Opominjem vas na vreme.

Nisam uvredio gospodina Čedu Jovanovića. Nema potrebe da me opominjete. Hoću samo da kažem još jednu rečenicu. Na šta ovo ukazuje? Vi niste u stanju da mirno i staloženo podnesete vatru sa položaja opozicije. Argumentacija opozicije je suviše ubojita, a vi ste nesigurni u dosovsku politiku koju ovde sprovodite.

Ima reč narodni poslanik Vitomir Plužarević. Sledeći je narodni poslanik Velimir Simonović.

Gospodo narodni poslanici, paket zakona od pet do jedanaest je samo deo koji mi, kao poslanici, treba da izložimo. Toliko je vremena da nije dovoljno ni za jedan od ovih predloženih zakona o porezima. Paket poreza koji DOS danas iznosi na videlo je sraman čin za naš narod. Da li je mogućno da DOS danas predstavlja ulaze za budžet, da nema osnova za takvo nešto. Zar jedan milion nezaposlenih, što na sva zvona predstavljate putem vaših ministara, a koji treba da ovim paketom pune ovaj budžet? Zašto Vlada nije, prvo, prestrukturirala privredu, pa omogućila da veliki broj ljudi krene da radi. Zaposleni su do sada samo DOS-ovi ljudi. Ostali su nepoželjni. Kakva je to politika demokratske orijentacije? To nema veze sa demokratijom. Očekujete da ćete ovim paketom zakona obezbediti sigurnost u budžetu.
Zašto ste pojačali stope poreza u svim predlozima zakona? Predložio sam amandmane na određene članove tih zakona. Jedan od tih je amandman koji reguliše pitanje lovačkog naoružanja i automobila. I tu je stopa povećana za dvostruki iznos od prethodnog. Pretvorili ste automobile velike kubikaže, stare godine proizvodnje, da budu realizovani kao da smo mi najbogatije društvo, odnosno kao da su to novi automobili. Borite se za demokratsko i bogato društvo, a iz ovih zakona se to ne vidi. Zapravo, vidi se suprotno.
Kad smo mi, srpski radikali, u vreme sankcija i teškog bombardovanja naše zemlje, predložili određene takse od 100 dinara na mobilne telefone, vi ste nas blatili na svim nivoima. Sada predlažete duple takse, a da ni okom niste trepnuli.
Šta vi, gospodo iz DOS-a, želite? Zašto su svi ovi projekti koji su na dnevnom redu takvi da ne omogućuju naš boljitak, nego radnika stavljate u presu i iz njega cedite poslednji dinar, koji nema gde da ga zaradi. Da ste do sada zaposlili veći broj radnika, imali biste podršku naroda. Ovako, ko zna šta će se desiti.
Vi, gospodine predsedniče, na tom mestu gde sedite, vrlo ružno dobacujete poslanicima Srpske radikalne stranke. Zašto to radite? Zar smo vam mi toliko neprihvatljivi da morate dosetkama sve nas da vređate. Veliki broj amandmana koje smo podneli je odbijen. To nam je poznato. Zašto biste vi iz DOS-a to prihvatili? To pokazuje vašu demokratičnost. Sredstva informisanja daju određene informacije o ovim zakonima koji uzimaju novac od građana. To je dobar komentar koji će vas dovesti do toga da razmislite, ali će biti kasno, jer narod ne može da čeka to što ste obećali - šest - sedam milijardi dolara. Narod od toga neće ništa pozitivno osetiti.
Predlog zakona o lokalnoj samoupravi - predložio sam amandman da se sredstva u mesnim zajednicama ne raspoređuju po svim jedinicama, jer ima mesnih zajednica koje nisu spremne da se bave takvim finansijskim sredstvima. Ključne tačke ovih zakonskih promena nisu da se povećaju porezi. Oni treba da donesu u budžet novi moment, odnosno ta sredstva, po rečima ministra Đelića, trebalo bi da budu i veća, ali sada nisu u mogućnosti da se realizuju.
Sve što se predlaže ovim paketom po predlogu Vlade i ministarstava, bilo je regulisano i starim zakonima. Samo su sada iznosi povećani. Smatram da se ovim paketom zakona sada na demokratski način daje građanima do znanja, da su to zakoni koje oni moraju poštovati. Upotrebljava se izraz "doza progresivnosti". Ta doza progresivnosti je dobra samo tamo gde su društva bogata i gde može ta doza progresivnosti da ostvari cilj.
Ovom dozom progresivnosti predviđaju se naplate za višak stambenog prostora. Ali to je lokacijski određeno. Misli se na Dedinje i ekskluzivne lokacije. Da li i sela imaju svoje Dedinje ili će se to regulisati na drukčiji način?
Bojim se da ne dođe do izražaja da seljačke kuće, koje su trenutno prazne, budu predmet ovog zakona. Pominju se stope i strani investitori. Oni mogu da dođu i da investiraju, ali ne sada, u ovim uslovima, i predlogom ovih zakona. Rečeno je da porez na dobit mora biti pravičan i da će se iz toga finansirati jednim procentom kultura, sport i humanitarna davanja.
Svi ovi zakoni su bili na kontroli kod stranih mentora. Verovatno ste od njih dobili dozvolu za promociju i putem ove skupštine, jer sve što mi, kao Srpska radikalna stranka, predložimo u vidu amandmana, vi ne prihvatate, odnosno vi biste prihvatili, ali ne smete od stranih mentora.
Ovim zakonima koji regulišu poreze na automobile zalažete se, navodno, i za domaću "Zastavu", ali je to diskutabilno. Vreme će pokazati da vi ne poštujete ni našeg radnika, ni našu proizvodnju, već ono što treba da realizuje strani kapital na našem tržištu. Mi smo njima potrošačko društvo koje treba da troši njihovu robu.
Napomenuo sam na početku izlaganja oružje. Stavio sam određene amandmane. Smatram da milion komada oružja, o kojima govorite, predstavlja nešto sa čime ne znate šta ćete, odnosno šta treba uraditi sa onim ljudima koji imaju 30 - 50 komada raznog oružja. Ništa sa njima ne treba činiti na način na koji vi činite. Oni koji drže to oružje, čine i određene usluge. Treba to održavati, čuvati, za neka buduća vremena, kao muzejske vrednosti.
Ne mislim da to treba čuvati za neku borbu i slično. To oružje nije spremno za tako nešto.
U vezi sa porezom na fond zarada, po vašim rečima i predlozima, treba da bude pomak ka fiskalnom zakonu. Ovaj procent od 3,5 je korak ka finansijskoj decentralizaciji, da oni u lokalnoj samoupravi troše novac, odnosno da taj korak ka decentralizaciji bude u finansijskim tokovima.
Zaključiću komentarom. Imamo na dlanu zakone, ali su oni režimski. Prvi put uvodimo usmerenu progresivnost, ali kako i gde? Primer koraka ka finansijskoj decentralizaciji, videćemo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vitomiru Plužareviću koji predstavlja lep primer. Držao se i teme i vremena za izlaganje.
Ima reč narodni poslanik Velimir Simonović. Sledeći je narodni poslanik Živko Selaković.

Dame i gospodo, osvrnuću se na član 4. Predloga zakona o držanju i nošenju dobara. Predviđen je porez na putničke automobile prema zapremini motora. Meni su neki vlasnici automobila nešto starijih modela, kao i moje kolege sa Mašinskog fakulteta koji se bave motorima i motornim vozilima, skrenuli pažnju da bi bilo mnogo bolje da je porez određivan prema snazi motora, a ne prema kubikaži.
Tehnologija izrade motora je znatno uznapredovala. Bolje je prema snazi. Može da bude manja kubikaža, a veća snaga motora. Ovo će pogoditi one koji imaju starije automobile. Njih će pogoditi više nego one koji imaju novije automobile.
Pošto nisam imao dovoljno informacija, nisam napisao amandman povodom toga.
Drugo, strana 8, porez na oružje. Bio sam pre neki dan u unutrašnjosti, gde sam imao razgovore sa većim brojem ljudi. Bili su lokalni funkcioneri DOS-a, predstavnici opštine, a bio je i jedan predstavnik lokalnog lovačkog udruženja. Žalili su se da je taksa na lovački karabin 3.000 dinara. On ne može da ide u lov na visoku divljač bez karabina. Lovstvo nije samo rekreacija, odmor i zabava. Lovstvo je dosta značajna privredna grana.
Bio sam odsutan kad je govorio ministar Đelić. Čini mi se da su nešto sniženi porezi. To je dobro. Što se tiče oružja koje nose građani, naročito fizička lica, meni ne bi smetalo da su ti porezi mnogo veći. Kako mi da pokupimo oružje od građana kad je svaki drugi građanin naoružan? Malo - malo pa bude neka pucnjava u kafićima, na ulici itd. Evo, pre neko veče, u Beogradu, dva mladića voze kola, prestižu se ili se mimoilaze suviše blizu, na prvoj krivini se zaustave, dođe do verbalnog vređanja i jedan potegne pištolj.
Dakle, što se tiče krupnih kriminalaca, njima stavite koliko god hoćete porez, oni neće ni osetiti, ali ako se kod običnih građana na ovaj način smanji broj oružja koje se kod njih nalazi, bio bih zadovoljan sa ovakvim rešenjem.

Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a sledeći je narodni poslanik Bora Drakulović.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je sedam ovih predloga zakona da se kaže za ovih desetak minuta, ali pokušao bih nešto u načelu, najznačajnije, odnosno po meni što sam smatrao da treba da izdvojim i da kažem.

Recimo, o Predlogu zakona o porezima na imovinu. Po starom želim da podvučem da su opet ovde seljaci oštećeni, odnosno opet se stavljaju u nekakav drugi red građana. Želim da objasnim ovo što sam rekao. Recimo, seljaci nisu imali šanse da dobijaju stanove, možda po 100 maraka, da ne govorim da otkupljuju vile na Dedinju, već su sami sopstvenim sredstvima gradili svoje porodične kuće. Jer, na selu jedan dobar domaćin uvek želi da kuću izgradi i za sina i za unuka, pa tako se i povećava porodica, ali, na žalost, sve slabije. U većini slučajeva, o tome je i gospodin Šešelj govorio, da su i mukotrpnim radom u inostranstvu zarađivali pare, pa su napravili i malo veće kuće. Kamo sreće da svi imaju lepe i velike kuće na selu.

Znači, oni se dovode u neravnopravan položaj sa ljudima koji su to na mnogo lakši način ostvarivali, a sada, recimo, oni više plaćaju poreze na imovinu. Još nešto, u ovu grupu ljudi ubrojao sam i ljude rođene u gradovima, kako Beogradu, tako i po svim većim gradovima po Srbiji. Nikad niko nije imao pravo da dobije stan u tom velikom gradu: Beogradu, Nišu, Kragujevcu itd, da ne nabrajam, jer uvek se govorilo, imaju oni nekakav smeštaj, pa nemaju zakonsko pravo da dobiju stan. Znači, i oni su pristupili izgradnji kuće i oni sada imaju kuće. U urbaniziranim delovima Srbije uopšte, porodična gradnja je 5 plus jedan.

Zakon je u građevinarstvu naterao ljude da izgrade malo veću kuću. Znači, prizemlje, parter i sprat. Šta sada dolazi? Oni plaćaju povećan porez zbog toga što su se držali urbanističkih uslova, a naprotiv, ovo što se dešava, moram da kažem na našoj Čukarici, tamo gde sada gospodin Čović radi, prave osmospratnice i oni nemaju obaveze da plaćaju porez, jer ne mogu biti ni registrovani kao nosioci kuća, jer je to divlja gradnja itd. Znači, nisu registrovani. Znači, i u ovom slučaju bi se pošteni građani doveli u neravnopravan položaj kada je u pitanju porez na imovinu.

U vezi toga imam kasnije izdvojene amandmane u pojedinostima, a ovo je nešto u načelu. Opet moram da se vratim na ono juče što sam ukratko rekao, na taksi vozila. Moram da kažem, neki možda znaju, a možda i ne znaju, bio sam visoki rukovodilac beogradskih taksista i to još u vreme kako smo ga mi zvali - komunizma, zahtevali smo da taksi vozilo uđe u proceduru, da se taksistima prizna kao sredstvo za rad, i treba ga osloboditi poreza. Znači, nema poreza na promet kada se to vozilo nabavi. Posle ti ljudi kroz rad na dohodak plaćaju porez. Ja sam rekao juče da se bez toga oporezuju.

Želim da pozdravim ovo što se predviđa oslobođenje poreza za nabavku sanitetskog vozila za dijalizu. To je humano i eto vidite da poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva, kojoj pripadam, uvek želimo i da pohvalimo ono što je dobro, ne samo da kritikujemo.

Moram da se osvrnem na Predlog izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi. Ne bih sada govorio o stopama, doprinosima itd, ali na ovaj uopšteni deo, samo bih pročitao nešto iz člana 80.Samo prethodno da pojasnim. Slažem se da treba da se izvrši decentralizacija pojedinih odredaba, jer u zadnje vreme opštinama, ruku na srce, je oduzeto pravo zašto su građani mnogo vezani za opštinu. Znači, ima osnova da se u tom pogledu izvrši decentralizacija. Ali, ne mogu da se pomirim sa nečim drugim, jer bi došlo do zloupotreba, a opet moram da iskoristim moje Žarkovo i Čukaricu kao primer. Recimo, "skupština opštine donosi urbanističke planove, uređuje korišćenje građevinskog zemljišta," i td.

Vidite, bio sam odbornik opštine Čukarica, svojevremeno u jednoj komisiji. Tada je celo naselje "Filmski grad" izgrađeno na divlji način, a tada je gradonačelnik bio Nebojša Čović. Posle toga je pokušano da se izvrši urbanizacija, odnosno dato je na konkurs da se odrede institucije koje bi pravile taj predlog urbanističkog plana, a naselje je već dignuto.

Sada se bojim, vraćanjem decentralizacije određenih odredaba iz nadležnosti lokalne samouprave, obzirom koji ljudi na pojedinim opštinama sada vladaju, znači, mi bi omogućili da sada legalizuju ono što su nekada nezakonito učinili. Kažem, ovaj zakon o lokalnoj samoupravi, slažem se, mi moramo u potpunosti promeniti i doneti. Predlažem da za jednu narednu sednicu, da se konstruktivno uradi jedan zakon o lokalnoj samoupravi.

Ima reč narodni poslanik dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, nije reč o Čoviću. Danas neću da govorim o Čoviću. Rekao sam, Čović će doći na red povodom ovoga što je govorio gospodin Selaković.
Prošla vlast je već uvela poreze i takse do maksimuma. To je već bilo nešto što je narod vrlo teško podnosio. A, morali smo mnoge stvari da finansiramo zbog zakasnelih penzija, zbog zakasnelih dečijih dodataka, zbog ratnih razaranja itd. Tu smo već dostigli maksimum i prešli preko maksimuma i zbog toga nas je narod teško kaznio na izborima.
Ova sadašnja vlast mnogo više oporezuje nego što smo se mi ikada usudili da radimo. To je suština. Vidite šta oni sad sve oporezuju, što nikada ranije nikome nije padalo na pamet da oporezuje. Moram iskreno da priznam, evo izneću nekoliko komplimenata ministru Đeliću i njegovom zameniku Dejanu Popoviću, da ne ispadne da stalno kritikujem. Mene ministar Đelić podseća na glumca Srđana Šapera, a Dejan Popović, njegov zamenik, podseća me na pokojnog glumca Taška Načića. Oni su u jednom izvanrednom filmu "Davitelj protiv davitelja", odlično glumili jedan protiv drugoga i glumili da dave. Sada, koja je razlika? Ministar Đelić i njegov zamenik Dejan Popović nisu jedan protiv drugoga, nego su se udružili i oni ne glume. Oni ovim zakonima dave celi narod u Srbiji. To je suština.