Odbrana ovih zakonskih predloga vam je slaba. Ministre, ta priča se u narodu zove, koju vi pričate, uopštena, sa opštim mestima, zove se šuplja konstruktivna priča. Od te priče nema ništa i ta priča ne pije vodu. Narod je vas doveo, glasao za vas da mu bude bolje, vi ste mu to obećali.
Postavlja se pitanje, kada bi se olakšale poreske obaveze građana, odakle ta sredstva da se nabave? Juče smo vas sa ove govornice podsetili na milion i sedamsto hiljada švajcarskih franaka, koje je dobio Koštunica od libijske Vlade na ime pomoći. Već ste se oglasili sinoć na BK ...

Gospodine Mirčiću, nemojte sa ove govornice da govorite nešto što em nije na dnevnom redu, em vrlo dobro znate da je to  objašnjeno posebnim saopštenjem i nemojte pakovati, zloupotrebljavati govornicu za takve gluposti.

Vi ste nešto nervozni, predsedniče. Vi ste stvarno nervozni. Objašnjavam, diskutujem o ovim zakonskim predlozima u načelu, navodim primere, poveden sa premijerovom pričom da je lako opoziciji da kaže kakva će biti desna strana budžeta, a ne kaže odakle će napuniti levu stranu. Evo, ja dajem predlog,  navodim jedan primer i to vas pogađa vezano za ovaj ček zato što je vaš predsednik u pitanju. Ne sumnjam u poštene namere, ali samo hoću da potvrdim kako ste brzo reagovali i pronašli tih milion i sedamsto hiljada švajcarskih franaka, uz objašnjenje da je to dobila Republička vlada. Tako je dato objašnjenje, da je Vlada to raspodelila na resorna ministarstva.
Sada se postavlja ključno pitanje: Gde je 6 milijardi dolara? Objašnjenje vam je da vam nije Zapad dao. Ko će vam verovati? Svaki lider DOS-a u predizbornoj kampanji više puta je ponavljao - samo da ode režim, da mi dođemo i evo 6 milijardi dolara. Najviše se isticao ministar Batić. On se kleo da onog trenutka kada dođu na vlast . . .