Po Poslovniku. Član 98. - "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Pošto je naš poslanik Slobodan Pavlović jasno izgovorio činjenice i podatke, a gospodin Bogdanović održao jedan, ponovo, mitingaški i politički govor, koji nema mnogo veze sa onim što je gospodin Pavlović govorio. (Glas iz sale: Ne, nego ti imaš veze.)
Šta kažete vi, gospođo iz Užičke Požege? Hoćete li vi da dođete ovamo?
Gospodin Bogdanović je ovde govorio o zloupotrebama u nekim opštinama. Trebalo je da se izjasni ko je vršio zloupotrebe, kada, gde i u kojim opštinama. Drugo, podaci koji su ovde dati, vrlo su jasni i egzaktni i govore o tačnoj i definisanoj raspodeli tih sredstava, a ukazuje se na nedefinisan pristup po Zakonu o zaradama, o kojem treba da razgovaramo.
Zadnje, i ono što se možda ne zna, ali je istina, da su sindikati imali do sada jedno apsolutno učešće u radu fondova, i imali su dovoljan broj članova. Recimo, ako je bilo 7, uvek su imali tri ili četiri svoja člana i mogli su direktno da utiču i na raspodelu tih stanova. (Predsednik: Ovde govorimo o kršenju Poslovnika).
Na kraju da kažem, kad se radi o ovoj oblasti, mnogo toga kvalitetnog je urađeno. Prema tome, ne može se govoriti u ovom smislu ... Ovo je tema.

Tema je prigovor na kršenje Poslovnika. Ja neću ulaziti u to šta je gospodin Bogdanović govorio. On nije replicirao da bi trebalo da se odnosi na izlaganje gospodina Pavlovića. Prema tome, neumesna je vaša reakcija, jer on nije replicirao gospodinu Pavloviću, već je govorio kao predsednik Odbora za finansije, u čemu ima punu slobodu, ako nemate ništa protiv, da izrekne ono što sam misli da treba.
Sada reč uzimaju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, po redosledu prijavljivanja: gospodin Šešelj, gospodin Dragan Marković, gospodin Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspolaganju stanovima fonda solidarnosti, bilo je poprilično zloupotreba. Svaku zloupotrebu treba pojedinačno žigosati, a kada se kaže da je bilo stranaka koje su tim stanovima nezakonito raspolagale, onda treba tačno reći koje su i ko je dobio taj stan. Sve ostalo vas čini krajnje neozbiljnim. Drugo, kada je reč o državnim stanovima, zašto ne podnesete ovde novi zakon, da država više nema pravo da daje te stanove i da se zna - od ovog momenta ne može da dobije stan ni ministar, ni bilo koji drugi državni funkcioner. Onda bi to bilo pošteno. Vi stalno potežete stanove koji su dobijeni u skladu sa zakonom. E sad, naravno da će uvek ministar imati prednost u odnosu na sekretaricu ili spremačicu. Ne znam gde je to moguće, da neko ko je niže kvalifikacije i na nekom sporednijem radnom mestu, može čak i godinama radnog staža da prestigne onoga ko je na najvišem mestu.
Nemojte više sa tim da se zamajavamo. Ovde je reč o 7 poreskih zakona, a jedinstvena je rasprava. Nemamo mnogo vremena za zamajavanje. Ako vi otvorite i sporedne teme, ja jedva čekam. Znate, uvek sam voljan da se u to upustim, šta god da pokrenete. Ja ću pokušati o svakom zakonu da iznesem po jednu-dve primedbe, pošto nemam vremena za dužu elaboraciju.
Prvi je zakon o porezu na dobit preduzeća. U sedmom delu u članu 51. govorite o otklanjanju dvostrukog oporezivanja. Pitanje dvostrukog oporezivanja je stvar međudržavnih ugovora. Mi smo već u Saveznoj skupštini u više slučajeva imali ratifikaciju međudržavnih sporazuma u izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Zašto se onda vi time bavite? I po Ustavu i po svim saveznim zakonima, ako se plati porez u Srbiji, ne plaća se u Crnoj Gori i obratno. Vaša norma je suvišna.
Treće, tamo gde ne postoji međudržavni sporazum, moguće je da naša firma ili fizičko lice ostvari veliki profit u inostranstvu, tamo gde se uopšte ne plaća porez. Ima emirata u kojima nema poreza. Neću da nabrajam, da ne bih možda negde i grešku napravio, ali najmanje dva emirata ne naplaćuju poreze, a to bi vi, gospodine Đeliću, trebalo da znate. Država Vanuatu, čiji je glavni grad Vanuatu nema nikakve poreze. Ima svega 10 hiljada stanovnika i prava je meka za razne poslovne poduhvate. Sada se postavlja pitanje, šta je nama cilj? Da neko ko tamo ostvari profit unese pare ovde u zemlju, ili da ga mi odvratimo od unošenja para, mora ovde da plati porez za ono što je tamo zaradio. To je glupo sa aspekta državnih interesa.
Naravno, ima i onih koji su ovde stekli ogromni kapital i izneli napolje nelegalno, a sada bi oni mogli da unesu ovde. Znate, vi treba da istražite kako su oni nelegalno to izneli, pa da kaznite iznošenje, a ne da kažnjavate unošenje, a nemate dokaza o nelegalnom iznošenju. To je problem. Vi spremate izgleda neki ozbiljan zakon, ako bude baš onako ozbiljno spremljen, kako je najavljen. A ko je uzimao po zvaničnom kursu od NBJ, u vreme kada je na crnom tržištu kurs bio više puta veći, nekoliko puta veći, to je u redu. Nemojte ovde da sprečite kada se nekome posreći, pa u Abu Dabiju ili nekom drugom emiratu ostvari veliki profit, hoće da ga donese ovde, a vi kažete - nisi tamo platio porez, nemaš dokaza da si tamo platio porez, sada moraš ovde. To vam znači ovaj član, a možda niste to mislili, ali vas je možda Dejan Popović na to navukao. Ne slušajte Dejana Popovića.
Dalje, ovde predviđate i oštrije oporezivanje prihoda koje druga pravna lica ili dobitne organizacije ostvaruju na tržištu. Na koga je ovo usmereno? Možda na političke partije. Šta politička partija može da ostvari na tržištu, kada prodaje svoj propagandni materijal ili, Udruženje boraca oslobodilačkih ratova, ratnih vojnih invalida itd. Sve su to neprofitne organizacije, ali se dodatno finansiraju tako što proizvedu priveske, značke, kokarde i slične stvari. To prodaju na tržištu, dodatno se finansiraju, a vi biste i to da oporezujete. E sad, šta je suština ovih vaših poreskih zakona. Mene je bio glas u prošloj Vladi da, snalazeći se kako znam i umem, pronađem način da država dođe do dodatnih para, a državne obaveze su goleme - i za socijalna davanja, penzije, za ovo za ono. Ja sam se tako domišljao, pa smislio taksu na mobilni telefon, pa sam smislio taksu na oružje i još nekoliko sitnica. Nije to onda izgledalo kao sitnica. Sada prema ovom vašem, ono izgleda kao sitnica. Svi ste me vi napadali zbog toga. Međutim, sada vi to sve zadržavate, uvodite dvostruke iznose i pravite jednu gadnu grešku. Ne možete vi ovo nazvati porezom. To mogu biti samo takse.
Razmišljali smo mi o tome, ali mi kao pravnici, stručnjaci, znamo šta radimo, pa smo uveli taksu na mobilni telefon, taksu na oružje, kao i na još nekoliko sitnica. Nije mogao da bude zakon. Zašto? Zato što je u koliziji sa saveznim zakonom po osnovama poreskog sistema. Tamo stoji da se mogu naplaćivati porez na promet, porez na dobit, porez na dohodak, porez na imovinu, a podrazumevaju se i nekretnine, i porez na prihod od međunarodnog saobraćaja. To su jedini porezi koji se mogu naplaćivati. Ne može porez na mobilni telefon i ne može porez na automobil. Vi ste sada uveli poreze na sve automobile. To nikada do sada nije bilo. Porez na automobil može da se plaća samo kao porez na promet, kada se kupuje novo vozilo i kada se preprodaje vozilo.
Prilikom nove registracije, novog vlasnika, tada se plaća porez. Vi sada predviđate da se porez na automobile plaća svake godine. Ja bih čak mogao i prihvatiti kada bi moglo po saveznom zakonu, a kada biste vi to ograničili: pa - iznad 2000 kubika, pa onda do određenih godina starosti automobila, tri, četiri, pet godina itd. Ima mnogo siromašnih ljudi koji čak voze i mercedese, ali stare po 20 godina. Ovi koji sada kupuju nove mercedese, oni se izlažu ogromnom riziku, jer zahvaljujući nekim vašim sudijama, poput Vojkana Simića i sličnih kriminalaca, kupuju bofl robu, falš proizvode. Tu će tek da pretrpe ogromnu štetu. Vi ovde predviđate kod oporezivanja imovine nešto što takođe može imati strašne posledice. Vi hoćete sada i seoske kuće da podvrgnete mnogo rigoroznijem oporezivanju. Znate, veliki broj ljudi naše zemlje radi u inostranstvu. Idu iz siromašnog sela u Nemačku, tamo žive 20-30 godina i da se pokažu u svom rodnom, siromašnom selu, podignu ogromnu kuću u kojoj niko ne živi. Pa se takmiče komšije ko će lepšu kuću da podigne, da pokažu svoj uspeh. Sada, do čega vi dovodite? Naravno da je to neracionalno što oni rade, ali raspolažu svojim parama. Ne možemo mi to njima da zabranimo. Niko ne živi u toj kući, a sada ćete da im udarite velike poreze, jer su kuće ogromne i predstavljaju pravo bogatstvo.
Nemojte vi da ih terate šta će da rade sa svojim parama, svoje pare mogu i da spale na lomači. Zašto da prave farme ako neće. Od ovoga imamo koristi što prave kuće. Ovde angažuju radnu snagu, ovde troše građevinski materijal, potpomažu našu industriju, našu privredu itd. Svaki njihov dinar ovde uložen, pa makar i u najbesmisleniju stvar, za nas je koristan. Vi sada od toga njih odvraćate. Zašto ih odvraćate? Oporezujte vile na Dedinju kako god želite, to ću vam sve podržati. Naravno, ne baš one sirotinjske kućerke još od pre drugog svetskog rata. I na Dedinju ima sirotinje, ima i tamo nekih kućica, gde nema još ni kanalizacije sređene. Ove novokomponovane bogataše ili ove koji su dobili vile od države, oporezujte maksimalno, sve ćemo podržati.
Nemojte ovde da pravite neke gluposti koje nam se gadno mogu osvetiti. Nemojte da donosite zakone koji su u koliziji sa saveznim zakonom, jer će vam to sigurno propasti. Pašće na Saveznom ustavnom sudu, ako uopšte imamo Savezni ustavni sud. Međutim, sudeći po nekim ranijim presudama, i tamo ima svašta. Tamo bi trebalo da se hapsi mnogo sudija, možda svi.
Što se tiče ovoga što radite oko lokalne samouprave, pravite jedan promašaj. Zbog toga što je bilo zloupotreba stanova fonda solidarnosti, vi ukidate Fond solidarnosti. Zato što je neko bolestan, vi ga ubijate, umesto da ga lečite. Ako ne trebaju stanovi iz fonda solidarnosti, onda da se kaže da ne trebaju.
Vi sada propisujete novi prihod opštinama, 3,5% od ukupnog prihoda fonda zarada i vi preporučujete opštinama da to ide za rešavanje stambenih pitanja. Tako stoji u Zakonu, možda ste se vi predomislili, ali dok to stigne do mene što ste se vi predomislili, prođe mnogo vremena. Možda je bilo amandmana, ali razgovaraćemo posebno o amandmanima. Vi u Zakonu preporučujete opštinama da to ide za stambene potrebe. To je strašna greška i to znam iz iskustva. Treba da bude cilj svake lokalne samouprave da što pre likvidira stambeni fond tako što će podstaći otkup preostalih stanova, jer tamo gde državna birokratija deli stanove tamo su najveće pronevere po tom pitanju i tamo neće dobiti stan onaj kome je najpotrebniji, nego će se stanovi dodeljivati po lokalnoj birokratiji.
Tražim da se ukine taj zakon, pa da ne dobijaju republički funkcioneri stanove. Taj zakon postoji i vi još niste predložili da se on ukine. Vi sada napadate nešto što je urađeno po zakonu. Je li vila na Dedinju? Nije. Je li protivzakonito dodeljen stan? Nije. Jedan od tih većih stanova dobijen je prebijanjem potraživanja, a drugi je ostavila udovica Marka Ristića. Nije otkupila stan, stan je ostao Vladi i raspoređen je. Svi ostali su bili do 140 kvadrata. Nemojte da potencirate te stvari, kada ne znate ni šta govorite.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je potrebno da pojasnimo Predlog zakona o kojem se govori, s obzirom da je jedan od mojih prethodnika pomenuo, i na taj način nas doveo u neugodnu poziciju, status ratnih vojnih invalida, odnos prema sindikatima, a šef poslaničke grupe koji je govorio i pre mene pomenuo je našu nesposobnost u definisanju problema i sposobnosti lokalne samouprave. Što se tiče odnosa prema ratnim vojnim invalidima, mislim da najmanje pravo na kritiku imaju predstavnici bivše vlasti, s obzirom da nisu imali toliko moralne snage da im čak priznaju učešće u ratu, nego ste njihova ranjavanja i njihova stradanja definisali kao učešće na vojnoj vežbi.
Fond solidarnosti koji je postojao i koji je funkcionisao na način kojim mi nismo zadovoljni, bio je Fond solidarnosti koji je delimično zadovoljavao potrebe onih zbog kojih je formalno postojao, ali je u dobroj meri on bio izvor zloupotrebe i mi sa tim želimo da se obračunamo. To, naravno, ne znači da država neće voditi računa o ratnim vojnim invalidima ili svim onim korisnicima sredstava iz Fonda solidarnosti, već će se to činiti na jedan novi način porezom na fond zarada od 3,5%, uz obavezu lokalne samouprave da, iz tog poreza koji će ubirati znatno veća sredstva (kao što je veća poreska osnovica, jer se naime sada oporezuju i regresi za godišnji odmor i topli obrok) izdvaja sredstva od 0,3 do 1% za izgradnju stanova namenjenih Fondu solidarnosti i korisnicima Fonda solidarnosti.
Što se tiče odnosa prema sindikatima, naš odnos je veoma jasan. Mi ne možemo prihvatiti da vodimo politiku koju oni u ovom trenutku traže od nas. To, naravno, ne znači da mi nismo spremni sa njima da razgovaramo, ali ako su teme tih razgovora štampanje novca, povlađivanje kako bi se održala postojeća socijalna situacija koja sama po sebi nema dalju perspektivu bez ozbiljnih i radikalnih rezova, mi na to ne pristajemo. Ne uskraćujemo pravo bilo kome na sindikalnu borbu, ali ponavljamo da ćemo vrlo odlučno insistirati na politici koju smo i do sada vodili.
Predlog zakona sa kojim smo izašli pred vas nije predlog zakona kojim se uskraćuju prava ratnim vojnim invalidima, već naprotiv, predlog zakona kojim će se, s obzirom da je proširena poreska osnovica, obezbediti znatno više sredstava za izgradnju stanova iz Fonda solidarnosti.
Što se pak tiče odobravanja sa kojim se prati Predlog zakona o porezu na ekstra dobit, vi ste dužni da odgovorite zašto nešto tako niste predložili ranije, s obzirom da su oni koji će biti izloženi tom porezu upravo oni koji su bili stubovi prethodnog režima. Istovremeno tim porezom neće biti obuhvaćene samo zgrade i vile na Dedinju ili u centru Beograda, već i one zgrade koje se nalaze, recimo, u prigradskim područjima. Pogotovu zgrade koje su izgrađene na zemljištu za koje nikada nisu dobili formalnu dozvolu, niti su jedan dinar uložili kako bi nadoknadili onu korist koju ostvaruju uzimajući u privatni posed nešto što je vlasništvo države i njenih građana.
Što se tiče stanova koji su dodeljivani po zakonu moramo vas upoznati sa dve činjenice. Republička vlada je na svojoj prvoj sednici donela uredbu kojom se obavezala i kojom je formalno uredila problem funkcionerskih stanova. Nema nijednog ministra, nema nijednog činovnika u Republičkoj vladi, nema nijednog potpredsednika Vlade, niti narodnog poslanika koji je ostvario svoje pravo u skladu sa postojećim zakonom i dobio neki stan - ni kešom, ni kompenzacijama, a priznaćete da postoji puno prostora za nešto tako pošto su mnogi dužni ovoj državi.
Što se tiče one druge primedbe, koja ide u prilog konstataciji da je neko poštovao zakon, mi vama ne uskraćujemo pravo da ste se ponašali u skladu sa zakonima, ali zakonima koje ste vi doneli, pre svega vodeći i računa o svojim ličnim interesima, a ne o interesima građana. Jer, priznaćete da je 180 kvadrata mnogo za najboljeg poslanika, najboljeg ministra i najboljeg potpredsednika Vlade, gospodine, i da pored 800 hiljada izbeglica, pored stotina ranjenih, pored stotina nastradalih, nema puno moralne vrednosti u činu koji ste vi uradili.

Izvolite. Replika, gospodin Šešelj.

Čedomir Jovanović opet ovde iznosi mnoge neistine. Svim borcima ratova od 1991. godine regulisan je borački status. Tačno je da su oni 1991. i 1992. godine pozivani formalno na vojne vežbe, ali naknadno je status regulisan saveznim zakonom. Treba znati, gospodine Jovanoviću, a ne raditi ono bezobrazno.  Taj zakon je tek iz drugog pokušaja usvojen, jer smo na prvu verziju imali ogromne primedbe. Osnovni problem boraca, odnosno ratnih invalida su niske invalidnine. To je osnovni problem.
Drugo, što se tiče para iz Narodne banke Jugoslavije, deviza - dok smo mi bili u vlasti te devize su korišćene za nabavku nafte, "Jugopetrol" i "Beopetrol" i za nabavku lekova. Samo jednom se desilo da je jedna firma dobila milion maraka. To je Kompanija "Politika", uz ogromno protivljenje srpskih radikala. Javno smo o tome govorili. Za tih šest meseci, koliko su srpski radikali bili u Saveznoj vladi, samo Kompanija "Politika" je dobila jednom milion maraka po kursu, uz naše žestoko protivljenje. To možete da nađete u zapisnicima Savezne vlade, a javno smo o tome govorili i sve što kažemo dokumentujemo, jer sve to beležimo. To je što se tiče ovoga.
Što se tiče stanova, zakon o stanovima odvajkada važi, od rata na ovamo, možda i pre Drugog svetskog rata. Taj zakon još nije radikalno promenjen. Država svojim funkcionerima i svojim činovnicima može da daje stanove. Može i sada, ali pogledajte - možda još vi niste stigli vašim ministrima da date - u čijim stanovima žive Koštunica i Đinđić? Od oca im ostalo. Ko je njihovim očevima davao stan? Koštunici je otac bio sudija, a Đinđiću je bio komunistički pukovnik i tada je država davala stanove i to velike stanove u centru Beograda. Odakle im onda ti stanovi? Nisu oni rođeni, ni jedan, ni drugi u Beogradu. Jedan u Bosanskom Šamcu, drugi u Tuzli. Nisu oni u Beogradu od nekoga nasledili stan, osim od oca koji je mogao da dobije od države.
Ako postavljate pitanje kome je država davala stanove, da se uzme od 1945. godine pa na ovamo ko je sve dobijao stanove. Ja to mogu sa punim pravom da govorim, jer od države nikada nikakav stan nisam dobio. Postoji zakon koji to još uvek omogućava. U ovim slučajevima kada je reč o srpskim radikalima, jedan stan je nasleđen i morao je biti dodeljen. Šta je moglo sa njim da se radi ako je u društvenoj svojini? Nije Vlada mogla da ga proda. Ne može stan u društvenoj svojini da se proda.
Dalje, drugi stan je dobijen kompenzacijom. Ostali koji su dobili stanove dobili su do 115 kvadrata.
Vi ste juče rekli za Aleksandra Vučića da je dobio 180 kvadrata. Neko od DOS-ovskih poslanika je to rekao, nije bitno koji. Batić je rekao za 180 kvadrata.

Molim vas da ne vodite dijalog, molim vas privedite kraju.

Ja znam da je na papiru 118 ili 117 kvadrata, a u stenogramu je 180 kvadrata. Vodite računa šta govorite.

Nema replika na repliku. Nastavljamo sa raspravom o Zakonu.

Reč imaju narodni poslanici ... pošto je dužina izlaganja 10 minuta, predlažem da nastavimo sa radom u 15,35 časova. U sali na trećem spratu je sednica Administrativnog odbora.

(Posle pauze - 15,45)