Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Siniši Mitroviću, Dušanu Goluboviću, Zahariju Trnavčeviću, Gordani Čomić, Milošu Lučiću, Velimiru Živojinoviću, Živici Predojevu, Atili Juhas, Vladanu Jovičiću, Vuku Antonijeviću, Marku Jakšiću, Dragiši Đokoviću, Borislavu Novakoviću i Borivoju Mijatoviću. Za pre podne: Dušanu Petkoviću, Dušanu Budišinu, Vojislavu Obradoviću i Pal Šandoru. Zakašnjenje su najavili Miroslav Martić i Nataša Mićić.
Obavaštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: - PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA (nastavak)
Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima je jedan u nizu u paketu zakona koje Vlada Republike Srbije prezentira javnosti, građanima za prosperitet ove naše zemlje. U svojoj diskusiji izneću one primedbe i ona shvatanja koja ja smatram, kao poslanik, da su neprihvatljiva sa aspekta SPS-a.
Članom 1. Predloga zakona o radnim odnosima predlaže se da radniku kojem nije moglo da se obezbedi nijedno pravo iz ovog člana, (raspoređivanje na drugo radno mesto kod istog ili drugog poslodavaca ili da se dokvalifikuje, prekvalifikuje ili stručno osposobi za rad na drugom radnom mestu kod istog ili drugog poslodavca;) predviđeno je da takvom radniku može prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati: od 8-10 godina staža dvostruka, umesto 6 zarada; od 10-20 godina staža trostruka umesto 8 zarada; od 20-30 godina staža četvorostruka, umesto 10 zarada, preko 30 godina staža osiguranja petostruki iznos zarade umesto dvanaestostrukog iznosa neto zarade. Da podsetim da su ranija rešenja iz ovog zakona za ovakve slučajeve predviđala rešenja isplate novčane naknade u visini od 24 do 36 ostvarenih za mesec koji prethodi mesecu u kojem prestaje radni odnos. Radi se o radnicima za čijim je radom prestala potreba, tehnološki višak, zbog organizacionih i tehnoloških promena. Sigurno je da će u predstojećem vremenu doći do brojnih promena u svim preduzećima. Ako se sada prezentuje da imamo viška oko 45% od ukupnog broja zaposlenih, može se pretpostaviti da će u dogledno vreme biti 200 do 250.000 viška radnika koje preduzeća treba da zaposle kod sebe, osposobe, dokvalifikuju ili prekvalifikuju da bi ih zaposlili kod sebe ili kod drugog preduzeća ili, pak, ako ne može to da uradi, onda preduzeća isplaćuju zavisno od godine radnog staža od dve do pet prosečnih plata. Moram reći, što je malo, mnogo je malo.
Ako uzmemo primer koliko bi to iznosilo, ako je to neto, to je 8.000, 12.000, 16.000 ili 20.000 ili bruto, kako to kaže naš ministar za finansije, da će bruto na neto iznositi ne 1,2, nego 0,8 ili 0,7. To je nedovoljno, sa mog aspekta. Pri sadašnjem stanju kretanja troškova života, prevashodno potrošačke korpe četvoročlane porodice u kojoj rade dvoje, životni standard ostaje na nivou proste egzistencije, a gde radi jedan, porodica se dovodi u stanje biološkog izumiranja. Ko može da nađe posao za period kraći od dva odnosno pet meseci, kada i sada nezaposleni sa fakultetom za čiju se pripremu za zapošljavanje obezbeđuju sredstva u trajanju od godinu dana, i to 80% od proseka u privredi, čekaju na posao od tri meseca do jedne godine. Njih niko ne izdržava. A, radnici koji su tehnološki višak su izdržavaoci i ne mogu da postanu izdržavana lica.
Sledeći argumenat da su sredstva otpremnine apsolutno nedovoljna da radnik koji je tehnološki višak tim sredstvima ili još sa drugim, ali ne znam koja su to sredstva, otpočne neki rad, otvori radionicu, radnju ili slično ili da ta sredstva uortači sa nekim drugim sličnim ili novim. Nemam predstavu šta bi moglo da se započne kao privredna delatnost sa početnim sredstvima od 130 do 660 maraka. Opravdanje da je sve ovo tako, da se prelazi sa neto na bruto, mogu da argumentujem samim dokazima u obrazloženju koje je Vlada dala. Ovde stoji da prelazak sa neto na bruto primanja i oporezivanja koja idu u svim ovim aspektima, je pravdanje da je to siva ekonomija, da se anuliranjem sive ekonomije, time što će se isplaćivati topli obrok, regres, terenski dodatak, što se neće isplaćivati u naturi, odnosno sva isplata ide u gotovom novcu, je još jedno opterećenje za privredu koja je u ovom trenutku nedovoljno jaka da može da se suprotstavi novim trendovima i novim pravcima koje je Vlada predvidela.
Obrazloženje koje je dato u trećoj stavci da se prilagođavanje zakonskih rešenja sa zakonodavstvom Evropske unije, mogu da kažem da nije nikakvo. Pre svega, u Evropskoj uniji su članice onih zemalja koje su ovu zemlju razorile. Razorili su naša postrojenja, kao što su: "Zastava" u Kragujevcu, kao što je "DIN" u Nišu, "14. oktobar", "Milan Blagojević" u Lučanima, "Krušik" u Valjevu i druga postrojenja. Možda će neko da kaže da ovo nije na dnevnom redu, ali da bi bilo na dnevnom redu, ja ću da spomenem da, rušeći ova privredna postrojenja, ostavljeni su radnici na ulici i sada, po ovim zakonskim rešenjima, potpadaju pod ovaj tretman da mogu da dođu pod neki od ovih udara i da se nađu kao nezaposlena lica. Te zemlje prethodno treba da plate štetu, a ne da dođu one i da čiste Dunav i ove mostove koje smo mi za godinu dana popravili, na kojima, kako vi kažete, smo se slikali, nego da povade to sve što ima, da očiste besplatno, a nikako neko donatorstvo. To je njihova obaveza. Kada to urade, onda možemo da se uporedimo i da uzmemo neke njihove metode, kako se ovde kaže, odnosno, zakonodavstvo iz Evropske unije.
Obrazloženje koje je dato u odbijanju amandmana koji su poslanici iz opozicije, SPS-a i drugih opozicionih stranaka, SRS-a i SSJ-a, dali, a koji vi verovatno nećete iz vašeg poznatog stava da prihvatite, su i sama takva i govore da vi koji to predlažete ste kontraargumentovani. Ja ću samo da pročitam obrazloženje za odbijanje jednog amandmana poslanika Nikolića. Kaže - "Iz napred navedenih razloga smatramo da ne treba povećati predloženi iznos otpremnine, jer bi se time opteretili poslodavci koji imaju zaposlene za čijim je radom prestala potreba. Po pravilu se radi o poslodavcima koji su u teškoj finansijskoj situaciji i koji nemaju sredstva za isplatu visokih otpremnina zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Poslodavcima treba obezbediti da posluju na tržišnim principima i da u okviru svojih potreba određuju potreban broj zaposlenih, a ne da snose teret socijalne brige o zaposlenim za čijim je radom prestala potreba". Ovde Vlada ne štiti niti amandmane niti štiti radnike, a najmanje poslodavce. Vlada treba da štiti radnike slušajući ono što je dobro u predlogu Vlade, a i u predlogu amandmana koje poslanici opozicije predlažu.
Što se tiče poslodavaca, ja kao jedan od tih, koji učestvuje već 30 godina u rukovodstvu kao poslodavac, mogu da kažem da od 1. juna kad stupe na snagu svi ovi zakoni, mislim da sve ono što je napisano i što je ovde doneto, da tom poslodavcu ne treba nikakva pomoć nego treba jednostavno da se pokupi i može slobodno da ode. Pošto je juče ministar za rad i radne odnose rekao da mi svi koji smo u opoziciji kritikujući predloge i dajući jednu konotaciju da svi ti zakoni koji su bili ranije, a koje mi opravdavamo da su ispravni, da je to kao da je bilo na javi, odnosno, kao da je bilo u raju. Ja neću da kažem da je bilo u raju, ali mogu slobodno da konstatujem na kraju svog izlaganja da ovi predlozi u celom ovom paketu zakona dovode građana, radnika i poslodavca da bude u paklu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Marko Ćulibrk.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o radnim odnosima koji je sada na dnevnom redu pokušaću da u kratkim crtama obrazložim, u načelu.
Ovaj zakon predviđa da sve norme o radnim odnosima treba da se fiskalno urede prema evropskim normama odnosno evropskom zakonodavstvu. Zar je evropsko zakonodavstvo to koje treba da utiče da i postojeći odnosi u ovom zakonu treba da se devalviraju na primer, u prvim članovima ovog zakona su predviđene restriktivne mere sa 6 na dve plate, odnosno sa 8 na tri plate i tako dalje. To je suština koja je danas ovde pred nama. Ovim zakonom biće uređene novine koje treba uskladiti, a to su plaćanje poreza iz doprinosa i zarada. To može da se prenese samo onda kada naša privreda i ljudi budu radili. Zakon reguliše princip bruto zarade. U bruto ulaze svi prihodi po osnovu radnog odnosa, zarada, naknada zarade i dodaci na zaradu, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porezi na zaradu. Sve je to korektno ali kako ćete to vi sprovesti odnosno koliki će broj ljudi da upražnjava ovaj zakon. Kada po svim predviđanjima stranih mentora, a to je i ministar Milovanović izjavio treba da dođe do revitalizacije u znaku otpuštanja jednog miliona radnika, a potom primanja tih istih radnika po principu - ti si dobar a ti nemoj više doći.
Može ovaj zakon da se primeni i bez šok terapije onog trenutka kada u zemlju uđe onaj obećani novac od 6 milijardi dolara. Tog momenta može da se govori o eliminaciji sive ekonomije i isplate u vidu roba. Tada će sigurno radnici biti donekle zadovoljni jer siva ekonomija neće imati više uporište na tom prostoru. Znači pare koje ste obećali pretvorite u nove oblike rada i revitalizacije privrede. Poslodavci tada dobijaju kredite, otvaraju nove linije, zamenjuju stare mašine novim i tome slično i čine da ovaj zakon o radnim odnosima bude tek tada početak koji treba da se integriše u Evropsku zajednicu o kojoj vi iz DOS-a svakodnevno komentarišete. Ne može se donositi zakon koji nema ekonomsku podlogu, a ta podloga je organizovana proizvodnja. Znate koliko firmi danas u zemlji radi i proizvodi najbolje. Danas rade informativne kuće ali one su samo deo vašeg info sistema. Videli smo da je i Parlament deo proizvodnje reče jednom prilikom gospodin Maršićanin - radićemo kao fabrika i štancovaćemo sve nove zakone, a videli ste da baš ta fabrika ne funkcioniše najbolje sa direktorom te fabrike koji se zove gospodin Maršićanin. Nešto tu nije uredu stalno su za tu i te greške u fabrici odgovorni srpski radikali, jer navodno oni neće da funkcionišu onako kako to želi gospodin Maršićanin. Međutim, narod to drugačije ocenjuje. Videlo se kako ta fabrika - Parlament funkcioniše u odsustvu tih radnika koji se zovu srpski radikali.
Tada nastaje sistem daj da što brže završimo sa ovim poslom dok se oni ne vrate. To je viđeno prošlih dana, a u ovoj fabrici je problem i kvorum koji ne može da se formuliše svakog trenutka i u svako vreme a to je jedan od problema ove fabrike koja proizvodi sve ove zakone. Svi radnici koji rade sa oznakom DOS-a, a to su poslanici, nisu još sazreli i nisu opravdali poverenje koje su dobili od naroda. Eto i to je sve povezano sa ovim zakonom koji je sada na dnevnom redu.
Zakon o radnim odnosima podrazumeva i disciplinu poslodavca prema radniku a ne znam da li ste vi sve to shvatili ili samo načelno shvatate. Zar Vlada učestvuje u ovoj fabrici novih zakona, a nema je nigde i to narod vidi zahvaljujući TV kamerama. Neka Vlada i ubuduće ide van našeg Parlamenta. Šta će njima mišljenje našeg naroda. Vladi je bitno šta o njima misle gospoda u Briselu, Nemci, Italijani, Austrijanci, Englezi, Španci, Mađari, Rumuni i svi ostali. Što bi oni sedeli u Skupštini i gubili vreme kad je njima vreme novac od 6 do 7 milijardi koje oni čekaju tamo negde u belom svetu, a narod je prevaren. Vraća se budućnost, koja je to budućnost, kada će ona stići. Stigla je u Đelićevim idejama. Da li on zna šta je sve izgovorio? Ponaša se kao da mi ništa ne znamo o tim zakonima i o tim projektima koje je on branio odnosno loše branio. Ovim zakonom predviđena je neka socijalna sigurnost, a ta socijalna sigurnost iznosi 1.900 dinara odnosno ona je veća od prethodne socijalne sigurnosti koja ne može u ovom trenutku da uspostavi ravnotežu sa tom čuvenom potrošačkom korpom koja je mnogo veća. Radnik sa tom minimalnom sigurnošću može samo da vegetira, a to znači dva dana sunca tri dana vetra, tada nastaje sistem bonsai - imaš sve u minimalnom kontekstu.
Ovaj zakon je samo forma za punjenje tog vašeg budžeta, jer verovatno najavljujete nove zakone o radnim odnosima koji će tek doći na dnevni red i to vas dovodi do one opaske da vaši eksperti nisu eksperti.

Po Poslovniku gospodin Šešelj, zatim gospodin Marković, posle njega Marko Ćulibrk.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč po članu 208. Poslovnika i tražim objašnjenje od predsednika Narodne skupštine i nadležnih ministara.  Juče je velika grupa građana, srodnika lica koja su oteta na Kosovu i Metohiji demonstrirala u Beogradu, tražila prijem kod ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića i ministra pravde Vladana Batića. Šef Kabineta Zorana Đinđića ih je slagao da ti ministri nisu u Beogradu, a videli smo da je Vladan Batić bio na zasedanju Narodne  skupštine.
Vlada Srbije apsolutno nema nameru da ijedan potez napravi kako bi se ispitala sudbina otetih, kidnapovanih Srba, a njihovi srodnici se ponižavaju na beogradskim ulicama i susreću sa kordonima policije. Zapravo, niko zvanično nije hteo da ih primi. Ja zahtevam na osnovu člana 208. Poslovnika od predsednika Narodne skupštine da utvrdi zašto niko nije hteo da primi rodbinu kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije i da izvesti Narodnu skupštinu. Ako želi on može postaviti i pitanje pauze dok se to utvrdi po članu 93. Poslovnika. Ja ne insistiram na pauzi, ali insistiram da predsednik Narodne skupštine prikupi informacije zašto je šef Kabineta Zorana Điđinća slagao te jadne ljude da ministri nisu u Beogradu, a ministar Batić se pojavljuje na skupštinskom zasedanju i zašto niko od visokih državnih funkcionera nije primio te građane, jer u njihovoj ogromnoj muci bar neka reč utehe mnogo bi značila, ali državni funkcioneri izbegavaju da ih prime zato što ne mogu da objasne svoju pasivnost, svoju indolentnost prema sudbini kidnapovanih Srba.

Izneli ste dve stvari ovde. Najpre da po Poslovniku možete uraditi to što ste uradili, a to je da tražite obaveštenje o radu Narodne skupštine činjenicama koje poslaniku pomažu u obavljanju njegove dužnosti. To je utvrđeno ovim Poslovnikom, ali vi imate pravo da na kraju ove sednice postavite poslaničko pitanje, usmeno ili drugačije kako to Poslovnik nalaže, dakle pisanim putem i naravno, odgovor ćete dobiti.

Moram samo najkraće da kažem da ste izneli neistinu, nije tačno da građane koji su se okupili niko nije hteo da primi. Lično sam sa njima razgovarao i predložio im da grupu od 15 do 20, s obzirom da je ovde zasedanje bilo u toku, primim u prostorijama Narodne skupštine, što su oni odbili.

Ne dajem Vam reč. Prvo da se izjasnimo da li je prekršen Poslovnik. Javićete se ponovo, pa ćete ponovo dobiti reč. Dakle, da li ste zadovoljni objašnjenjem ili tražite da se o ovom pitanju da li je prekršen Poslovnik u članu 208. izjasni Narodna skupština?

(Vojislav Šešelj: Ja sam se javio po Poslovniku. Pre nego što stavite na glasanje javljam se ponovo po Poslovniku)

Izvolite.

Gospodine predsedniče, poslanička pitanja regulišu sasvim drugi članovi Poslovnika. Postoji jedno poglavlje koje se odnosi na poslanička pitanja. Po članu 208. ja nisam podneo poslaničko pitanje, nego sam od vas tražio da prikupite informacije. Kada sam govorio o visokim državnim funkcionerima mislio sam na izvršnu vlast.
Ne može predsednik Skupštine biti taj visoki državni funkcioner koji će raspravljati, može da primi naravno građane, ali ne može on da bude taj koji će podnositi račune zašto država ništa ne čini da se pronađu kidnapovani Srbi i nemojte vi sebe da branite, bar ne onda ada niste ni napadnuti.
Ja vas često napadam i tada možete da se branite, ali ovoga puta vas apsolutno nisam napadao. Ja napadam izvršnu vlast, vladu, a od vas tražim da saznate informacije zašto ni jedan ministar u Vladi Srbije, nije hteo da primi te jadne ljude, pogotovu oni ministri koji su traženi. Zašto ih je šef kabineta, to je današnja štampa izvestila, Zorana Đinđića slagao, da Vladan Batić i Dušan Mihajlović nisu u Beogradu, da su na putu, a Vladan Batić se ovde pojavio u Narodnoj skupštini i sedeo pred svima nama. Ja sam to tražio. Ja ne tražim da vi ovde glasate da li je prekršen Poslovnik ili ne. O tome ćemo glasati, ako vi ne pribavite ove informacije. Vi ste sada dužni, pre bilo kakvog glasanja, da pribavite informacije, zašto se ovo desilo, da nas obavestite o tome, pa da onda glasamo da li je prekršen Poslovnik ili ne. Poslovnik može biti prekršen ako vi ne postupite po mom zahtevu, u vezi člana 208. Samo tada može biti prekršen. Ovo što bi vi stavili na glasanje, to je sada besmisleno. Vi još niste prekršili Poslovnik, a nadam se da i nećete, već da ćete savesno sada tražiti izjašnjenje od odgovornih članova Vlade.

Naravno, to bi bilo moguće, gospodine poslaniče, kada biste vi poznavali malo bolje podelu zakonodavne i izvršne vlasti, odnos između Narodne skupštine i Vlade, utvrđenog u Poslovniku u Zakonu o Vladi. Ja kao predsednik Skupštine, od koga to zahtevate, ne mogu da postupim na taj način kako ste vi to predložili i zbog toga jeste u Poslovniku upisana mogućnost postavljenja poslaničkih pitanja. Dakle, vi ne tražite odgovor od mene, vi tražite da Skupština dobije odgovor od Vlade, jer Poslovnikom je utvrđen postupak kako se dobijaju odgovori od Vlade. Prema tome, izvolite taj Poslovnik primenite. Ja sam uveren da će odgovor stići veoma brzo.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: opet po Poslovniku).

Gospodine predsedniče, ja znam da je vama DOS-ovcima veoma neprijatna tema, ali ja na njoj insistiram. Gospodine predsedniče, ja znam koja su moja prava kao poslanika. Da li ću ja podnositi poslanička pitanja ili ne, o tome ću sam da odlučim. Ovde ja od vas zahtevam, da kao predsednik Skupštine to tražite, vi tražite, pa ako ne dobijete, valjda ćete vi sami pokrenuti inicijativu za smenu Vlade, ako Vlada ne odgovori, baš zbog uloge zakonodavne vlasti u sistemu podele vlasti. Zakonodavna vlast je pored toga, što donosi zakone, i vlast koja kontroliše rad izvršne vlasti. Izvršna vlast mora da polaže račune zakonodavnoj vlasti. Ja jedva čekam da vama predsednik Vlade odbije informacije, da vi to predložite Narodnoj skupštini, jer se onda postavlja pitanje poverenja Vladi. Nemojte vi da se bojite da Vama predsednik Vlade neće odgovoriti. Probajte da dobijete adekvatan odgovor, pa ako ne dobijete odgovor ili ne budete zadovoljni odgovorom, obavestite Narodnu skupštinu, pa ćemo onda da raspravljamo o odgovornosti Vlade. Vlada mora da bude odgovorna. Možda Vlada ne može da sazna ništa o sudbini kidnapovanih Srba, jer su Kosovo i Metohija pod okupacijom. Ali, Vlada mora da položi račune, šta je sve uradila da bi pokušala da sazna nešto o njihovoj sudbini i koje je mere preduzela. Vlada mora da odgovori zašto nijedan ministar, pogotovu prozvani ministri, nisu hteli da prime rodbinu kidnapovanih Srba.