DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.05.2001.

20. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

20. dan rada

17.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:15

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Replika? Izvolite.

Milisav Petković

Molio sam se Bogu da te ljude vrati na put mira, tolerancije i ljubavi. Jedna Božja zapovest kaže - ljubi bližnjeg svog. Video sam da jedan deo mog naroda ne poštuje ništa od onih deset Božjih zapovesti, naprotiv, zavađa, mrzi, svađa. Ja ću i dalje nastaviti da se Bogu molim, jer to je veća sila nego bilo koji diktator na zemlji, koji da bi vladao mora da ima vojsku i policiju. Ta sila ljubavi i tolerancije je najveća sila i ostaće.
Ja ću se i dalje moliti Bogu da se ova grupacija vrati na svoj put. Vidim da me je uslišio. U zadnje vreme i u ovom sazivu i ova stranka se počela baviti ekonomijom, prestala je da crta karte i mape o Karlobagu, Karlovcu i Virovitici. Dobro je, i dalje ću se moliti, moliću se i za ovoga nesrećnika koji ne zna ni kada se može česititati i kakav praznik, jer nije on kriv, Bog će mu pomoći i vratiće ga da voli druge ljude. Moj dokaz ljubavi prema toj stranci je moja molitva, a svako iz ovoga neka zaključi šta želi i šta hoće. Ja greh činiti neću delom, a nek se upita svako onaj ko ga je činio. Ja greh neću činiti ni mislima, oprostiću i njemu. Ako grešim rečima, neka mi Bog oprosti. Pokušaću da još jednom pročitam moj stenogram, da vidim šta je to uvredilo Srpsku radikalnu stranku, a njima ostaje debelo da se preispitaju i da i oni počnu da se mole Bogu, sami za sebe.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izgleda da smo, pre nego u školi, uveli veronauku u parlament.
Desetak poslanika me je pitalo šta je sa sutrašnjim danom. Ja sam vas u ponedeljak obavestio da je dogovor predsednika poslaničkih grupa da je sutra neradni dan i da ćemo sednicu nastaviti u ponedeljak. Molim vas da to imate na umu.
Reč ima narodni poslanik Milan Janković, a posle njega Miomir Ilić.

Milan Janković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o podršci  razvoju malih i srednjih preduzeća. Usvajanjem ovog zakona zaokružuje se jedna dugogodišnja aktivnost vezana za najveću razvojnu šansu Srbije, a to je upravo razvoj malih i srednjih preduzeća. Prateći predizborna obećanja svih stranaka i koalicija, mislim da tu postoji jedinstven stav svih nas da je ovo najvažnije pitanje ekonomije Srbije i bitan preduslov integracije Srbije u međunarodnu zajednicu. Ovo je dug i mukotrpan proces koji se, na žalost, u Srbiji odvijao u uslovima nezapamćenog embarga, političkih pritisaka i izolacije Srbije. Bez obzira na takve uslove u zadnjih 10 godina, u Srbiji je osnovan veoma veliki broj samostalnih radnji, malih i srednjih preduzeća. Kao predsednik SO Grocka, u zadnjih pet godina i sam sam davao doprinos ovakvim procesima i bio svedok uspešnog rada i razvoja malih i srednjih preduzeća. Za to vreme je osnovano mnogo malih i srednjih preduzeća, a neka od njih su u uslovima veoma ograničenog tržišta unapredila svoju proizvodnju i postala značajni privredni subjekat, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Razvoj malih i srednjih preduzeća ima višestruki značaj i u drugim oblastima, a to su, pre svega: povećanje zapošljavanja, izmena privredne strukture, povećanje konkurentnosti, naročito na međunarodnom tržištu, uvođenje savremenih tehnologija, ubrzan regionalni razvoj, štednja energije, prerada sekundarnih sirovina i zaštita životne sredine, veći stepen specijalizacije u proizvodnji i izvozu. Ništa manje nije značajno ni vreme koje bi se uštedelo.
Usvajanjem ovog predloga zakona bi se stvorile normativne pretpostavke za brži i uspešniji razvoj malih i srednjih preduzeća. Predlog zakona je prilagođen savremenim zahtevima tržišne ekonomije, kao i evropskim zahtevima za usaglašavanje zakona. U protekle dve godine u Srbiji je sprovedena veoma široka rasprava u kojoj su učestvovali, pored Ministarstva za nauku i tehnologiju, i druga ministarstva u Vladi Republike Srbije, uz punu saradnju privrednih komora, Republike, grada i regionalnih privrednih komora i udruženja preduzetnika. Predlog zakona je dobio podršku. Mislim da poslanici ostalih poslaničkih grupa treba da podrže ovakav predlog zakona, jer će time privreda Srbije dobiti na vremenu i time će sveobuhvatna ekonomija Srbije krenuti uzlaznom linijom. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega narodni poslanik Stevan Kesejić.

Miomir Ilić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, govoreći o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu, kao član SPS-a od osnivanja, sigurno da sam i u prednosti, a i u jednom negativnom trendu, s obzirom da smo imali predloge izmena i dopuna svih mogućih zakona koje je SPS, zajedno sa koalicionim partnerima koji su proteklih godina bili na vlasti, ovih 10-tak godina jednog teškog življenja na ovim prostorima, gde smo krivi i gde nismo krivi, pa kako god da uzmemo, mi živimo u ovoj zemlji koja je bogata, pre svega svojim narodom, bogata svojim prirodnim resursima. Prema tim bogatstvima treba da se okrenemo.
Iz tog razloga SPS je pokušala da kroz jedan ovakav predlog sumira sve ove prednosti i pogodnosti i da kroz ovaj predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća da doprinos razvoju privrednih subjekata. Sve ovo što smo doneli ovih dana, što građanima Srbije treba da bude perspektiva i budućnost, zasniva se na jednoj činjenici koja mora da bude priznata i od opozicije i od pozicije. To je činjenica da bez dobre i jake privrede nema ni dobre društvene nadgradnje, nema ni dobrih budžetskih prihoda, nema nikakve perspektive, a nema ni tih donatora i donacija koje treba da dođu i, pre svega, ovde poprave ono što je porušeno i što treba da unapredi ovaj naš preporod.
Da bih dao komentar na Predlog zakona, mogu da uporedim dve činjenice. To je sadašnje stanje i buduće stanje. Kakvo nam je stanje sada u privredi? Imamo stanje onakvo, kako je istina. Istina je ta da u privredi rade samo ona preduzeća koja su se ovim uslovima najbolje prilagodila. To su i sadašnja preduzeća koja su mala i srednja. Ta mala i srednja preduzeća su žila kucavica bila i biće i u narednom periodu, pod ovom ili pod onom vlašću. Mala i srednja preduzeća su opstala u ovim teškim uslovima koji su poznati, koji su činjeni. Iz tog razloga i ovaj predlog zakona daje podršku razvoju i opstanku ovih preduzeća. U ovim malim i srednjim preduzećima zadržan je kako stručni kadar, tako i mašinski i proizvodni kapaciteti. Ostali su oni ljudi koji vole to preduzeće, ostali su oni ljudi koji vole ovu zemlju. Zahvalnost onim ljudima koji su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo, onim malim privrednicima koji su otvarali preduzeća u drugim zemljama i njihovom povratku na naše prostore. Oni će doprineti, pre svega, razvoju u perspektivi. Pre svega, treba da se zahvalimo svim onim ljudima koji su gradili i živeli u ovim teškim uslovima i uspeli da održe ovu privredu u ovom stanju, kako jeste.
Iz tog razloga, usvajanjem ovog predloga zakona daje se podrška ovim preduzećima iz kategorije malih i srednjih preduzeća, da ostanu i dalje, da razvijaju svoje programe i da se prilagode novim uslovima i novim reformama koje je ova vlada i zamislila. U komentaru za budućnost, mogu da kažem da naš privredni razvoj treba da se zasniva na preporodu svih privrednih subjekata i na redefinisanju privrednih odnosa. Velika privredna preduzeća, veliki giganti u ovim uslovima sigurno da ne mogu da opstanu. Na prostorima bivše Jugoslavije, koja je pokrivala ono što je pokrivala, sigurno giganti iz oblasti automobilske industrije i nekih drugih grana, koji zapošljavaju veliki broj radnika, treba da se prilagode ovim novostvorenim uslovima.
Nemamo mi te tržišne uslove i tržišne kapacitete da možemo da to sve pokrijemo. Činjenica je da su ti radnici koji tamo rade stručni i imaju iskustvo, ali sigurno da nisu ni krivi zato što smo se našli svi zajedno u ovakvoj situaciji. Iz tog razloga, gledajući samo taj faktor, prestrukturiranje ovih kapaciteta u mala i srednja preduzeća je jedna od perspektiva.
Veliki sistemi u javnom interesu kao što je elektroprivreda, uzeću primer jednog giganta. Mi imamo proizvodne kapacitete u elektroprivredi i hidro, termopotencijale koji mogu ne samo našu zemlju, nego i susedne zemlje da snabdevaju elektroenergijom, ali ne možemo mi u elektroprivredi i u tom sistemu, koji je državni, da imamo državne zahteve evropskog nivoa sa zahtevima da sve može da se isplati, sve može da bude pod tretmanom da se tamo radi i da treba da se ostvari, a da se ne ostvari evropski normativ.
Evropski normativ je jedan megavat - jedan radnik, a mi u našem sistemu imamo jedan megavat - šest radnika, iz razloga što smo da bismo to osposobili, da bismo otvorili površinske kopove, uništili više stotina hiljada hektara poljoprivredne zemlje. Zaposlili smo radnike sa sela koji su morali da daju svoju zemlju da bi se otvorili kopovi. Iz tog razloga je i bivša vlast i sadašnja vlast verovatno u svojim sagledavanjima gledala i pravila pravce razvoja kako višak tih radnika da stavi u jedan tretman, da se oslobodi ne balasta, nego mogućnosti da se prilagodi evropskim standardima, a da nezaposlenost rešava, na drugi način. Na drugi način ne može da se rešava, bez novih programa.
Naša bivša vlada je usvojila te programe i videli ste da je to više hiljada programa malih i srednjih preduzeća. Samo na kopovima Kostolac i Termoelektrani Obrenovac i svim tim stvarima, javljaju se sekundarne sirovine, javljaju se energetski potencijali koji su neiskorišćeni, javlja se, recimo, topla voda koja odlazi nepovratno u Dunav, a koja može da se koristi u jednom od tih programa koje navodim za primer. U toj perspektivi razvoja i korišćenja tih kapaciteta je i sistem malih i srednjih preduzeća. Da je ovo bio predlog Vlade, koja je sada formirana, ja bih veoma rado razgovarao i o predlogu Vlade, ali njega nema i iz tog razloga postoji predlog koji smo mi dali, a koji je građen na dugogodišnjem iskustvu i prolazom kroz više privrednih subjekata, regionalne privredne komore, koje su davale svoje mišljenje i koordinaciju celog tima, došli smo do jednog ovakvog predloga. Ovaj predlog je umesan, podržavam ga i smatram da je koristan i za rad buduće Vlade i za perspektivu i budućnost naše zemlje.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega Branislav Blažić.

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća očigledno da Vlada Republike Srbije neće podržati i da većina poslanika u parlamentu, dakle DOS-ovska većina, i ne razmišlja da glasa za ovaj zakon, niti da sluša poslanike koji izlažu ovaj predlog. Naravno, odmah se može postaviti pitanje zašto se Vlada tako ponaša? Vlada se tako ponaša upravo zbog toga što želi da stavi šapu i na mala i na srednja preduzeća i da putem privilegija ostvari određen profit, jer su im sredstva neophodna. Neophodna su im zbog toga da bi u svoj kućni budžet obezbedili određena sredstva koja ne mogu da zarade kao ministri ili kao državni funkcioneri.
Zašto su im sredstva potrebna? Pogledajte u današnjim novinama, Koštunica dva puta prevario ženu, Voja Ilić tri, a Đinđić apstinira.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Kesejiću, upozoravam vas da se vratite na temu.

Stevan Kesejić

Dakle, za to su potrebna ogromna sredstva, jer sigurno da iz kućnog budžeta neće trošiti za te namene sredstva koja su namenjena za egzistenciju njihovih porodica. Zbog toga i nije čudo što Vlada neće prihvatiti ovaj zakon o razvoju malih preduzeća.
Ovde je takođe rečeno da nije rešenje da se razvoj malih i srednjih preduzeća pretvori u zakon i moglo bi se prihvatiti kao dobra konstatacija da nisu u vreme NATO agresije razrušene sve one fabrike gde su mogli radnici da rade, ostvaruju svoje zarade i na taj način izdržavaju svoje porodice. Međutim, sticajem okolnosti zbog zlikovačke agresije na SRJ i Srbiju izvršen je potpuno nesvesno podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća na taj način što su radnici morali da se organizuju, da stvaraju nove izvore prihoda i da na taj način otvaraju mala preduzeća, zanatske radnje, kako bi uspeli da prežive. Stvoren je na taj način ogroman broj malih i srednjih preduzeća. Kao što vidimo u ovom zakonu, negde oko 180.000 privrednih preduzeća i 190.000 radnji, sa ukupno 520.000 zaposlenih radnika. Sigurno da ovaj broj radnika zaslužuje veću pažnju od strane Vlade i da je zbog toga potrebno doneti zakon, bar i ovakav zakon za koji mi smatramo da baš nije najbolji, ali bilo kakav zakon je bolji nego nikakav zakon.
Takođe, ovde je rečeno da je žao poslaničkoj većini DOS-a što ovde nije prisutan resorni ministar Vlahović koji bi kompetentno i argumentovano mogao da kaže zbog čega Vlada ne prihvata ovaj zakon. Smatram da ovde nama ministar Vlahović ne samo da nije potreban, nego mu nije ni mesto ovde. Kako može biti ovde ministar koji nema svoje resorno ministarstvo. Ukinuli ste zakon o privatizaciji i samim tim mi nemamo ministra tog resora. Imamo nekog g.g. građanina koji, eventualno, može da na televiziji i u medijima govori o budućoj privatizaciji, koja u stvari i govori o tome zbog čega se ovaj zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća ne prihvata.
Naime, ovde se radi o privatizaciji na taj način što će se sve ono što je vredno do te mere obezvrediti, kako bi novom strateškom partneru mogli ponuditi one prirodne resurse i proizvodne kapacitete za male pare. Onda ćete vi po vašem DOS-ovskom principu izvršiti privatizaciju i doneti zakon, takav koji će privilegovati ona mala i srednja preduzeća koja će poslovati na način kako to Vlada, odnosno pojedini ministri budu želeli i onako što im bude odgovaralo.
Zbog toga ovaj zakon za vas nije ni prihvatljiv. Što se tiče privatnog sektora u poljoprivredi, o toj privatizaciji može se govoriti kao o jednom posebnom poglavlju s obzirom da znamo za veliku sposobnost i ekspertnost ministra Dragana Veselinova, koji je svoju ekspertizu pokazao ovde kada je branio Agrarni budžet i nijednom rečju nije odgovarao narodnim poslanicima na pitanja gde su pare od donacija za kupovinu veštaka.
Gde su te pare koje je rasporedio, koje je dobio od donatora? Mi, srpski radikali, znamo gde su. Dragan Veselinov....