Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, izgleda da u Skupštini mora da se održi jedan kratak kurs o sindikalnom organizovanju i sindikalnom delovanju, pošto gospoda iz SRS očigledno, kao posledicu desetogodišnjih sankcija i njihove nemogućnosti da izađu u svet i da se upoznaju sa nekim sindikalnim rešavanjima, imaju problem sa nedostatkom informacija.
Stalno se potencira to pitanje kako sam ja, kao predsednik, odnosno bivši predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, postao ministar za rad i zapošljavanje. Znate gospodo, to uopšte nije neuobičajena praksa u svetskim sindikalnim krugovima. Mogu vas obavestiti da je ministar za rad u Saveznoj Republici Nemačkoj, bivši potpredsednik najvećeg sindikata metalaca na svetu, mogu da vas obavestim da je trenutni ministar za rad u susednoj Rumuniji, bivši predsednik sindikata, i da vam ne nabrajam tu praksu.
Mogu da vam kažem i ono što vi verovatno znate, da je u Vladi u kojoj ste vi bili pre mene, ministar za rad bio Tomislav Milenković, bivši predsednik Saveza sindikata Srbije i vrlo dobro znate da je taj gospodin Milenković (juče sam pominjao) raspolagao sa enormnim novčanim sredstvima iz dnevnica solidarnosti i da je taj novac koristio tako što je pomagao svoju partiju, a jednim delom dozvoljavao da njegov zamenik, vaš član, troši enormno ta sredstva, koja su ubirana od strane radnika.
Već kada sam izašao da pričam o ovoj temi, o ovim zakonima, i o vašoj brizi za radnike, kako će radnici da budu oštećeni putem otpremnina, da vas obavestim da je u periodu od 1991. do 2000. godine otvoren stečaj u 41.854 preduzeća, a da je likvidirano 13.289 preduzeća, u kojima je zaposleno oko 600.000 radnika. E, to je, dragi poslanici, vaša briga bila u zadnjih 10 godina. Mi ovim zakonima, ovom minimalnom zaradom, koja se stalno pominje, štititimo te radnike.
A što se tiče otpremnina, ako hoćete da računate, ustanovićete da, kada se primeni bruto sistem, taj odnos ostaje isti. Ali još jedna stvar, koju stalno zaboravljate da kažete - radnici koji ostaju bez posla, odlaze na tržište rada, a na tržištu rada u sledeće dve godine dobijaju minimum 50% od prosečne zarade u Republici, a ona može da ide i do 100%, u zavisnosti od toga koliko je njegova firma uplaćivala doprinose za zapošljavanje.