Nije bilo ovako temeljito. Znači, nema pravno dejstvo. Poslovnik je maltene Ustav za ovu skupštinu. Morate to da poštujete. Ako ne poštujete Poslovnik kako ćete poštovati zakone koje sada ovde servirate.

Budite bez brige.
Da li se još neko javlja za reč po Poslovniku? (Glasovi: Hajde malo da radimo.)
Reč ima narodni poslanik Srđa Popović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ima sat i dvadeset kako je predsednik pročitao da treba da govorim sledeći. To je slika i prilika ovog zasedanja, ali da obradujem gospodina Ivkovića i narodne poslanike koji su ovde došli da rade i usvajaju zakone, a siguran sam da su narodni poslanici DOS-a ovde sa tom namerom, sada ću nešto reći o zakonu o radnim odnosima.
Ovaj zakon o radnim odnosima je deo jednog šireg konteksta koji mi na ovoj sednici u Narodnoj skupštini razmatramo. Moguće je da su poslanici, a i gledaoci ovog prenosa, nešto od toga zaboravili. Jer, mi smo u ovu priču ušli pre 14 dana, pa nam je bila namera prvo da regulišemo stvari u oblasti poreskih zakona, pa smo uspeli da usvojimo zakone koji su reformisali naš poreski sistem, pa smo vratili deo nadležnosti lokalnoj samoupravi, što je bilo vrlo važno da bi ona mogla da funkcioniše. I, sada smo došli do usklađivanja Zakona o radnim odnosima sa izmenama zakona o poreskim odnosima, da bi naša preduzeća mogla normalno da funkcionišu...

Gospodine Mirčiću, ne dobacujte. (Komentar poslanika Mirčića se ne čuje.) To je moja briga, a ne vaša, to smo maločas konstatovali. Molim vas da ne dobacujete.

Ovim zakonom o radnim odnosima, koji je samo još jedan korak prema tranziciji koja će se u ovoj državi desiti sedeli mi ovde satima, danima ili mesecima i čekali da poslanici govore 15 minuta, dva ili tri sata, bežali neki poslanici iz sale, vraćali se u salu, .... jel to neko od ovih koji su se žalili da im se dobacuje?
Ovim zakonom dame i gospodo, da ste pogledali tabelu i da ste se obratili ministru sa nečim drugim, osim da utvrdite kako se zove njegov sindikat, unija ili asocijacija, i da li je on u vlasti ili nije u vlasti, kako zastupa sindikalno pravo, da ste bili obavešteni o konsultacijama koje su Vlada i predstavnici Ministarstva zarad imali sa sindikatima, došli biste do zaključka da ćemo mi iz DOS-a glasati za ovaj zakon zato što je on dobar i njime dobijaju i poslodavac i zaposleni.
Prosečna plata u privredi, naime, kako stoji u uputstvu ovog ministarstva, a o tome naravno niko nije pričao, koja je sada 4.087 dinara, po sadašnjim propisima, relativno lako digitronom može da se izračuna, da je poslodavac na godišnjem nivou za jednog radnika sa tolikom prosečnom platom opterećen 45.500 dinara. Po novom zakonu, kada se plata obračuna bruto, o čemu smo pričali i što je suština poreske reforme, prelazak na bruto plate, znači topli obrok, regres, ta osnovica je 5.434 dinara, a na toliku bruto platu opterećenja su oko 43.000 dinara.
Znači, zakon je dobar za poslodavca zato što mu smanjuje, doduše neznatno, opterećenja. Ovde se radi o nekih 2.500 dinara na godišnjem nivou, za radnika sa prosečnom platom, ali je zaposleni mnogo više na dobitku zato što mu osnovicu za penziono osiguranje, o čemu je puno govorio ministar Đelić, ulazi 5.434 dinara umesto 4.087 dinara.
Dame i gospodo, suština ove priče je u sledećem: bilo je ovde mnogo brige o radnicima, o sindikatima, o preduzećima, polutke, topli obroci, regresi - radnici će primati plate. To je prva razlika. I to je prvi kvalitet koji ovaj zakon donosi.
Neće više preduzeća biti socijalne kategorije. Za isplatu neke crkavice koja onda ne ulazi u penzijski osnov, pa su onda i penzije socijalna kategorija a penzioneri, kao i većina građana naše zemlje, socijalni slučajevi. To je situacija koju je zatekla ova vlada i koju ova vlada mora da reši.
To je situacija koja će delom biti rešena u Predlogu ovog zakona. Dame i gospodo, naš posao je da sedimo ovde i usvajamo zakone. Zato vam neću čestitati na tome što sam izgleda, molim boga, poslednji prijavljeni govornik i što ćemo konačno preći na odlučivanje o zakonu u načelu, posle tri dana, gde je statistika bila sledeća - u ponedeljak smo oko 60% vremena govorili o zakonima, a 40% nismo, u utorak smo oko 35% vremena, a ta sednica se juče završila kako se završila, govorili o zakonu.
Ne kažem da su poslanici bili ili nisu bili na temi, nego nisu pričali o ovom Predlogu zakona već o tome ko je koga klao, o tome šta predsednik Skupštine pije, o tome ko kome dodaje flaše ovde za šankom. To smo slušali juče ovde, pa smo jutros 20% vremena proveli raspravljajući o zakonu. Koga zanima koja je marka mog sakoa neka me pita na hodniku. Ne moramo o tome da govorimo za govornicom.
Dame i gospodo, konačno radimo ono što Skupština treba da radi. Posle zakona o radnim odnosima prelazimo na paket zakona iz oblasti socijalne politike i onda, hvala bogu, na zakon o vlasničkoj transformaciji, kojim ćemo omogućiti prestruktuiranje naše privrede. Što se tiče onih kojima nije jasno da je vreme pravljenja cirkusa u ovoj skupštini prošlo - "oprosti im bože, ne znaju šta rade".

Ima reč gospodin Ivković.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorio sam među prvim govornicima, kada je počelo razmatranje Zakona o radnim odnosima, i nisam imao nameru da se javim za reč ponovo, da nisam sinoć imao priliku da slušam ministra za rad i socijalna pitanja, kako daje izjavu, ovde, ispred vrata ove sale, i u toj izjavi vrlo pežorativno, po sistemu - opozicija se zamajava, govori o nama.
Prema tome, kada razmatramo ukupno ponašanje nas poslanika ovde, u ovoj sali, što imamo puno pravo i obavezu da tražimo od građana Srbije i u njihovo ime ovde, moramo razmatrati i ponašanje svih nas, ali i članova Vlade, kada govore u ovoj sali, i nama poslanicima pred televizorskim ekranima.
Da počnemo sa dobrim - socijalisti podržavaju ideju u Zakonu da se uvedu minimalne zarade, umesto garantovanih zarada, i to je jedino dobro rešenje u ovom zakonu, rešenje koje mi apsolutno podržavamo. Problem za primenu ovog rešenja minimalne zarade je u tome što se zahteva da poslodavci isplaćuju 35% od sada bruto zarade u Republici Srbiji, i sada dolazimo do odgovora na pitanje - zašto ovaj zakon nije dobar?
Ovaj zakon je apsolutno anulirao zatečeno trenutno stanje u privredi Republike Srbije. Mi imamo objašnjenje zašto je takvo. Vi to objašnjenje ne morate da slušate, zato ga neću govoriti, ali je činjenica da je od septembra do danas 50% privrede prestalo da radi, u odnosu na privredu koja je radila. Činjenica je da samo 25% privrede Republike Srbije danas radi. Činjenica je da mi ovde u Skupštini moramo da iniciramo kod Vlade podsticaje privredi da krene, privredi da stane na noge, privredi da se bolje proda u sutrašnjoj vlasničkoj transformaciji.
Šta mi radimo - mi sada usklađujemo sa poreskim zakonima, a koji je rezultat poreskih zakona - rezultat poreskih zakona je da sada rukovodilac u privredi nema izlaze da utiče na socijalni status svojih radnika, u vidu nečega što bi predsednik sindikata, makar se zvao i nezavisnost, morao da zastupa. Ne može više 1.500 dinara da isplati topli obrok. Isplatiće 700, jer će morati za svojih budućih 20 godina da misli da uloži 800 u penziju za 20 godina. Molim vas, bruto zarada jeste obaveza EU, bruto zaradu treba da uvedemo, ali treba da imamo otvorene oči, da očistimo naočari i da shvatimo da rukovodioci u privredi ne mogu sada lako da isplate ovaj "damaklov mač", koji nosi Zakon o radnim odnosima.
Ne može rukovodilac, nema ventil, da isplati regres, da isplati prevoz, da isplati terenski dodatak, da time stimulativno utiče na standard svojih radnika, da ih motiviše da rade. Mogli smo da kažemo - neka budu bruto zarade od 1. jula 2002. godine. Mi bi socijalisti odmah glasali za taj zakon. Ali, mi smo ovde sada vezali ruke rukovodiocima u preduzećima, ako hoćete, i vlasnicima preduzeća, vezali smo ruke da imaju socijalni ventil da poprave standard svojih zaposlenih, da mogu da krenu.
Mi ih davimo ovim zakonskim projektima, kao što ih davimo taksama i porezima. Mi, jednostavno, ovim zakonom o radnim odnosima, gde sramno kažemo da nema sive ekonomije, nema sive ekonomije ni u zakonu na ekstra profit. Mi ćemo glasati za taj zakon, a dobićete amandmane, kojima ćemo i te kako da udarimo sivu ekonomiju, da objasne svi oni koji su bili u opoziciji, a sada su u vlasti, odakle im stanovi, odakle im kuće, i zašto im je porez 8.000 dinara mesečno, a imaju prihod preko 200-300 hiljada maraka.
Nije siva ekonomija butke preko sindikata. Siva ekonomija je bila uvoz cigareta, uvoz kafe, prodaja na crno. O tome ćemo da razgovaramo ovde i te kako, i ko je šta stekao ovih osam godina, i te kako smo mi socijalisti za to otvoreni. Međutim, ovaj zakon proglašava sivom ekonomijom nešto što je bila nužnost i nešto što je i danas nužnost, nešto što je omogućavalo poslodavcima da stimulišu radnike koji dobro rade i da im, isplaćujući topli obrok, markicu, regres, terenski dodatak, faktički daju ventil za socijalno stanje.
Kažem vam, prihvatili bi da glasamo za bruto zarade, a da te bruto zarade važe od 1. jula 2002. godine, da pružimo šansu da privreda stane na noge. Šta mi radimo - ovim zakonom ne samo što oporezujemo sve, samim tim, radnicima treba reći - biće manje, neće imati regres, jer će biti duplo manji, neće imati topli obrok, jer će biti duplo manji, neće imati terenski dodatak, jer će biti duplo manji. To treba reći, istinu.
Ali, ovim zakonom, nažalost, ministar koji predsedava nezavisnošću, umanjuje im prava za otpremnine. Ne što ne znam da računam neto i bruto, da me ne bi ovde opominjali da sam završio matematiku, nego uzmite bruto zarade, uzmite dva puta bruto zarada, uzmite šest puta neto zarada, i videćete da su dva puta smanjene otpremnine radnicima. Pa zašto im to radite?
I sada, dolazimo do finala, do zakona o svojinskoj transformaciji. Ne mogu, a da ne kažem da je ovo priprema da se lako proda društvena i državna imovina i da je ovo priprema da budući poslodavci, koji lako kupe, lako i otpuste radnike.

Za reč se javio gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što smo ipak uspeli da se vratimo svom poslu, mada je deo, sasvim sigurno, parlamentarnih obaveza i suprotstavljanje i međusobno osporavanje, koje, nažalost, često ode i u pravcu u kome se možda ne želi, kojim ne treba previše da se ponosimo.
Pokušaću da uradim i sada ono što sam uradio, čini mi se, više puta, dakle, da se bavim činjenicama. Moj prethodnik, predstavnik poslaničke grupe SPS-a, stranke koja je prethodnih 10 godina kreirala karakter našeg društva, pozivao se na činjenice, ali sam siguran da te činjenice ni u jednom od slučajeva nije pomenuo, ni jednu jedinu činjenicu, ni u detalju, samo jasne političke stavove, ali apsolutno neargumentovane.
Vi ste optužili Vladu i poslaničku grupu DOS-a da ovim predlogom zakona ona praktično želi da obezbedi preduslove za rasprodaju društvene i državne svojine. Društvenu svojinu ste, gospodine Ivkoviću, kao predstavnik stranke koja je 10 godina bila na vlasti u ovoj zemlji, vi pokušavali da transformišete 10 godina, i kada danas napravimo analizu uspele transformacije, videćete da su upravo predstavnici vaše stranke u vlasti omogućili ono za šta vi danas optužujete DOS.
Optužujete, ponavljam, bez ijedne činjenice, i optužujete potpuno neosnovano, s obzirom da ne znam na osnovu čega vi možete da donosite takvu vrstu zaključka o nama, jer ste nas upravo vi, pre dva meseca, kritikovali kao one koji sputavaju reforme u društvu, stopirajući postojeći Zakon o svojinskoj transformaciji, koji je doveo do nezamislivog paradoksa, da se poslednjih dva meseca vaše vlasti u proces privatizacije uključi 100 puta više društvenih preduzeća, nego što je to bio slučaj za prethodnih 10 godina.
To je veoma jasna činjenica. Sto puta više preduzeća se uključilo u periodu prelazne vlade u proces privatizacije, nego što je to bio slučaj za prethodnih 10 godina. Po kojim cenama i na kakav način su direktori tih preduzeća, koji su po pravilu, ne uvek, ali po pravilu članovi SPS-a, započeli taj proces privatizacije.
To ne ide u prilog socijalnoj pravdi, za koju se vi ovde formalno zalažete. Kada govorimo o pravu na rad i postojećoj zakonskoj regulativi, kojom se građanima ovog društva takvo pravo definiše, ja ću vas podsetiti da je u periodu vaše vlasti 14.000 preduzeća u ovoj zemlji propalo, da je 1.100.000 ljudi bez posla, da je 60% radno sposobnog stanovništva ili na prinudnom odmoru, ili na plati od 200 dinara, ili bez posla, da živimo u zemlji koja je po pitanju unutrašnjeg duga, ne spoljnjeg, nego unutrašnjeg, preduzeće - preduzeću, društveno preduzeće - društvenom preduzeću, preduzeće - državi, i država preduzeću, dužno preko 800 milijardi dinara.
I kada konačno, govorimo o socijalnoj pravdi, onda moramo da se osvrnemo na činjenice koje vašu vlast predstavljaju u bitno drugačijem svetlu.
Mi smo u svakom trenutku spremni da položimo račun za ono što radimo i da između ostalog i pred Skupštinom i pred građanima ukažemo na način na koji smo stekli svu imovinu, ukoliko je imamo. Ovo ne može biti Ä45. godina, niti je zakon čiji je nacrt prosleđen javnosti, pokušaj da se ovo društvo vrati u Ä45. godinu, već naprotiv zakon o porezu na ekstra dobit jeste naš pokušaj da se uspostavi ponovo u ovom društvu princip socijalne pravde, koja nas obavezuje na to da predstavnike, po pravilu stranke koju vi danas predstavljate ovde u Skupštini, oporezujemo s obzirom da su samo oni mogli da raspolažu sredstvima iz zajma za preporod Srbije, da su samo oni mogli da raspolažu sredstvima iz primarne misije, da su samo oni mogli da imaju monopolski položaj, a na osnovu monopolskog položaja da privređuju, da su samo oni mogli da kupuju devize od NBJ po zvaničnom kursu, koji je 5. oktobra bio pet puta niži od onog realnog.
To su osnove za oporezivanje ekstra dobiti, a nikako naša želja nije da se vraćamo u Ä45. godinu, da ljudima preturamo stanove i kuće, novčanike, torbe, ispostavljamo račune samo za situacije u kojoj su oni eventualno naši politički neistomišljenici. Dakle, bavljenjem činjenicama mi ćemo doći do toga.
Vi podržavate princip bruto plate i minimalnu zaradu, ali istovremeno vi niste spremni da prihvatite i ono što je logična posledica bruto principa i minimalne zarade, a to jeste otpremnina koja je drugačija u formalnom smislu od one postojeće do sada, ali i u onom suštinskom. Ona je veća od 13 do 25%. Možda nismo želeli da se bavimo matematikom za skupštinskom govornicom. To možemo da radimo na nekom drugom mestu u Skupštini, ali ovde možemo samo da raspravljamo na osnovu činjenica i da se na njih pozivamo kada smo spremni da ih saopštimo.
Niko u parlamentu ispred DOS-a nije želeo da smandrlja zakon, niti da se ratosilja odgovornosti koja nas prati kao predlagača zakona. Mi smo sasvim svesni da su potezi koje mi vučemo nepopularni. Nepopularni zbog toga što mi moramo da izmenimo desetogodišnje ili čak poluvekovno nasleđe jedne države i jednog društva koje samo po sebi nema nikakvu perspektivu. Tačno je da će radnik dobiti platu ili će njegovo preduzeće biti sprečeno u daljem radu. Nema smisla držati radnika u preduzeću, u situaciji ako on prima 200,00 dinara i pri tom tako definisati njegovu budućnost za narednih 10, 15, 20 godina, kao budućnost bez elementarnih uslova za život.
Kroz budžet ste imali priliku da vidite da smo mi pripremili budžetska sredstva sa kojima ćemo raspolagati u onim trenucima u kojima je potrebno dotirati određene socijalne programe, a pogotovo u situacijama u kojima se jave očekivana i realna socijalna nezadovoljstva. S obzirom da će neki radnici morati da ostanu bez posla, ali kako vi mislite da 35.000 radnika "Zastave" radi na programu koji je sam po sebi program koji nema nikakvu perspektivu.
Kako mislite da rade radnici u tekstilnoj industriji sa tehnologijama koje su prevaziđene pre 20 i 30 godina, sa proizvodima koji su nekonkurentni, sa cenama koje su s obzirom na uloženi rad sasvim sigurno veće od onih cena sa kojima se suočava njihova konkurencija. Dakle, ako razgovaramo o ovom predlogu zakona i ako razgovaramo o onome što Vlada pokušava da uradi, kao izvršna vlast, koju smo mi ovlastili za nešto tako, razgovarajmo na osnovu činjenica, a činjenice su teške. Mi ih prihvatamo kao odgovorni ljudi, jer smo svesni da su ovo potezi koji će u Srbiji napraviti društvo, za koje verujem da ga i vi želite. Društvo do toga ne može stići politikom koju ste vodili vi i politikom koju mi nismo spremni da vodimo. Dakle, socijalna pravda, opterećenje onih koji se mogu opteretiti, pošteni zakoni i čista rasprava u parlamentu sa argumentima i činjenicima. (Apaluz.)

Gospodin Ivković, replika.